Препорука мера Министартсву просвете, науке и технолошког развоја • Повереник за заштиту равноправности

бр. 021-01-345/2021-02 датум: 19. 7. 2021. године

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1] да прати спровођење закона који се тичу забране дискриминације и упућује препоруке мера органима јавне власти и другим лицима за остваривање равноправности и заштите од дискриминације, Повереник за заштиту равноправности упућује Министартсву просвете, науке и технолошког развоја

ПРЕПОРУКУ МЕРА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ РАВНОПРАВНОСТИ И ЗАШТИТУ ОД ДИСКРИМИНАЦИЈЕ

Повереник за заштиту равноправности препоручује Министартсву просвете, науке и технолошког развоја да:

измени одредбе члана 6. став 3. Правилника о упису у средњу школу („Службени гласник РС“, бр. 31/2021 и 46/2021) и усагласи га са Законом о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом, Законом о основама система образовања и васпитања, Законом о средњем образовању и васпитању и Законом о забрани дискриминације,

у сарадњи са Школом за основно и средње музичко образовање „Стеван Мокрањац“ у Пожаревцу, омогући да кандидати са сметњама у развоју и инвалидитетом који су завршили основну школу по ИОП2 и који су полагали пријемни испити за упис у ову музичку школу у мају 2021. године, а којима је било потребно прилагођавање садржаја, поновно полажу пријемни испит у складу са потребама за пружање подршке у односу на садржај и начин спровођења пријемног испита.

Министартсво просвете, науке и технолошког развоја обавестиће Повереника за заштиту равноправности о предузетим мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема препоруке мера за остваривање равноправности.

Против ове препоруке мера за остваривање равноправности, у складу са законом, није допуштена жалба нити било које друго правно средство.

Образложење

Поверенику за заштиту равноправности су се притужбом обратили родитељи девојчице са развојним потешкоћама против Школе за основно и средње музичко образовање „Стеван Мокрањац“ у Пожаревцу, због дискриминације на основу инвалидитета. У притужбама је наведено да је девојчица редовно основно образовање и ниже музичко образовање похађала по индивидуалном образовном плану са прилагођеним циљевима садржаја и начина остваривања програма наставе и учења и исхода образовно-васпитног рада (ИОП 2) а да је полагање пријемног испита за упис у средњу музичку школу било прилагођено само у начину полагања испита, односно да садржај пријемног испита није био прилагођен у складу са њеним индивидуално образовним планом. Поступајући по конкретној притужби, Повереник је дошао до сазнање да је, осим ћерке подносилаца притужбе, било и других ученика и ученица који су били у истој ситуацији приликом полагања пријемног испита за упис у средњу музичку школу.

У току поступања по притужби родитеља, Повереник је утврдио да је одредбама члана 6. став 3. Правилника о упису ученика у средњу школу[2] прописано да кандидат са сметњама у развоју и инвалидитетом полаже пријемни испит за проверу посебних способности у складу са својим моторичким и чулним могућностима, односно условима које захтева њихова врста инвалидитета, односно у складу са потребама за пружањем подршке у односу на начин спровођења испита. У складу са оваквом одредбом Правилника о упису ученика у средњу школу, Министарство просвете, науке и технолошког развоја донело је Стручно упутство за спровођење уписа ученика у средњу школу за школску 2021/2022. годину од 21. априла 2021. године. Стручно упутство садржи инструкцију да сви кандидати решавају тестове истог садржаја и да се полагање пријемног испита прилагођава кандидатима са сметњама у развоју и инвалидитетом у односу на начин полагања пријемног испита. На овај начин, подзаконским актима, Министарство просвете, науке и технолошког развоја ускратило је ученицима са сметњама у развоју и инвалидитетом законом загарантовано право на инклузивно образовање, односно, образовање и васпитање које уважава његове образовне и васпитне потребе у систему образовања и васпитања.

Повереник за заштиту равноправности затражио је дописом од 2. јуна 2021. године од Министарства просвете, науке и технолошког развоја појашњење о разлозима ускраћивања прилагођавања пријемног испита кандидатима са сметњама у развоју и инвалидитетом у складу са потребама за пружање подршке у односу на садржај пријемног испита. Међутим, Повереник није добио одговор Министарства на ова питања до дана израде овог акта.

