дел. бр. 07-00-61/2013-01 датум: 21. 5. 2013.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднела К. Џ. из Б. против Д. П. из Б, због дискриминације на основу личног својства – припадности албанској националној мањини.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности обратила се 7. фебруара 2013. године К. Џ. притужбом коју је поднела против Д. П. У притужби је, између осталог наведено да је Д. П. више пута упућивала увреде К. Џ. на националној основи, да наговара и друге особе против ње и њене породице због њихове припадности албанској националној мањини. Навела је и да јој се Д. П. обраћа речима „Ти си К. шиптарка бедница, слепица, нећу ти допустити да се шириш, ти да вредиш, не би живела у бараци“, те да је на тај начин дискриминише на основу личног својства – припадности албанској националној мањини.

1.2. Уз притужбу су достављени и искази сведока: Љ. и Г. С, Д. Д, Д. З, М. С, М. Л, М. Џ. и М. Е. Повереница за заштиту равноправности је тражила дописом од 21. марта 2013. године од свих наведених сведока да се изјасне да ли имају да додају још нешто на своје исказе, што сматрају да је битно за поступање Повереника за заштиту равноправности, а да је у вези са односом Д. и К.

1.3. У исказу Љ. и Г. С, између осталог, наведено је да су обоје били присутни када је Д. П. вређала К. Џ. и говорила јој да је „слепица и бедна шиптарка, да јој неће дозволити да се шири по дворишту и да више вреди од Г. (К.), да Г. (К.) нема ништа а да она има и кућу и посао“.

1.4. У исказу Д. Д, између осталог, наведено је да је Д. П. вређала К. Џ. тако што се К. обратила речима „ти си бедна шиптарка К, слепица немаш ништа, ти да вредиш не би живела у бараци.“

1.5. У исказу и допуни исказа Д. З, између осталог, наведено је да је Д. П. више пута упућивала увреде њој (Д.), зато што је њена ћерка удата за муслимана и да јој Д. упућује увреде говорећи да јој „ћерка више вреди не би била удата за циганина“, као и да Д. вређа К. на националној основи и да је назива Шиптарком.

1.6. У исказу М. С, између осталог, наведено је да је био присутан, више пута када је Д. П. вређала К. Џ. по националној основи и зато што нема имовину као она, као и да то вређање и узнемиравање стално траје, док К. залива башту, док седи испод свог прозора итд.

1.7. У исказу и допуни исказа М. Л, између осталог, наведено је да је била присутна када је Д. П. једном вређала К. и псовала јој „шиптарску мајку“. Даље је наведено да јој је Д, више пута за К. рекла да је „Шиптарка“, „Циганка“, и да је бедна.

1.8. У исказу и допуни исказа М. Џ, између осталог, наведено је да је Д. П. наговарала друге против К. и њене породице. Такође, наводи и да је углавном присутан када Д. вређа и омаловажава његову супругу К, да је вређа због албанске националности и због лошег имовног стања тако што јој говори да је „бедна шиптарка“, „безвредна шиптарка“, „слепица“, као и да подругљивим и понижавајућим тоном изговара име К, као да К. мање вреди зато што носи муслиманско име. Даље наводи да Д. на подругљив и понижавајући начин истиче К. националност и да увек својим понашањем приморава К. да се изјасни о својој националности, да Д. истиче да је „права Српкиња, а не као неки…“ и показује на њихов прозор. Такође, наводи да је Д. и њега увредила тако што га је назвала „балија“ и да је за њега Бошњака (муслимана) то увреда.

1.9. У исказу М. Е, између осталог, наведено је да је чула, пре неколико година, да је Д. П. псовала К. „шиптарску мајку“ и да је вређала да је „слепица и бедна шиптарка“, да је К. „безвредна, јер нема ништа и не може једна бедница шиптарка да јој одређује“, као и да „неће дозволити да се шири (К.) по дворишту а да она (Д.) има већа права на то“. Допис о допуни исказа није уручен М. Е. већ је из поште враћен 26. марта и 4. априла 2013. године са назнаком „непознат“ и нечитким потписом.

1.10. К. Џ. је електронском поштом доставила 14. марта 2013. године допуну притужбе, у којој је описала скорашњи сукоб који је имала са Д. супругом око коришћења пролаза и простора за паркирање аутомобила, као и сукоб из 1984. године.

1.11. У циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , у току поступка је прибављено изјашњење Д. П.

