Број:  021-02-256/2015-02   Датум: 18.9.2015.

Поштована госпођо Гојковић,

У складу са законском надлежношћу да пратим спровођење закона који се тичу забране дискриминације и препоручујем мере за остваривање равноправности[1], слободна сам да Вам укажем да сви државни органи и други релевантни друштвени актери треба да предузму све неопходне мере у оквиру својих надлежности, како би грађанке и грађани Србије могли да уживају гарантована права, без дискриминације, као и да предузму адекватне мере против свих оних који својим поступцима крше антидискриминационе прописе.

Повод за обраћање су притужбе које су Поверенику за заштиту равноправности поднеле организације цивилног друштва и појединци против народног посланика због ставова и изјава које је дао на седници Народне скупштине Републике Србије. Подносиоци притужби сматрају да су изјаве народног посланика дискриминаторне и узнемиравајуће, да вређају достојанство особа истополне сексуалне оријентације, стварајући у односу на њих понижавајуће и увредљиво окружење.

Устав Републике Србије[2] забрањује сваку дискриминацију по било ком основу и јемчи свим грађанима и грађанкама Србије слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје. Прописано је да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то, између осталог, неопходно и ради заштите права и угледа других.  У конкретном случају, подносиоци притужби су се позвали на одредбе Закона о забрани дискриминације којима је прописана општа забрана дискриминације, пропагирање или вршење дискриминације од органа јавне власти и забрану узнемиравјућег и понижавајућег поступања које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.

У складу са Законом о Народној скупштини[3] и Пословником Народне скупштине[4], народни посланик је дужан да поштује Устав, закон и Пословник, као и да у вршењу посланичке дужности и својим укупним понашањем чува углед, поштује достојанство и ред на седници Народне скупштине, одбора и посланичких група, да се обраћа  другим народним посланицима са уважавањем, без увредљивих израза и изношења чињеница и оцена које се односе на приватни живот других лица, као и да извршава друге обавезе прописане законом. Такође, народни посланик се приликом полагања заклетве обавезује, између осталог, да своју дужност обавља предано, поштено, савесно и верно Уставу и да брани људска и мањинска права и грађанске слободе.

Уважавајући Народну скупштину као највише представничко тело и као носиоца уставотворне и законодавне власти у Републици Србији, Вас као председавајућу, као и чињеницу да је рад Народне скупштине јаван, уверена сам да делимо вредности које су од кључне важности за развој сваког демократског друштва и став да слобода говора, изражавања и информисања не сме бити изговор за било који вид дискриминације и омаловажавање по било којем личном својству, нити за промовисање предрасуда и креирање непријатељског и увредљивог окружења за поједине групе људи. Свесни смо важности иступања народних посланика који свакодневно преносе поруке и обликују ставове јавног мњења која не смеју да подржавају предрасуде, стереотипе и друге неприхватљиве друштвене обрасце.

Имајући све то у виду од посебног је значаја да се будућим изменама Пословника Народне скупштине обезбеди поштовање начела забране дискриминације, које је прокламовано Уставом и законом, те да се уведе дисциплинска одговорност за непоштовање забране дискриминације. С обзиром да је Кодекс понашања народних посланика у поступку израде, препоручујем да се размотри могућност интегрисања овог начела у текст Кодекса, јер заштита људских и мањинских права, на коју се народни посланици обавезују, подразумева не само супротстављање свима који крше људска права, забрану дискриминације, користе говор мржње и подстичу насиље, већ и свест о опасности од дискриминаторних ставова које и сами могу да изражавају у Народној скупштини или ван ње.

При томе, државни функционери и органи јавне власти имају посебну одговорност и изузетно важну улогу у ширењу толеранције, промовисању права на различитост и креирању друштва у коме ће се права свих поштовати без дискриминације.

Имајући у виду да је заштита од дискриминације свих грађана и грађанки Србије и унапређење равноправности један од приоритета читавог друштва, а тиме и Народне скупштине, сматрам да само заједничким радом на грађењу културе толеранције, инклузивности и ненасиља, можемо допринети сузбијању ове неприхватљиве друштвене појаве.

С уважавањем,

[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09), члан 33. став 1. тач. 7. и 9.

[2] Устав Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр. 98/06)

[3] Закон о Народној скупштини(„Сл. гласник РС“, бр. 9/2010)

[4] Пословник Народне скупштине(„Сл. гласник РС“, бр. 20/2012)

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

Прeпoрукa мeрa Нaрoднoj скупштини