Повереник пре свега указује да Устав Републике Србије^[3] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

Република Србија је 2009. године ратификовала Конвенцију о правима особа са инвалидитетом[4] у којој је одредбама члана 24. прописано да државе потписнице признају право свих особа са инвалидитетом на образовање без дискриминације и на основу једнакости са другима, и да ће државе пописнице осигурати инклузивни систем образовања на свим нивоима и учење током читавог живота усмерено на пун развој људских потенцијала и осећања достојанства и самовредности, развијање личности, талената и менталних и физичких способности особе са инвалидитетом до највеће могуће мере. Даље је прописано да ће државе потписнице осигурати да особе са инвалидитетом не буду искључене из општег образовног система на основу свог инвалидитета, а да нити једно дете са инвалидитетом не буде искључено из бесплатног и обавезног основног образовања, или из средњег образовања, због свог инвалидитета, да имају приступ инклузивном, квалитетном, бесплатном и обавезном основном образовању, или средњем образовању у својој локалној заједници на основу једнакости са другима; да буде пружена подршка у склопу општег образовног система која им је потребна да би им се олакшало ефективно образовање, као и да буду пружене инклузивне мере подршке у окружењима које максимизирају академски и социјални развој, у складу са циљем пуне подршке.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[5], којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а која се заснива, између осталог и на здравственом стању и инвалидитету. Одредбама члана 19. овог закона прописано је да свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима, у складу са законом, као и да је забрањено лицу или групи лица, на основу њиховог личног својства, отежати или онемогућити упис у васпитно-образовну установу или искључити их из ових установа, отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима, разврставати ученике по личном својству, злостављати их и на други начин неоправдано правити разлику и неједнако поступање према њима.

Законом о основама система образовања и васпитања[6] прописано је да свако лице има право на образовање и васпитање, да су држављани Републике Србије једнаки у остваривању права на образовање и васпитање, као и да лице са сметњама у развоју и инвалидитетом има право на васпитање и образовање које уважава његове образовне и васпитне потребе у систему образовања и васпитања, уз појединачну односно групну додатну подршку у настави и учењу или у посебној васпитној групи или школи, у складу са овим и посебним законом (члан 3.). Одредбама члана 7. прописано је да систем образовања и васпитања мора да обезбеди за сву децу, ученике и одрасле једнакост и доступност остваривања права на образовање и васпитање засновано на социјалној правди и принципу једнаких шанси без дискриминације. Даље је одредбама члана 76. овог закона прописано право на додатну подршку у образовању и васпитању, тако што ће установа обезбедити отклањање физичких и комуникацијских препрека, прилагођавање начина остваривања школског програма и израду, доношење и остваривање индивидуалног образовног плана. Индивидуални образовни план је посебан акт, који има за циљ оптимални развој детета и ученика и остваривање исхода образовања и васпитања, у складу са прописаним циљевима и принципима, односно задовољавања образовно-васпитних потреба детета и ученика. У члану 110. став 1. овог закона прописана је забрана дискриминације и одређено је да су у установи забрањене дискриминација и дискриминаторско поступање, којим се неоправдано прави разлика или неједнако поступа у односу на лица или групе, а који се заснива на стварним, односно претпостављеним личним својствима.

Закон о средњем образовању и васпитању[7] у члану 38. прописује да се редослед кандидата за упис у школу утврђује на основу успеха у претходном школовању које укључује и успех ученика на завршном испиту. Даље прописује да кандидат који се уписује у уметничку школу (музичка, балетска и уметничка школа ликовне области), односно на образовни профил у области уметности, школу или одељење за ученике са изузетним способностима (филолошка гимназија, математичка гимназија, гимназија за спортисте, гимназија за ученике са изузетним способностима за физику, за рачунарство и информатику), школа у којој се део наставе остварује на страном језику и школа за талентоване ученике, полажу пријемни испит за проверу изузетних склоности и способности.

Из свега наведеног је неспорно да се у Републици Србији, ратификацијом Конвенције о правима особа са инвалидитетом 2009. године и законима у области образовања примењује систем инклузивног образовања којим је деце са сметњама у развоју и инвалидитетом, као и другој деци који имају потребу за додатном подршком, омогућено образовање које уважава њихове развојне, образовне и васпитне потребе.

