бр. 07-00-437/2014-02 датум: 29. 12. 2014.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе Д. Т.1, коју је поднео њен старатељ Д. Т.2, против Клинике за гинекологију и акушерство, Клиничког центра Србије због одбијања Клинике да закаже преглед Д. Т.1 искључиво због њеног инвалидитета. У притужби је наведено да је 22. јула 2014. године покушао да закаже преглед, али да је одбијен, те да је након што се обратио саветнику пацијената и Заштитнику права пацијената успео да закаже преглед за 30. јул 2014. године. Међутим, дан пред преглед је обавештен да преглед неће бити извршен, а лекар специјалиста је затражио сагласност психијатра, као и предлог за евентуалну припрему пацијенткиње. Када је подносилац притужбе прибавио тражену сагласност, обавештен је да су потребне и сагласности лекара интернисте и ендокринолога. Након четири месеца од дана првог покушаја заказивања прегледа, позвао га је директор КГА телефоном и обавештен је да треба да достави медицинску документацију, што је он и учинио 27. октобра и 10. новембра 2014. године, оба пута не успевајући да закаже преглед. У изјашњењу директора КГА КЦС наведено је да подносилац притужбе није покушао да закаже преглед 22. јула 2014. године, већ да затражи информацију у вези обављања ванстандардне здравствене услуге, да је лекар специјалиста гинеколог акушер дао налаз и мишљење у вези са даљим поступањем 29. јула 2014. године, да је саветник права пацијената донео закључак о приговору, као и да је се он лично ангажовао да за пацијенткињу организује ванстандардну здравствену услугу, те да је телефоном разговарао са подносиоцем притужбе и позвао га да са постојећом медицинском документацијом дође на Клинику. У току поступка је утврђено да Д. Т.1 преглед није заказан, иако је Д. Т.2 то покушао да учини 22. јула 2014. године, на месту за заказивање КГА, уз уредно оверен упут. С тим у вези, Повереница за заштиту равноправности указује да је Д. Т.1 била неопходна ванстандардна медицинска услуга због њеног инвалидитета (ултразвучни преглед мале карлице у тоталној анестезији), те да је управо ова чињеница била пресудна за незаказивање прегледа. Због тога је Повереница дала мишљења да је оваквим поступањем Клиника за гинекологију и акушерство прекршила прописе о забрани дискриминације. Клиници је препоручено да у што краћем року закаже преглед за пацијенткињу, као и да о датуму прегледа, потребној медицинској документацији и другим условима које је потребно испунити, писаним путем обавести Д. Т.1 и њеног старатеља, да преиспита интерне процедуре поступања КГА КЦС за пружање ванстандардских здравствених услуга особама са инвалидитетом, те да их, по потреби, усагласи са антидискриминационим прописима, да упути писано извињење Д. Т.1 и њеном старатељу, као и да убудуће, приликом обављања послова из своје надлежности, поступа у складу са антидискриминационим прописима

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереница за заштиту равноправности примила је 6. октобра 2014. године притужбу Д. Т.2, старатеља Д. Т.1, против Клинике за гинекологију и акушерство, Клиничког центра Србије (у даљем тексту КГА КЦС).

1.2. У притужби је, између осталог, наведено:

