бр. 07-00-69/2014-02 датум: 26. 9. 2014.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднела И. М. из Р. против Ж. П. из Р, због дискриминације на основу личног својства члана породице – националне припадности њеног супруга С. М. У притужби је наведено да Ж. П. „на сваки начин и у свакој прилици“ вређа подноситељку притужбе и њеног супруга тако што их назива „Циганима“. Уз притужбу је достављен исказ М. М, мајке подноситељке притужбе. Ж. П. је у изјашњењу на наводе из притужбе навела да је она рођена сестра М. М. и да су њихови породични односи поремећени због несугласица око поделе имовине. Повереница за заштиту равноправности сматрала је да постоје изгледи да се ситуација описана у притужби разреши мирним путем и предложила је спровођење поступка медијације. Међутим, подноситељка притужбе није доставила сагласност за спровођење поступка медијације, те је Повереница за заштиту равноправности наставила даље поступак у складу са Законом о забрани дискриминације. У току поступка је утврђено да сведокиња М. М. нема непосредних сазнања о догађајима који су наведени у притужби, односно, да је Ж. П. вређала и омаловажавала И. М, њеног супруга и дете на основу националне припадности. У току поступка није утврђено да је Ж. П. изговорила наведене речи, тако да акт дискриминације није учињен вероватним, па је, сагласно томе, дато мишљење да Ж. П. није извршила акт дискриминације И. М. и њене породице на основу националне припадности члана породице, супруга С. М.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се 27. фебруара 2014. године обратила И. М. из Р, коју је поднела против Ж. П. из Р.

1.2. У притужби је наведено:

– да Ж. П, од марта 2013. године, „на сваки начин и у свакој прилици“ вређа И. М. и њеног супруга С. М, да их назива „Циганима“ и да распирује расну и верску нетрпељивост, да говори да су се „Цигани накотили“ око њене куће, да се подругује С. М. називајући га „дебелим Циганом“;
– да се подноситељка притужбе, због увреда и прича које Ж. П. шири о њеној породици, плаши за себе, за безбедност породице и имовине, као и да је брине да ће приче Ж. П. нашкодити пословном угледу С. М. који је приватни предузетник.

1.3. У допуни притужбе од 8. априла 2014. године, подноситељка притужбе навела је имена и адресе сведока који су присуствовали догађајима наведеним у притужби – К. Т. и М. М.

1.4. Сведоцима је 9. априла 2014. године упућен захтев да се у року од 15 дана од дана пријема захтева, изјасне да ли су присуствовали догађајима наведеним у притужби, односно, да ли имају сазнања да је Ж. П. омаловажавала и вређала И. М, њеног супруга и/или дете на основу њихове националне припадности или националне припадности чланова њихове породице и, уколико јесу, да опишу шта се том приликом догодило.

1.5. Сведок К. Т. није се изјаснио у остављеном року, а захтев је примио 14. априла 2014. године. У изјави сведокиње М. М, између осталог, наведено је:

– да је она мајка подноситељке притужбе и да страхује за безбедност ћерке и унука кад зет оде на посао, јер је комшиница Ж. П. раније физички нападала људе;
– да је иза попречног зида који дели дворишта, јасно чула комшиницу која њу није видела, како је изјавила „Ево опет дебели довлачи Цигане, јуче двоје кола паркираних у дворишту, пуно двориште Цигана“;
– да је кроз прозор од купатила чула комшиницу „како се подсмева И. М. која је изашла да покупи пластичне флаше“ речима „Ево циганска посла, почели да скупљају пластику“;
– да је први комшија чуо да је Ж. П, после расправе са подноситељком притужбе и њеним супругом, рекла „Неће мени овде Цигани да нарађују, сад ће он да види“, после чега је позвала полицију чији је долазак веома узнемирио подноситељку притужбе.

1.6. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, а у складу са чл. 35. став 4. о чл. 37. став 2. Закона о забрани дискриминације , па је у току поступка прибављено изјашњење Ж. П. из Р, у којем је, између осталог наведено:

– да је она рођена сестра М. М, мајке подноситељке притужбе, односно да је тетка подноситељке притужбе и да живи у кући поред куће у којој живи подноситељка притужбе;
– да су наводи из притужбе лажни, да је медицинска сестра у пензији, васпитавана у духу братства и јединства и да једнако поштује људе без обзира на веру и расу, као и да никада ником није упутила ружну реч на основу његове боје или вере;
– да се у овој притужби ради о лажном представљању ситуације и намери М. М, мајке И. М, да њу узнемирава. Са сестром М. и члановима њене породице није у добрим односима годинама због неслагања око поделе имовине и наследства, због чега је покренут и судски поступак;
– да је комунална инспекција долазила више пута по пријавама подноситељке притужбе, због пса и кокошака и да никада није утврђен прекршај. Такође, да је Ж. П. позвала полицију после расправе у којој је С. М. био бахат и претио јој.

1.7. Оцењујући да постоје изгледи да се ситуација на коју је И. М. указала у својој притужби разреши мирним путем, Повереница за заштиту равноправности предложила је спровођење поступка медијације, па је у складу са чланом 38. Закона о забрани дискриминације, Ж. П. упутила позив за спровођење поступка мирења 9. јула 2014. године. Ж. П. је доставила потписану сагласност за спровођење поступка медијације 18. јула 2014. године.

