Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић поднела је Уставном суду Србије предлог за оцену уставности и законитости појединих одредаба Закона о поступку уписа у катастар непокретности и катастар инфраструктуре јер стављају у неоправдано неповољнији положај особе лошијег имовинског стања и нижих прихода.

У предлогу за оцену уставности Повереник је посебно истакао да ове одредбе ускраћују могућност да се грађани и грађанке непосредно обрате Служби за катастар доласком на шалтер или путем поште, већ се овом органу морају искључиво обратити преко е-шалтера, при чему исправност документације која се прилаже морају претходно да провере професионални корисници (адвокати и геодетске организације). Оно што је извесно да ће овај начин подношења захтева, поред искључивања великог броја грађана довести и до њиховог додатног финансијског оптерећења јер ће поред републичких административних такси морати да плате и услуге адвоката и геодетских организација, објашњава повереница.

Овакво законско решење умањује доступност Служби за катастар непокретности и посебно неоправдано неповољније погађа, пре свега, сиромашне грађане и оне са мањим приходима. Повереница каже да наизглед неутрална одредба, посредно дискриминише и може да доведе у неоправдано неповољнији положај и поједине припаднике других угрожених група које су иначе у већем ризику од дискриминације и сиромаштва, као што су особе са инвалидитетом, старији, грађани који живе у мање развијеним и руралним подручијима, Роми и др. а такође искључује и особе које немају техничке могућности и дигиталне вештине.

Једно од основних начела Устава Републике Србије, као и Закона о забрани дискриминације је да сви морају бити пред законом једнаки и да је забрањена дискриминација по било ком основу, па и по основу имовног стања. Поред тога оваквом одредбом крше се и основна начела поступка, као што су начело заштите права странака и остваривања јавног интереса, помоћи странци, као и начело делотворности и економичности поступка, додаје Јанковић.

 У предлогу за оцену уставности и законитости указано је да приликом прописивања одређеног услова који важи за све, треба узети у обзир да се не сме занемарити чињеница да одређена група лица, због свог личног својства има другачију позицију или ситуацију, и да уколико се та ситуација не уважи она може довести до неједнаког третмана. Како се ово не би догађало јако је важно да се у фази припреме закона и других општих аката испоштује процедура и тражи мишљење од свих релевантних органа, што у конкретном случају није урађено. Поред тога, повереница подсећа и на прописану обавезу за све органе јавне власти из Закона о забрани дискриминације, а то је да се приликом припреме прописа уради процена утицаја прописа на социоекономски угрожена лица.