– да је изабрани лекар, након уочених здравствених проблема, Д. Т.2 8. јула 2014. године упутио на Клинику за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“, како би је прегледао психијатар;
– да је 14. јула 2014. године прегледана и упућена на преглед хирурга у Ургентном центру, који због њене узнемирености није могао бити извршен, те је поново упућена у Клинику „Др Лаза Лазаревић“. С обзиром да су лекари одбили да појачају дозу терапије за смирење, одлучено је да се ултразвучни преглед изврши у општој анестезији, што је и учињено 16. јула 2014. године у току ког је утврђено постојање тумора и препоручена је даља дијагностика на КГА КЦС.
– да је Д. Т.2 покушао да закаже преглед 22. јула 2014. године, са уредним упутом, на пријемном шалтеру КГА КЦС, што је медицинска сестра одбила из разлога што је пацијенткиња „тешко ретардирана особа“ и упутила га код медицинске сестре А. Ш, која му је саопштила да је неопходно да се касније у току дана јави начелнику КГА КЦС. У разговору, начелник Клинике му је саопштио да се преглед не може извршити на начин који је предложен и упутио га да лекар приватне праксе изврши преглед магнетном резонанцом;
– да је 23. јула 2014. године заштитнику права пацијената Градског секретаријата за здравство пријавио овај догађај, да је обавештен да је потребно да наредног дана са уредном документацијом поднесе захтев за заказивање прегледа, што је он и учинио, али је још једном одбијен;
– да је након обраћања Заштитнику пацијената Републичког фонда за здравствено осигурање, уз неколико покушаја да закаже преглед, подносилац притужбе заједно са представником Заштитника пацијента, 28. јула 2014. године, добио уверавања да ће преглед бити извршен 30. јула 2014. године. Међутим, када је дан пре заказаног прегледа од главне сестре затражио инструкције о потребним припремама, од ње је, како је навео, уз понижавање и вређање особа са менталним инвалидитетом сазнао да прегледа неће бити. Упућен је код др З. М, који га је упитао из ког разлога је неопходно да пацијенткиња буде прегледана на КГА КЦС када је то могуће и у дому здравља, зашто је преглед хитан када је у питању мали тумор и из ког разлога нема предлога психијатра за анестезију. Др З. М. је обавештен да постоји предлог психијатра Клинике „Др Лаза Лазаревић“ од 14. јула 2014. године а да Д. Т. 1 њен психијатар није прегледао од 2010. године због архитектонских препрека. Др З. М. је након тога сачинио извештај идб: К-1126012, у ком се наводи да неопходна сагласност и предлог за евентуалну припрему пацијента лекара специјалисте психијатрије;
– да је 15. септембра 2014. године у КГА КЦС доставио извештај изабраног психијатра, али да му је тада затражен извештај интернисте и ендокринолога.
– да је 31. јула поднето притужбу, а 24. септембра 2014. године и ургенцију за поступање А. С, директору КГА КЦС, као и да до дана подношења притужбе није добио одговор;

1.3. Уз притужбу су достављене копије решења Центра за социјални рад у Београду, Одељења Вождовац бр: 2-57022-5378/2013 од 19. септембра 2013. године којим је Д. Т.1 остала под старатељством, а за новог старатеља именован Д. Т.2; отпусне листе са епикризом КЦС, Ургентног центра бр. протокола 49078; упута за амбулантно- специјалистички преглед од 8. јула 2014. године (нечитак печат здравствене установе, потпис и печат лекара); извештаја лекара специјалисте Клинике за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић, бр. протокола: 3540 и бр. протокола 3544 од 17.07.2014. године; извештаја лекара специјалисте бр. протокола ПО-99157/14; образац упутства за лечење пацијента (са нечитким упутствима дописаним руком); упута за радиолошки преглед КЦС Центра за радиологију и магнетну резонанцу од 16.07.2014. године; упута за амбулантно- специјалистички преглед Дома здравља Вождовац од 17.07.2014. године; притужбе Канцеларији за заштиту права пацијената града Београда од 23. јула 2014. године; упута за стационарно лечење Дома здравља Вождовац; извештаја лекара специјалисте КЦС, Клинике I, ибд:К-11260/12 од 29. јула 2014. године; извештаја Дома здравља Вождовац; притужбе на рад КГА КЦС 31. јула 2014. године; притужбе на рад КГА КЦС Министарству здравља од 20. августа 2014. године; ургенције Министарству здравља од 8. септембра 2014. године; притужбе Заштитнику грађана од 16. септембра 2014. године; притужбе Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања од 17. септембра 2014. године; ургенције за поступање директору ГАК КЦС од 24. септембра 2014. године; одговора Министарства здравља, Сектора за инспекцијске послове, Одељења здравствене инспекције бр: 072-00-01036/2014-01 од 19.09.2014. године; притужбе на рад здравствене инспекторке Б. Н; решења Вишег суда у Београду 8П бр 101/04 од 23. септембра 2014. године; допуне притужбе на рад здравствене инспекторске Б. Н. и копија извештаја саветника пацијената по приговору број: 50.2-203/2014 од 25.09.2014. године.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па је у току поступка прибављено изјашњење проф. др А. С, директора КГА КЦС.

