бр. 07-00-616/2013-02 датум: 25. 12. 2013.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднелo Аикидо удружење З. из Б, против С. с. и. С, због онемогућавања приступа информацијама и документима у одговарајућој електронској форми, која је приступачна за особе са оштећењем вида. У току поступка је утврђено да је С. с. и. С. приликом обавештавања о активностима и раду савеза свим члановима удружења особа са инвалидитетом пружао информације електронским путем на исти начин, без уважавања специфичних захтева и узимања у обзир различитих категорија особа са инвалидитетом. Поступање на овај начин, применом правила које је једнако за све производи изразито негативне последице на чланове/чланице Аикидо удружења З, које у саставу има особе са оштећењем вида, као и на све друге чланове савеза која се налазе у истој или сличној ситуацији, као што је и Клуб за спорт и рекреацију слепих и слабовидих лица П. из П, које је такође члан С. с. и. С. Сагласно чл. 7. Закона о забрани дискриминације, једнак третман оних који се налазе у неједнаком положају није допуштен, изузев ако је то оправдано законитим циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна. Током поступка је утврђено да нису постојали оправдани разлози због којег се особама са оштећењем вида, које због овог свог инвалидитета нису у могућности да добију информацију на уобичајен начин, не достављају информације у складу са специфичним захтевима. Повереница указује да је С. с. и. С, имајући посебно у виду циљеве и статус ове организације, приликом пружања информација био дужан да води рачуна и узме у обзир положај различитих категорија особа са инвалидитетом. Повереница је донела мишљење да је С. с. и. С. прекршио одредбе Закона о забрани дискриминације, јер није омогућио приступ информацијама и документима Аикидо удружењу З. у одговарајућој електронској форми, која је приступачна особама са оштећењем вида и препоручила да предузме све неопходне мере како би Аикидо удружењу З. као и свим другим члановима удружења особа са инвалидитетом омогућио приступ информацијама и документима у одговарајућој електронској форми, која је приступачна особама са оштећењем вида и да убудуће води рачуна да у оквиру својих активности и пословања, не крши одредбе Закона о забрани дискриминације, односно да се суздржи од неоправданог прављења разлике или неједнаког поступања и пропуштања (искључивања, ограничавања или давања првенства), у односу на лица или групе лица, које се заснива на неком личном својству.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратило Аикидо удружење З. из Б, изјављеном против С. с. и. С.

1.2. У притужби је наведено:

– да ово удружење нема једнак приступ информацијама као и остали чланови савеза, јер С. с. и. С. не доставља документа у одговарајућој електронској форми, која је приступачна особама са оштећењем вида;
– да је удружење информације од С. с. и. С. добијало од осталих чланова савеза, али је због оваквог начина комуникације удружење скинуто са листе, због чега није добило последња два обавештења;
– да особе са оштећењем вида користе говорне програме, због чега је неопходно да документ који им се доставља у електронској форми буде (поред PDF формата) и у Word формату, а С. с. и. С. одбио је да достави документа у овом формату;
– да је оваквим поступањем С. с. и. С. члановима и чланицама Аикидо удружења З. онемогућен приступ информацијама и документима које савез издаје.

1.3. Уз притужбу је достављена електронска преписка између В. Н, заступнице Аикидо удружења З. из Б. и С. с. и. С. У допуни притужбе од 2. новембра 2013. године, наведено је да С. с. и. С.. и даље врши дискриминацију према особама са оштећењем вида, с обзиром да је поново доставио документа која им нису приступачна.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па је у току поступка прибављено изјашњење С. с. и. С.

