бр. 021-01-735/2021-02 датум: 7.2.2022.
СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ
Владимир Костић, председник
11000 БЕОГРАД
Кнеза Михаила 35
Поштовани господине Костићу,
Последњи избори за чланове Српске академије наука и уметности (САНУ) изазвали су велику пажњу јавности због значаја који ова институција има у нашем друштву, али су истовремено били основ за бројне критике услед чињенице да у чланство није примљена ни једна једина жена. Тим поводом, Поверенику за заштиту равноправности обратила се и једна кандидаткиња, изражавајући незадовољство оваквим исходом.
Повереник је извршио увид у доступну статистику на званичном сајту САНУ, на основу које се може закључити да велику већину чланова САНУ чине мушкарци. Према тим подацима, редовних чланова (Академика) има 100, а међу њима је девет жена. Дописних чланова је 19, од којих су четири жене. Слаба заступљеност жена је очигледна и у органима управљања САНУ. Према доступним подацима, у Председништву које тренутно броји 13 чланова, само је једна жена, док петочлани Извршни одбор у овом тренутку чине искључиво мушкарци.
Имајући у виду наведено, Повереник за заштиту равноправности указује да достигнућа жена у научном и уметничком стваралаштву треба да се рефлектују и на њихово чланство у највишој научној и уметничкој установи у Републици Србији.
Напомињемо да је чланом 15. Устава Републике Србије[1] прописано да држава јемчи равноправност жена и мушкараца и развија политику једнаких могућности.
Република Србија је ратификовала Конвенцију о елиминисању свих облика дискриминације жена којом је прописано да државе чланице предузимају у свим областима, посебно политичкој, друштвеној, економској и културној, све прикладне мере, укључујући законодавне, да би обезбедиле потпун развој и напредак жена, како би им се гарантовало остваривање и уживање права човека и основних слобода, равноправно с мушкарцима[2], као и да предузимају све одговарајуће мере ради елиминисања дискриминације жена у другим областима привредног и друштвеног живота како би им се, на основу равноправности жена и мушкараца, обезбедила једнака права, а посебно, између осталог, право на учешће у свим облицима културног живота[3].
Ратификацијом Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима Република Србија се обавезала да обезбеди једнако право мушкарцима и женама да уживају сва економска, социјална и културна права која су набројана у овом пакту[4], као и да признаје сваком право да учествује у културном животу[5].
Савет Европске уније је у Закључку о унапређењу равноправности полова у европском истраживачком простору који је усвојен 2015. године указао да су жене и даље недовољно заступљене на највишим академским позицијама на којима се доносе одлуке, било као чланице научних и управних одбора, или као руководитељке високошколских установа.[6] Oбезбеђивање равномерне родне заступљености на позицијама доношења одлука, један је од три главна циља дефинисана Упутствима за родну равноправност Хоризонта 2020[7], Оквирног програма Европске уније за истраживање и иновације, којем се Република Србија прикључила 2014. године.
Родна равноправност подразумева једнака права, одговорности и могућности, равномерно учешће и уравнотежену заступљеност жена и мушкараца у свим областима друштвеног живота, једнаке могућности за остваривање права и слобода, коришћење личних знања и способности за лични развој и развој друштва, једнаке могућности и права у приступу робама и услугама, као и остваривање једнаке користи од резултата рада, уз уважавање биолошких, друштвених и културолошки формираних разлика између мушкараца и жена и различитих интереса, потреба и приоритета жена и мушкараца приликом доношења јавних и других политика и одлучивања о правима, обавезама и на закону заснованим одредбама, као и уставним одредбама.[8] Према одредби члана 43. ст. 2. тач. 2) Закона о родној равноправности, једна од посебних мера које се одређују и спроводе у области културе обухвата успостављање уравнотежене заступљености полова у органима управљања и надзора у установама културе које те органе имају, у складу са законом којим се уређује област културе.
Према одредбама Закона о забрани дискриминације, дискриминација постоји ако се поступа противно начелу родне равноправности, односно начелу поштовања једнаких права и слобода жена и мушкараца у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.[9]
Наука и истраживање се заснивају на начелу родне равноправности у науци и истраживањима, као и у органима одлучивања, према одредбама матичног закона у овој области.[10]
Родне разлике у науци су и даље изражене као и у многим другим професијама и сегментима друштва. Многе културолошке препреке женама и даље стоје на путу ка науци, од усмеравања девојчица ка другим занимањима, стереотипа и предрасуда о „мушким“ и „женским“ професијама, сексуалног узнемиравања на радном месту, до препрека у напредовању због рађања деце. Допринос жена науци је у многим случајевима остао и незабележен, поготово јер научнице, уз значајне изузетке, често нису добијале заслуге за свој рад.
Процењен број становника у Републици Србији у 2020. години, према подацима Републичког завода за статистику је 6.899.126, од чега 51,3% чине жене (3.538.820), а 48,7% мушкарци (3. 360.306)[11]. У публикацији „Жене и мушкарци у Републици Србији“ Републичког завода за статистику наведено је да подаци за 2019. годину показују да високе школе и факултете више уписују и завршавају жене (57% уписаних и 59% дипломираних чиниле су жене), као и да је докторирало више жена (57%) него мушкараца (47%)[12]. Такође, у календарској 2020. години у Републици Србији на свим високошколским установама и на свим нивоима студија дипломирало је 41.331 студената и студенткиња. Од укупног броја дипломираних 16.488 или 39,9% су мушкарци, а 24.843 или 60,1% су жене[13]. У односу на наведену, статистика која се може извући са званичног сајта САНУ, указује да од укупно 119 чланова (100 редовних и 19 дописних) жене чине само 10,9% (девет редовних чланица и четири дописне чланице), што представља знатну родну неравнотежу.
Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу je ове године објавила Извештај о науци, којим је између осталог указала на родну неравнотежу националних академија наука широм света. Како је у извештају наведено, чланови академија наука бирају се на основу усаглашених академских критеријума научне изврсности. Међутим, број жена међу члановима националне академије наука такође може да послужи као својеврсни тест за перцепцију и статус жена научница у одређеној земљи. У октобру 2015. године, глобална мрежа InterАcademy Partnership[14] објавила је резултате првог свеобухватног истраживања међу својим чланицама, чији је циљ био да се утврди степен укључености и учешће жена научница у раду научних академија. Од 69 националних научних академија за које су били доступни подаци, у скоро половини земаља (30), жене су чиниле дo 10% чланова. У истраживању је наведено да веома изражена незаступљеност жена у националним научним академијама представља велики изазов, с обзиром на то да ове академије често чине окосницу напора за развој националних иновационих система. У години након објављивања извештаја, Краљевска холандска академија уметности и наука предузела је револуционаран корак када је одлучено да за чланство могу бити кандидоване само жене, како би се смањио родни јаз који је одувек постојао у академији: у то време мушкарци су чинили 87% од 556 чланова академије.[15]
Устав Републике Србије и Закон о забрани дискриминације, као и савремено међународно антидискриминационо право, познају институт посебне, односно афирмативне мере као инструмент који се уводи ради постизања пуне равноправности, заштите и напретка лица, односно групе лица која се налазе у неједнаком положају. Дакле, могуће је да се, попут рецимо холандског примера, увођењем мера достигне равномернија и равноправнија заступљеност жена, како би се тиме показала њихова стварна научна и уметничка постигнућа и допринос, односно реалније приказало стање у нашем друштву.
Према Закону о Српској академији наука и уметности, улога САНУ је да развија и подстиче науку, организује и унапређује основна и примењена научна истраживања, подстиче и унапређује уметничку делатност и тиме доприноси општем добру народа Републике Србије и државе.[16]
Повереник указује да је недовољна заступљеност жена у САНУ препозната у Стратегији за родну равноправност за период 2021-2030. године. Како је стратегијом указано, међу члановима Српске академије наука и уметности доминирају мушкарци. У 2020. години 90% свих чланова су мушкарци. Највеће учешће жена је у Одељењу језика и књижевности и Одељењу историјских наука, док је само по једна чланица у одељењима друштвених наука, техничких наука и математике, физике и гео-науке.
Истичемо и да је САНУ институција од посебног националног значаја за науку и уметност, па и развој целокупног друштва, односно да је највиша научна и уметничка установа у Републици Србији чија је улога да развија и подстиче науку и унапређује уметничку делатност, као и да доприноси општем добру. У том смислу, САНУ треба да буде водећа институција и покретач развоја и треба да препозна своју улогу у постизању уравнотежене заступљености жена и мушкараца у овим областима друштвеног живота.