1.5. У изјашњењу на притужбу бр: 3041 од 19. новембра 2014. године, између осталог је наведено:

– да се Д. Т.2, као старатељ Д. Т.1, 22. јула 2014. године јавио на пункт за заказивање здравствених услуга КГА КЦС и затражио информацију у вези обављања ванстандардне здравствене услуге – ултразвучни преглед мале карлице у тоталној анестезији, као и да је добио потребне информације усменим путем од асс. др С. М, шефа кабинета ултразвучне дијагностике КГА КЦС;
– да је 29. јула 2014. године, на основу захтева за заказивање здравствене услуге, упућен лекару специјалисти гинекологу акушеру у Амбулантно-поликлиничко одељење Клинике. Том приликом је лекар сачинио извештај идб: К.11260/2 у којем је дао налаз и мишљење у вези са даљим поступањем и обезбеђивањем неопходне сагласности за приметну тоталне анестезије, а лекар је и консултовао заштитника права осигураника, у жељи да пружи потпуну информацију;
– да је саветник пацијената, на основу приговора од 23. јула 2014. године, донео закључак о основаности, односно, неоснованости приговора бр. 50.2-203/2014. године од 29. септембра 2014. године;
– да је директор КГА КЦС у више наврата покушао телефонским путем да контактира подносиоца притужбе како би се организовао преглед за пацијенткињу, али да се он није јављао на телефон;
– да је 21. октобра 2014. године успостављен телефонски контакт са подносиоцем притужбе, да га је тада директор КГА обавестио да ће тим лекара КГА КЦС обавити ванстандардну здравствену услугу и да је потребно да као старатељ пацијенткиње са постојећом медицинском документацијом дође на клинику, али да је он директора обавестио да се тренутно налази у иностранству;
– да је подносилац притужбе 27. октобра 2014. године писарници клинике доставио медицинску документацију а да се том приликом није јавио у кабинет директора, нити је свој долазак најавио телефоном, како је у разговору претходно договорено;
– да је директор КГА и поред личног ангажовања да „за пацијенткињу са посебним потребама“ организује услугу која спада у ванстандардне здравствене услуге, није успео у том настојању, јер старатељ није довео пацијенткињу, а одбија његове телефонске позиве;

1.6. Уз изјашњење су достављене копије извештаја лекара специјалисте КЦС, Клинике I ибд: К-11260/12 од 29. јула 2014. године; извештаја саветника пацијената по приговору број: 50.2-203/2014 од 25. септембра 2014. године и документ насловљен као „Службена белешка“ без заводног броја, датума и печата, који је сачинила Н. В.

1.7. Подносилац притужбе је Повереници за заштиту равноправности упутио две допуне притужбе, и то 3. новембра и 28. новембра 2014. године у којима је, између осталог, наведено:

– да је четири месеца од покушаја заказивања прегледа телефонским путем обавештен да је потребно да донесе медицинску документацију за Д. Т.1 у кабинет директора КГА КЦС;
– да му је том приликом речено да је директор Клинике упознат са незаконитостима по његовим притужбама и ургенцијама, али да није указано на одговорна лица;
– да је 10. новембра 2014. године заједно са Д. Т.1 и са уредном медицинском документацијом још једном неуспешно покушао да закаже преглед, као и да упут ни овај пут није евидентиран;
– да је процедура испитивања социолога, психолога и психијатра формално извршена на Клиници за психијатрију КЦС, али да Д. Т.1 ни на овој клиници није здравствено збринута.

1.8. Уз допуне притужбе су достављене фотокопије ургенције директору КГА КЦС од 24. септембра 2014. године; налаз, мишљење и оцена Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање бр: 5597.01 од 22. септембра 2010. године; решење Градског центра за социјални рад у Београду, Одељења Вождовац од 18. октобра 2014. године; допуна изјаве у предмету 5330-3994/2014 Градском центру за социјални рад у Београду; трећа ургенција директору КГА КЦС од 10. новембра 2014. године; допуна притужбе на рад клинике и захтев за преглед заведен у Клиници за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“ под бројем 7026 од 14. новембра 2014. године; ургенција Министарству здравља од 27. новембра 2014. године; извештај лекара специјалисте Клинике за психијатријске болести „Др. Лаза Лазаревић“ бр. протокола 26117 од 10.11.2014. године; извештај лекара специјалисте Клинике за психијатрију КЦС бр. протокола: 104108 од 21.11.2014. године; упут за специјалистички преглед Дома здравља Вождовац од 22.10.2014. године и решење Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање бр: 182.4.1 – 5415/2014 од 24.10.2014. године.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Међу странама није спорно да је Д. Т.2 22. јула 2014. разговарао са запосленима на пункту за заказивање здравствених услуга, а касније у току дана и шефом Кабинета ултразвучне дијагностике у гинекологији КГА КЦС.

