дел. бр. 72 датум: 16. 1. 2012.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прима и разматра притужбе због повреда одредаба Закона о забрани дискриминације, даје мишљења и препоруке и изриче законом утврђење мере (чл. 33. ст. 1. т. 1. Закона о забрани дискриминације „Службени гласник РС“ бр. 22/2009), поводом притужбе Ј. М. из Б., Повереница за заштиту равноправности даје

МИШЉЕЊЕ

Закључцима градоначелника града Београда на основу којих се квартално исплаћује новчана помоћ од по 4.000,00 динара пензионерима који имају пребивалиште на територији града Београда и примања по основу пензије мања од 13.000,00 динара месечно, признато је право на новчану помоћ само оним пензионерима који су радни стаж у целини остварили у Републици Србији, чиме су дискриминисани пензионери који су део радног стажа сразмерно стекли у другим државама, а налазе се у истој ситуацији, тј. имају пребивалиште на територији града Београда и укупна примања по основу пензије која су мања од 13.000,00 динара месечно.

Повереница за заштиту равноправности, сагласно члану 33. став 1. тачка 1. и члану 39. став 2. Закона о забрани дискриминације, даје градоначелнику града Београда

ПРЕПОРУКУ

1. Закључцима на основу којих ће се убудуће квартално исплаћивати новчана помоћ пензионерима који имају пребивалиште на територији града Београда, а чије пензије не прелазе утврђени износ треба прописати прецизне критеријуме и одговарајуће начине доказивања њихове испуњености како би се обезбедило да пензионери са пребивалиштем на територији града Београда чија примања по основу пензије не прелазе утврђени износ буду равноправни у погледу остваривања права на новчану помоћ, независно од тога да ли су пензијски стаж у целини остварили у Републици Србији или су део радног стажа остварили у другим државама.

2. Градоначелник града Београда обавестиће Повереницу за заштиту равноправности у року од 30 дана од дана пријема мишљења и препоруке, о мерама које ће спровести у циљу поступања по препоруци.

О б р а з л о ж е њ е

Ј. М. из Б. обратила се Повереници за заштиту равноправности притужбом 15. новембра 2011. године, у којој наводи да је дискриминисана одлуком градоначелника града Београда о новчаној помоћи пензионерима са пребивалиштем на територији града Београда, тако што се одлуком стављају у различити положај две групе пензионера само због места у којем су радили и остварили пензијски стаж, и то у поступку за пружање материјалне помоћи пензионерима који су економски и социјално угрожени. Такође наводи да је држављанка Републике Србије, да живи у Београду од 1984. године, да је од укупног пензијског стажа 22 године остварила у Београду, а 13 у година у Тузли (БиХ), а да новчану помоћ пензионерима са пребивалиштем у граду Београду не може да оствари јер је прималац сразмерне пензије.

Уз притужбу су достављена и следећа документа: допис Ј. М. Фонду ПИО од 6. новембра 2009 године; допис Републичког Фонда ПИО филијала Београд бр. Д-731157 од 17. новембра 2009. године; допис Ј. М. директору Фонда ПИО од 26. новембра 2009. године; допис Републичког Фонда ПИО филијала Београд бр. Д-731157 од 07. децембра 2009. године; допис Ј. М. Фонду ПИО од 12. јануара 2010. године; допис Републичког Фонда ПИО Филијала Београд бр. Д-731157 од 18. јануара 2010. године; фотокопија налога за исплату првог дела примања за март 2011. године РФПИО филијала Београда на име Ј. М.; допис Ј. М. Фонду ПИО филијала Београд и Заштитнику грађана од 18. априла 2011. године; допис Фонда ПИО, Сектор за финансијске послове број: 22 181-10/1598 од 10. маја 2011. године; допис Заштитника грађана дел. бр. 11308 од 7. јуна 2011. године; допис Заштитника грађана дел. бр. 11309 од 7. јуна 2011. године; допис Заштитника грађана града Београда бр. ЗГ-181-5/2011 од 21. јуна 2011. године; допис Ј. М. од 7. јула 2011. године; допис Министарства за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу бр. 119-07-00-00171/2011-09 од 11. јула 2011. године; допис Фонда ПИО, Сектор за финансијске послове бр. 22 181-4205/11 од 18. јула 2011. године и допис Градске управе града Београда XXVI-о1 бр. 339/11 од 19. јула 2011. године.

Поверeница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чл. 35. став 4. и 37. став 2. Закона о забрани дискриминације, па је градоначелнику града Београда упућен захтев 18. новембра 2011. године, да се изјасни о основаности притужбе.

