дел. бр. 1279/2011 датум: 2. 11. 2011.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прати спровођење закона и других прописа, иницира доношење или измену прописа ради спровођења и унапређивања заштите од дискриминације и даје мишљење о одредбама нацрта закона и других прописа који се тичу забране дискриминације, као и да препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности (члан 33. став 1. тачке 7. и 9. Закона о забрани дискриминације „Службени гласник РС“, бр. 22/09), Повереница за заштиту равноправности даје

ПРЕПОРУКУ

1. Генералштаб Војске Србије и Министарство одбране Републике Србије, приликом израде нових Правила службе Војске Србије, као и упутстава за регулисање извршавања обавеза које проистичу из ових правила, који су тренутно у фази нацрта, предузеће све неопходне мере у циљу увођења родно диференцираних назива чинова Војске Србије и уклањања термина којима се жене у службеном обраћању ословљавају различито, с обзиром на њихов брачни и породични статус.

2. Генералштаб Војске Србије и Министарство одбране Републике Србије предузеће све неопходне мере из своје надлежности у циљу стварања услова за употребу родно диференцираног језика у службеној комуникацији, у складу са принципом равноправности полова.

3. Генералштаб Војске Србије и Министарство одбране Републике Србије обавестиће Повереницу за заштиту равноправности о планираним и предузетим мерама које ће спровести у складу са овом препоруком, у року од 30 дана од дана пријема препоруке.

О б р а з л о ж е њ е

Повереници за заштиту равноправности је из Института за стратегијска истраживања 28. октобра 2011. године достављена информација да се крајем октобра 2011. године завршава процес израде Нацрта правила службе Војске Србије, као и нацрта упутстава за регулисање извршавања обавеза која проистичу из Правила службе Војске Србије, али да овим актима, у деловима у којима је прописано понашање, поздрављање, ословљавање и представљање припадника Војске Србије, није прописано коришћење родно диференцираног језика, у зависности од тога да ли је у питању припадник, односно, припадница Војске Србије. Такође, код ословљавања жена је остављена могућност различитог обраћања, и то са „госпођо или госпођице“.

Важеће Правило службе Војске Србије у одељку III Понашање, униформа и уредност, пододељак 1. Понашање, поздрављање, ословљавање и представљање, прописује:

21. Претпостављени и старији, потчињене и млађе ословљавају по чину, звању или презимену (на пример с „капетане“, односно „Јанковићу“). Потчињени и млађи обраћају се претпостављеним и старијим с „ви“ и с „господине (госпођо, госпођице)“ наводећи чин, звање или презиме.

Председник Републике, председник Владе и председник Народне скупштине, ословљавају се „господине председниче“, а министри „господине министре“. Сви генерали ословљавају се „господине генерале“, односно „генерале“, а адмирали „господине адмирале“, односно „адмирале“. Старији водници прве класе и заставници прве класе ословљавају се: „господине старији водниче“, односно „старији водниче“ и „господине заставниче“, односно „заставниче“.
Цивилна лица на служби у Војсци Србије ословљавају се по одредбама става 1. Ове тачке.
Са „ти“ се ословљавају војници и ученици.
На бродовима посада ословљава команданта брода „господине команданте“.
Припадници страних армија ословљавају се са „господине (госпођо или госпођице)“ додајући чин и презиме.

22. Претпостављени и старији може потчињеног да позива, односно ословљава и према функцији односно дужности: „дежурни батаљона“, „командир другог вода“.

Ове одредбе су у супротности са међународним стандардима који се односе на недискриминаторну употребу језика, Уставом РС, Законом о забрани дискриминације и Законом о равноправности полова, и то из два разлога:

1. није прописана употреба чинова и у женском роду, и

2. прописано је да се жене могу ословљавати са „госпођо, госпођице“.

Одредбом члана 15. Устава Републике Србије прописано је да држава јемчи равноправност жена и мушкараца и развија политику једнаких могућности, чланом 21. је забрањен сваки вид непосредне или посредне дискриминације с обзиром на припадност одређеном полу и утврђена је могућност увођења посебних мера чији је смисао обезбеђивање услова за постизање пуне равноправности лица или групе лица која су у суштински неједнаком положају у односу на друге грађане. Уставни принцип једнаких могућности обавезује државу да води политику једнаких могућности како би се обезбедило поштовање и примена начела равноправности полова. То је темељни принцип на који се ослања политика једнаких могућности као стратешки оквир обезбеђивања родне равноправности. Политика једнаких могућности претпоставља предузимање активности (прописи, мере, политике, конкретне активности) посебно државних органа, а које су усмерене на стварање социјалног амбијента у коме ће жене и мушкарци моћи у пракси да ефективно уживају сва права и слободе без било ког облика директне или индиректне дискриминације. Надаље, чланом 194. Устава РС прописано је да потврђени међународни уговори и општеприхваћена правила међународног права јесу део правног поретка Републике Србије, па закони и други општи акти донети у Републици Србији не смеју бити у супротности са њима.