1.8. И. М. примила је 28. јула 2014. године позив за спровођење поступка медијације, уз рок од 8 дана за давање сагласности. Међутим, И. М. није доставила потписану сагласност у остављеном року, због чега је поступак по притужби настављен.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. У току поступка утврђено је да је Ж. П. рођена сестра М. М, мајке подноситељке притужбе, као и да живи у кући поред куће свог покојног оца, у којој сада живи подноситељка притужбе.

2.2. Такође, утврђено је да Ж. П. и М. М. већ годинама нису у добрим родбинским односима због неслагања око поделе имовине и наследства, као и да је воде судски поступак.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе, изјашњења, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Пoвeрeницa зa зaштиту рaвнoпрaвнoсти кoнстaтуje дa Устaв Рeпубликe Србиje у чл. 21. зaбрaњуje свaку дискриминaциjу, нeпoсрeдну или пoсрeдну, пo билo кoм oснoву, a нaрoчитo пo oснoву рaсe, пoлa, нaциoнaлнe припaднoсти, друштвeнoг пoрeклa, рoђeњa, вeрoиспoвeсти, пoлитичкoг или другoг увeрeњa, имoвнoг стaњa, културe, jeзикa, стaрoсти и психичкoг или физичкoг инвaлидитeтa.

3.4. Устaвнa зaбрaнa дискриминaциje ближe je рaзрaђeнa Зaкoнoм o зaбрaни дискриминaциje кojи у чл. 2. ст. 1. т. 1. прoписуje дa дискриминaциja и дискриминaтoрнo пoступaњe oзнaчaвajу свaкo нeoпрaвдaнo прaвљeњe рaзликe или нejeднaкo пoступaњe, oднoснo прoпуштaњe (искључивaњe, oгрaничaвaњe или дaвaњe првeнствa), у oднoсу нa лицa или групe кao и нa члaнoвe њихoвих пoрoдицa, или њимa блискa лицa, нa oтвoрeн или прикривeн нaчин, a кojи сe зaснивa нa рaси, бojи кoжe, прeцимa, држaвљaнству, нaциoнaлнoj припaднoсти или eтничкoм пoрeклу, jeзику, вeрским или пoлитичким убeђeњимa, пoлу, рoднoм идeнтитeту, сeксуaлнoj oриjeнтaциjи, имoвнoм стaњу, рoђeњу, гeнeтским oсoбeнoстимa, здрaвствeнoм стaњу, инвaлидитeту, брaчнoм и пoрoдичнoм стaтусу, oсуђивaнoсти, стaрoснoм дoбу, изглeду, члaнству у пoлитичким, синдикaлним и другим oргaнизaциjaмa и другим ствaрним, oднoснo прeтпoстaвљeним личним свojствимa. Oдрeдбaмa чл. 4. Зaкoнa o зaбрaни дискриминaциje прoписaнo je да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно, забрану дискриминације.

3.5. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је и одредба члана 12. Закона о забрани дискриминације којом је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.

Анализа доказа достављених уз притужбу и навода из изјашњења

3.6. Имајући у виду предмет притужбе, потребно је испитати да ли је Ж. П. увредљиво и понижавајуће поступала према И. М, С. М. и њиховом детету на основу националне припадности С. М.

3.7. Према тврђењу подноситељке притужбе, Ж. П, од марта 2013. године, „на сваки начин и у свакој прилици“ вређа њу и њеног супруга С. М, називајући их „Циганима“. У исказу сведокиње М. М. наведено је да је чула Ж. П. како говори „Ево опет дебели довлачи Цигане“, „Пуно двориште Цигана“, „Циганска посла, ено скупља пластику, ето Цигани“. Међутим, Повереница за заштиту равноправности је става да наводи М. М. нису релевантни у конкретном случају, јер је у питању њена рођена сестра са којом је у поремећеним породичним односима. Наиме, анализа навода из притужбе и изјашњења показала је да су поремећени односи између И. М. и њене тетке Ж. П, као и да њихов сукоб, по својој природи, представља поремећене родбинске односе. Утврђено је да такви односи постоје дуже време између мајке подноситељке притужбе М. М. и Ж. П. и да су узроковани несугласицама око поделе имовине која је део наслеђа, а у вези чега је покренут и судски спор. Додатно, Повереница за заштиту равноправности имала је и виду да је М. М. навела у свом исказу да је изјаве Ж. П. чула „иза попречног зида“, „кроз прозор од купатила“ и од „првог комшије“. Ни у једном од описаних догађаја сведокиња није непосредно присуствовала ситуацији у којој је Ж. П. вређала и омаловажавала И. М, њеног супруга и дете на основу националне припадности или националне припадности чланова њихове породице.

3.8. Поред тога, Ж. П. је оспорила наводе из притужбе, истичући да нису тачни, као и да подношење притужбе представља начин њене сестре, тј. мајке подноситељке притужбе да је узнемирава због поремећених родбинских односа услед несугласица око поделе имовине која је део наслеђа.

3.9. С обзиром на све наведено, као и на основу расположивих доказа, Повереница за заштиту равноправности констатује да у поступку није утврђено да је Ж. П. уопште изговорила наведене речи, те да, самим тим, акт дискриминације није учињен вероватним.

4. МИШЉЕЊЕ

У току поступка који је спроведен по притужби И. М. из Р. против Ж. П. из Р, није утврђено да је Ж. П. извршила акт дискриминације, односно да је узнемиравала и понижавала И. М, њеног супруга и дете на основу њихове националне припадности или националне припадности чланова њихове породице.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

 Притужба И. М. против Ж. П. због дискриминације на основу националне припадности у области приватних односа