Секретаријат за социјалну заштиту градске управа града Београда доставио је изјашњење број XIX-01-07-983/11 од 8. децембра 2011. године у којем је наведено:

– да је захтев који је Повереник за заштиту равноправности упутио градоначелнику Београда прослеђен Секретаријату за социјалну заштиту;
– да Секретаријат за социјалну заштиту од новембра 2008. године спроводи поступак кварталне исплате новчане помоћи у износу од по 4.000,00 динара пензионерима који имају пребивалиште на територији града Београда и чија примања су по основу пензије на дан 30. септембра 2008. године била једнака или мања од 13.000,00 динара.
– да ће исплата четврте рате помоћи за 2011. годину бити извршена корисницима пензија чија су примања на дан 30. новембра 2011. године била једнака или мања од 16.157,60 динара;
– да се ова новчана помоћ исплаћује четири пута у току године, на основу евиденције (електронског списка о исплаћеним пензијама на одређен датум) коју, за потребе Градске управе града Београда, доставља Дирекција Фонда ПИО – Сектор за финансијске послове;
– да је круг лица којима је омогућено да добијају ову помоћ ограничен на пензионере који су радни стаж остварили у Републици Србији јер се на евиденцији на основу које се врши исплата налазе корисници пензија за које Фонд ПИО има тачне податке о исплаћеним износима, а то су пензионери који не користе тзв. „сразмерне пензије“;
– да су, током припреме за прву исплату помоћи, представници Фонда ПИО – Сектора за финансијске послове, предочили представницима Градске управе града Београда да њихова евиденција обухвата кориснике пензија који су читав радни стаж остварили у Републици Србији, а да за кориснике који имају сразмерно стечен радни стаж у другим државама Фонд ПИО није у могућности да достави тачне податке;
– да се корисници дељивих пензија чији износ је већи од утврђеног износа, не налазе на евиденцији Фонда ПИО, пошто списак садржи искључиво податке о примањима која су нижа или једнака утврђеном износу;
– да Градска управа града Београда на овај начин жели да олакша положај око 65.000 пензионера са ниским примањима који живе у Београду, узимајући у обзир трошкове живота у главном граду;
– да у Градској управи града Београда не постоји посебна одлука градоначелника на основу које се исплаћује новчана помоћ пензионерима;
– да о начину исплате сваке рате градоначелник, на основу овлашћења које има на основу члана 24. тачка 6. Закона о главном граду и члана 52. став 1. тачка 6. Статута града Београда, одлучује закључком.

Устав Републике Србије у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу.

Закон о забрани дискриминације у члану 4. прописује општу забрану дискриминације тако што прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости.

Одредбом члана 8. Закона о забрани дискриминације прописано је да до повреде овог начела долази ако се лицу или групи лица, због његовог односно њиховог личног својства, неоправдано ускраћују права и слободе или намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не намећу другом лицу или групи лица, ако су циљ или последица предузетих мера неоправдани, као и ако не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се овим мерама остварује.

Анализирајући поднету притужбу и изјашњење Градске управе града Београда, Повереница за заштиту равноправности утврђује да су у неједнак положај стављена лица која живе на територији града Београда, а која имају сразмерно стечени радни стаж у другим државамa, у односу на лица која живе на територији града Београда и која су пензијски стаж у целини остварили у Републици Србији.

Да би се испитало да ли је закључком градоначелника града Београда повређено начело једнаких права и обавеза, потребно је размотрити:

– да ли је циљ који се постиже овом мером допуштен и оправдан,
– да ли се циљ (или циљеви) могу постићи прописаном мером, односно да ли постоји сразмера између предузетих мера и циљева који се том мером остварују, те
– да ли постоји објективно и разумно оправдање да се појединим категоријама пензионера који живе у граду Београду ускрате права предвиђена закључком градоначелника.

У изјашњењу Градске управе града Београда се наводи да Секретаријат за социјалну заштиту од новембра 2008. године спроводи поступак кварталне исплате новчане помоћи, пензионерима који имају пребивалиште на територији града Београда и чија су примања по основу пензије, на дан 30. септембра 2008. године, била једнака или мања од 13.000 динара, односно на дан 30. новембра 2011. године, једнака или мања од 16.157,60 динара. Такође, наводи се да је циљ ове мере да се „олакша положај око 65.000 пензионера са ниским примањима који живе у Београду, узимајући у обзир трошкове живота у главном граду“.

Када је у питању допуштеност и оправданост циља, неспорно је да је градоначелник града Београда овлашћен да, као налогодавац за извршење буџета, доноси акте којима се регулише новчана помоћ социјално и економски угроженој категорији старијих грађана из средстава буџета града. Циљ који се постиже одлуком градоначелника града Београда јесте да се из буџета града обезбеде средства за једнократну новчану помоћ пензионерима са ниским примањима. У складу са тим, Повереница за заштиту равноправности сматра да је циљ мере једнократне помоћи економски и социјално угроженим пензионерима града Београда допуштен и оправдан.