Законом о равноправности полова конкретизује се равноправност полова која подразумева равноправно учешће жена и мушкараца у свим областима јавног и приватног сектора, у складу са општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима, Уставом и законима.

Законом о забрани дискриминације је прописано да дискриминација на основу пола постоји ако се поступа противно начелу равноправности полова, односно начелу поштовања једнаких права и слобода жена и мушкараца у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.

Имајући у виду да је Република Србија усвојила Национални акциони план за примену Резолуције 1325 Савета безбедности УН – жене, мир и безбедност у Републици Србији (2010-2015)1, Повереница за заштиту равноправности указује да основни принципи, циљеви и опредељења садржани у овом акционом плану, полазе од људске безбедности, родне равноправности и поштовања и унапређивања људских права жена, а његов циљ јесте да обезбеди равноправност учешћа, напредовања и одлучивања жена у сектору безбедности. Имплементација овог документа треба да створи могућности да улога жена у сектору безбедности постане значајнија и уочљивија, што подразумева у повећање заступљености жена у професионалној војној служби у Министарству одбране и Војсци Србије. С обзиром да језик има фундаменталну улогу у формирању друштвеног идентитета појединаца/појединки и врши знатан утицај на обликовање друштвених ставова, употреба језика, у којем се присуство, једнак статус и улоге жена и мушкараца у друштву равноправно одражавају и третирају са једнаком вредношћу и достојанством, суштински је аспект родне равноправности и од значаја је за постизање фактичке равноправности полова. Развој овог аспекта родне равноправности је посебно значајан у срединама које су дуги низ година схватане као „типично мушке“, као што је то случај са војском и одбраном.

Примена Националног акционог плана за имплементацију Рeзолуције 1325 СБ УН подразумева да се жене активно укључују у доношење одлука у вези са питањима безбедности, да буду активни, равноправни чиниоци у реформи тог система, да се све безбедносне структуре учине родно сензитивним, чиме се целокупан сектор безбедности усклађује са уставним принципом равноправности жена и мушкараца и политиком једнаких могућности. Потребно је повећати видљивост жена у сектору безбедности, ојачати њихов ангажман у процесу реформи и побољшати примену регулатива које обезбеђују родну равноправност. Саставни део овог процеса јесте изградња родно сензитивне терминологије, тј. употреба родно сензитивних назива за све чинове у војсци.
Повереница за заштиту равноправности указује на следеће позитивне примере:

– План за кориговање садашње неравнотеже у учешћу жена и мушкараца у политичком животу Међупарламентарне уније (1994), препоручује пажљив избор термина који се користе у уставу и закону. У одељку Б, тачка IV, наводи се да језик који се користи у законодавству треба да жене и мушкарце постави на равноправну основу и избегне било какву дискриминацију засновану на припадности одређеном полу, да у овом процесу значајну улогу имају законодавци, који могу деловати у правцу усвајања ових препорука користећи своја овлашћења, као и да је у неким земљама потребно писати законе уз коришћење облика оба рода.
– Важност елиминације сексизма у језику означена је и у Препорукама Одбора министара о елиминисању сексизма у језику R (90)4 које су усвојене 21. фебруара 1990. године.
– Устав Аустрије у основним одредбама прописује да се службене ознаке могу употребљавати искључиво у облику који изражава пол њиховог носиоца.
– Закона о родној равноправности Црне Горе, прописано је да се дискриминацијом сматра и коришћење речи у мушком роду, као генерички неутрални термин и за мушки и женски род. У складу са овом одредбом донета су Правнотехничка правила за израду прописа којима је прописано је да се „прописи морају писати родно осетљивим језиком, било коришћењем родно неутралне форме и речи у мушком и женском роду или увођењем клаузуле да се све одредбе прописа подједнако односе и на мушкарце и жене“.
– Упутство за стандардизован недискриминативни говор и понашање Заштитника грађана којим је посебно назначено да родно диференциран језик јесте језик родне равноправности. Насупрот томе, генеричка употреба мушког граматичког рода или претпоставка да је таква употреба аутоматски „родно неутрална“ нарушава ту равноправност, осим ако није пропраћена одговарајућим објашњењем.

