Притужба К.П. З. Љ.П. против листа Х. Н. због дискриминација на основу националне припадности у области јавног информисања

бр. 07-00-361/2015-02   датум: 7.9.2015.

 

МИШЉЕЊЕ

 

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе организација К. П. З. Љ. П. Y. и Р. Ц. З. М. против недељног листа „H. N.“ из С, а поводом текста „Бацање јаја: помама Рома – Бацају јаја на старије грађане“ који је објављен 10. јуна 2015. године. У притужби је наведено да текст обилује квалификацијама и генерализацијама у односу на припаднике ромске националне мањине, те да је текст дискриминаторан. У изјашњењу Е. Л, директорке „H. N.“ д.о.о. за новинско-издавачку делатност, наведено је да нема овлашћења да прегледа и контролише текстове који ће се појавити у новинама. В. Т,  главни уредник недељног листа „H. N.“ навео је да је уредништво недељног листа „H. N“, одмах након објављивања овог текста, објавило извињење главног уредника и новинарке Е. Р. на сајту листа „H. N.“ и у наредном штампаном издању овог недељника, те да му је веома жао што је лист „H. N.“ објавио овај чланак. Током поступка утврђено је да је текстом „Бацање јаја: помама Рома – Бацају јаја на старије грађане“, послата порука да у С. група деце и младих гађа старије суграђане јајима, те да људи већ годинама не смеју сами да изађу на гробље поред Б. пута, јер могу бити опљачкани. У целом тексту ромска национална мањина стављена је у први план, те се из текста може закључити да су Роми ти који гађају старије суграђане јајима и пљачкају особе које долазе на гробље. Такође, утврђено је да се редакција „H. N.“-а, у броју 24. овог недељног листа, извинила због чланка „Бацање јаја: помама Рома – Бацају јаја на старије грађане“, који је објављен у претходном броју овог листа, а који је, како је наведено, „пао у грешку генерализације“. Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да је недељни лист „H. N.“ објављивањем овог текста у коме су изражени ставови и идеје које су узнемиравајуће и понижавајуће, повредило достојанство припадника и припадница ромске националне мањине, чиме је прекршило одредбе Закона о забрани дискриминације. Е. Л, директорка привредног друштва које објављује недељник није прекршила одредбе Закона о забрани дискриминације, с обзиром да није да није одговорна за садржај и уређивачку политику недељног листа „H. N“. Повереница за заштиту равноправности препоручила је В. Т, главном уреднику недељног листа „H. N.“ из С. да убудуће не објављује прилоге којима се вређа достојанство припадника и припадница ромске националне мањине и подржавају предрасуде према њима, као и да својим прилозима доприноси измени образаца, обичаја и праксе који условљавају стереотипе, предрасуде и дискриминацију у односу на ромску националну мањину.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереница за заштиту равноправности примила је 14. јула 2015. године притужбу К. П. З. Љ. П. Y. и Р. Ц. З. М. поводом текста „Бацање јаја: помама Рома – Бацају јаја на старије грађане“, ауторке Е. Р, који је лист „H. N.“ објавио 10. јуна 2015. године.

1.2. У притужби је, између осталог, наведено:

– да је у тексту „Бацање јаја: помама Рома – Бацају јаја на старије грађане“ ауторка Е. Р. анализирала инцидент који је изазвала група малолетника када су старију жену погодили јајетом у главу,

– да је ауторка текста навела да су извршиоци овог кривичног дела млади Роми, што „не чуди“,

– да текст обилује квалификацијама и генерализацијама у односу на припаднике ромске националне мањине, због чега је објављивањем овог текста лист „H. N.“ поступио у супротности са одредбом чл. 11. Закона о забрани дискримининације, јер је изразио идеје, информације и мишљења којим се подстиче дискриминација, мржња и насиље према Ромима.

1.3. Уз притужбу је достављен скенирани чланак „Бацање јаја: помама Рома – Бацају јаја на старије грађане“ објављен у листу „H. N.“ бр. 23. од 10. јуна 2015. године, као и превод овог текста на српски језик.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка прибављено изјашњење Е. Л, директорке „H. N.“ д.о.о. за новинско-издавачку делатност и В. Т, главног уредника недељног листа „H. N“.

1.5. У изјашњењу Е. Л, директорке „H. N.“ д.о.о. за новинско-издавачку делатност,  између осталог, наведено је да према члану 14. Правилника о организацији и систематизацији послова код послодавца, она нема овлашћења да прегледа и контролише текстове који ће се појавити у новинама, изузев реклама и огласа.