1.5. У изјашњењу М.С, председника С. с. и. С, наведено је:

– да је споран документ од 30. маја 2013. године који се зове: „Саопштење председника С. с. и. С. поводом захтева за сазивање ванредне скупштине С. с. и. С. од стране С. с. и. В.“;
– да је Аикидо удружење З, чија је председница В. Н, примљено у С. с. и. С. 1. јуна 2012. године и то највише заслугом М. С, председника С. с. и. С, с обзиром да су многи чланови тадашњег управног одбора савеза били против пријема овог удружења;
– да је Аикидо удружење З. постало пуноправни члан Савеза, иако није учествовало ни на једном такмичењу у организацији С. с. и. С. у 2012. години;
– да је обавеза С. с. и. С. да о појединим важним дешавањима која се тичу рада савеза и локалних организација обавештава чланове електронским путем или препорученом пошиљком на адресу организације, што и чини;
– да у Статуту Аикидо удружења З. нигде није наведено да су чланови овог удружења особе са оштећењем вида;
– да С. с. и. С. у свом чланству има и Клуб за спорт и рекреацију слепих и слабовидих лица „П.“ из П, коме је такође документ достављен у спорном ЈПГ формату, али се нико од чланова овог удружења није жалио савезу нити изнео примедбу на формат извештавања;
– да у тренутку слања спорног дописа, Аикидо удружење З. није ни било члан С. с. и. С. за 2013. годину, с обзиром да није уплатио обавезну чланарину до 31. марта 2013. године, а да им је спорни документ послат грешком, по аутоматизму, приликом селектовања мејл адресе чланова из 2012. године;
– да је В. Н, председници Аикидо удружења З, председник савеза дозволио да уплати чланарину у накнадном року, иако није био дужан, тако да је Аикидо удружење З. постало пуноправни члан С. с. и. С. тек 3. јула 2013. године;
– да С. с. и. С. располаже са веома старом и једва употребљивом рачунарском опремом, као и скенером који документа конвертује искључиво у ЈПГ формату. Такав случај био је и са дописом који су слали свим члановима савеза, па и Аикидо удружењу З;
– да је овај документ морао бити скениран због видљивости печата и потписа, а самим тим и репродукован у ЈПГ формат, а члановима који немају мејл је достављен препорученом пошиљком;
– да је удружењу З. немогуће послати било какав материјал путем поште, с обзиром да се сва пошиљка која се доставља на адресу седишта удружења, […] враћа са назнаком поште „обавештен – није подигао пошиљку“;
– да документ није могао бити послат у Wordu и из разлога што појединци унутар самог савеза злоупотребљавају сваки документ послат у Wordu, преправљајући га и као такав објављују на друштвеним мрежама, што касније ствара искривљену слику о раду С. с. и. С;
– да С. с. и. С. тренутно трпи дискриминацију од стране појединаца из надлежног Министарства, о чему је Повереник за заштиту равноправности и обавештен дописом бр. 192/13 од 14. маја 2013. године;
– да С. с. и. С. није, нити ће и једним својим поступком угрозити било које право особа са инвалидитетом, јер је управо циљ овог савеза да помаже развоју и друштвеној инклузији особа са инвалидитетом.

1.6. Уз изјашњење је достављен доказ о уплати чланарине Аикидо удружења З, С. с. и. С. од 3. јула 2013. године и фотокопија повратнице о враћеној пошиљци од 31. јануара 2013. године, коју је С. с. и. С. упутио Аикидо удружењу З. са назнаком поште „обевештен – није подигао пошиљку.“

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Из електронске преписке коју је В. Н, председница Аикидо удружења З, упутила на мејл адресу С. с. и. С. 4. септембра 2013. године, утврђено је да је предмет овог дописа била молба за прилагођавање докумената у Wordu, с обзиром да је особама са оштећењем вида приступ информацијама доступан једино у овој форми, због говорног програма који користе. Утврђено је, такође, да је С. с. и. С, у одговору на овај допис навео да је документ који се захтева из 2013. године, да је још увек у поступку, уз напомену да и неће бити достављен, јер није у надлежности Надзорног одбора оваква врста документације.

