бр. 07-00-526/2013-02 датум: 2. 12. 2013.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднео Г. Б. из Б, против Градског саобраћајног предузећа „Београд“ због дискриминације у области рада. Г. Б. се пријавио на конкурс који је објавио ГСП „Београд“ и доставио неопходну документацију за радно место контролора возних исправа у јавном превозу. Када је позван на тестирање у погон Нови Београд, речено му је, приликом разговора са психологом да неће бити примљен на ово радно место зато што има говорну ману. У овом предмету мишљење је донето на основу правила о расподели терета доказивања у дискриминационим поступцима, које је прописано чл. 45. Закона о забрани дискриминације. Наиме, подносилац притужбе је учинио вероватним акт дискриминације, чиме је терет доказивања да није повређено начело једнакости пребачен на ГСП „Београд“. ГСП „Београд“ до окончања поступка није пружио доказе којим би показао да су постојали оправдани и објективни разлози због којих Г. Б. није примљен за радно место контролора возних исправа у јавном превозу, односно, да основ оваквог поступања није говорна мана коју има Г. Б. Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да је ЈКП ГСП „Београд“ приликом избора кандидата за обављање посла контролора возних исправа у јавном превозу, Г. Б. ускратио могућност за заснивање радног односа зато што има говорну ману, чиме је извршио акт непосредне дискриминације на основу његовог личног својства, забрањене чл. 2, 6. и 16. Закона о забрани дискриминације. ЈКП ГСП „Београд“ је препоручено да приликом избора кандидата и кандидаткиња за обављање посла контролора возних исправа у јавном превозу поштује императивне законске прописе према којима било које лично својство лица мора представљати стварни и одлучујући услова за обављање посла, имајући у виду природу и особеност посла и услове у којима се обавља, да мишљење и препоруку Повереника за заштиту равноправности објави на огласној табли или другом видном месту у просторијама ГСП „Београд“, као и да убудуће води рачуна да у оквиру обављања своје делатности не крши законске прописе о забрани дискриминације и предузме све неопходне мере како би спречио да приликом избора кандидата и кандидаткиња дође до нарушавања једнаких могућности за заснивање радног односа, тј. до неоправданог прављења разлике или неједнаког поступања и пропуштања (искључивања, ограничавања или давања првенства) које се заснива на било ком личном својству кандидата/кандидаткиња.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности обратио се Г. Б, притужбом коју је поднео против Градског саобраћајног предузећа „Београд“.

1.2. У притужби је наведено:

– да je Градско саобраћајно предузеће „Београд“ расписало конкурс за пријем у радни однос на радно место контролора возних исправа у јавном превозу;
– да се на конкурс јавио заједно са својим братом С. Б, тако што су сва потребна документа доставили на адресу предузећа ЈКП ГСП „Београд“, у јулу 2013. године;
– да је две године раније у ГСП „Београд“ такође конкурисао за ово радно месту, али није био примљен зато што има говорну ману;
– да су убрзо након достављања документације он и његов брат С. позвани на разговор у погон Нови Београд, где су најпре радили тест који се није односио на стручно знање, након чега су имали разговор са психолошкињом;
– да је на разговор са психолошкињом ушао одмах после брата и да му је психолошкиња на почетку разговора рекла да је проблем што има говорну ману, да је то разлог зашто није примљен две године раније када је конкурисао за исто радно место, као и да овог пута неће бити примљен зато што муца, да ће га обавестити о исходу конкурса, али му је предочила да не очекује позитиван резултат;
– да је 30. јула 2013. године телефонским путем обавештен да није примљен у радни однос и да наредних шест месеци нема право да конкурише за исто радно место;
– да сматра да је одбијен само због говорне мане, с обзиром да му је то јасно стављено до знања приликом обављања разговора са психолошкињом, односно, да је дискриминисан приликом конкурисања за посао;
– да раније никада није имао проблема приликом конкурисања за посао, као ни у обављању послова које је до тада радио, а да је ово једини пут када је дискриминисан приликом запошљавања.

1.3. У допуни притужбе од 6. августа 2013. године доставио је писану изјаву С. Б, који је заједно са њим био на тестирању за радно место контролора у ГСП „Београд“.