Повереница за заштиту равноправности указује да у региону, као и у појединим европским земљама (Шпанија, Немачка), већ постоји регулатива која се односи на употребу родно осетљивог језика у војсци и систему одбране. Тако на пример, у Закону о служби у оружаним снагама Републике Хрватске из марта 2002. године, чланом 15. су прописани називи чинова, док је последњим ставом утврђено да „се назив чинова за жене употребљава у женском роду“.

С друге стране, ословљавање жена са госпођо или госпођице је суштински у супротности са принципом једнаких могућности и начелом родне равноправности. Иако је употреба оба термина уобичајена у српском језику, Повереница за заштиту равноправности указује на чињеницу да се мушкарци ословљавају са „господине“ без обзира на то колико имају година и какво им је брачно стање, док се код ословљавања жена појављују два облика – „госпођа“ и „госпођица“, а употребљавају се у зависности од година и брачног стања жене коју је потребно ословити. Како се Правилима службе Војске Србије регулишу односи који су изван сфере приватног, потребно је да се учине додатни напори како се на овај начин не би задирало у приватност жена, односно, како само ословљавање припаднице Војске Србије не би јасно указивало на њено брачно стање, које је ирелевантно за сферу пословних и професионалних односа. С тим у вези, указујемо да је Комитет министара Савета Европе још 1990. године усвојио Препоруку о елиминацији сексизма из језика (Recommendation No. R (90) 4 of the Council of Europe, Committee of Ministers), којом је, између осталог, препоручено државама чланицама да промовишу употребу језика који ће одражавати принцип једнакости жена и мушкараца, односно, језика који ће указивати на присуство, статус и улогу жена у друштву. Такође, Европски парламент је 2009. године издао Упутство за употребу родно неутралног језика (European Parliamenet, Guidelines for gender neutral language – for MEPs), који је намењен члановима и чланицама Европског парламента.

У складу са законом прописаним надлежностима да даје мишљење о одредбама нацрта закона и других прописа који се тичу забране дискриминације, као и да препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности (члан 33. став 1. тачке 7. и 9. Закона о забрани дискриминације „Службени гласник РС“, бр. 22/09), Повереница за заштиту равноправности препоручује увођење родно диференцираног језика у Правило службе Војске Србије и упутства за регулисање извршавања обавеза које проистичу из Правила службе Војске Србије, као и спречавање употребљавања термина којима се жене ословљавају различито, с обзиром на њихов брачни и породични статус.

Циљ ове препоруке је превазилажење генеричке употребе мушког граматичког рода, као „родно неутралног“, као и различито обраћање женама у зависности од њиховог брачног и породичног статуса, јер се тиме нарушава принцип равноправности полова. Спровођењем препоруке, Генералштаб Војске Србије и Министарство одбране Републике Србије би, захваљујући свом ауторитету, допринели употреби родно диференцираног језика, односно, доследном коришћењу женског граматичког рода за жене и коректном и једнаком ословљавању жена без обзира на њихов брачни и породични статус, чиме би била реализована једна од мера за остваривање равноправности жена и мушкараца и принципа једнаких могућности.

Повереница за заштиту равноправности указује да изградња модерног друштва никада није потпуна ако се базира само на једном сегменту друштвеног развоја. Свеопшти развој Републике Србије у правцу европских интеграција, не може бити потпун без друштвеног, економског и културног развоја, побољшање положаја жена мора бити схваћено као неопходан услов напретка. У том смислу, неопходно је предузимати све мере у циљу превазилажења оних културних и обичајних правила који коче друштвени развој и онемогућавају женама уживање свих људских права равноправно са мушкарцима.

Ценећи утврђене чињенице и правне прописе, Повереница за заштиту равноправности, сагласно члану 33. тачке 7. и 9. Закона о забрани дискриминације, упућује препоруку ради предузимања радњи и мера како би се кроз акта Војске Србије у употребу увео родно диференцирани језик, обезбедило доследно коришћење женског граматичког рода за жене, као и коректно и једнако ословљавање жена без обзира на њихов брачни и породични статус, у циљу остваривања равноправности жена и мушкараца.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Препорука Генералштабу Војске Србије и Министарству одбране Републике Србије за увођења родно диференцираних назива чинова Војске Србије и стварања услова за употребу родно диференцираног језика у службеној комуникацији