Статутом САНУ-а прописана су мерила за утврђивање изузетног доприноса науци и уметности као услова за избор чланова (члан 11. Статута САНУ). Истим чланом је прописано и да Председништво на предлог Комисије за Статут у години која претходи изборима доноси посебно Упутство са критеријумима за сваки циклус избора. Део упутства чини списак и дефиниција обавезних квалитативних и квантитативних критеријума који морају бити у складу са важећим стандардима у свету, прилагођени условима у Србији и одговарајућим научним и уметничким областима[17]. С обзиром на наведено, односно чињеницу да САНУ својим актима уређује критеријуме за сваки циклус избора, неопходно је да САНУ приликом уређивања ових критеријума посебну пажњу, између осталог, посвети унапређивању родне равноправности. Повереник разуме да је вишевековно одсуство жена из области науке због различитих врста баријера узрокованим дубоко укорењеним патријархалним обрасцима и „вредностима“, међутим мања заступљеност жена у чланству САНУ данас се више не може правдати заосталим тековинама прошлости. Неспоран допринос жена у науци и у уметности требало би да се одражава и на број жена у САНУ. Статистички подаци несумњиво показују да жене данас чине већину опште популације, као и већину високообразованог дела популације.
Према релевантним подацима са званичног сајта САНУ, када се посматрају последња два одржана избора за чланство у овој институцији, у 2018. години било је 26 кандидата за дописне чланове од чега шест жена, те је од наведеног броја кандидата изабрано 14 нових дописних чланова од чега су четири биле жене. На последњим изборима одржаним 2021. године, од укупно 36 кандидата за дописне чланове било је 12 жена, али ниједна од њих није примљена у чланство. Како избор редовних чланова представља рефлексију претходних избора дописних, у 2018. години од 16 изабраних редовних чланова изабране су три жене, а у 2021. години међу 13 кандидата уопште није било жена.
Даљом анализом избора одржаних 2021. године, уочава се да међу пет кандидата за дописне чланове Одељења историјских наука, четири су биле жене а један мушкарац, који је једини и примљен за дописног члана за разлику од преостале четири кандидаткиње. Ово одељење једино је имало већи број жена кандидаткиња за чланство, док су у осталим одељењима (осим Одељења медицинских наука), већину кандидата чинили мушкарци. То говори да већ у фази кандидовања постоји значајна диспропорција у вредновању мушког и женског научног и уметничког стваралаштва. Разлика је постала још очигледнија на последњем степенику, изјашњавању скупштине САНУ, на којој ниједна од 12 кандидаткиња није добила подршку за добијање статуса дописног члана. Истовремено, од укупно 24 мушких кандидата, њих 13 је изабрано за дописне чланове. Оваква статистика не може да доведе до другачијег закључка од оног да пол ипак игра одређену улогу у процесу кандидовања и избора за чланство у САНУ.
О баријерама на које су жене наилазиле говори и чињеница да, примера ради, неке од најзначајнијих жена српске науке и уметности, попут прве жене доктора наука Ксеније Атанасијевић, архитектиње Јелисавете Начић или сликарке Надежде Петровић нису биле чланице САНУ. Српска академија наука и уметности данас не може да се похвали ни податком да су њене чланицe биле рецимо проф. др Мирјана Нешковић, доајенка биолошких наука и истакнута професорка Физиологије биљака на Биолошком факултету, директорка Института за ботанику и директорка ботаничке баште „Јевремовац“, једна од суоснивачица катедре за Физиологију биљака на Институту за билошка истраживања „Синиша Станковић“ у Београду, као ни Јелена Јелка Бојкић, прва жена која је у Краљевини Југославији, а вероватно и на Балкану, дипломирала на ветеринарском факултету. Захваљујући њеним напорима и научним достигнућима, произведени су многи ветеринарски серуми и вакцине на Институту „Торлак“.
Истичемо да је монографско издање под називом „Живот и стваралаштво жена чланова Српског ученог друштва, Српске краљевске академије и Српске академије наука и уметности“ корак у добром правцу ка промоцији женских научних и уметничких достигнућа. Међутим, на званичној интернет презентацији САНУ[18], приликом набрајања истакнутих чланова у историји дугој 180 година, наведени су само научници и уметнички ствараоци мушког пола, а није поменута ниједна жена. С тим у вези може се закључити да на више поља има простора за унапређење, како приликом избора у чланство САНУ тако и у промоцији научника и научница и уметничких стваралаца оба пола.