2.2. Увидом у копију извештаја саветника пацијената по приговору број: 50.2-203/2014 од 25. септембра 2014. године утврђено је да је саветник пацијената закључио: „да није дошло до повреде права на доступност здравствене заштите, члан 6. Закона о правима пацијената, јер није утврђено да је у поступку остваривања здравствене заштите у предметној здравственој установи било дискриминације у односу на врсту обољења именоване пацијенткиње, односно, да Д. Т.1 није ускраћено право на једнак приступ здравственој служби“. Саветник пацијената је закључио да пацијенткињи није одбијено пружање услуге по предметном упуту, с обзиром да је њеном старатељу пружена информација о процедури припреме за ванстандардну здравствену услугу – ултразвучни преглед пацијенткиње у тоталној анестезији. Такође, саветник пацијената закључио је да није дошло до повреде права на информације из члан 7. Закона о правима пацијената, јер је старатељ 22. јула 2014. године добио усмену информацију у вези са ванстандардном услугом, а 29. јула 2014. године га је лекар специјалиста гинеколог-акушер у извештају идб: К-11260/2 информисао о потреби припреме за наведену здравствену услугу. Надаље, саветник пацијената навео је да није могао да закључи да је дошло до повреде права на квалитет пружања здравствене услуге из члана 9. Закона о правима пацијената, у погледу њене благовремености из разлога што „се у приговору наводи да је пацијенткиња у тешком здравственом стању и животно угрожена, што је медицинско питање“.

2.3. На основу навода из притужбе и извештај лекара специјалисте гинеколога – акушера КЦС, Клинике I, ибд: К-11260/12 од 29. јула 2014. године утврђено је да су подносилац притужбе и др З. М. разговарали, након чега је лекар сачинио извештај у ком је навео, између осталог, да је неопходна сагласност и предлог за евентуални пријем пацијенткиње лекара специјалисте психијатрије.

2.4. На основу доказа достављених уз притужбу, утврђено је да је подносилац притужбе упутио три писане ургенције за поступање директору КГА КЦС, након првог доласка у Клинику 22. јула 2014. године.

2.5. Међу странама није спорно да је директор КГА КЦС, након четири месеца од првог поднетог захтева, подносиоца притужбе позвао телефоном, како би покушали да изнађу решење и изврше потребни преглед.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе, изјашњење директора Клинике за гинекологију и акушерство Клиничког центра Србије, доказе који су достављени током поступка, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да је Република Србија 2009. године потврдила Конвенцију о правима особа са инвалидитетом која у члану 1. прописује да осoбe сa инвaлидитeтoм укључуjу и oнe кojи имajу дугoрoчне физичке, мeнтaлне, интeлeктуaлне или чулне тешкоће, кojе у интeрaкциjи сa рaзним прeпрeкaмa мoгу oмeтaти њихoвo пунo и eфикaснo учeшћe у друштву нa jeднaкoj oснoви сa другимa. Држaвe угoвoрницe су признaлe oсoбaмa сa инвaлидитeтoм прaвo нa oствaривaњe нajвишeг мoгућeг здрaвствeнoг стaндaрдa бeз дискриминaциje на основу инвaлидитeта и обавезале су се да ће прeдузeти свe oдгoвaрajућe мeрe кaкo би oсoбaмa сa инвaлидитeтoм oмoгућилe приступ здрaвствeним услугaмa вoдeћи рaчунa o пoлу. Такође, држaвe угoвoрницe обавезале су се да ће пoсeбнo oбeзбeдити oсoбaмa сa инвaлидитeтoм исти избoр, квaлитeт и стaндaрд бeсплaтнe или приступaчнe здрaвствeнe зaштитe и прoгрaмe кojи сe нудe другим лицимa, укључуjући у oблaсти пoлнoг или рeпрoдуктивнoг здрaвљa и jaвних здрaвствeних прoгрaмa нaмeњeних ширoкoj пoпулaциjи , да ће зaтрaжити oд прoфeсиoнaлних здрaвствeних рaдникa дa oбeзбeдe исти квaлитeт лeчeњa oсoбaмa сa инвaлидитeтoм кao и другимa, измeђу oстaлoг, ширeњeм сaзнaњa o људским прaвимa, дoстojaнству, aутoнoмиjи и пoтрeбaмa oсoбa сa инвaлидитeтoм путeм oбукe и усвajaњeм eтичких стaндaрдa зa jaвну и привaтну здрaвствeну зaштиту , као и да ће спречити дискриминaтoрскo ускрaћивaњe здрaвствeнe зaштитe или здрaвствeних услугa нa oснoву инвaлидитeтa .