Међутим, одредбама члана 6. Правилника о упису ученика у средњу школу^[8], који је ступио на снагу 1. априла 2021. године[9], прописано је да се кандидат са сметњама у развоју и инвалидитетом уписује у школу после обављеног завршног испита, у складу са својим моторичким и чулним могућностима, односно условима које захтева његова врста инвалидитета, односно у складу са потребама за пружањем подршке у односу на садржај и начин спровођења испита (став 1.); да се уписују у школу из члана 14. овог правилника (уметничке школе и одељења за ученике са посебним способностима) после положеног пријемног испита (став 2.) и да полаже пријемни испит за проверу посебних способности у складу са својим моторичким и чулним могућностима, односно условима које захтева његова врста инвалидитета, односно у складу са потребама за пружањем подршке у односу на начин спровођења испита (став 3.).

На основу овог правилника Министарство просвете, науке и технолошког развоја донело је Стручно упутство за спровођење уписа ученика у средњу школу за школску 2021/2022. годину од 21. априла 2021. године[10], које ближе уређује спровођење уписа ученика у средњу школу и прописује опште одредбе о упису кандидата са сметњама у развоју, као и организовање и спровођење пријемног испита за упис у школе за ученике са посебним способностима. У делу под називом Садржај и начин полагања пријемног испита је наведено да се на пријемном испиту проверавају знања, способности и склоности из предмета који су програмом предвиђени за полагање, да сви кандидати решавају тестове истог садржаја у складу са образовним стандардима за одређени предмет и под истим условима (место, време, упутство за рад, начин предлагања и контрола). Даље је наведено да кандидати који су остварили право на образовање према индивидуалним образовним плановима, и кандидати који остварују право на пружање посебне подршке у току спровођења пријемног испита, пријемни испит за проверу посебних способности полажу у складу са својим моторичким и чулним могућностима, односно условима које захтева њихова врста инвалидитета, односно у складу са потребама за пружање подршке у односу на начин полагања пријемног испита. У делу IV Смернице за прилагођавање начина полагања пријемног испита за средњу школу за ученике којима је потребна додатна образовна подршка наведено је да школа која организује и спроводи пријемни испит је у обавези да ученику којем је услед сметњи у развоју и инвалидитета потребна додатна образовна подршка прилагоди начин полагања пријемног испита и детаљније је објашњено на који начин се врши прилагођавање простора и услова за полагање пријемног, односно формата текста, текст задатака и другог писаног материјала.

На овај начин, подзаконским актима, Министарство просвете, науке и технолошког развоја ускратило је ученицима са сметњама у развоју и инвалидитетом законом загарантовано право на инклузивно образовање, односно, образовање и васпитање које уважава њихове образовне и васпитне потребе у систему образовања и васпитања.

Повереник констатује да су подзаконски акти, Правилник о упису ученика у средњу школу и Стручно упутство за спровођење уписа ученика у средњу школу за школску 2021/2022. годину донети непосредно пред одржавање пријемних испита за упис у средњу школу, односно месец дана пре полагања испита. Нејасно је из ког разлога одредбе поменутих аката којима се прописује процедура уписа нису предвиделе могућност прилагођавања садржаја испита, као што је претходни правилник прописивао, а посебно узимајући у обзир чињеницу да закон прописује инклузивни систем образовања. Наиме, неприлагођавање садржаја пријемног испита ученицима са развојним потешкоћама и инвалидитетом, у супротности је са принципом инклузивног образовања које је уведено ратфикацијом Конвенције о правима особа са инвалидитетом и прописано Законом о основама система образовања и васпитања.

Закон о средњем образовању и васпитању прописује да се редослед кандидата за упис у средњу школу утврђује на основу успеха у претходном школовању које укључује и успех ученика на завршном испиту. Ово практично значи да ученици који су основно образовање завршили по индивидуално образовном плану, полажу завршни испит који је у складу са индивидуалним образовним планом по којем су се школовали и на основу тих резултата уписују средњу школу. Када су у питању уметничке школе, односно образовни профили у области уметности, школе или одељења за ученике са изузетним способностима, школе у којој се део наставе остварује на страном језику и школе за талентоване ученике, закон прописује да се полаже пријемни испит за проверу изузетних склоности и способности. Дакле, ученици са сметњама у развоју и инвалидитетом након положеног завршног испита који је прилагођен њиховом индивидуалном образовном плану, могу уписати средњу школу, док уколико желе да упишу средњу школу за ученике са изузетним способностима морају да полажу пријемни испит за проверу изузетних склоности и способности, односно талената, као и остали ученици. Дакле, не испит из стеченог знања, већ испит из изузетних склоности и способности.