Република Србија улаже напоре да се вишедеценијски родни јаз превазиђе, како унапређењем нормативног оквира тако и кроз подстицање и стипендирање посебно младих у циљу њиховог даљег усавршавања и останка у својој земљи, попут националних стипендија најбољим младим научницама из области хемијских, биолошких и инжењерских наука. Програм националних стипендија „За жене у науци“ спроводи се у партнерству Националне комисије за UNESCO, Министарства просвете, науке и технолошког развоја и L’Oréala Balkan. Овај програм је део међународног програма „За жене у науци“ („For Women in Science“), који постоји од 1998. године када је UNESCO препознао потенцијал жена у свету науке и настоји да на овај начин промовше њихову улогу у друштву. До сада су националну награду/стипендију у Србији добиле 32 научнице због свог рада у различитим научним областима (медицина, физика, математика, хемија, генетика, астрономија и др.)[19].
Имајући у виду наведене податке, као и домаћи и међународни правни оквир и циљеве које постављају програмска документа у овој области, недвосмислено се долази до закључка да последњи избори за нове чланове и чланице САНУ, уместо да приближе, додатно удаљавају од остваривања принципа родне равноправности.
Промовисање родне равноправности и њено јачање на свим пољима, значајно доприноси даљој изградњи демократских вредности и развоју свих сегмената нашег друштва. Стога се штетност описаног стања не исцрпљује само чињеницом да рад научница и уметница не бива препознат и вреднован на адекватан начин, већ и тиме што највиша научна и и уметничка установа у држави шаље неодговарајућу поруку друштву у целини.
С тим у вези, без улажења у критеријуме за одабир чланова/чланица САНУ, као и гарантовану аутономију ове институције, а полазећи од прописане надлежности Повереника за заштиту равноправности из члана 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације, Српској академији наука и уметности упућујемо препоруку да, приликом одржавања наредних избора за чланство, предузме одговарајуће мере у циљу остваривања начела родне равноправности, као и да уложи додатне напоре у промоцију женског научног и уметничког доприноса.
[1] „Службени гласник РС“, број 98/06
[2] Закон о ратификацији Конвенције о елиминисању свих облика дискриминације жена („Службени гласник СФРЈ – Међународни уговори“, број 11/81), члан 3.
[3] Закон о ратификацији Конвенције о елиминисању свих облика дискриминације жена („Службени гласник СФРЈ – Међународни уговори“, број 11/81), члан 13.
[4] Закон о ратификацији Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима (Службени лист СФРЈ – Међународни уговори“, број 7/71), члан 3.
[5] Закон о ратификацији Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима (Службени лист СФРЈ – Међународни уговори“, број 7/71), члан 15. ст. 1. тач. а)
[6] Доступно на: https://eige.europa.eu/sites/default/files/council_conclusions_2015_2.pdf
[7] Доступно на: https://eige.europa.eu/sites/default/files/h2020-hi-guide-gender_en.pdf
[8] Закон о родној равноправности („Службени гласник РС“, бр. 52/21), члан 3.
[9] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21), члан 20. ст. 1.
[10] Закон о науци и истраживањима („Службени гласник РС“, бр. 49/19), члан 4. ст. 1. тач. 8.
[11] https://www.stat.gov.rs/sr-latn/vesti/20210701-procenjen-broj-stanovnika-2020/?s=1801
[12] публикација „Жене и мушкарци у Републици Србији“, РЗС, Београд, 2020.
[13] https://www.stat.gov.rs/sr-latn/vesti/20210624-diplomirani-studenti-2020-visoko-obrazovanje/?s=1104
[14] Interacademy Partnership је глобална мрежа коју чини преко 140 националних и регионалних академија наука, инжењерства и медицине, међу којима је и САНУ.
[15] Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу (2021), Извештај о науци, стр. 127. Доступно на: https://unesdoc.unesco.org/ark:/48223/pf0000377433
[16] Закон о Српској академији наука и уметности („Службени гласник РС“, бр. 18/10), члан 2. ст. 1.
[17] Члан 11. став 4. Статута САНУ, бр. 367/9 -019 од 5. октобра 2020. године, достпно на https://www.sanu.ac.rs/wp-content/uploads/2020/10/statut-SANU-2020.pdf
[18] https://www.sanu.ac.rs/o-akademiji/clanstvo/
[19] https://www.zeneunauci.co.rs/program.html
ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ
Брaнкицa Jaнкoвић
Препорука мера Српској академији науке и уметности 