1.4. У исказу С. Б. наведено је:

– да је заједно са Г. Б. био на разговору за посао у ГСП „Београд“, погон Нови Београд, где су најпре радили писмени тест, а након тога су имали разговор са психолошкињом;
– да је на разговор ушао први и да га је психолошкиња одмах питала да ли је Г.Б. његов брат, с обзиром да је приметила исто презиме, на шта је одговорио да јесте;
– да је разговор био информативног карактера, а да га је у једном моменту психолошкиња питала да ли је икада конкурисао за овај посао, oдговорио је да он није, да његов брат Г. јесте конкурисао пре две године, али да био није примљен;
– да јој је одговорио да је и тада добро урадио тест, али да је одбијен на разговору са психологом и то само због говорне мане коју има, зато што муца;
– да је она тада рекла да то може да буде велики проблем, а када јој је објаснио да његов брат Г. и поред говорне мане, без икаквих проблема, може да обавља посао контролора, психолошкиња му је ставила до знања да неће примити Г. на ово радно место.

1.5. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па је у току поступка прибављено изјашњење ЈКП Градско саобраћајно предузеће „Београд“.

1.6. У изјашњењу Н. Ћ, в. д. генералног директора ЈКП ГСП „Београд“, наведено је:

– да је Г. Б. био 14. марта 2011. године први пут на селекцији кандидата за радно место контролора возних исправа и да није задовољио критеријуме селекције, а да је 12. јула 2013. године други пут конкурисао и тестиран је за исто радно место, али да ни тада није задовољио критеријуме селекције, због чега и није примљен на ово радно место;
– да кандидат за радно место контролора возних исправа треба да задовољи критеријуме који су део стандардне и устаљене процедуре која се примењује приликом селекције кандидата;
– да процедура обухвата писмени део који чине приступни лист, тест опште интелектуалне способности и тестови личности, као и интервју;
– да су, према Етичком кодексу психолога и Закону о условима за обављање психолошке делатности, подаци са тестирања поверљиви и представљају професионалну тајну;
– да наводи из притужбе и разлог неуспеха нису основани, јер је испитивање обављено професионално и објективно, да је однос према кандидату био коректан, као и да током интервјуа кандидат није показивао знаке негодовања нити било каквог незадовољства третманом.

1.7. Дописом од 1. октобра 2013. године повереница је од ГСП „Београд“ затражила да достави допуну изјашњења у којој ће навести разлоге због којих Г. Б. није примљен за обављање посла контролора у ГСП „Београд“, затим прописане услове/критеријуме за пријем кандидата и кандидаткиња за обављање посла контролора у ГСП „Београд“ и писану изјаву психолога који је разговарао са Г. Б. 12. јула 2013. године. У допуни изјашњења је наведено:

– да послови контролора подразумевају контролу возних исправа путника који су корисници јавног градског превоза;
– да природа ових послова подразумева да лица која их обављају буду љубазна, сусретљива, да имају висок праг толеранције и реагују на адекватан начин у ситуацијама које могу да се десе приликом контроле возних исправа (вербални напади путника, физички напади и сл);
– да је Г. Б. два пута аплицирао на позив за ангажовање на пословима контроле возних исправа и то 2011. године и 2013. године, а да су тестирање вршили различити психолози;
– да је прво тестирање извршио дипломирани психолог запослен на неодређено време, док је друго тестирање вршио дипломирани психолог који је са ГСП „Београд“ имао закључен уговор о допунском раду;
– да су оба психолога констатовала исте разлоге због којих није дата препорука да се са Г. Б. закључи уговор за обављање посла контроле возних исправа, с обзиром да су код њега уочене особине супротне особинама које природа ових послова подразумева;
– да разлог који Г. Б. наводи у притужби – говорна мана, није разлог његовог неангажовања на овим пословима;
– да у конкретном случају није повређена забрана дискриминације из чл. 16. ст. 3. Закона о забрани дискриминације, као и да подносилац притужбе није учинио вероватним акт дискриминације, сходно одредби чл. 35. ст. 2. Закона о забрани дискриминације;
– да Г. Б. није успешно прошао психолошку селекцију (проверу) која је била једна од услова које је кандидат морао да испуни да би био ангажован за послове контроле возних исправа, због чега није ни закључен уговор о обављању привремених и повремених послова;
– да би се достављањем документације са психолошке селекције кандидата и кандидаткиња поступило супротно одредбама Закона о условима за обављање психолошке делатности, Закона о заштити података о личности и Етичком кодексу психолога;
– да изјаву психолога који је тестирао Г. Б. 12. јула 2013. године нису у могућности да доставе, с обзиром да лице није у радном односу са ЈКП ГСП „Београд“, већ има закључен уговор о допунском раду, који је престао да важи 15. септембра 2013. године.

