дел. бр. 692/2011 датум: 20. 6. 2011.
Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прима и разматра притужбе због повреда одредаба Закона о забрани дискриминације, даје мишљења и препоруке и изриче законом утврђење мере (члан 33. став 1. тачка 1. Закона о забрани дискриминације „Службени гласник РС“ бр. 22/2009), поводом притужбе Центра за развој цивилног друштва из Зрењанина, изјављене у име Д. Н. из З, Повереница за заштиту равноправности даје
МИШЉЕЊЕ
Д. Ђ., заменица вишег јавног тужиоца у З. није примила кривичну пријаву Д. Н. из З. на записник, већ је сачинила службену белешку. Није утврђено да је овим поступком извршен акт дискриминације према Д. Н. из З. на основу личног својства – припадности ромској националној мањини.
О б р а з л о ж е њ е
Повереници за заштиту равноправности обратила се притужбом 08. априла 2011. године организација Центар за … З., уз сагласност Д. Н., координаторке за ромска питања града З. У притужби се наводи да је Д. Ђ, заменица вишег јавног тужиоца у З. извршила акт дискриминације на основу етничког порекла Д. Н, и то тако што је одбила да прими њену кривичну пријаву.
У притужби се наводи да је у ноћи 14. марта 2011. године на кући у којој живи Д. Н. са својом децом, исписана парола „Смрт циганима политичарима“ након чега је полиција обавила увиђај. Како није имала информације о покретању поступка, Д. Н. је 06. априла 2011. године отишла у Више јавно тужилаштво у З. да поднесе пријаву против непознатог починиоца. Наведено је да је Д. Н. примила заменица Вишег јавног тужиоца Д. Ђ., која је одбила да прими кривичну пријаву и која је, како се наводи у притужби, изјавила следеће: „Кривична дела може да пријављује само полиција. Шта би било да Ви нађете неки леш, зар бисте сматрали да имате право и то да пријавите мада не знате ко је убица?“.
Уз притужбу је достављена изјава дата Центру за … 06. априла 2011. године, непосредно након разговора са заменицом Вишег јавног тужиоца у З.
Повереница за заштиту равноправности је спровела поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка прибављено изјашњење Б. М., вишег јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у З. и Д. Ђ., заменице вишег јавног тужиоца.
У изјашњењу М. Б, вишег јавног тужиоца, наведено је следеће:
– да је 06. априла 2011. године у Вишем јавном тужилаштву у З. формиран спис бр. КТН 3/11 у којем се налазе: службена белешка бр. КТН 3/11 од 06. априла 2011. године и допис МУП ПС Дирекције полиције ПУ З. бр. КТН 3/11 од 06. априла 2011. године, чије фотокопије су приложене уз изјашњење,
– да је у службеној белешци констатовано да је 06. априла 2011. године, у тужилаштво приступила Н. Д. без позива и да је изјавила да је НН лице извршило кривично дело изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости из члана 317. Кривичног законика, тако што је на њеној кући написало „Смрт циганима политичарима“ и да је овај догађај пријављен 14. марта 2011. године ПУ З, али да јој је угледна невладина организација саветовала да дође лично у тужилаштво,
– да јој је објашњено да ће ПУ З. проследити тужилаштву кривичну пријаву када пронађе извршиоца кривичног дела и да ће тада тужилаштво поступати даље по кривичној пријави, као и да је сама Д. Н. изјавила да је она мишљења да прво полиција треба да пронађе извршиоца,
– да је у допису који је тужилаштво 06. априла 2011. године упутило ПУ З, назначено да је Д. Н. била у тужилаштву, шта је изјавила, те да је потребно да када пронађу извршиоца наведеног кривичног дела, то пријаве тужилаштву,
– да је Д. Ђ, заменица вишег јавног тужиоца, известила о поступању у овом предмету вишег јавног тужиоца, што се доказује чињеницом да је виши јавни тужилац парафирао допис ПУ З. у горњем десном углу,
– да виши јавни тужилац сматра да у поступању Д. Ђ. нема дискриминације Д. Н. ни по ком основу и да је заменица вишег јавног тужиоца поступала у складу са законом и обратила се ПУ З.,
– да виши јавни тужилац није предузимао посебне мере у вези догађаја који је описан у притужби.
У изјашњењу Д. Ђ, заменице вишег јавног тужиоца, се наводи следеће:
– да је посета Д. Н. имала форму разговора јер се она распитивала о томе шта ће бити када полиција пронађе извршиоца и како иде поступак, те јој је објашњено да ће се када се пронађе извршилац, кривична пријава доставити тужилаштву и да ће тужилаштво предузимати даље радње из своје надлежности,
– да је Д. Ђ. одмах реаговала, формиран је предмет о догађају од 14. марта 2011. године који је Д. Н. описала приликом посете тужилаштву, да је контактирана полиција и упућен допис ПУ З.,
– да Д. Н. није изричито тражила подношење пријаве на записник већ је само говорила да је упутио неко утицајан из невладине организације, а да она мисли да прво полиција треба да пронађе учиниоце,
– да Д. Н. није одбијена ни у чему а најмање из дискриминаторских разлога и да је у потпуности поступано у складу са Законом о кривичном поступку,
– да разговор са Н. Д. сматра обавештењем да је непознати извршилац извршио кривично дело из члана 317. Кривичног законика и да је захтевала од полиције да открију непознатог починиоца како би тужилаштво могло да предузима даље гоњење.
Закоником о кривичном поступку („Сл. лист СРЈ“ бр. 70/2001 и 68/2002 и „Сл. гласник РС“ бр. 58/2004, 85/2005, 115/2005, 85/2005 – др. закон, 49/2007, 20/2009 – др. закон, 72/2009 и 76/2010) је прописано да свако треба да пријави кривично дело за које се гони по службеној дужности (члан 223. став 1.), да се пријава подноси надлежном јавном тужиоцу, писмено или усмено (члан 224. став 1.), као и да ће се о усменој пријави саставити записник, а ако је пријава саопштена телефоном, сачиниће се службена белешка (члан 224. став 2.). Из навода притужбе, као и из изјашњења Б. М. и Д. Ђ, Повереница за заштиту равноправности је констатовала да заменица вишег јавног тужиоца није испоштовала одредбе Законика о кривичном поступку, јер није саставила записник о усменој пријави Д. Н., већ је о томе сачинила службену белешку. Међутим, у поступку није утврђено, на основу изнетих чињеница и расположивих доказа, да је овај пропуст у поступању заснован на било ком личном својству Д. Н..
Због тога у конкретном случају нема повреде права у смислу Закона о забрани дискриминације. То, међутим, не искључује могућност да је у поступању Д. Ђ, заменице више јавног тужиоца, дошло до повреде неких других права Д. Н, у погледу којих овај државни орган није надлежан да одлучује.
ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ
др Невена Петрушић
Притужба Д. Н. против Општинског јавног тужилаштва З. поводом дискриминације на основу личног својства – припадности ромској националној мањини 
