дел. бр. 07-00-00089/2013-02 датум: 17. 4. 2013.

МИШЉЕЊЕ

Донето у поступку поводом притужбе Х. н. в. из С, која је поднета против М. ш. С, поводом конкурса ове школе за запошљавање директора/ке, из разлога што је један од услова за кандидате/киње нaведено познавање мађарског језика.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратило Х. н. в. из С, у вези са конкурсом М. ш. С. за запошљавање директора/ке.

1.2. У притужби је, између осталог, наведено:

– да је М. ш. С. расписала конкурс за запошљавање директора/ке у листу „П.“ бр. 503 од 6. фебруара 2013. године, те је као један од услова за кандидате/киње наведено познавање мађарског језика,
– да је М. ш. С, расписујући конкурс са оваквим условом, повредила Устав РС и законе, односно, извршила дискриминацију не само припадника хрватске националне мањине, већ и припадника осталих мањинских заједница, као и већинског народа,
– да на расписивање конкурса са дискриминаторним условом није реаговао школски одбор, као ни чланица Градског већа града Суботице, која се оглушила на захтеве и дописе запослених М. ш. С, иако је упозоравана на активности вршитељке дужности директора/ке школе и састав школског одбора,
– да Покрајински секретар за образовање, управу и националне заједнице не може на основу оваквог конкурса да именује директора/ку М. ш. С.

1.3. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па је у току поступка прибављено изјашњење Е. Б, вршитељке дужности директора М. ш. С.

1.4. У изјашњењу на притужбу, између осталог, наведено је:

– да је М. ш. С. расписала конкурс за избор директора/ке школе који је објављен у листу „П.“ бр. 503 од 6. фебруара 2013. године,
– да је, као један од услова за кандидате/киње, наведено познавање мађарског језика,
– да је услов везан за познавање мађарског језика наведен у складу са мишљењем Покрајинског секретаријата за образовање, управу и националне заједнице бр. 128-11-34/12 од 9. јула 2012. године,
– да је Х. н. в, током поступка избора директора/ке М. ш. С, дало прећутну сагласност за избор кандидаткиње Е. Б. за директорку школе, односно, није донело решење којим, у складу са Законом о основама система образовања и васпитања, одбија давање сагласности.

1.5. Уз изјашњење достављено је и мишљење Покрајинског секретаријата за образовање, управу и националне заједнице бр. 128-11-34/12 од 9. јула 2012. године.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. У току поступка утврђено је да је М. ш. С, у листу „П.“ бр. 503 од 6. фебруара 2013. године, објавила конкурс за запошљавање на радном месту директора/ке, те да је у конкурсу, као један од услова, наведено познавање мађарског језика.

2.2. Увидом у изјашњење М. ш. С. и достављен прилог – мишљење Покрајинског секретаријата за образовање, управу и националне заједнице бр. 128-11-34/12 од 9. јула 2012. године, утврђено је да се М. ш. С, пре расписивања конкурса за запошљавање директора/ке обратила Покрајинском секретаријату за образовање, управу и националне заједнице са захтевом да јој надлежни секретаријат одговори на питање да ли школа, у тексту конкурса за избор директора/ке, мора да наведе услов везан за достављање доказа о познавању мађарског језика.

2.3. У мишљењу Покрајинског секретаријата за образовање, управу и националне заједнице, бр. 128-11-34/12 од 9. јула 2012. године, између осталог, наводи се да директор установе може да буде лице које испуњава услове прописане Законом о основама система образовања и васпитања, те да поред општих услова које морају да испуне сви кандидате/киње који желе да заснују радни однос у школској уставнови, чл. 120. овог закона прописано је да када се образовно-васпитни рад остварује на језику националне мањине, лице мора да има доказ о знању језика на коме се остварује образовно-васпитни рад. У наставку мишљења Покрајински секретаријат за образовање, управу и националне заједнице наводи да, имајући у виду прописе, директор/ка школске установе у којој се образовно-васпитни рад изводи и на језику националне мањине, односно, директор/ка М. ш. С. треба да има и доказ о познавању језика на коме се образовно-васпитни рад остварује, осим ако је кандидат/киња стекао/ла средње, више или високо образовање на језику националне мањине или је положио/ла испит из тог језика по програму одговарајуће високошколске установе.