1.8. Повереница за заштиту равноправности је сагласно чл. 37. ст. 1. Закона о забрани дискриминације, упутила захтеве В. С, психолошкињи која је обављала разговор са кандидатима и кандидаткињама за радно место контролора возних исправа у ГСП „Београд“. Од В. С. је, између осталог, затражено да се изјасни и да ли је међу кандидатима и кандидаткињама са којима је обављала разговор било особа које имају неку говорну ману, уколико јесте колико је било ових лица, као и да ли је некима од ових лица дала препоруку да могу да обављају посао контролора у ГСП „Београд“, односно, да се изјасни да ли је говорна мана сметња за обављање овог посла.

1.9. У исказу В. С, психолошкиње, наведено је:

– да је уговором о допунском раду била ангажована за обављање послова стручног сарадника у Сектору за кадровске и опште послове ЈКП ГСП „Београд“ и да је радила психолошку процену кандидата по захтевима и раније дефинисаној процедури у ЈКП ГСП „Београд“;
– да је целокупну документацију предала наручиоцу посла и да није била у обавези да води било какву евиденцију о кандидатима, па ни о кандидатима са говорном маном.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. На основу навода из притужбе и изјашњења утврђено је да је Г. Б. конкурисао за радно место контролора возних исправа у ЈКП ГСП „Београд“ и да је 12. јула 2013. године био на тестирању у погону Нови Београд. Утврђено је, такође, да није задовољио критеријуме психолошке процене кандидата, коју је вршила психолошкиња С. В, због чега није примљен за обављање овог посла. ГСП „Београд“ га је обавестио 30. јула 2013. године, телефонским путем, да није примљен на ово радно место.

2.2. Увидом у Позив који је ЈКП ГСП „Београд“ објавио у више дневних листова 19. јуна 2013. године („Новости, „Ало“, „24 сата“, „Наше Новине“, „Информер“ и „Политика“) утврђено је да су кандидати и кандидаткиње који конкуришу за радно место контролора возних исправа били дужни да уз пријаву доставе биографију, фотокопију личне карте и фотокопију дипломе о завршеном школовању (најмање III степен стручне спреме). Такође, у овом позиву је наведено да ће бити обављена провера психо-физичких способности, као и да након завршене успешне провере, кандидати треба да доставе потврду да нису осуђивани.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету ценила је наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су достављени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти и другим лицима препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Уредбом о ратификацији Конвенције Међународне организације рада (МОР) бр. 111 о дискриминацији (запослење и занимање), прописано је да дискриминација представља свако прављење разлике, искључење или давање првенства које има за последицу укидање или нарушавање једнакости могућности или третмана у запослењу или занимању које утврди заинтересована чланица након саветовања са репрезентативним организацијама послодаваца и радника, уколико постоје, и других одговарајућих тела.

3.4. Устaв Рeпубликe Србиje у чл. 21. зaбрaњуje свaку дискриминaциjу, нeпoсрeдну или пoсрeдну, пo билo кoм oснoву, a нaрoчитo пo oснoву рaсe, пoлa, нaциoнaлнe припaднoсти, друштвeнoг пoрeклa, рoђeњa, вeрoиспoвeсти, пoлитичкoг или другoг увeрeњa, имoвнoг стaњa, културe, jeзикa, стaрoсти и психичкoг или физичкoг инвaлидитeтa. Уставном забраном дискриминације, као појаве која је супротна принципима демократског друштва, обезбеђује се остваривање начела једнакости и стварају претпоставке да правни субјекти остварују права под једнаким условима.