1.6. Уз изјашњење, Е. Л. је доставила Правилник о организацији и систематизацији послова бр. 178/2014 од 2. децембра 2014. године.

1.7. У изјашњењу В. Т, главног уредника недељног листа „H. N“,  између осталог, наведено је:

– да му је веома жао што је лист „H. N.“ објавио чланак „Бацање јаја: помама Рома – Бацају јаја на старије грађане“,

– да су одмах након објављивања овог чланка, на сајту листа „H. N.“, објавили извињење новинарке Е. Р,

– да су текст извињења објавили у наредном штампаном издању недељника „H. N“,

– да је у броју 24. недељника „H. N.“ објављен текст спољног сарадника овог листа G. P.-K, „Случајни расизам“ (Véletlen rasszizmus), којим је аутор осудио текст Е. Р. и указао на проблем генерализације у тексту,

– да су надзорно тело недељника „H. N.“, као и Одбор за информисање Н С. В. М. разговарали о тексту „Бацање јаја: помама Рома – Бацају јаја на старије грађане“ и заузели став да је објава текста овакве садржине неприхватљива, али су као олакшавајућу околност узели у обзир брзу реакцију уредништва и писмо извињења,

– да је новинарка Е. Р. изјавила да је у тексту тако радикално формулисала свој став, јер се инцидент догодио њеној мајци,

– да недељник „H. N.“ нису расистичке новине, да су у прошлости објављивали чланке у којима су приказивали музичаре, уметнике и интелектуалце ромске националности. Као пример, наведен је текст „Бог благословио Цигане“ (Isten áldja meg a cigányokat), који је објављен у истом броју као и спорни чланак Е. Р, као и да уредништво недељника „H. N.“ прихвата критику и признаје да је направило грешку.

1.8. Уз изјашњење је достављен: 1) превод текста извињења Е. Р, под називом „Једној етничкој мањини не сме да се суди!“, објављеног у недељнику „H. N.“ бр. 24. од 17. јуна 2015. године; 2) превод текста извињења главног уредника В. Т, објављеног у недељнику „H. N.“ бр. 24. од 17. јуна 2015. године и 3) фотокопија текста Áldja meg Isten a cigányokat!, објављен у недељнику „H. N.“ бр. 23. од 10. јуна 2015. године.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Међу странама није спорно да је 10. јуна 2015. године у бр. 23. недељног листа „H. N.“ објављен текст новинарке Е. Р, под називом „Бацање јаја: помама Рома – Бацају јаја на старије грађане“ (Tojásdobáló romaőrület – tojással dobálják meg az idős polgárokat).

2.2. Увидом у превод овог текста, утврђено је да се чланак „Бацање јаја: помама Рома – Бацају јаја на старије грађане“ бави инцидентом који се догодио у С, када је група младих погодила жену јајетом у главу, снимила овај догађај мобилним телефоном и објавила снимак на друштвеним мрежама. Ауторка наводи да се на снимку види да су ово дело починили млади Роми, што је како наводи „не чуди“. У наставку текста, ауторка Е. Р. описује други догађај у којем је учествовала њена рођака коју су док је возила бицикл, млади Роми, које ауторка назива „циганчићима“, ударили јајетом у леђа, кикотали се и отишли ка оближњој школи. Анализирајући ова два инцидента, ауторка наводи да тешко да је случајност да су у оба случаја починиоци били Роми („они тамнопути, што су највероватније избегли са К. и живе од социјалне помоћи, односно, они које ми, радници и пензионери издржавамо. А они тако узвраћају. У нормалним породицама – посебно током последњих оскудних година – храна ужива много веће поштовање него било кад пре. Пошто је нема, или је једва има. Пошто се од малих прихода једва за њу може одвојити. Али Роми који паразитирају на нашој грбачи могу – још се и гађају њоме!“ На крају чланка, ауторка истиче да је проблем пљачки и вандализма које врше Роми на гробљу поред Б. пута неиздржив, мада међу извршиоцима има и оних који нису ромског порекла, „али се слободно могу назвати и ‘поциганченм нитковима’, који пљачкају своје суграђане, уместо да нађу себи посао. И још кажу да треба да смо толерантни, да их прихватимо, да живимо мирно једни поред других… Само би требало научити како…“

2.3. Увидом у превод текста Е. Р. „Једној етничкој групи не сме да се суди!“, објављеног 17. јуна 2015. године у броју 24. недељног листа „H. N“, утврђено је да се ауторка осврће на свој последњи чланак („Бацање јаја: помама Рома – Бацају јаја на старије грађане“), те истиче да није имала намеру да читаву ромску заједницу „убаци у један шешир“, јер познаје школоване, образоване и поштене Роме, од којих су јој многи пријатељи и којима се диви. Истиче да постоји и „друга страна“, те да је у чланку желела да пише искључиво о њима. Наводи да се описани инцидент догодио њеној мајци, те да је зато „реаговала жешће“. На крају текста, ауторка се извињава свим члановима ромске заједнице, о којима „ни поред највеће злонамере не би могао да се односи ни један ред у новинама објављеног чланка. Наглашавам: нисам прозвала читаву ромску заједницу, то не бих ни могла из горе наведених разлога, пошто и сама знам да се један народ – да ли је мањинска заједница или народ државе, никада не сме осудити на основу неколико екстремних случајева“.