С обзиром да Градска управа града Београда није доставила акт на основу којег је исплаћивала новчану помоћ пензионерима од новембра 2008. године, нити закључак на основу којег ће бити остварена исплата четврте рате помоћи за 2011. годину корисницима пензије чија су примања на дан 30. новембра 2011. године биле једнаке или мање од 16.157,60 динара, иако је то у захтеву за изјашњење о наводима притужбе тражено, Повереница за заштиту равноправности је приликом одлучивања у овом предмету анализирала све доказе достављење уз притужбу, изјашњење Градске управе и релевантне прописе из области заштите од дискриминације.

Анализирајући изјашњење градске управе, закључује се да су услови које је потребно остварити да би се стекло право на новчану помоћ града Београда следећи:

– да је лице пензионер са пребивалиштем на територији града Београда, и
– да су примања по основу пензије на дан 30. септембра 2008. године била једнака или мања од 13.000,00 динара, односно, на дан 30. новембра 2011. године, једнака или мања од 16.157,60 динара.

У изјашњењу Градске управе града Београда истиче се да је „круг лица којима је омогућено да добијају ову помоћ ограничен на пензионере који су радни стаж остварили у Републици Србији из разлога што се на евиденцији на основу које се врши исплата налазе корисници пензија за које Фонд ПИО има тачне податке о исплаћеним износима, а то су пензионери који не користе тзв. „сразмерне пензије“ и да Фонд ПИО – Сектор за финансијске послове, за кориснике који имају сразмерно стечене пензије у другим државама није у могућности да достави тачне податке. То значи да се новчана помоћ града Београда исплаћује пензионерима који имају пребивалиште на територији града Београда и чија примања су на дан 30. новембра 2011. године биле једнакa или мањa од 16.157,60 динара, а ускраћена су свим оним пензионерима, са пребивалиштем на територији града Београда, који се не налaзе на списку Фонда ПИО – Сектор за финансијске послове, без обзира што им укупна примања по основу пензије не прелазе утврђен износ.

Из свега наведеног произлази да право на новчану помоћ имају сви пензионери са пребивалиштем на територији града Београда који на одређени дан примају пензију одређеног износа, али да Градска управа града Београда може од Фонда ПИО да добије податке само за један број пензионера који испуњавају ове услове. Повереница за заштиту равноправности је става да ова околност не може да буде разлог за ускраћивање права на новчану накнаду пензионерима који су део радног стажа остварили у другим државама тако да у Србији остварују тзв. „сразмерну пензију“. Наиме, утврђивање висине дела пензије коју ова категорија пензионера остварује из друге државе може се извршити увидом у пензијски чек или у решење о одређивању висине пензије, као и изводом из банке преко које се део пензије уплаћује.

Прецизним одређивањем критеријума за остваривање права на новчану помоћ, односно доношењем одлуке којом се утврђују услови за остваривање права, као и начин на који се доказује испуњење услова, отклонила би се повреда начела једнакости и дискриминација оних грађана и грађанки који остварују суштински услов за остваривање права на новчану помоћ (укупна примања на основу пензије мања или једнака прописаном износу) али нису у могућности да то право остваре јер се исплата врши искључиво на основу евиденције Фонда ПИО која обухвата само кориснике пензија који су радни стаж у целини остварили у Републици Србији, а да за кориснике који сразмерно стечен радни стаж у другим државама нису у могућности да доставе тачне податке.

Сагледавајући изнете аргументе, евидентно је да није било оправданих и разумних разлога да се ставе у неравноправан положај пензионери који имају пребивалиште на територији града Београда и корисници су тзв. „сразмерних пензија“, а чија примања су на дан 30. новембра 2011. године биле једнака или мања од 16.157,60 динара, у односу на пензионере који имају пребивалиште на територији града Београда, чија примања су на дан 30. новембра 2011. године билa једнака или мања од 16.157,60 динара и налазе се на евиденцији Фонда ПИО. Различит третман ових категорија грађана/грађанки, којима је на основу чињенице да нису цео радни стаж остварили у Републици Србији ускраћено право које се даје другим лицима у истој ситуацији, нема објективно и разумно оправдање, а посебно ако се има у виду чињеница да су у питању две групе пензионера које су у идентичном положају – и једни и други живе на територији града Београда, имају укупна примања по основу пензија мања од утврђеног износа и једнако их погађају високи трошкови живота у главном граду.

Ценећи утврђене чињенице и правне прописе, Повереница за заштиту равноправности, сагласно члану 33. тачке 7. и 9. Закона о забрани дискриминације, упућује препоруку градоначелнику града Београда ради предузимања радњи којима ће се отклонити повреда начела једнакости у односу на оне категорије грађана/грађанки којима је неоправдано ускраћено право на коришћење једнократне новчане помоћи на основу чињенице да нису цео радни стаж остварили у Републици Србији.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужба Ј. М. против градоначелника града Београда због повреде начела једнаког третмана у поступку органа јавне власти