Међутим, прописивањем да се на пријемном испиту проверавају одговарајућа знања стечена у претходном образовању и да ученици са сметњама у развоју и инвалидитетом полажу пријемни испит у складу са потребама за пружањем подршке само у односу на начин спровођења испита, Министарство просвете, науке и технолошког развоја је практично онемогућило ученике који су основно образовање завршили по индивидуално образовном плану са прилагођеним циљевима садржаја и исхода образовно-васпитног рада да наставе образовање у средњој школи за коју је прописано полагање пријемног испита. С обзиром да Министарство просвете, науке и технолошког развоја није доставило тражено појашњење по захтеву Повереника, није познато из којих разлога се Министарство одлучило за овакво решење и који се циљ овим желело постићи.

Повереник напомиње да је и Европски суд за људска права у својој пракси указао да дискриминација значи различито поступање, без објективног и разумног оправдања, према особама у сличним ситуацијама, те да „нема објективног и разумног оправдања” значи да предметна разлика не следи „легитимни циљ“ или да не постоји „разуман однос пропорционалности између употребљених средстава и циља који се жели остварити“[11]. Међутим, забрана дискриминације прописана одредбама члана 14. Конвенције не забрањује држави чланици да другачије третира групе како би исправила „чињеничне неједнакости“ међу њима. У одређеним околностима неуспех у покушају исправљања неједнакости различитим третманом сам по себи може довести до кршења овог члана и држава уговорница ужива слободу процене да ли и у којој мери разлике у иначе сличним ситуацијама оправдавају другачији третман[12]. У пресуди Çam против Турске суд истиче важност основних принципа универзалности и недискриминације у остваривању права на образовање и наглашава да је инклузивно образовање препознато као најприкладније средство гарантовања поменутих основних принципа[13].

У вези са тим, Конвенција о правима особа са инвалидитетом у члану 2. дефинише „разумно прилагођавање“ као неопходно и адекватно модификовање и усклађивање којим се не намеће несразмерно, односно непотребно оптерећење, тамо где је то у конкретном случају потребно, како би се обезбедило да особе са инвалидитетом уживају, односно остварују равноправно са другима сва људска права и основне слободе. Право на образовање обухвата право приступа образовним установа, али и право на преношење знања и интелектуални развој, као и званично признавање завршеног образовања. У већ цитираној пресуди Çam против Турске, Европски суд за људска права указује да разумно прилагођавање може имати различите облике, било физичке или нефизичке, образовне или организационе, у смислу архитектонске доступности школске зграде, обуке наставника, прилагођавања курикулума или одговарајућих објеката и указује да је важно да државе буду посебно опрезне при доношењу одлука у овој сфери, узимајући у обзир утицај на децу са инвалидитетом, чија је посебна рањивост не може превидети. Суд сматра да одбијање разумног прилагођавања такође представља дискриминацију на основу инвалидитета.

Право на инклузивно образовање је загарантовано и посебним законима о основном и о средњем образовању и васпитању. Одредбама члана 6. став 3. Правилника о упису ученика у средњу школу, као подзаконским актом који ближе уређује упис ученика у средњу школу, прекида се, односно отежава остваривање једног од најважнијих људских права – право на образовање. Исте последице производе и инструкције о организовању спровођењу пријемног испита садржане у Стручном упутству. Наиме, за ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом прописано је право да се образују по индивидуално образовном плану са прилагођеним циљевима садржаја, начином остваривања програма и исхода образовно-васпитног рада. Ово право им је гарантовано и у оквиру основног и у оквиру средњег образовања и васпитања. Организовањем полагања пријемног испита без прилагођене садржине теста пријемног испита у складу са потешкоћама и инвалидитетом које ученик има, отежава се наставак даљег школовања, односно повећава се ризик прекида школовања. Практично ови ученици на пријемном испиту имају проверу знања које нису могли да стекну у току школовања с обзиром на прилагођене циљеве садржине и исходе рада. Провера стеченог знања у претходном образовању на пријемном испиту није оправдана ни из разлога што се приликом утврђивања редоследа кандидата за упис у школу, поред резултата са пријемног испита вреднује и успех у претходном школовању и успех ученика на завршном испиту, односно, стечено знање је већ вредновано на овај начин. С обзиром да су у питању школе за ученике са посебним способностима, потребно је проверавати само изузетне склоности и способности као што је законом и прописано.