3.5. Устaвнa зaбрaнa дискриминaциje ближe je рaзрaђeнa Зaкoнoм o зaбрaни дискриминaциje кojи у чл. 2. ст. 1. т. 1. прoписуje дa дискриминaциja и дискриминaтoрнo пoступaњe oзнaчaвajу свaкo нeoпрaвдaнo прaвљeњe рaзликe или нejeднaкo пoступaњe, oднoснo прoпуштaњe (искључивaњe, oгрaничaвaњe или дaвaњe првeнствa), у oднoсу нa лицa или групe кao и нa члaнoвe њихoвих пoрoдицa, или њимa блискa лицa, нa oтвoрeн или прикривeн нaчин, a кojи сe зaснивa нa рaси, бojи кoжe, прeцимa, држaвљaнству, нaциoнaлнoj припaднoсти или eтничкoм пoрeклу, jeзику, вeрским или пoлитичким убeђeњимa, пoлу, рoднoм идeнтитeту, сeксуaлнoj oриjeнтaциjи, имoвнoм стaњу, рoђeњу, гeнeтским oсoбeнoстимa, здрaвствeнoм стaњу, инвaлидитeту, брaчнoм и пoрoдичнoм стaтусу, oсуђивaнoсти, стaрoснoм дoбу, изглeду, члaнству у пoлитичким, синдикaлним и другим oргaнизaциjaмa и другим ствaрним, oднoснo прeтпoстaвљeним личним свojствимa. Oдрeдбaмa чл. 4. Зaкoнa o зaбрaни дискриминaциje прoписaнo je да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно, забрану дискриминације. Према одредби чл. 6. Закона о забрани дискриминације непосредна дискриминација постоји ако се лице или групе лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, стављају или су стављени у неповољнији положај или би могли бити стављени у неповољнији положај. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације прописани су посебни случајеви дискриминације, па је тако у чл. 16. ст. 1. прописана забрана дискриминација у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, као што су право на рад, на слободан избор запослења, на напредовање у служби, на стручно усавршавање и професионалну рехабилитацију, на једнаку накнаду за рад једнаке вредности, на правичне и задовољавајуће услове рада, на одмор, на образовање и ступање у синдикат, као и на заштиту од незапослености. Заштиту од дискриминације из ст. 1. овог члана ужива лице у радном односу, лице које обавља привремене и повремене послове или послове по уговору о делу или другом уговору, лице на допунском раду, лице које обавља јавну функцију, припадник војске, лице које тражи посао, студент и ученик на пракси, лице на стручном оспособљавању и усавршавању без заснивања радног односа, волонтер и свако друго лице које по било ком основу учествује у раду.

Анализа доказа достављених уз притужбу и навода из изјашњења

3.6. Повереница за заштиту равноправности констатује да је међу странама неспорно да је Г. Б. конкурисао за радно место контролора возних исправа у ГСП „Београд“ и да је 12. јула 2013. године био на психолошкој провери у погону Нови Београд, али да није примљен на ово радно место.

Имајући у виду предмет ове притужбе, као и надлежност Повереника за заштиту равноправности, у овом предмету задатак Повереника је да испита да ли је доношењем одлуке да Г. Б. не прими за обављање посла контролора возних исправа, ЈКП ГСП „Београд“ дискриминисао Г. Б. због његовог личног својства говорне мане, која се огледа у муцању.

Да би се утврдило ли је у конкретном случају поступање ГСП „Београд“ било дискриминаторно, од кључне важности је правилна примена правила о прерасподели, односно пребацивању терета доказивања из чл. 45. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, у конкретном случају, подноситељ притужбе треба да учини вероватним да је ГСП „Београд“ према њему извршио акт дискриминације, а уколико у томе успе, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно начела једнаких права и обавеза лежи на ГСП „Београд“.