3.4. Конвенцијом о елиминисању свих oбликa дискриминaциje жeнa (CEDAW) установљена је обавеза државе да предузима одговарајуће мере ради елиминисања дискриминације жена у области здравствене заштите како би се обезбедила равноправна доступност здравствених услуга .

3.5. Устав Републике Србије у чл. 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

3.6. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 2. ст. 1. т. 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбом чл. 6. прописано је да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог, односно, њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај или би могли бити стављени у неповољнији положај. Као посебан случај дискриминације, одредбама чл. 26. ЗЗД, прописана је дискриминације особа са инвалидитетом, која је дефинисана као свако поступање противно начелу поштовања једнаких права и слобода особа за инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.

3.7. Законом о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом прописано је да је непосредна дискриминaциja пoстojи aкo сe лицa или групa, у истoj или сличнoj ситуaциjи, билo кojим aктoм или рaдњoм, стaвљajу или су стaвљeни у нeпoвoљниjи пoлoжaj или би мoгли бити стaвљeни у нeпoвoљниjи пoлoжaj збoг њeгoвe, oднoснo њихoвe инвaлиднoсти , а посебно тежак случај дискриминације на основу инвалидитета је дискриминација приликом пружања здравствених услуга. Дискриминацијом особа са инвалидитетом приликом пружања здравствених услуга сматра се одбијање да се пружи здравствена услуга особи са инвалидитетом због њеног инвалидитета .

3.8. Законом о заштити лица са менталним сметњама забрањена је дискриминација на основу менталних сметњи и прописано је да лицe сa мeнтaлним смeтњaмa имa прaвo нa jeднaкe услoвe лeчeњa кojи су примeрeни њeгoвим здрaвствeним пoтрeбaмa, пoд истим услoвимa кao и други кoрисници здрaвствeних услугa, као и правно на лeчeњe у нajмaњe рeстриктивнoj oкoлини, уз примeну нajмaњe рeстриктивних и принудних мeдицинских пoступaкa .

3.9. Одредбама чл. 19. Закона о здравственој заштити прописано је начело приступачности здравствене заштите, које се остварује обезбеђивањем одговарајуће здравствене заштите грађанима Републике Србије која је физички, географски и економски доступна, односно, културно прихватљива, док је одредбом чл. 20. прописано начело правичности здравствене заштите, које се остварује, између осталог, и забраном дискриминације приликом пружања здравствене заштите по основу расе, пола, старости, националне припадности, социјалног порекла, вероисповести, политичког или другог убеђења, имовног стања, културе, језика, врсте болести, психичког или телесног инвалидитета.

3.10. Одредбама чл. 6. Закона о правима пацијената прописано је да пацијент има право на доступну и квалитетну здравствену заштиту у складу са својим здравственим стањем. У поступку остваривања здравствене заштите пацијент има право на једнак приступ здравственој служби, без дискриминације у односу на финансијске могућности, место становања, врсту обољења, време приступа здравственој служби или у односу на другу различитост која може бити узрок дискриминације.

3.11. Правилником о начину и поступку остваривања права из обавезног здравственог осигурања уређено је да је здрaвствeнa устaнoвa сa кojoм je мaтичнa филиjaлa зaкључилa угoвoр, дужнa дa зaкaжe спeциjaлистичкo-кoнсултaтивни и диjaгнoстички прeглeд зa кojи ниje прoписaнo утврђивaњe листe чeкaњa у смислу чл. 64. ст. 3. овог прaвилникa, нajкaсниje у рoку oд 30 дaнa oд дaнa jaвљaњa oсигурaнoг лицa здрaвствeнoj устaнoви сa лeкaрским упутoм, укoликo прeглeд ниje хитaн и aкo сe у здрaвствeнoj устaнoви нe мoжe oбaвити oдмaх пo jaвљaњу oсигурaнoг лицa нa прeглeд. O зaкaзaним прeглeдимa здрaвствeнa устaнoвa вoди књигу зaкaзивaњa сa личним пoдaцимa и тeрминoм када oсигурaнo лицe трeбa дa сe jaви нa зaкaзaни прeглeд. .