2.2. Из дописа који је С. с. и. С. електронским поштом упутио на мејл адресу Аикидо удружења З. 16. октобра 2013. године утврђено је да су удружењу достављена три документа за ванредну скупштину С. с. и. С. у ПДФ формату, и то: позив за ванредну изборну седницу Скупштине С. с. и. С. за 7. новембар 2013. године, затим списак делегата – верификованих организација на ванредној скупштини и евиденциони лист.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету ценила је наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су приложени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Рeпубликa Србиja je 29. мaja 2009. гoдинe рaтификoвaлa УН Кoнвeнциjу o прaвимa oсoбa сa инвaлидитeтoм , чиjи je циљ дa унaпрeди, зaштити и oсигурa пунo и jeднaкo уживaњe свих људских прaвa и oснoвних слoбoдa свим oсoбaмa сa инвaлидитeтoм и унaпрeди пoштoвaњe њихoвoг урoђeнoг дoстojaнствa . Рaтификaциjoм oвe Кoнвeнциje, Рeпубликa Србиja сe oбaвeзaлa, између осталог и дa сe уздржaвa oд свих пoступaкa или прaкси кojи нису у склaду сa Кoнвeнциjoм, кao и дa oбeзбeди дa држaвни oргaни и институциje дeлуjу у склaду сa Кoнвeнциjoм .“ Чланом 8. тачка 2. ове Конвенције прописано је право особа са инвалидитетом на приступачност и информације, односно „промовисање приступачности особа са инвалидитетом нових информационих и комуникацијских технологија и система, укључујући интернет.“ Такође, стандардна правила УН за изједначавање могућности које се пружају особама са инвалидитетом прописују да државе треба да развију стратегију која ће информативне службе и документацију учинити доступном разним групама особа са инвалидитетом. Брајево писмо, снимљене траке, велика штампана слова и остале прикладне технологије треба користити како би се лицима са оштећеним видом омогућио приступ писаним информацијама и документацији. Иако ова правила нису обавезујућа, подразумевају снажно морално и политичко залагање државе у предузимању акција за изједначавање могућности особа са инвалидитетом и упућују на важна начела одговорности, акције и сарадње.

3.4. Универзална декларација у људским правима у чл. 19. прописује да свако има право на слободу мишљења и изражавања, као и право да тражи, прима и шира обавештења и идеје било којим средствима и без обзира на границе. Европска конвенција за заштиту људских права у чл. 10. прописује право на слободу изражавања, које укључује и примање и саопштавање информација и идеја.

3.5. Устaв Рeпубликe Србиje у чл. 21. зaбрaњуje свaку дискриминaциjу, нeпoсрeдну или пoсрeдну, пo билo кoм oснoву, a нaрoчитo пo oснoву рaсe, пoлa, нaциoнaлнe припaднoсти, друштвeнoг пoрeклa, рoђeњa, вeрoиспoвeсти, пoлитичкoг или другoг увeрeњa, имoвнoг стaњa, културe, jeзикa, стaрoсти и психичкoг или физичкoг инвaлидитeтa.

3.6. Устaвнa зaбрaнa дискриминaциje ближe je рaзрaђeнa Зaкoнoм o зaбрaни дискриминaциje кojи у чл. 2. ст. 1. т. 1. прoписуje дa дискриминaциja и дискриминaтoрнo пoступaњe oзнaчaвajу свaкo нeoпрaвдaнo прaвљeњe рaзликe или нejeднaкo пoступaњe, oднoснo прoпуштaњe (искључивaњe, oгрaничaвaњe или дaвaњe првeнствa), у oднoсу нa лицa или групe кao и нa члaнoвe њихoвих пoрoдицa, или њимa блискa лицa, нa oтвoрeн или прикривeн нaчин, a кojи сe зaснивa нa рaси, бojи кoжe, прeцимa, држaвљaнству, нaциoнaлнoj припaднoсти или eтничкoм пoрeклу, jeзику, вeрским или пoлитичким убeђeњимa, пoлу, рoднoм идeнтитeту, сeксуaлнoj oриjeнтaциjи, имoвнoм стaњу, рoђeњу, гeнeтским oсoбeнoстимa, здрaвствeнoм стaњу, инвaлидитeту, брaчнoм и пoрoдичнoм стaтусу, oсуђивaнoсти, стaрoснoм дoбу, изглeду, члaнству у пoлитичким, синдикaлним и другим oргaнизaциjaмa и другим ствaрним, oднoснo прeтпoстaвљeним личним свojствимa. Oдрeдбaмa чл. 4. Зaкoнa o зaбрaни дискриминaциje прoписaнo je дa да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно, забрану дискриминације. Непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај, а посредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства ставља у неповољнији положај актом, радњом или пропуштањем које је привидно засновано на начелу једнакости и забрани дискриминације, осим ако је то оправдано законитим циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна.

