бр. 07-00-299/2015-02   датум: 10.9.2015.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе Д. А. из Б, против К. банке а. д. Б. У притужби је навео да има 77 година и  да је у К. банци – Филијала у Б. хтео да поднесе захтев за кредит намењен корисницима пензије, али да није испуњавао прописани услов да корисник пензије има највише 75 година на дан отплате последњег ануитета. У изјашњењу К. банке а.д. Б. наведено је да у конкретном случају нису прекршене одредбе Закона о забрани дискриминације и да постављање критеријума за закључење уговора о кредиту јесте право и обавеза банке да идентификује и процењује ризике и одлучи под којим условима ће одобравати кредит. У току поступка утврђено је да је К. банка а.д. Б. у својој услузи – готовински кредити и кредити за рефинансирање за кориснике пензија прописала, између осталог, услов да корисници пензија у тренутку подношења захтева имају најмање 55 година, као и услов да на дан отплате последњег ануитета имају највише 75 година. Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да је К. банка а.д. Б, прописивањем услова који се односе на старосно доба корисника кредита за пензионере – минимум 55 година у моменту подношења захтева и максимум 75 година на дан отплате последњег ануитета прекршила одредбе Закона о забрани дискриминације. Због тога је К. банци а.д. Б. препоручено да усклади критеријуме и услове за пружање услуге кредита намењене корисницима пензија са антидискриминационим прописима, као и да убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, не крши антидискриминационе прописе.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратио Д. А. из Б, коју је поднео против К. банке а. д. Б, Филијала Б. због дискриминације на основу старосног доба. У притужби је навео да је К. банка издала рекламни материјал у којем је као услов за одобравање кредита корисницима пензија поставила старосну границу од 75 година у тренутку отплате последње рате кредита. Сматра да је дискриминисан на основу старосног доба, с обзиром да је за њега постављен немогућ услов, јер има 77 година живота. Уз притужбу је доставио рекламни материјал К. банке а.д. Б. за одобравање кредита корисницима пензије.

1.2. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка затражено изјашњење К. банке  а.д. Б.

1.3. У изјашњењу Ж. С, извршног директора за послове са становништвом, наведено је:

– да је Законом о банкама прописано да банка слободно одлучује о избору клијената што подразумева примену начела аутономије воље у складу са Законом о облигационим односима, те су уговорне стране слободне при избору уговорног партнера са којим ће закључити уговор, као и у погледу избора,  врсте и садржине уговора који ће се закључити, осим уколико та слобода није ограничена другим прописима;

– да постављање критеријума за закључење уговора о кредитима не представља дискриминацију, већ право и законску обавезу банке да идентификује, мери и процењује ризике и одлучи под којим условима ће одобравати кредите и склапати уговорне односе;

– да банка не врши дискриминацију на основу старосног доба, с обзиром да се заштита прописана одредбом чл. 23. Закона о забрани дискриминације односи на забрану занемаривања или узнемиравања лица на основу старосног доба у коришћењу здравствених или других јавних услуга, а банке такве услуге не пружају;

– да није извршена ни непосредна дискриминација, јер банка поступа на исти начин са свим лицима у истој ситуацији и не ставља у неповољнији положај одређене клијенте у односу на друге клијенте истих година;

– да банка обезбеђује полису животног осигурања, а услови уговарања животног осигурања зависе од осигуравајућих друштава и управо су исти разлог одређивања старосне границе с обзиром да уговор о животном осигурању не може трајати након 75 година живота;

– да се основаност повреде забране дискриминације мора сагледати у контексту банкарског пословања и уговорних односа у привреди, с обзиром да је дискриминација забрањена и по основу имовног стања, у ком смислу би сваки услов пружања услуге од банке која је везана за одређени имовински елемент, што је суштина банкарске делатности, представљала акт дискриминације.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

К. банка а.д. Б. у својој банкарској услузи – готовински кредити и кредити за рефинансирање за кориснике пензија који су клијенти и за кориснике пензија који нису клијенти банке прописала је између осталог, услов да корисници пензија у тренутку подношења захтева имају најмање 55 година, као и услов да на дан отплате последњег ануитета имају највише 75 година живота.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету ценила је наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су приложени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти и другим лицима препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Препоруком Комитета министара Савета Европе o промоцији људских права старијих особа (2014) државама чланицама препоручен је низ мера у циљу борбе против дискриминације на основу старосног доба. Посебан осврт је у области недискриминације, самосталности и партиципације, заштите од насиља и злостављања, социјалне заштите и запошљавања, неге и уређења правног система. Између осталог, државама чланицама је препоручено да старије особе уживају своја права и слободе без дискриминације по било ком основу, укључујући и старосно доба, као и да старије особе треба да добију одговарајуће ресурсе које им омогућавају да имају адекватан животни стандард и учествују у јавном, економском, друштвеном и културном животу.

