дел. бр. 1417/2011 датум: 29. 10. 2011.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прима и разматра притужбе због повреда одредаба Закона о забрани дискриминације, даје мишљења и препоруке и изриче законом утврђене мере (члан 33. став 1. тачка 1. Закона о забрани дискриминације „Службени гласник РС“, бр. 22/2009), поводом притужбе Националног савета бошњачке националне мањине из Новог Пазара, Повереница за заштиту равноправности даје

МИШЉЕЊЕ

У поступку који је спроведен по притужби Националног савета бошњачке националне мањине из Новог Пазара против општине Тутин, поводом онемогућавања остваривања равноправне употребе језика и писма бошњачке националне мањине на територији општине Тутин, није утврђено да je општина Тутин пропустила да предузме мере из своје надлежности у области увођења и примене службене употребе босанског језика и латиничног писма, па се поступање надлежних органа општине Тутин не може квалификовати као дискриминаторно према припадницама и припадницима бошњачке националне мањине.

О б р а з л о ж е њ е

Повереници за заштиту равноправности обратио се притужбом 29. јула 2011. године Е. Џ, … извршног одбора Националног савета бошњачке националне мањине из Новог Пазара, која је изјављена против општине Тутин и председника Б. Г. У притужби је наведено да је Статутом општине Тутин прописано да су у службеној употреби равноправно српски и босански језик и ћирилично и латинично писмо, као и да је Национални савет бошњачке националне мањине 3. октобра 2009. године усвојио Одлуку о утврђивању традиционалних назива јединица локалне самоуправе, насељених мјеста и других географских назива на босанском језику на подручју Новог Пазара, Тутина, Сјенице и Пријепоља, која је објављена у „Службеном гласнику РС“, бр. 5/2010 од 5. фебруара 2010. године. Истиче се да органи јединице локалне самоуправе нису предузели ни једну радњу којом би се обезбедила равноправност босанског језика у службеној употреби. Наводи се, такође, да општина Тутин не испуњава своје законске обавезе у погледу издвајања буџетских средстава за финансирање рада Националног савета бошњачке националне мањине, чиме су онемогућили његово функционисање и прекршили чл. 114. и 115. Закона о националним саветима националних мањина.

Уз притужбу су достављени следећи докази: захтев Националног савета бошњачке националне мањине упућен председнику општине Тутин за истицање назива јединица локалне самоуправе, насељених места и других географских назива на босанском језику од 1. марта 2010. године, захтев од 4. фебруара 2011. године, Одлука о утврђивању традиционалних назива јединица локалне самоуправе, насељених места и других географских назива на босанском језику на подручју Новог Пазара, Тутина, Сјенице и Пријепоља од 3. октобра 2009. године.

Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чл. 35. став 4. и 37. став 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка прибављено изјашњење председника општине Тутин, у којем је наведено следеће:

– да је притужба у целости неоснована, с обзиром да је општина Тутин и њени органи предузела и предузима све радње у циљу обезбеђења равноправности босанског језика и његове примене у службеној употреби,
– да су сви називи на таблама, како на згради локалне самоуправе, тако и на зградама њених установа исписани двојезично, односно на босанском и српском језику и на латиничном и ћириличном писму,
– да је поступак око утврђивања назива улица завршен и називи улица су видно истакнути на таблама, док поступак утврђивања назива насељених места је делимично окончан у том смислу што су утврђени називи насељених места, а називи нису истакнути услед недостатка новчаних средстава. Такође је истакнуто да локална телевизија, чији је оснивач Скупштина општине Тутин свој програм емитује на босанском језику,
– да је неоснована притужба у делу који се тиче кршења законских одредби због неувођења босанског језика у службену употребу у државним органима и другим државним институцијама, јер државни органи нису под ингеренцијама локалних самоуправа, па из тог разлога локална самоуправа не може сносити негативне консеквенце,
– да је општина Тутин током 2004. године Националном бошњачком већу уступила два радника, А. П. и Н. С., који раде за потребе Националног већа, а плате примају у општинској управи општине Тутин – што на годишњем нивоу износи 1.468.059,00 динара, рачунајући исплате за оба радника,
– да је општина Тутин Националном бошњачком већу уступила ауто марке „Ауди А-8″ уз минималну надокнаду која ни до данас није исплаћена,
– да општина Тутин повремено и по захтевима Националног бошњачког већа финансира и помаже разне културне манифестације од којих је задњи пут финансирала манифестацију SBONI 2011. године и исплатила износ од 250.000,00. динара,
– да је због свега наведеног притужба у целости неоснована, па предлаже да се иста одбије као неоснована из разлога што ни једном радњом, како општина Тутин, тако и њен председник нису прекршили одредбе закона.

Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да Устав Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр. 98/2006) у члану 21. прописује да су пред Уставом и законом сви једнаки и да је забрањен сваки облик дискриминације по било ком основу. У члану 76. Устава припадницима и припадницама националних мањина зајамчена је равноправност пред законом и једнака законска заштита и забрањена је било каква дискриминација због припадности националној мањини. Одредбом члана 79. Устава је, између осталог, предвиђено да националне мањине у складу са законом имају право на коришћење свог језика и писма, да у срединама где чине значајну популацију, државни органи, организације којима су поверена јавна овлашћења, органи аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе воде поступак и на њиховом језику, да у срединама где чине значајну популацију, традиционални локални називи, имена улица, насеља и топографске ознаке буду исписани и на њиховом језику.

Одредбом члана 11. став 2. Закона о заштити права и слобода националних мањина („Сл. лист СРЈ“, бр. 11/2002) прописано је да ће јединице локалне самоуправе обавезно увести у равноправну службену употребу језик и писмо националне мањине уколико проценат припадника те националне мањине у укупном броју становника на њеној територији достиже 15% према резултатима последњег пописа становништва. Слична одредба предвиђена је и чланом 11. став 2. Закона о службеној употреби језика и писма („Сл. гласник РС“, бр. 45/91, 53/93, 67/93, 48/94, 101/05 и 30/2010) према којој су јединице локалне самоуправе у обавези да својим статутом уведу у равноправну службену употребу језик и писмо националне мањине уколико проценат припадника те националне мањине у укупном броју становника на њеној територији достиже 15% према резултатима последњег пописа становништва. Ставом 4. наведеног члана предвиђено је да на територијама из става 2. овог члана, имена органа који врше јавна овлашћења, називи јединица локалне самоуправе, насељених места, тргова и улица и други топоними исписују се и на језику дотичне националне мањине, према њеној традицији и правопису.

Одредбом члана 20. тачка 33. Закона о локалној самоуправи („Сл. гласник РС“, бр. 129/2007) прописано је да општинa, прeкo свojих oргaнa, у склaду с Устaвoм и зaкoнoм утврђуje jeзикe и писмa нaциoнaлних мaњинa кojи су у службeнoj упoтрeби нa тeритoриjи oпштинe. Поред тога, према одредби члана 20. тачка 32. Закона о локалној самоуправи општина је дужна да се стара о остваривању, заштити и унапређењу људских права, како индивидуалних тако и колективних права националних мањина.

С обзиром на чињенице и околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је одредба члана 6. Закона о забрани дискриминације, којом је дефинисана непосредна дискриминација тако што је прописано да је она извршена ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Такође, релевантна је и одредба члана 24. Закона о забрани дискриминације, којом је забрањена дискриминација националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика.

Увидом у Статута општине Тутин бр. 011-8/08-IV oд 19. септембра 2008. године, утврђено је да је чланом 6. Статута прописано да су на територији општине Тутин у равноправној употреби српски језик и ћирилично писмо и босански језик и латинично писмо, на начин утврђен Уставом, законом и статутом општине, одакле произлази да је општина Тутин испунила своју законску дужност увођења у равноправну службену употребу језик и писмо бошњачке националне мањине.

Повереница за заштиту равноправности је током поступка, ради правилног и потпуног утврђења чињеничног стања, сходно члану 37. став 1. Закона о забрани дискриминације, од Националног савета бошњачке националне мањине затражила допуну притужбе и достављање доказа за наводе да имена органа који врше јавна овлашћења, називи јединица локалне самоуправе, насељених места, тргова и улица и других топонима на територији општине Тутин нису исписани/истакнути и на босанском језику.

Национални савет бошњачке националне мањине није доставио ове доказе у остављеном року. Због тога је остало неутврђено да ли су називи јединица локалне самоуправе, имена органа који врши јавна овлашћења, називи насељених места, тргова и улица и других топонима на територији општине Тутин исписани/истакнути и на босанском језику. У светлу ових околности, имајући у виду члан 35. став 2. Закона о забрани дискриминације, којим је прописано да се уз притужбу достављају и докази о претрпљеном акту дискриминације, не може се утврдити да су припадници и припаднице бошњачке националне мањине дискриминисани у области остваривања права на употребу свог језика и писма.

Ценећи утврђене чињенице и правне прописе, Повереница за заштиту равноправности, сагласно члану 33. став 1. тачке 1. и 9. Закона о забрани дискриминације, дала је мишљење да није утврђено да је општина Тутин дискриминаторно поступила према припадницима и припадницама бошњачке националне мањине.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

 Притужба Е. Џ. против општине Tутин поводом службене употребе босанског језика и латиничног писма