Oсигурaнoм лицу кoje нe мoжe дa будe примљeнo нa зaкaзaни прeглeд у рoку од 30 дана, здрaвствeнa устaнoвa je дужнa дa нa лeкaрскoм упуту упишe и пeчaтoм oвeри дaтум зaкaзaнoг прeглeдa или дa му издa писaну пoтврду. Пoтврдa сaдржи инфoрмaциjу здрaвствeнe устaнoвe o рaзлoзимa збoг кojих oсигурaнo лицe ниje примљeнo нa прeглeд, oднoснo, мeдицинску рeхaбилитaциjу. Пoтврду пoтписуje дирeктoр здрaвствeнe устaнoвe, oднoснo лицe кoje oн oвлaсти, а здрaвствeнa устaнoвa вoди eвидeнциjу o издaтим пoтврдaмa.

3.12. Нaциoнaлнa стрaтeгиja зa пoбoљшaњe пoлoжaja жeнa и унапређивање рoднe рaвнoпрaвнoсти као један од појединачних циљева дeфинишe обезбеђивање доступности квалитетне здравствене заштите за жене, посебно за жене из вишеструко дискриминисаних група. У стратегији се наводи да је прeпoзнaвaњe рaзличитoсти пoтрeбa жeнa с oбзирoм нa oкoлнoсти у кojимa живe суштинскo кaдa сe рaди o увaжaвaњу нejeднaкoсти у oквиру здрaвљa и дoбрoбити жeнa. Здрaвствeнe службe и прoгрaми нaмeњeни жeнскoj пoпулaциjи и њихoвoj дoбрoбити мoрajу дa буду aдeквaтни и дa oсигурajу прихвaтaњe и рaзумeвaњe друштвa и зajeдницe узимajући у oбзир стaрoсну дoб, услoвe живoтa, културу, oгрaничeњa и сeксуaлнoст.

Анализа навода из изјашњења и доказа достављених уз притужбу са аспекта антидискриминационих прописа

3.13. Повереница за заштиту равноправности констатује да је у конкретном случају потребно утврдити да ли је КГА КЦС дискриминисала Д. Т.1 на основу њеног личног својства – инвалидитета, тиме што јој није заказан преглед након четири месеца од првог обраћања њеног старатеља Клиници. При томе, треба имати у виду да је анализа ограничена само на делове притужбе које се односе на повреду антидискриминационих прописа, односно, да Повереница за заштиту равноправности није анализирала наводе из притужбе који се односе на евентуалну повреду неких других права, које нису у надлежности овог државног органа.

3.14. Како би се испитало да ли је дискриминација извршена, потребно је најпре утврдити када и на који начин је Д. Т.2 први пут покушао да закаже лекарски преглед за Д. Т.1. Повереница за заштиту равноправности констатује да се наводи из притужбе и изјашњења по овом питању разликују. У притужби је наведено да Д. Т.2 дошао 22. јула 2014. године на КГА КЦС да закаже преглед, а као доказ за своју тврдњу доставио је упут за амбулантно-специјалистички преглед Дома здравља Вождовац од 17. јула 2014. године, којим је Д. Т.1 упућена на специјалистички преглед у КГА КЦС. С друге стране, у изјашњењу КГА КЦС наведено је да подносилац притужбе тог дана дошао на пункт за заказивање здравствених услуга у гинекологији КГА КЦС како би затражио информацију у вези обављања ванстандардне здравствене услуге. Имајући све ово у виду, може се закључити да је подносилац притужбе дошао на пункт за заказивање здравствених услуга у гинекологији КГА КЦС са намером да закаже преглед за Д. Т.1, а на основу упута који је издат пет дана раније. При томе, Повереница је имала у виду чињеницу да КГА КЦС није доставила доказе у прилог својим тврдњама, а посебно је ценила то што КГА КЦС није доставила копију књиге заказивања, коју је дужна да води у складу са Правилником о начину и поступку остваривања права из обавезног здравственог осигурања. Стога се може недвосмислено закључити да Д. Т.1 преглед није заказан, иако је Д. Т.2 то покушао да учини 22. јула 2014. године, на месту за заказивање КГА КЦС, уз уредно оверен упут. С тим у вези, Повереница за заштиту равноправности указује да је Д. Т.1 била неопходна ванстандардна медицинска услуга због њеног инвалидитета (ултразвучни преглед мале карлице у тоталној анестезији) и оцењује да је управо ова чињеница била пресудна за незаказивање прегледа, односно, да је незаказивање лекарског прегледа засновано на њеном инвалидитету.