Према тврђењу Г. Б, ГСП „Београд“ га је по пријему документације позвао на разговор у погон Нови Београд, где је било заказано тестирање кандидата и кандидаткиња. Том приликом, психолошкиња која је обављала разговор са њим, отворено му је рекла да не очекује позитиван резултат зато што муца и да због тога неће бити примљен на посао за ово радно место. Ове тврдње потврдио је у писаном исказу и његов брат С. Б, који је разговор са психолошкињом обавио непосредно пре Г. Наиме, рекла му је да Г. не може да обавља овај посао зато што муца, али да ће он бити примљен. На основу ових сагласних изјава, подносилац притужбе је учинио вероватним акт дискриминације, у смислу чл. 45. ст. 2. Закона о забрани дискриминације. С обзиром на то, терет доказивања да у овом случају није повређено начело једнакости сноси ЈКП ГСП „Београд“. Сагласно томе, мора се оценити да ли чињенице и докази које је ГСП „Београд“ понудио у прилог тврђењу да у конкретном случају није повређено начело једнакости пружају довољно основа за закључак да постоје објективни фактори због којих са подносиоцем притужбе није закључен уговор о привременим и повременим пословима за радно место контролора возних исправа, који нису ни у каквој вези са његовом говорном маном, а који пружају објективно и разумно оправдање за такво поступање ГСП „Београд“.

3.7. У свом изјашњењу ГСП „Београд“ је навео да Г. Б. није задовољио критеријуме селекције, при чему је негирао да је говорна мана била разлог његовог неангажовања на овим пословима. Међутим, до окончања поступка ГСП „Београд“ није изнео чињенице и доказе на основу којих би се, у смислу чл. 45. Закона о забрани дискриминације могло закључити да су заиста постојали оправдани и објективни разлози који су утицали на одлуку да Г. Б. не буде примљен за радно место контролора возних исправа у јавном превозу, односно, да основ оваквог поступања није његова говорна мана. Из допуне изјашњења ГСП „Београд“ од 14. октобра 2013. године произлази да је на одлуку да Г. не буде ангажован на послове котролора возних исправа у јавном превозу утицао закључак психолошкиње која је обављала разговор са њим, наводећи да је психолошкиња констатовала да су „код Г. уочене особине супротне особинама које природа ових послова подразумева“, без икаквих додатних појашњења и објашњења, укључујући и навођење конкретних особина које су код њега уочене. Важно је истаћи да ни самом Г. Б. није пружено било какво објашњење у погледу наводних његових особина које су супротне „особинама које природа послова подразумева“. Према наводима из изјашњења ГСП „Београд“ природа послова контролора подразумева да лице које их обавља буде љубазно, сусретљиво, да има висок праг толеранције и реагује на адекватан начин у ситуацијама које могу да се десе приликом контроле возних исправа (вербални напади путника, физички напади и сл).

3.8. Г. Б. је испуњавао услове који су били прописани у позиву за пријаву кандидата које је ГСП „Београд“ расписао (биографија, фотокопија личне карте, фотокопија дипломе о завршеном школовању), с обзором да му је ГСП Београд, након што је доставио неопходну документацију, упутио позив за психолошку процену кандидата. Како према наводима ГСП „Београд“ Г. Б. није задовољио „психолошку селекцију“, коју је за потребе ГСП „Београд“ обављала психолошкиња на основу уговора о делу, Повереница за заштиту равноправности је од ГСП „Београд“ и од психолошкиње В. С. захтевала да пруже податке и изјасне се о конкретним разлозима због којих Г. Б. није примљен за обављање овог посла, што они нису учинили. Наиме, ГСП „Београд“ у изјашњењу наводи да није у могућности да достави документацију са психолошке селекције, као ни изјаву психолошкиње, с обзиром да је истекао уговор на основу којег је С. В. обављала посао. Са друге стране, С. В. је у исказу од 14. новембра 2013. године навела да „није била у обавези да води било какву евиденцију о кандидатима, па ни о кандидатима са говорном маном.“

3.9. Имајући ово у виду, може се констатовати да је неосновано позивање ГСП „Београд“ на одредбу чл. 16. ст. 3. Закона о забрани дискриминације, јер је овом одредбом прописано да се не сматра дискриминацијом прављење разлике, искључивање или давање првенства због особености одређеног посла код кога лично својство лица представља стварни и одлучујући услов обављања посла, ако је сврха која се тиме жели постићи оправдана. ГСП „Београд“ наводи да говорна мана није била разлог за неангажовање Г. Б. за обављање посла контролора возних исправа у јавном превозу, али током поступка није навео нити пружио доказ да било које лично својство лица која су конкурисала за обављање овог посла представља посебан услов, те је нејасно које лично својство је ГСП „Београд“ имао у виду приликом одабира кандидата за радно место контролора исправа у јавном превозу.

