бр. 021-02-197/2014-02 датум: 26. 8. 2014.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прати спровођење закона који се тичу забране дискриминације и препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности (чл. 33. ст. 1. тaч. 7. и 9. Закона о забрани дискриминације, „Сл. гласник РС“, бр. 22/2009), Повереница за заштиту равноправности даје „А.“ банци а. д. из Н.

ПРЕПОРУКУ МЕРА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ РАВНОПРАВНОСТИ

„А.“ банка а. д. из Н. предузеће све неопходне мере и активности како би обезбедила да особе са инвалидитетом на равноправној основи могу да користе све банкарске услуге, што укључује несметан приступ пословним просторијама банке, шалтерима, пултовима и банкоматима.

„А.“ банка а. д. из Н. обавестиће Повереницу за заштиту равноправности о планираним мерама за поступање по овој препоруци, у року од 30 дана.

О б р а з л о ж е њ е

Поступајући у оквиру надлежности прописаних чл. 33. ст. 9. Закона о забрани дискриминације , Повереница за заштиту равноправности дошла је до сазнања да особе са инвалидитетом имају тешкоће приликом коришћења услуга пословних банака. Наиме, улази у највећи број филијала пословних банака неприступачни су особама које користе колица, а шалтери у пословним просторијама постављени су превише високо, тако да особе које користе колица не могу несметано да добију банкарску услугу на шалтеру. Такође, највећи број банкомата је неприступачан за особе са инвалидитетом, посебно за особе које користе колица и особе оштећеног вида, с обзиром да су контролне табле банкомата постављене превише високо, те особе које користе колица не могу да их користе, а банкомати нису опремљени звучним апаратом чија је улога да даје обавештења о операцији која је у току, што их чини неприступачним особама са оштећењем вида.

Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да је Република Србија ратификовала УН Конвенцију о правима особа са инвалидитетом , чији је циљ да се унапреди, заштити и осигура пуно и једнако уживање свих људских права и основних слобода свим особама са инвалидитетом и унапреди поштовање њиховог урођеног достојанства . Ратификацијом ове Конвенције, Србија се обавезала да предузима одговарајуће мере да особама са инвалидитетом обезбеди приступачност физичког окружења, равноправно са другима, у циљу самосталног живота и пуног учешћа особа са инвалидитетом у свим сферама живота. Те мере, између осталог, укључују идентификовање и уклањање баријера које ометају или отежавају приступ зградама, путевима, превозним средствима и другим објектима у затвореном и отвореном простору, укључујући ту и приступ информацијским и комуникацијским технологијама, као и приступ другим услугама и објектима намењеним јавности. Република Србија се, такође, обавезала да ће предузети одговарајуће мере да утврди, промовише и прати минималне стандарде и смернице за приступачност објеката и услуга које су отворене, односно, које стоје на располагању јавности .

Од посебног значаја за права особа са инвалидитетом су Стандардна правила УН о изједначавању могућности за особе са инвалидитетом из 1993. године које је Република Србија прихватила 1995. године. Иако ова правила нису правно обавезујућа, постоји морална и политичка обавеза држава чланица УН да их спроводе. Сврха стандардних правила је да обезбеде да особе са инвалидитетом уживају иста права и обавезе као и остали чланови друштва, у чему посебан значај има и приступачност физичког окружења. Наиме, да би се постигла приступачност потребно је да се пројектовање и изградња физичког окружења планирају од почетка самог процеса уз консултације организација особа са инвалидитетом у иницијалној фази планирања, односно, у фази планирања и изградње јавних објеката у локалним заједницама .

Повереница за заштиту равноправности указује да Устав Републике Србије прописује да је забрањена дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета .

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбом чл. 17. ст. 2. Закона о забрани дискриминације прописано је да свако има право на једнак приступ објектима у јавној употреби у складу са законом. Овом праву кореспондира дужност надлежних органа јавне власти да предузму мере ради уклањања баријера које особама са инвалидитетом ометају или отежавају приступ објектима у јавној употреби, што је само један од елемената ширег права на приступ, које подразумева да особе са инвалидитетом имају једнаке могућности да уживају људска права и слободе, као и све друге особе. Чланом 26. ст. 1. прописано је да дискриминација постоји ако се поступа супротно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.
Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом , поред тога што уређује општи режим забране дискриминације на основу инвалидитета, прописује и посебан случај дискриминације у вези са пружањем услуга и коришћењем објеката и површина. Наиме, одредбом чл. 13. овог закона изричито је забрањена дискриминација на основу инвалидитета у погледу приступа објектима у јавној употреби. Истим чланом забрањено је одбијање да се изврши техничка адаптација објекта неопходна да би се услуга пружила кориснику са инвалидитетом. Поред тога, одредбом чл. 16. овог закона прописано је да је власник објекта у јавној употреби, дужан да обезбеди приступ објекту у јавној употреби свим особама са инвалидитетом, без обзира на врсту и степен њиховог инвалидитета.