3.15. Након овог догађаја, односно, након неуспешног покушаја заказивања прегледа за Д. Т.1, подносилац притужбе се и даље сусретао са тешкоћама приликом покушаја да закаже лекарски преглед. Наиме, према наводима подносиоца притужбе, које је потврдио и саветник права пацијената у извештају II-01 број: 50.2-203/2014 од 29. септембра 2014. године, лекар специјалиста гинеколог акушер сачинио је извештај ибд: К-11260/2 који садржи упутства о даљем поступању и обезбеђивању неопходне сагласности за примену тоталне анестезије код пацијенткиње. Након прибављања тражених сагласности, Д. Т.2 је 15. септембра 2014. године, поново покушао да закаже преглед, али му је овај пут затражен извештај интернисте и ендокринолога. О овим наводима директор КГА није се изјашњавао а увидом у извештај идб: К – 11260/2, утврђено је да је од подносиоца притужбе 29. јула 2014. године затражено да прибави сагласност психијатра, док се потреба за извештајима лекара специјалиста интерне медицине и ендокринологије не наводе у овом документу. Надаље, подносилац притужбе је директору КГА упутио три ургенције за поступање, и то 31. јула, 24. септембра и 10. новембра 2014. године, о чему је доставио уредне доказе.

3.16. Уз изјашњење КГА, као доказ је достављен и документ насловљен као „Службена белешка“, који није евидентиран као службена документација КГА КЦС, нити је снабдевен печатом. У овом документу, који је потписала Н. В, наведено је да је сачињен на основу исказа директора и секретарице КГА КЦС. У документу је наведено да је директор КГА КЦС у више наврата, телефонским путем, покушао да контактира Д. Т.2, што је и успео 21. октобра 2014. године, када му је саопштио „да ће изаћи у сусрет и да ће лекари КГА КЦС пацијенткињи обавити ултразвучни преглед у анестезији, иако је то ванстандардна процедура“. С обзиром да се овај документ не може прихватити као службени документ КГА, Повереница га је ценила као писани исказ сведокиње Н. В. Повереница поздравља напоре директора Клинике да личним залагањем омогући пацијенткињи остваривање ванстандардне услуге, али остаје нејасно из ког разлога је до овог ангажовања дошло четири месеца након првог покушаја подносиоца притужбе да закаже преглед, посебно имајући у виду обавезу КГА КЦС, прописану Правилником о начину и поступку остваривања права из обавезног здравственог осигурања, да у року од 30 дана зaкaжe спeциjaлистичкo-кoнсултaтивни и диjaгнoстички прeглeд зa кojи ниje прoписaнo утврђивaњe листe чeкaњa, као и чињеницу да је директор, у овом периоду, добио три ургенције за поступање.

3.17. Имајући у виду законску надлежност Повереника за заштиту равноправности, у овом поступку није анализирано да ли је постављање додатних услова за обављање прегледа Д. Т.1 оправдано медицинским разлозима. Повереница констатује да није спорно да је за одређене ванстандардне медицинске услуге потребно мишљење лекара одговарајућих специјализација, али незаказивање прегледа и накнадни захтеви за достављање мишљењима лекара специјалиста, након првобитног лекарског извештаја у којима ова мишљења нису затражена, може се сматрати додатним отежавањем положаја пацијенткиње са инвалидитетом.