Зaкoн o спрeчaвaњу дискриминaциje oсoбa сa инвaлидитeтoм заснива се на начелима забране дискриминације особа са инвалидитетом, поштовању људских права и достојанства особа са инвалидитетом, укључености особа са инвалидитетом у све области друштвеног живота на равноправној основи, укључености особа са инвалидитетом у све процесе одлучивања о њиховим правима и обавезама и једнакости права и обавеза. Одредбом чл. 13. овог закона забрањена је дискриминација на основу инвалидитета у и погледу доступности услуга, при чему се под услугом у смислу овог закона сматра свака услуга коју уз накнаду или без ње правно или физичко лице пружа у оквиру своје делатности, односно трајног занимања (ст. 2).

Анализа навода из изјашњења и доказа достављених уз притужбу

3.7. Из навода из изјашњења утврђено је да документ од 30. маја 2013. године, који С. с. и. С. наводи као „споран“, Аикидо удружењу З. није достављен у форми која је приступачна особама са оштећењем вида. Такође, из доказа достављених уз допуну притужбе утврђено је и да документа која је С. с. и. С. електронским путем доставио овом удружењу 16. октобра 2013. године, поводом ванредне изборне скупштине С. с. и. С. нису достављена на начин који је приступачан особама са оштећењем вида, јер су у ПДФ формату. Из овога се може закључити да С. с. и. С. приликом обавештавања својих чланова о активностима који се тичу рада Савеза, није доставио документа и пружио информације електронским путем на начин који је приступачан особама са оштећењем вида.

3.8. Имајући у виду предмет ове притужбе, Повереница за заштиту равноправности констатује да је у конкретном случају потребно испитати да ли је достављањем докумената Аикидо удружењу З., на исти начин као и свим осталим члановима, С. с. и. С. извршио акт дискриминације.

3.9. С. с. и. С. је, сагласно чл. 1. Статута, добровољна, невладина, неполитична и непрофитна асоцијација клубова и организација за спорт и физичку културу особа са инвалидитетом у Републици Србији на свим нивоима њиховог организовања (општински, међуопштински, градски, регионални, окружни и покрајински) који се удружују у Савез ради остваривања заједничких циљева и интереса. Савез је једина организација у спорту и физичкој култури особа са инвалидитетом која делује на територији републике Србије. Увидом у интернет презентацију С. с. и. С. утврђено је да су чланови С. с. и. С. 51 удружење/организација са територије Републике Србије, чији су чланови/чланице особе са инвалидитетом из различитих организација особа са параплегијом, особе са церебралном парализом, особе са дистрофијом, особе са оштећењем вида, особе са оштећењем слуха и др, који су регистровани у Агенцији за привредне регистре.

3.10. Повереница најпре указује да је, сагласно чл. 6. и 7. Закона о забрани дискриминације, потребно имати у виду да за разлику од непосредне дискриминације, код које је већ на први поглед видљиво да је разликовање, односно, довођење у неповољнији положај засновано непосредно на личном својству, код посредне дискриминације ово разликовање није увек очигледно. Наиме, концепт посредне дискриминације заснива се на идеји да према лицима који се налазе у различитој позицији, треба поступати различито, у оној мери у којој је то нужно да би им се омогућио једнак приступ друштвеним добрима и једнаке могућности за уживање права и слобода. У складу са овом идејом, приликом прописивања одређеног правила, постављања критеријума и/или услова који важе за све, треба узети у обзир позицију коју одређене групе лица имају због неких својих личних својстава. Ако би се то занемарило, онда би то правило, критеријум и/или услов било дискриминаторно, јер у односу на неке групе производи изразито неповољније дејство. Дакле, код посредне дискриминације се наизглед неутрално правило примењује једнако према свима, али се управо због једнаке примене правила одређена лице или група лица, на основу неког њиховог личног својства, стављају у неповољнији положај, у односу на све друге који то својство немају.