1.12. У изјашњењу Д. П. од 25. марта 2013. године, између осталог је наведено:

– да је Повереник за заштиту равноправности својим закључком дел. број 2017 од 5. децембра 2012. године обуставио поступак покренут поводом притужбе К. Џ. од 11. септембра 2012. године, такође због дискриминације на основу националне припадности. Да је притужба од 11. септембра 2012. године садржински идентична са притужбом од 7. фебруара 2013. године, као и да је правилном оценом раније поднете притужбе утврђено да није доказано да је сукоб подноситељке притужбе и Д. П. узрокован личним својством неког од учесника поступка;
– да понашање Д. П. не представља повреду достојанства К. Џ. на основу њеног личног својства, припадности албанској националности, већ покушај да са њом реши спорове имовинске природе;
– да је К. дала себи право да искључиво користи заједничко двориште а возило гаражира тако да Д. своје возило може да користи само када К. помери своје возило;
– да лоша стамбена ситуација, и К. и Д, изискује вербалне сукобе па тако К. Д. назива „Ромом и богаљем“ јер је озбиљно повређена у саобраћајној незгоди, као и да јој упућује друге увреде на које Д. одговара у афекту али никада са намером да К. повреди као припадницу албанске националности;
– да су у ранијем поступку пред Повереником за заштиту равноправности биле упућене на поступак медијације на који је Д. пристала а К. није;
– да ће њихове односе уредити тако да једна другој не сметају супосед заједничког дворишта, што ће за резултат имати боље међуљудске односе, а тиме ће се отклонити и К. утисак да Д. има нешто против њене личности;
– да је вођење поступка пред Повереником за заштиту равноправности сувишно и непотребно, из разлога јер је и Д. вређана с обзиром на лична својства, због лоших суседских односа али то није доживела као разлог за подношење притужбе Поверенику за заштиту равноправности;
– да су она и К. равноправне јер живе у лошим стамбеним условима, у баракама са скученим простором, заједничким двориштем које не омогућава стандарде нормалног живљења а што је проблем који не представља основ за узајамне вербалне увреде на националној основи;
– да Д. и К. националност нису узрок неразумевања, већ су то услови у којима свакодневно живе и да Повереник за заштиту равноправности не може да реши њихове стварне и проблеме лоших животних услова, те је потребно поново закључком обуставити поступак, а оне ће неспоразуме решити саме или уз помоћ суда.

1.13. Уз изјашњење на притужбу, Д. П. је доставила фотокопије комплетне преписке са Повереником за заштиту равноправности, у вези са овим и претходним поступком.

1.14. Д. П. је три пута у току поступка, 27. и 28. марта и 4. априла 2013. године, доставила допуне изјашњења на притужбу у којима је, између осталог, изнела следеће:

– да у допису од 11. септембра 2012. године К. Џ. наводи неистините изјаве и доказе и пише о увредама поводом препирке око паркирања аутомобила 12. јула 2012. године;
– да је њу К. тог дана називала „глувом, глуворином, Ромом, богаљем, сељанком и бедницом“ и да јој је забранила да је ословљава именом К, већ К, К, К; да Д. током те расправе није приметила присуство ни једне друге особе;
– да је Д. имала две тешке операције на ушима и саобраћајну незгоду, да јој је оштећен слух и да храмље, као и да је увредама које јој је нанела К. исмејала њено здравствено стање;
– да у притужби није наведен датум догађаја и да су као сведоци наведене комшинице које су у завади са Д. (М. Л. и Д. З.), као и да је све што сведоци наводе неистина; да је са К. у свађи већ 10 година и да је није видела, нити са њом проговорила од 12. јула 2012. године;
– да моли да К. престане да је вређа и узнемирава.

1.15. Уз допуну изјашњења Д. П. је доставила и своју медицинску документацију и изјаве сведока М. Ж. и Ђ. П. У изјави Ђ. П, између осталог је наведено:

– да се К. Џ. увредила кад је Д. ословила по имену К. и вређала Д. називајући је „циганштуром, глувурином, Ромом и богаљем, циганштуром сељанком“;
– да догађају који К. наводи у притужби није присуствовао нико од сведока, а да су сви наведени сведоци у свађи са Д;
– да Д. вређају и К, али и неки од наведених сведока: М. Л, Д. З. и Ђ. К. тако што је називају наведеним погрдним именима (циганштуром, глувом и богаљем).

1.16. Сведокиња М. Ж. је у својој изјави навела да К. Џ. напада и њу (М).