2.4. Увидом у превод текста главног уредника В. Т, објављеног 17. јуна 2015. године у броју 24. недељног листа „H. N.“, утврђено је да се овим текстом редакција „H. N.“ извињава за чланак објављен у задњем броју, а који је „пао у грешку генерализације“.

2.5. Увидом у Правилник о организацији и систематизацији послова код послодавца бр. 178/2014 од 2. децембра 2014. године утврђено је да директор „H. N.“ д.о.о. за новинско-издавачку делатност заступа и представља предузеће према трећим лицима без ограничења; организује процес рада и пословања предузећа и руководи њиме, уз консултације са главним уредником; наредбодавац је и потписник финансијско-новчане документације; предлаже и израђује програм развоја и план рада, уз консултацију са главним уредником; учествује у раду тела скупштине оснивача; брине се о благовременој изради периодичних и годишњих обрачуна; подноси извештај о резултатима пословања по периодичним и годишњем обрачуну; обавља и друге послове везане за делатност предузећа и послове који произлазе из закона и нормативних аката предузећа, уз консултацију са главним уредником; стара се о обезбеђености финансијских средстава за континуирано излажење листа „H. N.“; подноси извештај о резултатима пословања по периодичним и годишњем обрачуну; прима, распоређује и одлучује о појединачним правима, обавезама и одговорностима запослених у складу са законом и правилником о раду предузећа; одређује зараде запослених у предузећу; обавља послове испитивања тржишта и економске пропаганде; предлаже нове облике пропагандних акција у циљу повећања тиража листа; одржава контакт са пословним партнерима који имају рекламне или пропагандне аранжмане са предузећем и за свој рад одговара телу скупштине оснивача. Одредбама чл. 14. ст. 2. правилника, главни уредник, између осталог, брине о садржају недељног листа „H. N.“ и одговара за све написе објављене у овом листу.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе и изјашњења, као и садржину текста објављеног 10. јуна 2015. године у бр. 23. недељног листа „H. N.“ –  „Бацање јаја: помама Рома – Бацају јаја на старије грађане“.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Република Србија је ратификовала Конвенцију о укидању свих облика расне дискриминације, која у чл. 1. прописује да се појам расна дискриминација односи на свако разликовање, искључивање, ограничавање или давање првенства који се заснива на раси, боји, прецима, националном или етничком пореклу и које има за циљ или за резултат да наруши или да угрози признавање, уживање или вршење, под једнаким условима, људских права и основних слобода у политичкој, привредној, социјалној, културној или било којој другој области јавног живота.

3.4. Комитет Уједињених нација за елиминисање расне дискриминације, усвојио је 2000. године Општу препоруку XXVII под називом „Дискриминација Рома“. Комитет је препоручио да државе уговорнице Међународне конвенције о укидању свих облика расне дискриминације усвоје мере у области медија тако што ће међу професионалцима у свим медијима подстицати свест о нарочитој одговорности да се не шире предрасуде и да се избегава извештавање о инцидентима у које су укључени поједини припадници ромских заједница на начин на који се кривица сваљује на ромску заједницу као целину.

3.5. Устав Републике Србије у чл. 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Одредбама чл. 76. Устава Републике Србије  гарантује се равноправност пред законом и забрањена је свака дискриминација због припадности националној мањини, док је чл. 81. прописано да Република Србија у области образовања, културе и информисања, подстиче дух толеранције и међукултуралног дијалога и преузима ефикасне мере за унапређење узајамног поштовања, разумевања и сарадње међу свим људима који живе на њеној територији.

3.6. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 2. ст. 1. тач. 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације прописани су посебни случајеви дискриминације, па је одредбама чл. 24. забрањена дискриминација националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је и одредба  чл. 12. Закона о забрани дискриминације којом је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.

3.7. Законом о заштити права и слобода националних мањина забрањује се сваки облик дискриминације на националној, етничкој, расној и језичкој основи према лицима која припадају националним мањинама.