3.11. Неспорно је да се у погледу доступности информација електронским путем, удружења особа са инвалидитетом, чији су чланови/чланице особе са оштећењем вида, управо због ове врсте инвалидитета, налазе у битно различитој ситуацији у односу на остала удружења, чији су чланови/чланице особе са неком другом врстом инвалидитета.

3.12. У циљу утврђивања да ли је у конкретном случају дошло до посредне дискриминације, неопходно је утврдити које се правило примењује приликом достављања информација о активностима и раду С. с. и. С, као и како се примена овог правила одражава на Аикидо удружење З, чији су чланови/чланице особе са оштећењем вида, односно, какве су последице примене тог правила. У току поступка је утврђено да се информације које се тичу рада С. с. и. С. свим удружењима особа са инвалидитетом, која су чланови савеза, достављају на исти начин, без уважавања различитости међу организацијама и чланством. Ово је потврђено и у изјашњењу на притужбу у којем Спортски савез наводи да се о дешавањима која се тичу рада савеза „организације обавештавају путем електронске поште или препорученом пошиљком на адресу организације, оним члановима који немају мејл адресу“. У изјашњењу је такође потврђено да документ који се доставља електронским путем, најпре мора бити скениран, због видљивости печата и потписа, а самим тим и репродукован у ЈПГ формату, док су сви каснији дописи послати у ПДФ формату. Дакле, може се закључити да је пружање информација и достављање докумената електронском поштом на мејл адресе организација, исто за све чланове савеза. Међутим, Повереница за заштиту равноправности указује да управо примена овог правила, које је једнако за све, производи изразито негативне последице на чланове и чланице Аикидо удружења З., које у саставу има особе са оштећењем вида, као и на све друге чланове савеза која се налазе у истој или сличној ситуацији (нпр. Клуб за спорт и рекреацију слепих и слабовидих лица „П.“ из П.).

3.13. Даље је било потребно испитати да ли је допуштено да особе са оштећењем вида, приликом пружања информација електронским путем од С. с. и. С, буду третиране једнако као све остале особе које имају другу врсту инвалидитета. Сагласно чл. 7. Закона о забрани дискриминације, једнак третман оних који се налазе у неједнаком положају није допуштен, изузев ако је то оправдано законитим циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна.

3.14. Подносилац притужбе је чињеницама које је навео и доказима које је приложио, акт дискриминације учинио вероватним, а сагласно чл. 45. Закона о забрани дискриминације, на С. с. и. С. лежи терет доказивања да у конкретном случају није дошло до дискриминације. То подразумева, с обзиром да је у питању посредна дискриминација, да С. с. и. С. треба да докаже да постоји објективно и разумно оправдање за једнак третман у пружању информација за све чланове, упркос томе што неки имају специфичне захтеве у погледу доступности информација, а то значи доказивање: 1) да се једнаким третманом остварује законит циљ и 2) да су средства за постизање тога циља примерена и нужна.

3.15. Иако у изјашњењу С. с. и. С. није изричито наведено који је циљ једнаког третмана свих чланова у погледу пружања информација електронским путем, може се закључити да је С. с. и. С. поступао на овај начин из разлога могуће злоупотребе докумената која се достављају у word формату, односно, како је изјашњењу наведено да „појединци унутар самог савеза злоупотребљавају документ послат у wordu, преправљајући га и такав објављују на друштвеним мрежама, што касније ствара искривљену слику о раду С. с. и. С.“ Иако су прихватљиви наводи С. с. и. С. да документ у word формату може бити предмет злоупотребе, Повереница за заштиту равноправности истиче да позивање на могућност злоупотребе права не може бити оправдање да се групи лица ускраћују одређена права. Поред тога, уколико су лица унутар самог савеза „преправљала документа у wordu“ С. с. и. С. је могао и био дужан да за овакво поступање, које је забрањено и противправно, предузме одговарајуће мере, како би спречио могуће злоупотребе.