2.4. Повереница за заштиту равноправности, увидом у званичну интернет презентацију М. ш. С, утврдила је да се у овој музичкој школи настава изводи на српском и мађарском језику .

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе, изјашњење и мишљење Покрајинског секретаријата за образовање, управу и националне заједнице бр. 128-11-34/12 од 9. јула 2012. године.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да је Република Србија 1998. године ратификовала Оквирну конвенцију за заштиту националних мањина , која у чл. 4. ст. 1. забрањује било какву дискриминацију на основу припадности националној мањини. Ставом 2. овог члана прописана је обавеза држава да путем одговарајућих мера обезбеде пуну и стварну једнакост припадника националне мањине и припадника већинског народа.

3.4. Међународна организација рада (МОР), донела је 1958. године Конвенцију бр. 111 о дискриминацији (запослење и занимање), којом је прописано да дискриминација представља и свако прављење разлике, искључење или давање првенства које има за последицу укидање или нарушавање једнакости могућности или третмана у запослењу или занимању које утврди заинтересована чланица након саветовања са репрезентативним организацијама послодаваца и радника, уколико постоје, и других одговарајућих тела.

3.5. Устав Републике Србије у чл. 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

3.6. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације , који у чл. 2. ст. 1. тач. 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.

3.7. Законом о основама система образовања и васпитања прописано је да дужност директора школе може да обавља лице које има одговарајуће образовање прописано овим законом за наставнике те врсте школе и подручја рада, за педагога и психолога, дозволу за рад, обуку и положен испит за директора установе и најмање пет година рада у установи на пословима образовања и васпитања, након стеченог одговарајућег образовања. Чл. 60. овог закона прописано је да у установи у којој се образовно-васпитни рад изводи и на језику националне мањине, орган управљања бира директора уз прибављено мишљење одговарајућег националног савета националне мањине. Ст. 4. овог члана прописано је да уколико национални савет националне мањине не достави мишљење у року од 15 дана од дана пријема захтева, сматра се да је мишљење, односно, сагласност дата. Поред тога, чл. 120 прописани су услови за пријем у радни однос у установи, те је ст. 4. овог члана одређено да, када се образовно-васпитни рад остварује на језику националне мањине, лице мора да има и доказ о знању језика на коме се остварује образовно-васпитни рад. Надаље, истим чланом, прописано је да се доказ о испуњености овог услова подноси уз пријаву на конкурс и проверава се у току рада.

Анализа конкурсног услова за избор директора/ке у М. ш. С. са аспекта антидискриминационих прописа

3.8. Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да је М. ш. у С. једина музичка школа у Републици Србији у којој се настава одвија на српском и мађарском језику. С тим у вези, сви запослени/е ове школе, на основу Закона о основама система образовања и васпитања, приликом конкурисања за рад у овој школи, морају да приложе доказ да познају мађарски језик. Стога, М. ш. С. је имала обавезу да, приликом оглашавања конкурса, поред осталих услова прописаних законом, пропише услов који се односи на познавање мађарског језика.

3.9. Повереница за заштиту равноправности сматра да законом прописан услов у вези са познавањем мађарског језика, имајући у виду двојезичност наставе, важи за сваку особу која жели да конкурише за рад у овој школи, без обзира на њено лично својство, односно, националну припадност. Повереница, такође, стоји на становишту да је суштина ове законске одредбе потреба да наставно особље и руководиоци/руководитељке школе комуницирају са ученицима и њиховим родитељима на њиховом матерњем језику, те се, у овом смислу, познавање мађарског језика тумачи као вештина потребна за рад у школи у којој се настава одвија на два језика, а не дискриминаторан услов.

3.10. Повереница, такође, жели да похвали М. ш. С. на увођењу двојезичне наставе, односно, пружање прилике припадницима и припадницама мађарске националне мањине, који чине 38,47 % становништва Суботице , да прате наставу и на свом матерњем језику.

4. МИШЉЕЊЕ

Прописивањем услова на конкурсу за запошљавање директора/ке, који се односи на познавање мађарског језика, М. ш. С. није прекршила одредбе Закона о забрани дискриминације.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

 Притужба Х. н. в. против М. ш. с. због дискриминације по основу језика у области рада и запошљавања