3.4. Устaв Рeпубликe Србиje  у чл. 21. зaбрaњуje свaку дискриминaциjу, нeпoсрeдну или пoсрeдну, пo билo кoм oснoву, a нaрoчитo пo oснoву рaсe, пoлa, нaциoнaлнe припaднoсти, друштвeнoг пoрeклa, рoђeњa, вeрoиспoвeсти, пoлитичкoг или другoг увeрeњa, имoвнoг стaњa, културe, jeзикa, стaрoсти и психичкoг или физичкoг инвaлидитeтa.

3.5. Устaвнa зaбрaнa дискриминaциje ближe je рaзрaђeнa Зaкoнoм o зaбрaни дискриминaциje кojи у чл. 2. ст. 1. т. 1. прoписуje дa дискриминaциja и дискриминaтoрнo пoступaњe oзнaчaвajу свaкo нeoпрaвдaнo прaвљeњe рaзликe или нejeднaкo пoступaњe, oднoснo прoпуштaњe (искључивaњe, oгрaничaвaњe или дaвaњe првeнствa), у oднoсу нa лицa или групe кao и нa члaнoвe њихoвих пoрoдицa, или њимa блискa лицa, нa oтвoрeн или прикривeн нaчин, a кojи сe зaснивa нa рaси, бojи кoжe, прeцимa, држaвљaнству, нaциoнaлнoj припaднoсти или eтничкoм пoрeклу, jeзику, вeрским или пoлитичким убeђeњимa, пoлу, рoднoм идeнтитeту, сeксуaлнoj oриjeнтaциjи, имoвнoм стaњу, рoђeњу, гeнeтским oсoбeнoстимa, здрaвствeнoм стaњу, инвaлидитeту, брaчнoм и пoрoдичнoм стaтусу, oсуђивaнoсти, стaрoснoм дoбу, изглeду, члaнству у пoлитичким, синдикaлним и другим oргaнизaциjaмa и другим ствaрним, oднoснo прeтпoстaвљeним личним свojствимa.

3.6. Одредбама чл. 6. Зaкoнa o зaбрaни дискриминaциje прoписaнo je да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног  својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај или би могли бити стављени у неповољнији положај. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације прописни су посебни случајеви дискриминације, па је тако чл. 17. ст. 1. прописано да  дискриминација у пружању јавних услуга постоји ако правно или физичко лице, у оквиру своје делатности, односно занимања, на основу личног својства лица или групе лица, одбије пружање услуге, за пружање услуге тражи испуњење услова који се не траже од других лица или групе лица, односно ако у пружању услуга неоправдано омогући првенство другом лицу или групи. Такође, с обзиром на чињенице и околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантне су и одредбе члана 23. којима је забрањена дискриминација на основу старосног доба и изричито је прописано да старије особе имају право на једнак приступ у коришћењу свих јавних услуга.

Анализа навода из притужбе и изјашњења с аспекта антидискриминационих прописа

3.7. Имајући у виду предмет ове притужбе, у конкретном случају потребно је утврдити да ли је К. банка а.д. Б. извршила акт дискриминације на основу старосног доба, прописивањем услова да корисници пензија који подносе захтеве за готовински и кредит за рефинансирање могу бити особе које у тренутку подношења захтева немају мање од 55 година живота, као ни више од 75 година у тренутку отплате последњег ануитета.

3.8. Неспорно је да према наведеним условима које је прописала К. банка а.д. Б, право на коришћење ове услуге имају корисници пензије који у моменту подношења захтева имају минимум 55 година и у тренутку отплате последње рате кредита немају више од 75 година живота. Одређивањем услова доње и горње границе старосног доба за коришћење банкарске услуге, банка непосредно дискриминише грађане и грађанке на основу личног својства – старосног доба, тако што ускраћује право једној групи људи да користи ову банкарску услугу.

3.9. Поводом навода из изјашњења да не постоји непосредна дискриминација у конкретном случају, имајући у виду да „банка поступа на исти начин са свим лицима у истој ситуацији, односно да не ставља у неповољнији положај одређене клијенте у односу на друге клијенте истих година“, Повереница за заштиту равноправности указује да су ови наводи неосновани, с обзиром да према одредби чл. 6. Закона о забрани дискриминације, до непосредне дискриминације долази када су појединац или група лица који имају неко лично својство стављени у неповољнији положај у односу на појединца или групу који се налазе у истој или сличној ситуацији, а који немају то лично својство. У конкретном случају, очигледно је да због старосног доба које је прописано као услов за одобравање овог кредита, одређени број корисника пензија не може да користи ову услугу само због свог личног својства – старосног доба. Тиме се они лишавају могућности да банка процени њихову кредитну способност, на основу упоредивих и објективних критеријума и да им одобри тражени кредит, уколико су кредитно способни.

