бр. 021-01-354/2021-02           датум: 19.8.2021

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности^[1] да прати спровођење закона који се тичу забране дискриминације и препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности и заштиту од дискриминације, Повереник за заштиту равноправности упућује

ПРЕПОРУКУ МЕРА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ РАВНОПРАВНОСТИ

Повереник за заштиту равноправности препоручује Министарству за бригу о породици и демографији и Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања да:

– прецизира Инструкцију о поступању општинских – градских управа и центара за социјални рад у примени и спровођењу одлука Уставног суда Републике Србије бр. IУз-216/2018, IУз-247/2018 и IУз-266/2017 од 2. августа 2021. године, у делу који се односи на подношења захтева за измену појединачног акта (решења) које је коначно и правноснажно у складу са одредбом члана 61. Закона о Уставном суду.

Министарство за бригу о породици и демографији и Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања обавестиће Повереника за заштиту равноправности о предузетим мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема препоруке мера за остваривање равноправности.

Против ове препоруке мера за остваривање равноправности није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њоме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

О б р а з л о ж е њ е

Поверенику за заштиту равноправности обратило се Удружење „Маме су закон“ указујући да су Министарство за бригу о породици и демографију и Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, 2. августа 2021. године донели Инструкцију о поступању општинских – градских управа и центара за социјални рад у примени и спровођењу одлука Уставног суда Републике Србије бр. IУз-216/2018, IУз-247/2018 и IУз-266/2017. Сматрају да  надлежна министарства погрешно тумаче одредбу члана 61. Закона о Уставном суду и да су надлежним градским/општинским управама и центрима за социјални рад дали погрешну инструкцију да странке могу  да поднесу захтев за измену појединачног акта (решења) које је коначно и правноснажно, уколико од коначности, односно правноснажности решења прошло више од две године, а што би значило да сва решења, која се тичу неуставних одредаба Закона, донета пре ступања на снагу одлука Уставног суда Србије неће моћи да се измене. Истичу да је спорни Закон ступио на снагу 1. јула 2018. године, а да су се Удружење, као и Повереник за заштиту равноправности у року обратили Уставном суду ради оцене уставности и законитости више одредаба овог закона.

По спроведеном поступку за оцену уставности и законитости Уставни суд Републике Србије је донео одлуке бр. IУз-216/2018, IУз-247/2018 и IУз-266/2017, којима се утврђује да поједине одредбе Закона о финансијској подршци породицама са децом нису у сагласности са Уставом.

У циљу обезбеђивања благовременог, целовитог, једнаког и законитог поступања општинских – градских управа и центара за социјални рад у примени и спровођењу Одлука Уставног суда Републике Србије бр. IУз-216/2018, IУз-247/2018, и IУз-266/2017, Министарство за бригу о породици и демографију и Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања 2. августа 2021. године, донели су Инструкцију којом уређују обавезе општинских-градских управа и центара за социјални рад у поступку остваривања права на накнаду зараде за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета, права на остале накнаде по основу рођења и неге детета и посебне неге детета и права на додатак за помоћ и негу другог лица.

Инструкција је достављена општинским – градским управама и центрима за социјални рад, на даљу надлежност и поступање, и код њих ће  заинтересована лица моћи да добију потребна обавештења и уколико је потребно и да поднесу захтев за измену решења у складу са Одлукама Уставног суда.

Одредбом члана 61. став 1. Закона о Уставном суду[2] прописано је да свако коме је повређено право коначним или правноснажним појединачним актом, донетим на основу закона или другог општег акта, за који је одлуком Уставног суда утврђено да није у сагласности са Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима или законом, има право да тражи од надлежног органа измену тог појединачног акта, у складу са правилима  поступка у коме је појединачни акт донет. Ставом 2. овог члана прописано је да се предлог за измену може поднети у року од шест месеци од дана објављивања одлуке у „Службеном гласнику Републике Србије“, ако од достављања појединачног акта до подношења предлога или иницијативе за покретање поступка није протекло више од две године.

Повереник је анализирао Инструкцију о поступању општинских – градских управа и центара за социјални рад у примени и спровођењу одлука Уставног суда Републике Србије бр. IУз-216/2018, IУз-247/2018 и IУз-266/2017. од 2. августа 2021. године, и утврдио да су у Уводном делу Инструкције на правилан начин цитиране релевантне одредбе чл. 58. – 61. Закона о Уставном суду.

Међутим у делу Инструкције под I, II, и III, као и у закључним одредбама у делу који се односи на подношења захтева за измену појединачног акта (решења) које је коначно и правноснажно, наводи се да „странка може поднети захтев за измену појединачног акта (решења) које је коначно и правноснажно, уколико од коначности, односно правноснажности решења није прошло више од две године“.

Повереник сматра да би оваква формулација која није довољно прецизна и усаглашена са чланом 61. Закона о Уставном суду могла код Општински-градских управа, односно центара за социјални рад који поступају по поднетим захтевима за измену решења по одлуци Уставног суда довести до проблема и нејасноћа, чиме би се поново отежао положај мајки и деце у поступцима остваривања права.

Због тога како би се избегле евентуалне неправилности у појединачним актима који ће бити донети у поступцима преиспитивања основаности захтева Повереник предлаже да се инструкција прецизира у делу који се односи на подношења захтева за измену појединачног акта (решења) које је коначно и правноснажно, тако што ће је ускладити са одредбом члана 61. Закона о Уставном суду.

На крају користимо прилику да укажемо да је овлашћени предлагач Закона о Уставном суду, Министарство правде које је у складу са чланом 80. став 1. Закона о државној управи^[3], орган државне управе који је надлежан за давање мишљења о примени одредабе члана 61. овог закона. Уколико постоје одређене недоумице у вези примене члана 61. Закона о Уставном суду, Повереник предлаже да се Министарство за бригу о породици и демографију и Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања обрате Министарству правде, а у циљу давања прецизне Инструкције о поступању општинских – градских управа и центара за социјални рад у примени и спровођењу одлука Уставног суда Републике Србије бр. IУз-216/2018, IУз-247/2018 и IУз-266/2017.

Имајући у виду све наведено Повереник за заштиту равноправности у складу са чланом 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације упућује препоруку мера за остваривање равноправности и заштите од дискриминације.

[1] „Службени гласник РСˮ, бр. 22/09 и 52/21, члан 33. тaчка  9.

[2] „Службени гласник РС“ бр. 109/07, 99/11, 18/13-Одлука УС, 40/15 и 103/15

[3] „Службени гласник РС“, бр. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 47/18 и 30/18 – др. закон

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

Бранкица Јанковић

Препорука мера Министарству за бригу о породици и демографији и Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања