Особе које се баве проституцијом не треба посматрати са предрасудама нити кроз призму умишљене моралне супериорности, већ их треба заштити од насиља и експлоатације и омогућити им да равноправно остварују сва права која им припадају по закону, рекла је повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић на округлом столу посвећеном унапређивању законодавног оквира, праксе и поступања када је реч о женама у проституцији. Скуп под називом “Превенција сексуалне експлоатације и проституције у Србији“ део је истоименог пројекта који заједнички спроводе НВО Атина и Стална мисија Републике Француске при УН у Бечу.

Друштво мора свесно да направи напор да се према особама које се баве проституцијом поступа као са грађанима и грађанкама којима је заиста потребна помоћ, јер проституција скоро никада није добровољан избор, већ један од најокрутнијих облика експлоатације и дискриминације, често у вези са трговином људима и ропством, истакла је повереница. Сексуална експлоатација, као  најсуровији облик кршења људских права, у директној је вези са родном неједнакошћу жена које су најчешће жртве. Повереница је нагласила да термин „сексуални радници“ не само да није адекватан, већ да представља један вид друштвене самообмане, којим се избегава суочавање са нехуманом стварношћу сексуалне експлоатације. Декриминализација проституције за особе које се њом баве могла би да буде један од првих корака, јер би се тиме послала порука да друштво разуме њихов положај и да има капацитета да прошири опсег заштите ових особа, навела је Јанковић и истакла да је потребна детаљна анализа и измена члана 16. Закона о јавном реду и миру, као и неких чланова Кривичног законика.

Повереница је подсетила на чињеницу да се данас велики део сексуалне експлоатације и проституције дешава у дигиталном простору, при чему се често злоупотребљавају приватне фотографије и видео снимци који су начињени или подељени без сагласности особа које су на њима. Јанковић је позвала присутне да се придруже кампањи Бодирајт коју спроводе Повереник за заштиту равноправности у УНФПА Србија, а која има циљ да се побољша заштита приватних фотографија и снимака од злоупотребе на интернету, као и ефикасно уклањање таквих садржаја.

Скуп је отворио први саветник у Амбасади Републике Француске Фатих Акшал, а поред поверенице Јанковић, учествовали су и министар за људска и мањинска права и социјални дијалог Томислав Жигманов, директорка НВО Атина Маријана Савић, као и више десетина експерата из Србије и Француске, представника парламентрних странака, цивилног друштва, полиције, тужилаштва и судова.