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Повереница за заштиту равноправности је 5. децембра 2012. године донела закључак којим је обустављен поступак покренут 11. септембра 2012. године притужбом К. Џ. против Д. П, због дискриминације на основу националне припадности.

2.2. Одредбама члана 36. Закона о забрани дискриминације прописано је да Повереник не поступа по притужби ако је у истој ствари већ поступао а нису понуђени нови доказа. К. Џ. се 7. фебруара 2013. године обратила Повереници за заштиту равноправности новом притужбом против Д. П, са приложеним изјавама сведока. Иако се ради о истој ствари у којој је већ поступано, с обзиром да су понуђени нови докази који нису били поднети уз притужбу од 11. септембра 2012. године, Повереница за заштиту равноправности је спровела поступак.

2.3. Уз притужбу су достављени искази осморо сведока: Љ. и Г. С, Д. Д, Д. З, М. С, М. Л, М. Џ. и М. Е. Од свих наведених сведока тражено је да се изјасне да ли имају да додају још нешто, осим изјава које су доставили, а у поступку поводом притужбе К. Џ. Раније написане исказе су потврдили: Љ. С, Г. С, М. С, Д. Д. Допуну исказа су доставили: М. Џ, Д. З. и М. Л. Допис о допуни исказа за М. Е, враћен је неуручен 26. марта и 4. априла 2013. године са назнаком „непознат“ и нечитким потписом.

2.4. Достављена медицинска документација Д. П. није анализирана јер није релевантна као доказ у овом предмету, односно није од значаја за одлучивање по притужби.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе, изјашњења, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

3.2. Задатак Повереника за заштиту равноправности у овом предмету јесте да оцени да ли поступање Д. П. представља повреду достојанства К. Џ. на основу њеног личног својства – националне припадности.

Правни оквир

3.3. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.4. Устав Републике Србије забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.

3.5. Уставна забрана дискриминације даље је разрађена Законом о забрани дискриминације , па је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима, док је чл. 24. забрањена дискриминација националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика.

3.6. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је и одредба чл. 12. Закона о забрани дискриминације којом је прописана забрана узнемиравања и понижавајућег поступања које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.

Анализа доказа достављених уз притужбу и навода из изјашњења

3.7. Повереница за заштиту равноправности размотрила је исказе сведока који су приложени уз притужбу, јер су сви сведоци изузев М. Е, потврдили а неки су и допунили своје исказе на захтев Поверенице. Анализом исказа сведока утврђено је да се искази свих сведока поклапају и поткрепљују наводе из притужбе. Наиме, сви сведоци у својим исказима наводе да је Д. говорила К. увредљиве изразе као што су „бедна шиптарка“, „безвредна шиптарка“, да јој се обраћала на увредљив начин говорећи јој да је „слепица“, „безвредна“ и псовала јој „шиптарску мајку“. У исказу М. Џ. описано је да Д. вређа и омаловажава К. тако што подругљивим и понижавајућим тоном изговара К. име и тако што на понижавајући начин истиче К. националност, приморавајући К. да се изјашњава о својој националности.

3.8. Ни у притужби ни у исказима сведока не наводи се тачан датум догађаја приликом којег је дошло да вређања. Д. П. у изјашњењу на притужбу наводи да се вређање догодило 12. јула 2012. године, поводом расправе око коришћења простора за паркирање аутомобила. Међутим, анализом исказа сведока, као и изјашњења на притужбу, утврђено је да су изјаве сличне садржине учестале, односно да се то догађало више пута. Тако, М. С. наводи да је више пута био присутан када је Д. вређала К. по националној основи и да то вређање „стално траје“. У свом исказу, М. Л. наводи да је њој Д. П. више пута рекла за К. да је „Шиптарка“ и „Циганка“.

3.9. Д. П. оспорава исказе сведока притужбе, наводећи да је у свађи са сведоцима од раније, да су сведоци били у свађи и са К, али су се са њом помирили да би сведочили против Д, као и да је исказе написала К. и дала сведоцима да их потпишу а да их пре тога нису прочитали. Међутим, искази сведока који су достављени уз притужбу, послати су сведоцима да их допуне уколико сматрају да је потребно, а сведоци су или потврдили да остају при датим исказима или су их допунили новим чињеницама. Из тог разлога је Повереница за заштиту равноправности узела исказе сведока као веродостојне.