3.8. Одредбом чл. 75. Закона о јавном информисању и медијима прописано је да се идејама, мишљењем, односно информацијама, које се објављују у медијима не сме подстицати дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, полу, због њихове сексуалне опредељености или другог личног својства, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Анализа навода и доказа са аспекта антидискриминационих прописа

3.9. Имајући у виду предмет ове притужбе, потребно је утврдити да ли идеје и ставови изражени у тексту „Бацање јаја: помама Рома – Бацају јаја на старије грађане“ представљају узнемиравајуће и понижавајуће поступање и повреду достојанства припадника ромске националне мањине, као и да ли се њима ствара непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.

3.10. У конкретном случају, притужба је поднета против „H. N.“ д.о.о. за новинско-издавачку делатност из С. које заступа директорка Е. Л, са главним уредником В. Т. Међутим, имајући у виду предмет притужбе, као и чињеницу да је према Правилнику о организацији и систематизацији послова код послодавца бр. 178/2014 од 2. децембра 2014. године за садржај недељног листа „H. N“, као и за све написе објављене у овом листу искључиво одговоран главни уредник В. Т, евидентно је да само он и може сносити одговорност за дискриминацију. Према томе, у конкретном случају, са аспекта прописа о забрани дискриминације, Е. Л. се не може сматрати одговорном, као директорка привредног друштва које објављује овај недељник.

3.11. Анализа текста „Бацање јаја: помама Рома – Бацају јаја на старије грађане“ показала је да је њиме читаоцима и читатељкама упућена порука да у С. група деце и младих гађа старије суграђане јајима, као и да људи већ годинама не смеју сами да изађу на гробље поред Б. пута јер могу бити опљачкани. У целом тексту ромска национална мањина стављена је у први план, те се из текста може закључити да су Роми ти који гађају старије суграђане јајима и пљачкају особе које долазе на гробље. Ауторка наводи да Роми, који „паразитирају на нашој грбачи“, за разлику од „нормалних породица“ које имају све мање хране, могу да одвоје за храну, те се још и гађају њоме. У другом делу текста, ауторка се бави пљачкама на гробљу поред Б. пута и наводи да и ове злочине, такође, чине Роми, мада има и оних који нису ромског порекла, али се могу назвати „поциганченим нитковима“. На самом крају, новинарка истиче „и још кажу да треба да смо толерантни, да их прихватимо, да живимо мирно једни поред других… Само би требало научити како…“

3.12. У овом тексту, сви инциденти везани за нападе јајима и крађе на гробљу доведени су у везу искључиво са припадницима ромске националне мањине. Овакав начин извештавања о нападима и криминалитету у граду је неприхватљив и супротан антидискриминационим прописима, с обзиром да се овим текстом шаље порука да су Роми одговорни за повреде, понижења, крађе и изазивање страха код неромских становника С, односно, описани су као „паразити“ који ништа не раде, већ пљачкају и узнемиравају своје суграђане, уместо да нађу посао.

3.13. Повереница за заштиту равноправности указује да медији имају право и дужност да извештавају о проблемима који се дешавају у друштву, као и да изражавају своје мишљење и коментаришу догађаје који су од значаја за јавност. Међутим, с обзиром да медији имају снажан утицај на јавно мњење и креирање ставова јавности, између осталог и о различитости и осетљивим друштвеним групама, уједно имају и велику одговорност. Навођењем да су припадници ромске националне мањине ти који гађају суграђане јајима, отимају торбе, накит и краду цвеће и венце са гробова, што како ауторка наводи „не чуди“, целокупна ромска национална мањина доведена је у везу са нападима и крађама. Повереница за заштиту равноправности је става да за указивање на учесталу појаву која је штетна за грађане (гађање јајима и крађе на гробљу) није потребно навођење националне припадности, осим када она није у директној вези са догађајима, јер се на тај начин пажња усмерава на припаднике националне мањине, а не на саме штетне догађаје, односно, припадници националне мањине се етикетирају као особе које повређују, краду и излажу опасности друге суграђане. Оваквим извештавањем најмање се указује на постојеће проблеме у заједници, већ се етикетира једна нација као криминогена, опасна и тиме друштвено непожељна и „паразитска“. Последица таквог новинарског приступа је да припадници ромске заједнице постају непожељни у друштву, што је посебно опасно када се зна да је ромска популација у Србији веома често изложена дискриминацији у свим сферама друштвеног живота, као и да су често изложени нападима појединаца и организација које заговарају мржњу и нетрпељивост према припадницима националних мањина.