3.10. Повереница за заштиту равноправности указује да са аспекта Закона о забрани дискриминације сва лица у области рада која по било ком основу учествују у раду, уживају заштиту од дискриминације. Закон о раду такође забрањује сваки облик дискриминације лица која траже запослење и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидитет, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуално опредељење, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовинско стање, чланство у политичким организацијама, синдикатима или неко друго лично својство. Одредбама чл. 20. дискриминација је забрањена, између осталог и у односу на услове рада и избор кандидата за обављање одређеног посла. Према Закону о запошљавању и осигурању за случај незапослености („Сл. гласник РС“ бр. 36/2009 и 88/2010) послодавац је обавезан да обезбеди једнак третман лица која су му се јавила ради разговора о запослењу. Како до окончања поступка нису пружени докази који би потврдили да су постојали оправдани разлози за неангажовање Г. Б. на овим пословима, то Повереница за заштиту равноправности констатује да је Г. Б. ускраћена могућност да под једнаким условима, у поступку избора лица за обављање овог посла, буду вреднована његова стручна спрема и способности, због говорне мане коју има.

3.11. С тим у вези, Повереница констатује да ЈКП ГСП „Београд“ у складу са важећим прописима и на основу објективних критеријума, има пуну слободу одлучивања о избору лица која ће запослити или радно ангажовати, процењујући њихова стручна знања и способности. Међутим, ЈКП ГСП „Београд“ не сме да приликом избора кандидата коју конкуришу за посао искључује или даје првенство одређеним лицима чија лична својства нису стварни и одлучујући услов за обављање посла, с обзиром на природу и особеност посла и услове у којима се он обавља. Такво поступање је противзаконито и представља повреду императивних прописа о забрани дискриминације, који су обавезујући за све правне субјекте

3.12. Сагласно наведеном, имајући у виду све околности конкретног случаја, утврђено чињенично стање и примену правила о терету доказивања у дискриминационим поступцима, Повереница за заштиту равноправности је мишљења да је на одлуку да Г. Б. не може да обавља послове контролора возних исправа у ГСП „Београд“ утицала искључиво чињеница да има говорну ману, што је супротно императивним прописима о забрани дискриминације.

4. МИШЉЕЊЕ

ГСП „Београд“ је приликом избора кандидата за обављање посла контролора возних исправа у јавном превозу, Г. Б. ускратио могућност за заснивање радног односа зато што има говорну ману, чиме је извршен акт непосредне дискриминације на основу његовог личног својства, забрањен чл. 2, 6. и 16. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности, у складу са чл. 33. тач. 1. Закона о забрани дискриминације, препоручује ЈКП ГСП „Београд“ да:

5.1. Приликом избора кандидата и кандидаткиња за обављање посла контролора возних исправа у јавном превозу поштује императивне законске прописе о забрани дискриминације.

5.2. Мишљење и препоруку Повереника за заштиту равноправности објави на огласној табли или другом видном месту у просторијама ЈКП ГСП „Београд“. Потребно је да мишљење и препорука буду истакнути најмање 8 дана на огласној табли или другом видном месту у просторијама ЈКП ГСП „Београд“.

5.3. Да убудуће, у оквиру обављања своје делатности, не крши антидискриминационе прописе, као и да предузме све неопходне мере како би спречио да приликом избора кандидата и кандидаткиња дође до нарушавања једнаких могућности за заснивање радног односа, тј. до неоправданог прављења разлике или неједнаког поступања и пропуштања (искључивања, ограничавања или давања првенства) које се заснива на било ком личном својству кандидата и кандидаткиња.

Потребно је да ЈКП ГСП „Београд“ обавести Повереницу за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно чл. 40. Закона о забрани дискриминације, уколико ЈКП ГСП „Београд“ не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужба Г. Б. прoтив ГСП Бeoгрaд збoг дискриминaциje на oснoву здрaвствeнoг стaњa у oблaсти рaдa и запошљавања