Повереник за заштиту равноправности указује да је Европски суд за људска права истакао да је у демократском друштву право на образовање неопходно за унапређивање људских права и игра кључну улогу[14]. Такође, суд је препознао да је образовање активност која је сложена за организовање и скупа за вођење, док су ресурси које власти могу да јој посвете нужно ограничени и указао да држава мора, одлучујући о начину регулисања приступа образовању, успоставити равнотежу између, с једне стране образовних потреба оних који су под њеном јурисдикцијом и, с друге стране, ограничених капацитета да их прилагоде. Суд такође истиче да је, за разлику од других јавних служби, образовање право које ужива директну заштиту према Конвенцији о људским првима. Инклузивно образовање је за децу са сметњама у развоју и инвалидитетом предуслов и неопходан пут ка социјалној инклузији, односно, ка осамостаљивању и укључивању у ширу заједницу.

У складу са наведеним, Повереник за заштиту равноправности указује да Министарство просвете, науке и технолошког развоја има законску обавезу да ученицима који су основно образовање завршили по индивидуално образовном плану са прилагођеним циљевима садржаја и исхода образовно-васпитног рада омогући полагање пријемног испита у складу са потребама за пружање подршке и у односну на садржај. Због тога је неопходно да Министарство просвете, науке и технолошког развоја промени одредбе Правилника о упису ученика у средњу школу и Стручног упутства за спровођење уписа ученика у средњу школу за школску 2021/2022. годину и усагласе их са одредбама Закона о основама система образовања и васпитања, Закона о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом и Закона о забрани дискриминације.

У поступку по притужби која се односила на конкретан случај уписа малолетног детета у Школу за основно и средње музичко образовање „Стеван Мокрањац“ у Пожаревцу, Повереник није школи утврдио повреду права јер је Министарство просвете, науке и технолошког развоја доносилац Правилника о упису ученика у средњу школу и Стручног упутства за спровођење уписа ученика у средњу школу за школску 2021/2022. годину, а не школа која је била у обавези да примењује ова акта Министарства.

Имајући у виду да притужба није поднета против Министарства, већ само против школе, користећи своја законска овлашћења из члана 33. став 1. тачка 9. Закона о забрани дискриминације којим је прописано да Повереник упућује препоруке мера органима јавне власти и другим лицима за остваривање равноправности и заштиту од дискриминације, Повереник упућује ову препоруку мера Министарству просвете, науке и технолошког развоја. Повереник препоручује Минстарству да измени Правилника о упису у средњу школу и Стручно упутство за спровођење уписа ученика у средњу школу за школску 2021/2022. годину и да их усагласе са антдискриминационим прописима, као и да у сарадњи са Школом за основно и средње музичко образовање „Стеван Мокрањац“ у Пожаревцу изнађе могућности, да кандидати са сметњама у развоју и инвалидитетом који су завршили основну школу по ИОП2 и који су полагали пријемни испити за упис у ову музичку школу у мају 2021. године, а којима је било потребно прилагођавање садржаја, поновно полажу пријемни испит у складу са потребама за пружање подршке у односу на садржај и начин спровођења пријемног испита.

[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09 и 52/21), члан 33. став 1. тaч. 9.

[2] „Службени гласник РС“, бр. 31/2021 и 46/2021

[3] „Службени гласник РС”, број 98/2006

[4] Закон о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом , „Службени гласник РС – Међународни уговори“, број 42/09

[5] члан 2.

[6] „Службени гласник РС“, бр, 88/17 и 27/18 – др. закон, 10/19, 27/18 – др. закон и 6/20

[7] „Службени гласник РС“, бр. 55/13, 101/17, 27/18 – др. закон, 6/20 и 52/21

[8] „Службени гласник РС“, бр. 31/21 и 46/21

[9] измене и допуне правилника су ступиле на снагу 7. маја 2021. године

[10] Број 611-00-490/1/2021-03 од 21. априла 2021. године

[11] Sejdić i Finci protiv Bosne i Hercegovine – 27996/06, пресуда од 22. децембра 2009. године

[12] Çam protiv Turske – 51500/08, пресуда од 23. фебруара 2016. године

[13] параграф 64.

[14] Velyo Velev v. Bulgaria, no. 16032/07, ECHR 2014

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

Бранкица Јанковић

Препорука мера Министарству просвете, науке и технолошког развоја