3.14. Повереница за заштиту равноправности подсећа да су Кодексом новинара Србије дефинисани професионални и етички стандарди којима се доприноси подизању угледа новинарске професије, промовише залагање за слободу мишљења, говора и изражавања, као и независност медија. У делу Кодекса под називом Одговорност новинара, наведено је да се новинар мора супротставити свима који крше људска права или се залажу за било коју врсту дискриминације, говор мржње и подстицање насиља. У извештајима о кривичним делима, национална, расна, верска, идеолошка и политичка припадност, као и сексуално опредељење, социјални и брачни статус осумњичених или жртава, помиње се само у случају када су опредељења, припадност или статус у непосредној вези с врстом и природом почињеног кривичног дела. У делу под називом Новинарска пажња, прописано је да новинар мора бити свестан опасности од дискриминације коју могу да шире медији и да ће учинити све да избегне дискриминацију засновану, између осталог, на раси, полу, старости, сексуалном опредељењу, језику, вери, политичком и другом мишљењу, националном или друштвеном пореклу. Припадност одређеној етничкој, политичкој, идеолошкој или некој другој групи људи, као и брачно стање, верско опредељење, друштвено порекло, наводи се само у случајевима када је тај податак неопходан за пуно разумевање контекста догађаја о којем се извештава.

3.15. Поводом навода из текста Е. Р. „Једној етничкој групи никада не сме да се суди!“, објављеним у броју 24. недељника „H. N“, да у тексту „Бацање јаја: помама Рома – Бацају јаја на старије грађане“, није имала намеру да „прозове“ и осуди читаву ромску националну мањину, Повереница за заштиту равноправности указује да се дискриминаторне изјаве које представљају узнемиравање и понижавајуће поступање према групи лица због њиховог личног својства не могу правдати тврђењем да није постојала намера. У случајевима дискриминације, намера није правно релевантна, односно, за утврђивање да ли је неко извршио акт дискриминације или није, није од значаја да ли је постојала намера да се друго лице дискриминише. Дискриминација се може извршити и без постојања намере, дакле и у незнању да је акт који се врши дискриминаторан и без постојања свести да се неко дискриминише. То значи да приликом испитивања да ли је одређен акт супротан императивним прописима о забрани дискриминације, намера извршиоца дискриминаторног акта није правно релевантна, што произлази и из одредбе чл. 12. Закона о забрани дискриминације, којом је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање, не само када је циљ таквог понашања повреда достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, већ и када такво понашање објективно представља повреду достојанства лица или групе лица.

3.16. Повереница за заштиту равноправности имала је у виду чињеницу да је уредништво недељног листа „H. N.“ одмах након објављивања чланка „Бацање јаја: помама Рома – Бацају јаја на старије грађане“, објавило извињење главног уредника В. Т. и новинарке Е. Р. на сајту листа „H. N.“ и у наредном штампаном издању овог недељника. Овакав поступак недељног листа  „H. N.“  је за сваку похвалу и указује да повреда равноправности није увек резултат свесне намере, већ да је често последица недовољног познавања правних стандарда у домену заштите од дискриминације. Стога, Повереница изражава наду и очекивање да ће недељни лист  „H. N.“ настојати да кроз прилоге које објављује развија свест о једнакости националних мањина и утицати на измену образаца, обичаја и праксе који условљавају стереотипе, предрасуде и дискриминацију у односу на ромску националну мањину.

4. МИШЉЕЊЕ

4.1. У тексту „Бацање јаја: помама Рома – Бацају јаја на старије грађане“ који је објављен у броју 23. недељног листа „H. N.“ од 10. јуна 2015. године, изражене су идеје и ставови који су узнемирујући и понижавајући и којима се вређа достојанство припадника ромске националне мањине, чиме је створено понижавајуће и увредљиво окружење. Објављивањем овог текста уредништво листа „H. N.“  прекршило је одредбе Закона о забрани дискриминације.

4.2.   Е. Л, директорка „H. N.“ доо за новинско-издавачку делатност из С. није прекршила одредбе Закона о забрани дискриминације, с обзиром да није одговорна  за садржај и уређивачку политику недељног листа „H. N“.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује В. Т, главном уреднику недељног листа „H. N.“ из С. да убудуће не објављује прилоге којима се вређа достојанство припадника и припадница ромске националне мањине и подржавају предрасуде према њима, као и да својим прилозима доприноси измени образаца, обичаја и праксе који условљавају стереотипе, предрасуде и дискриминацију у односу на ромску националну мањину.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

Бранкица Јанковић


microsoft-word-icon Притужба К.П. З. Љ.П. против листа Х. Н. због дискриминација на основу националне припадностиу области јавног информисања Преузми


Print Friendly, PDF & Email
back to top