дел. бр. 1357/2011 датум: 7. 11. 2011.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прима и разматра притужбе због повреда одредаба Закона о забрани дискриминације, даје мишљења и препоруке и изриче законом утврђене мере (члан 33. став 1. тачка 1. Закона о забрани дискриминације „Службени гласник РС“, бр. 22/2009), поводом притужбе Националног савета бошњачке националне мањине из Новог Пазара, Повереница за заштиту равноправности даје

МИШЉЕЊЕ

У поступку који је спроведен по притужби Националног савета бошњачке националне мањине из Новог Пазара против града Новог Пазара, поводом онемогућавања остваривања равноправне употребе језика и писма бошњачке националне мањине на територији општине Нови Пазар, није утврђено да je град Нови Пазар пропустио да предузме мере из своје надлежности у области увођења и примене службене употребе босанског језика и латиничног писма, па се поступање надлежних органа града Новог Пазара не може квалификовати као дискриминаторно према припадницама и припадницима бошњачке националне мањине.

О б р а з л о ж е њ е

Повереници за заштиту равноправности обратио се притужбом 29. јула 2011. године Е. Џ, … извршног одбора Националног савета бошњачке националне мањине из Новог Пазара, која је изјављена против града Новог Пазара и градоначелника М. М. У притужби је наведено да је Статутом града Новог Пазара прописано да су у службеној употреби равноправно српски и босански језик и ћирилично и латинично писмо, као и да је Национални савет бошњачке националне мањине 3. октобра 2009. године усвојио Одлуку о утврђивању традиционалних назива јединица локалне самоуправе, насељених мјеста и других географских назива на босанском језику на подручју Новог Пазара, Тутина, Сјенице и Пријепоља, која је објављена у „Службеном гласнику РС“, бр. 5/2010 од 5. фебруара 2010. године. Истиче се да органи јединице локалне самоуправе нису предузели ни једну радњу којом би се обезбедила равноправност босанског језика у службеној употреби. Наводи се, такође, да град Нови Пазар не испуњава своје законске обавезе у погледу издвајања буџетских средстава за финансирање рада Националног савета бошњачке националне мањине, чиме су онемогућили његово функционисање и прекршили чл. 114. и 115. Закона о националним саветима националних мањина.

Уз притужбу су достављени следећи докази: захтев Националног савета бошњачке националне мањине упућен градоначелнику Новог Пазара за истицање назива јединица локалне самоуправе, насељених места и других географских назива на босанском језику од 1. марта 2010. године, захтев од 4. фебруара 2011. године, Статут општине Нови Пазар, Одлуку о изменама и допунама Статута општине Нови Пазар, Одлуку о утврђивању традиционалних назива јединица локалне самоуправе, насељених места и других географских назива на босанском језику на подручју Новог Пазара, Тутина, Сјенице и Пријепоља од 3. октобра 2009. године.

Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чл. 35. став 4. и 37. став 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка прибављено изјашњење градоначелника Новог Пазара, у којем је наведено следеће:

– да је Скупштина града Новог Пазара, поштујући законске прописе, предузела одговарајуће мере у циљу поштовања права бошњачке националне заједнице и 24. маја 2010. године донела Одлуку о службеној употреби босанског језика и писма града Новог Пазара, бр. 00-4/10,
– да је Градско веће града Новог Пазара донело закључак, бр. 012-1/10 од 9.12.2010. године о изради двојезичних табли за обележавање назива насељених места, улица, тргова и зграда на подручју града Новог Пазара, а истовремено Градско веће је задужило надлежну организациону јединицу Градске управе града Новог Пазара за реализацију поменутог закључка,
– да су на овај начин створене претпоставке за равноправност босанског језика и латиничног писма, односно услови за истицање назива јединица локалне самоуправе, насељених места и других географских назива на босанском језику и латиничном писму,
– да су притужбе и примедбе Извршног одбора Националног већа бошњачке националне мањине неосноване, имајући у виду да је реализација појединих законских решења у току и да су поједина реализована.

Уз изјашњење је достављена Одлука о службеној употреби босанског језика и писма на подручју града Новог Пазара коју је донела Скупштина града Новог Пазара на седници од 24. маја 2010. године и закључак Градског већа града Новог Пазара бр. 06-158/10, донет на седници дана 9. децембра 2010. године, на којој је разматран и предлог за израду двојезичних табли за обележавање назива улица и насељених места на подручју града Новог Пазара, бр. 012-1/10.

Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да Устав Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр. 98/2006) у члану 21. прописује да су пред Уставом и законом сви једнаки и да је забрањен сваки облик дискриминације по било ком основу. У члану 76. Устава припадницима и припадницама националних мањина зајамчена је равноправност пред законом и једнака законска заштита и забрањена је било каква дискриминација због припадности националној мањини. Одредбом члана 79. Устава је, између осталог, предвиђено да националне мањине у складу са законом имају право на коришћење свог језика и писма, да у срединама где чине значајну популацију, државни органи, организације којима су поверена јавна овлашћења, органи аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе воде поступак и на њиховом језику, да у срединама где чине значајну популацију, традиционални локални називи, имена улица, насеља и топографске ознаке буду исписани и на њиховом језику.