3.18. Повереница за заштиту равноправности констатује да је саветник пацијената у извештају број: 50.2-203/2014 од 25. септембра 2014. године, између осталог закључио да „није утврђено да је у поступку остваривања здравствене заштите у предметној здравственој установи било дискриминације у односу на врсту обољења именоване пацијенткиње“. Повереница за заштиту равноправности указује да је Законом о забрани дискриминације установљен Повереник за заштиту равноправности, једини специјализовани државни орган у чијој је надлежности давање мишљења о повреди антидискриминационих прописа, док је у надлежности саветника пацијената, у складу са Законом правима пацијената, да обавља послове заштите права пацијената пo пoднeтим пригoвoримa и пружa пoтрeбнe инфoрмaциje и сaвeтe у вeзи сa прaвимa пaциjeнaтa.

3.19. На крају, Повереница за заштиту равноправности указује и на лошији друштвени положај особа са инвалидитетом у Републици Србији, а посебно на лошији положај жена са инвалидитетом које су често изложене ризику вишеструке дискриминације. Жене са инвалидитетом сусрећу се са многим препрекама приликом остваривања здравствене заштите. Поред недовољне припремљености здравственог система да пружи здравствену заштиту женама са инвалидитетом, непостојања посебног система подршке прилагођеног њиховим потребама и „друштвене невидљивости“ жена са инвалидитетом, посебан проблем је и физичка неприступачност здравствених установа, на коју је здравственим радницима КГА КЦС старатељ Д. Т.1 указао, образлажући проблеме са којима се она суочава приликом прикупљања неопходне медицинске документације. При томе, треба имати у виду да је Комитет Уједињених нација за елиминацију дискриминације жена, разматрајући комбиновани Други и трећи периодични извештај Републике Србије , изразио забринутост због тешкоћа са којима се суочавају жене са инвалидитетом у уживању права на услуге у вези са репродуктивним здрављем, које су проузроковане предрасудама, недостатком обученог особља или приступачних објеката. Из тог разлога је комитет подстакао Републику Србију да предузме неопходне мере које гарантују потпуну и ефикасну реализацију права жена са инвалидитетом на сексуално и репродуктивно здравље отклањањем предрасуда, обуком медицинског особља и повећањем броја адекватно опремљених здравствених објеката како би одговорили њиховим потребама. Д. Т.1 спада у групу жена које су у ризику од вишеструке дискриминације, с обзиром да је старија жена са инвалидитетом, која је лишена пословне способности, те Повереница за заштиту равноправности очекује од здравствених радника и радница да уваже све специфичности њеног положаја и своја поступања прилагоде ситуацији у којој се она налази. Уколико се ове специфичности не уваже, односно, уколико би се према њој поступало као и према било којој другој пацијенткињи, дошло би до посредне дискриминације.

3.20. Сагледавајући све чињеница и околности конкретног случаја, Повереница за заштиту равноправности је става да је незаказивањем лекарског прегледа Д. Т.1 дискриминисана због свог инвалидитета.

4. МИШЉЕЊЕ

Незаказивањем лекарског прегледа Д. Т.1, жени са инвалидитетом којој је била потребна ванстандардна медицинска услуга, Клиника за гинекологију и акушерство Клиничког центра Србије прекршила је прописе о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности, у складу са чл. 33. ст. 1. тач. 1. Закона о забрани дискриминације, препоручује Клиници за гинекологију и акушерство Клиничког цента Србије да:

5.1. Закаже лекарски преглед Д. Т.1 у најкраћем могућем року, а најкасније у року од 15 дана од дана пријема овог мишљења, као и да о датуму прегледа, потребној медицинској документацији и другим условима које је потребно испунити, писаним путем обавести Д. Т.1 и њеног старатеља.

5.2. Преиспита интерне процедуре поступања на КГА за пружање ванстандардних здравствених услуга особама са инвалидитетом, те да их, по потреби, усагласи са антидискриминационим прописима.

5.3. Упути писано извињење Д. Т.1 и њеном старатељу Д. Т.2, у року од 15 дана од дана пријема овог мишљења.

5.4. Да убудуће, приликом обављања послова из своје надлежности, поступа у складу са антидискриминационим прописима.

Потребно је да Клиника за гинекологију и акушерство Клиничког центра Србије обавести Повереницу за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, као и да достави писане доказе о томе, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

Сагласно чл. 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Клиника за гинекологију и акушерство Клиничког центра Србије не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужба Д. Т. против Клинике за гинекологију и акушерство КЦС због дискриминације по основу инвалидитета у области здравства