3.16. С. с. и. С. у изјашњењу наводи да је његова обавеза да о појединим важним активностима која се тичу рада Савеза, све локалне организације и чланице обавештава електронским путем или препорученом пошиљком за организације које немају мејл, при чему су сва документа која се достављају електронским путем у ЈПГ или ПДФ формату. Такође, С. с. и. С. указује на техничке тешкоће, наводећи да је рачунарска опрема „стара и једва употребљива, као и да „и у случају да је технички постојала могућност није био дужан да председници Аикидо удружења З. достави документ у траженом формату“. Повереница за заштиту равноправности указује да су овакви наводи неприхватљиви, а околности које указују на техничке тешкоће не могу се сматрати оправданим разлогом због којег се особама са оштећењем вида, које због овог свог инвалидитета нису у могућности да приме информацију на уобичајен начин, не достављају информације у складу са специфичним захтевима. Ово посебно ако се има у виду да је документ у Word формату, који га чини доступним особама са оштећењем вида, могуће израдити на сваком рачунару са стандардним програмом. Повереница указује да је С. с. и. С, имајући посебно у виду циљеве и статус ове организације, био дужан да приликом пружања информација води рачуна и узме у обзир различите категорије особа са инвалидитетом које су чланови и чланице удружења у саставу савеза. Поред тога, одредбом члана 8. Статута С. с. и. С. забрањена је непосредна и посредна дискриминација лица у ингеренцији савеза и чланова савеза, с обзиром на неко лично својство, статус, опредељење или уверење, у складу са законом.

3.17. Поводом навода С. с. и. С. да Аикидо удружења З. није извршило обавезу уплате чланарине у одређеном року, Повереница указује да ове околности нису од значаја за одлучивање у конкретном случају. Као што је наведено, Повереник за заштиту равноправности надлежан је за сузбијање свих облика и видова дискриминације и остваривање равноправности у друштвеним односима. Стога је у надлежности Повереника за заштиту равноправности само утврђивање да ли је дошло до повреде антидискриминационих прописа, док процењивање да ли удружење извршава обавезе према савезу и редовно уплаћује обавезну чланарину не спада у надлежности Повереника. Поред тога, уколико Аикидо удружење З. ову обавезу према савезу није извршило у прописаном року, Спортски савез је у складу са својим надлежностима имао на располагању механизме којима би изнашао решење за овакво поступање.

3.18. У складу са свим наведеним, Повереница за заштиту равноправности је става да нема објективног и разумног оправдања да С. с. и. С. не пружи информације електронским путем удружењима која у свом чланству имају особе са оштећењем вида, у одговарајућој електронској форми која им је приступачна. Повереница је мишљења да није прихватљиво да се одређеним категоријама особа са инвалидитетом, у овом случају особама са оштећењем вида, информације пружају на исти начин као и осталим категоријама особа са инвалидитетом, које у погледу доступности информација немају специфичне захтеве.

4. МИШЉЕЊЕ

С. с. и. С. није омогућио приступ информацијама и документима Аикидо удружењу З. у одговарајућој електронској форми, која је приступачна особама са оштећењем вида, чиме је прекршио одредбе Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности, на основу чл. 33. ст. 1. тач. 1. Закона о забрани дискриминације, препоручује С. с. и. С. да:

5.1. Предузме све неопходне радње и мере како би Аикидо удружењу З, као и свим другим својим члановима који имају у чланству особе са оштећењем вида, омогућио приступ информацијама и документима у одговарајућој електронској форми, која је приступачна особама са оштећењем вида.

5.2. Убудуће води рачуна да у оквиру својих активности и надлежности, не крши одредбе Закона о забрани дискриминације, односно, да се суздржи од неоправданог прављења разлике или неједнаког поступања и пропуштања (искључивања, ограничавања или давања првенства), у односу на лица или групе лица, које се заснива на неком личном својству.

Потребно је да С. с. и. С. обавести Повереницу за заштиту равноправности о предузетим мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно чл. 40. Закона о забрани дискриминације, уколико С. с. и. С. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужба Aикидo удружења З. прoтив С. с. и. С. збoг дискриминaциje пo oснoву инвaлидитeтa у oблaсти инфoрмисaњa и пружања услугa