Стратегијом унапређења положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији установљени су планови активности свих друштвених актера у Републици Србији. Циљеви Стратегије установљени су за период од 2007-2015. године, те општи циљ 5. налаже да се особама са инвалидитетом осигура приступ изграђеном окружењу, приступачном превозу, информацијама, комуникацијама и услугама намењеним јавности, а кроз развој и спровођење плана уклањања баријера и изградње приступачних објеката и простора, услуга, информација и комуникација. Такође, посебан циљ 15. налаже обезбеђивање приступачности информација, комуникација и услуга укључујући примену информационих и комуникацијских технологија, као и других научних достигнућа у циљу стварања једнаких могућности и унапређења положаја особа са инвалидитетом.

Пропис који ближе утврђује техничке стандарде приступачности за несметано кретање особа са инвалидитетом је Правилник о техничким стандардима приступачности. Овим правилником се детаљно прописују услови за планирање простора и пројектовање објеката за јавно коришћење за особе са инвалидитетом, као и посебних уређаја у њима. Приступачност, у смислу овог правилника, резултат је примене техничких решења у пројектовању и грађењу грађевина, којима се особама са инвалидитетом омогућава несметан приступ, кретање, боравак и рад у тим грађевинама на једнакој основи као и осталим особама. Одредбом чл. 2. правилника регулисано је који се објекти могу сматрати објектима за јавно коришћење, па је између осталог прописано да ту спадају и банке. Одредбама чл. 26 – 28. прописани су услови приступачности шалтера и пултова особама са инвалидитетом. У пословним објектима је неопходно прилагодите висину шалтера и продајних пултова, тако да у објекту постоји најмање један шалтер, односно пулт чија је висина 80 цм од пода. Додатно, прописано је да се под шалтером, односно пултом приступачним особама са сензорним инвалидитетом сматра шалтер, односно пулт, уобичајене висине који, између осталог, мора имати комуникацијско помагало.

Повереница за заштиту равноправности констатује да обезбеђивање приступачности објеката и услуга представља предуслов за самосталан живот особа са инвалидитетом јер омогућава активно учешће у свим областима живота, на равноправној основи. Треба имати у виду да је један од основних елемената приступачности, управо приступачност услуга и производа, што значи да сви грађани могу да приме (користе) све услуге које се нуде. Уколико само један од елемената приступачности није адекватан, особа са инвалидитетом ће се наћи у ситуацији тзв. „прекинутог ланца кретања“, односно, биће доведена у ситуацију немоћи, у којој нема могућност да самостално функционише. С обзиром да су просторије пословних банака јавни објекти, у којима грађани свакодневно обављају различите послове и користе банкарске услуге, као и да се на банкоматима обавља део банкарских услуга, без којих се тешко може замислити свакодневно функционисање појединца у заједници, пословне банке имају обавезу да обезбеде адекватан приступ својим просторијама, услугама и банкоматима особама са инвалидитетом. У супротном је особама са инвалидитетом отежано или онемогућено самостално коришћење банкарских услуга, које остали грађани, у сваком тренутку и без икаквих проблема могу да користе.

Повереница за заштиту равноправности има сазнања да је велики број банкомата и филијала пословних банака, због архитектонских баријера и неадекватних решења у дизајну, неприступачан за особе са инвалидитетом, посебно за особе које користе колица, с обзиром да су контролне табле на банкоматима постављене превише високо, да на улазима у пословне објекте постоје степенице без рампе и да су шалтери у филијалама постављени превише високо. С друге стране, већина банкомата нема звучне апарате, који особе оштећеног вида звучним сигналима обавештавају о операцији која је у току. При томе, треба имати у виду да се спорост у адаптацији постојећих банкомата и филијала пословних банака евентуално може правдати ограниченим финансијским средствима, али је потпуно неприхватљиво да нови банкомати и новоотворене филијале буду неприступачне особама са инвалидитетом.

Због свега наведеног, Повереница сматра да је неопходно да пословне банке усвоје нова дизајнерска решења и примене асистивне технологије, као и да предузму све неопходне мере којима ће особама са инвалидитетом омогућити једнак приступ банкарским услугама, као и осталим грађанима.

На крају, Повереница за заштиту равноправности подсећа да су особе са инвалидитетом једна од најрањивијих друштвених група која је подложна свим облицима дискриминације. Да би процес социјалне инклузије особа са инвалидитетом био успешан, неоходно је створити приступачно окружење у којем све особе могу самостално да функционишу и задовољавају своје потребе.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Препорука мера за остваривање равноправности А. банци у области пружања услуга особама са инвалидитетом