Одредбом члана 11. став 2. Закона о заштити права и слобода националних мањина („Сл. лист СРЈ“, бр. 11/2002) прописано је да ће јединице локалне самоуправе обавезно увести у равноправну службену употребу језик и писмо националне мањине уколико проценат припадника те националне мањине у укупном броју становника на њеној територији достиже 15% према резултатима последњег пописа становништва. Слична одредба предвиђена је и чланом 11. став 2. Закона о службеној употреби језика и писма („Сл. гласник РС“, бр. 45/91, 53/93, 67/93, 48/94, 101/05 и 30/2010) према којој су јединице локалне самоуправе у обавези да својим статутом уведу у равноправну службену употребу језик и писмо националне мањине уколико проценат припадника те националне мањине у укупном броју становника на њеној територији достиже 15% према резултатима последњег пописа становништва. Ставом 4. наведеног члана предвиђено је да на територијама из става 2. овог члана, имена органа који врше јавна овлашћења, називи јединица локалне самоуправе, насељених места, тргова и улица и други топоними исписују се и на језику дотичне националне мањине, према њеној традицији и правопису.

Одредбом члана 20. тачка 33. Закона о локалној самоуправи („Сл. гласник РС“, бр. 129/2007) прописано је да општинa, прeкo свojих oргaнa, у склaду с Устaвoм и зaкoнoм утврђуje jeзикe и писмa нaциoнaлних мaњинa кojи су у службeнoj упoтрeби нa тeритoриjи oпштинe. Поред тога, према одредби члана 20. тачка 32. Закона о локалној самоуправи општина је дужна да се стара о остваривању, заштити и унапређењу људских права, како индивидуалних тако и колективних права националних мањина.

С обзиром на чињенице и околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је одредба члана 6. Закона о забрани дискриминације, којом је дефинисана непосредна дискриминација тако што је прописано да је она извршена ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Такође, релевантна је и одредба члана 24. Закона о забрани дискриминације, којом је забрањена дискриминација националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика.

Увидом у Одлуку о изменама и допунама Статута општине Нови Пазар, бр. 010-2 од 29. утврђено је да је чланом 2. став 2. Одлуке прописано да је у општини у равноправној службеној употреби поред српског језика и ћирилично писмо и босански језик и латинично писмо, као језик и писмо бошњачког народа, одакле произлази да је општина Нови Пазар испунила своју законску дужност увођења у равноправну службену употребу језик и писмо бошњачке националне мањине.

Увидом у Одлуку о службеној употреби босанског језика и писма на подручју града Новог Пазара бр. 00-4/2010 од 24. 5. 2010. године, утврђено је да је одредбама наведене одлуке прописана службена употреба босанског језика и писма у раду органа града Новог Пазара, употреба личног имена Бошњака и издавање јавних исправа, употреба језика у области привреде и услуга, право на информисање, исписивање јавних натписа и назива, услови за увођење службене употребе босанског језика и писма у насељеним местима града Новог Пазара, извештај о остваривању службене употребе босанског језика и писма.

Увидом у Закључак Градског већа града Новог Пазара бр. 012-1/10 од 9. децембра 2010. године утврђено је да је усвојен предлог Одељења за информисање града Новог Пазара за израду двојезичних табли за обележавање назива насељених места, улица, тргова и зграда на подручју града Новог Пазара. Ставом 2. Закључка је прописано да се задужује Одељење за стамбено комуналне послове и заштиту животне средине да иницира и прати реализацију набавке и постављања двојезичних табли за обележавање назива насељених места, улица, тргова и зграда на подручју града Новог Пазара.

Повереница за заштиту равноправности је током поступка, ради правилног и потпуног утврђења чињеничног стања, сходно члану 37. став 1. Закона о забрани дискриминације, од Националног савета бошњачке националне мањине затражила допуну притужбе и достављање доказа за наводе да имена органа који врше јавна овлашћења, називи јединица локалне самоуправе, насељених места, тргова и улица и других топонима на територији општине Нови Пазар нису исписани/истакнути и на босанском језику.

Национални савет бошњачке националне мањине није доставио ове доказе у остављеном року. Због тога је остало неутврђено да ли су називи јединица локалне самоуправе, имена органа који врши јавна овлашћења, називи насељених места, тргова и улица и других топонима на територији општине Новог Пазара исписани/истакнути и на босанском језику. У светлу ових околности, имајући у виду члан 35. став 2. Закона о забрани дискриминације, којим је прописано да се уз притужбу достављају и докази о претрпљеном акту дискриминације, не може се утврдити да су припадници и припаднице бошњачке националне мањине дискриминисани у области остваривања права на употребу свог језика и писма.

Ценећи утврђене чињенице и правне прописе, Повереница за заштиту равноправности, сагласно члану 33. став 1. тачке 1. и 9. Закона о забрани дискриминације, дала је мишљење да није утврђено да је општина Нови Пазар дискриминаторно поступила према припадницима и припадницама бошњачке националне мањине.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужба Е. Џ. против града Новог Пазара поводом службене употребе босанског језика и латиничног писма