3.10. Повереница за заштиту равноправности ценила је наводе из изјашњења К. банке а.д. Б. да „банка слободно одлучује о избору клијента, што подразумева примену начела аутономије воље и значи да су уговорне стране слободне при избору уговорног партнера са којима ће закључити уговор, као и у погледу избора врсте и садржине уговора који ће закључити“. Повереница за заштиту равноправности не оспорава право банака да врше процену кредитне способности и кредитног ризика у сваком појединачном случају, јер имају легитиман и на закону заснован интерес да пласирањем средстава обезбеде одговарајућу добит, што подразумева и адекватну процену кредитног ризика приликом одобравања коришћења одређене услуге. Међутим, то не даје право банкама да искључују, односно, онемогућавају приступ банкарским услугама читавим групама грађана на основу неког личног својства, у овом случају старосног доба. Свака банкарска услуга мора да буде доступна свим грађанима под једнаким условима, а у појединачним случајевима банке имају овлашћење да процењују да ли одређени клијент испуњава услове за коришћење одређене банкарске услуге.

3.11. Повереница за заштиту равноправности узела је у обзир чињеницу да банка врши процену кредитног ризика, односно, да је овлашћена да у сваком појединачном случају врши процену кредитне способности клијента. Наиме, банка има економски и законски оправдан интерес да пласирањем средстава обезбеди одговарајућу добит, што подразумева и адекватну процену кредитног ризика приликом одобравања кредита. У складу са тим, банка је овлашћена да поводом сваког захтева за кредит одлучи да ли ће кредит и одобрити, односно, да врши процену финансијске могућности сваког клијента да а ефикасно и благовремено исплаћује рате кредита. Међутим старосно доба клијента нема никакав утицај на ову процену, нити на способност клијента да отплаћује кредит.

3.12. У погледу прописаних услова да корисник пензије у тренутку подношења захтева за кредит има најмање 55 година живота и највише 75 година у тренутку отплате последње рате, Повереница указује да уколико је циљ банке био да на овај начин, корисницима пензија, пропише посебне услове за добијање кредита који су повољнији у односу на остале кориснике који подносе захтев за кредит у овој банци (посебна мера за кориснике пензија), нејасно је чиме се банка руководила приликом прописивања услова. Наиме, уколико банка жели да уведе посебну меру, односно, повољније услове за добијање кредита за кориснике пензије, довољно је да назначи да ову услугу могу користити корисници и кориснице пензије, без навођења старосног доба. При томе, треба имати у виду да су године живота само један од услова за остваривање права на одређене врсте пензија. С друге стране, чињеница да неки корисници пензије имају више од 75 година на дан отплате последњег ануитета ни на који начин не значи да они немају финансијске могућности да редовно и благовремено отплаћују кредит. Повереница за заштиту равноправности констатује да је неспорно право банке да пропише услове које корисници пензија морају да испуне да би остварили право на кредит, али приликом прописивања ових услова банка не сме дискриминисати клијенте на основу старосног доба или било ког другог личног својства, односно, мора поштовати антидискриминационе прописе који су императивног карактера и који су обавезујући за све. Поред тога, банка има право и да за одређене групе клијената, у овом случају за кориснике пензије, пропише посебне услове на основу којих ће одобравати тражене кредите, али и у том случају услови морају бити објективни, упоредиви и једнаки за све и не смеју се доводити у везу са личним својствима клијената.

3.13. Поводом навода из изјашњења да се основаност притужбе мора сагледати у контексту банкарског пословања и уговорних односа у привреди и да би сваки услов пружања услуге од банке који је везан за одређени имовински елемент, а што је суштина банкарске гаранције, представљао акт дискриминације, потребно је подсетити да је Законом о забрани дискриминације установљен Повереник за заштиту равноправности, једини специјализовани државни орган у чијој је надлежности давање мишљења о повреди антидискриминационих прописа. Повереница за заштиту равноправности подсећа да је 2011. године, поступајући по притужбама грађана и грађанки које су се односиле на услуге које банке нуде физичким лицима, упутила препоруку Народној банци Србије ради отклањања дискриминације на основу старосног доба у пружању банкарских услуга. Такође, К. банци а. д. Б. упућена је препорука мера за остваривање равноправности бр. 021-02-231/2015-02 од 11. августа 2015. године, у којој је препоручено да банка предузмe све неопходне мере како би елиминисала дискриминаторни услов горње границе старосног доба за коришћење банкарских услуга.

3.14. Имајући у виду све наведено, Повереница за заштиту равноправности је мишљења  да је К. банка а.д. Б., прописивањем услова да корисници кредита за пензионере могу бити искључиво пензионери који, поред осталог, немају мање од 55 година у тренутку подношења захтева за кредит, ни више од 75 година у тренутку отплате последње рате, извршила акт дискриминације на основу старосног доба.

4. МИШЉЕЊЕ

Прописивањем услова који се односе на старосно доба корисника кредита за пензионере – минимум 55 година у моменту подношења захтева и максимум 75 година на дан отплате последњег ануитета, К. банка а.д. Б. прекршила је одредбе Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује К. банци а.д. Б. да:

5.1. Усклади критеријуме и услове за пружање услуге кредита намењене корисницима пензија са антидискриминационим прописима.

5.2. Да убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, не крши антидискриминационе прописе.

Потребно је да К. банка а.д. Б. обавести Повереницу за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико К. банка а.д. Б. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

Бранкица Јанковић

Притужба Д.А. против К. банке Б. због дискриминација на основу старосног доба у области пружања услуга