3.10. Закон о забрани дискриминације забрањује узнемиравање и понижавајуће поступање које представља повреду достојанства лица на основу његовог/њеног личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење. К. Џ. описујући понашање Д. П. у притужби, између осталог, наводи „најтеже ми је када имам госте који присуствују када ме омаловажава…јер ми је непријатно пред другима то вређање“. Понашање на које се К. притужује је учестало и К. Џ. га доживљава као понижавање и омаловажавање.

3.11. Д. П. у изјашњењу не оспорава да је у свађи са К. и да вербални сукоби постоје, али наводи да њено понашање не представља повреду достојанства К. Џ. на основу личног својства, већ покушај да са њом реши спорове имовинске природе, као и да њихова лоша стамбене ситуација изискује вербалне сукобе. Такође, наводи и да К. њој упућује различите увреде на које јој Д. одговара у афекту али никада са намером да К. повреди као припадницу албанске националности. У вези са тим, Повереница за заштиту равноправности указује да у случајевима дискриминације намера није правно релевантна, односно да за утврђивање чињенице да ли је неко извршио дискриминацију или не, није од значаја да ли је постојала намера да се друго лице дискриминише. Поред тога, није логично објашњење да се некој особи упућују погрдне речи без намере да се та особа повреди или понизи.

3.12. Д. П. наводи да је К. Џ. вређа ругајући се њеном здравственом стању и називајући је „глувом“, „богаљем“, али да то није доживела као разлог за подношење притужбе Поверенику за заштиту равноправности. Повереница за заштиту равноправности посебно жели да укаже да Д. П. има право да поднесе притужбу због дискриминације у свим случајевима када сматра да је дискриминисана на основу неког свог личног својства, као и да је потребно да уз притужбу приложи и доказе који поткрепљују наводе притужбе.

3.13. Из анализе притужбе и изјашњења на притужбу, као и приложених доказа, може се констатовати да су односи између К. Џ. и Д. П. поремећени и да је њихов сукоб блиско повезан са нерешеним имовинским односима. Утврђено је да такви односи постоје дуже време, да у сукобу активно учествују обе стране, као и да су у сукоб укључени и чланови породица и други станари, односно комшије. Такође, може се констатовати да су узроци и последице сукоба тесно испреплетали, односно да није извесно да ли до сукоба долази због нерешених имовинских односа или се имовински односи не могу решити због постојећег сукоба и нарушених суседских односа.

Имајући то у виду, Повереница за заштиту равноправности користи прилику да још једном укаже странама на могућност мирног решавања проблема у случајевима као што је овај, односно када су сукобљене стране усмерене и на будући заједнички живот. Међусуседски односи, коришћење заједничког дворишног простора, заједничког прилаза баракама и места за паркирање, упућује обе стране на сарадњу и комуникацију без сукоба. Разговором уз подршку/посредовање треће особе – медијатора/ке, стране у спору могу заједнички да пронађу конструктивно, обострано прихватљиво решење које неће представљати победу или пораз једне или друге стране, већ обострани добитак. Изналажење обострано прихватљивог решења уједно би представљало добитак и за обе породице и за целу суседску заједницу.

Повереница за заштиту равноправности је приликом доношења мишљења и препоруке узела у обзир све наводе из притужбе и изјашњења, и става је да је у овом случају дошло до повреде одредаба Закона о забрани дискриминације, односно да изјаве Д. П. представљају повреду достојанства К. Џ. на основу њеног личног својства – припадности албанској националној мањини.

4. МИШЉЕЊЕ

Изјаве Д. П. упућене у више наврата К. Џ. представљају повреду достојанства К. Џ. на основу њеног личног својства – припадности албанској националној мањини, што је забрањено чланом 12. Закона о забрани дискриминације, у вези са чл. 24. Закона о забрани дискриминације и чл. 3. Закона о заштити права и слобода националних мањина.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности, у складу са чл. 33. тач. 1. Закона о забрани дискриминације, препоручује Д. П. да:

5.1. Упути усмено извињење К. Џ. из Б. у присуству породице К. Џ, због дискриминаторног понашања према њој, у року од 15 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

5.2. Да се убудуће суздржи од понашања и изјава које имају за циљ или представљају повреду достојанства К. Џ. на основу њене националне припадности или било ког другог личног својства.

5.3. Д. П. ће обавестити Повереницу за заштиту равноправности, у року 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком, о предузетим мерама у циљу поступања по препоруци.

Сагласно чл. 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Д. П. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

 Притужба К. Џ. против Д. П. због дискриминације по основу националне припадности