бр. 021-01-646/2019-02 датум: 14. 10. 2019. године
Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1] да прати спровођење закона који се тичу забране дискриминације и препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности, Повереник за заштиту равноправности упућује Министарству просвете, науке и технолошког развоја
ПРЕПОРУКУ МЕРА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ РАВНОПРАВНОСТИ
Повереник за заштиту равноправности препоручује Министарству просвете, науке и технолошког развоја:
- Да у сарадњи са особама са инвалидитетом односно њиховим репрезентативним представницима, као и другим стручњацима из области комуникацијске и информационе приступачности, а у циљу сагледавања до сада уочених проблема, као и најефикаснијих начина тифлотехничке и тифлодидактичке адаптације уџбеника којима се одговарајућим прилагођавањем садржаја или формата, односно писма и формата омогућава приступачност за ученике са сметњама у развоју, односно инвалидитетом, у складу са њиховим потребама и могућностима, а у циљу израде прецизне техничке спецификације за обезбеђивање набавке прилагођених уџбеника.
- Да благовремено, приликом обезбеђивања набавке прилагођених уџбеника пре почетка сваке школске године, определи прецизну техничку спецификацију начина прилагођавања садржаја или формата, односно писма и формата уџбеника, тако да не оставља могућност издавачима да одступају од задатог начина адаптације уџбеника.
Министарство просвете, науке и технолошког развоја (у даљем тексту: Министарство) ће обавестити Повереника за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема препоруке мера за остваривање равноправности.
Против ове препоруке мера за остваривање равноправности није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њоме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.
Образложење
Поверенику за заштиту равноправности обратила се мајка слабовидог дечака који похађа 5. разред Основне школе у Београду. Појаснила је да је прошле године њено дете добило уџбенике у децембру тек након жалбе коју су упутили издавачкој кући „К.“. Ови уџбеници су били А4 формата, међутим повезани спиралним повезом, а исти проблем имају и ове школске године. У допису је даље наведено да је Министарство просвете, науке и технолошког развоја омогућило штампање уџбеника за слабовиду децу и да је дато стручно упутство, али да се издавачи нису потрудили да сагледају све проблеме са којима се слабовида деца сусрећу у образовању. Истакли су да је веома важно знати какве су последице постојања слабовидости на ментални развој, напредовање у школи, социјално и емоционално понашање, прилагођавање на рад и испуњавање свих захтева које школа и заједница пред слабовиду децу ставља. У допису је истакнуто и да су уџбеници и радне свеске углавном А3 формата, да су већи и тежи од школског дневника и да деца приликом писања морају да „клече на столици“. Напоменуто је да слабовида деца не би смела да се напрежу, нити да подижу ништа теже од 1кг из разлога што може да им пукне мрежњача и да потпунo ослепе, а да је комплет уџбеника тежак 7,5 кг. Даље је наведено да су им ти уџбеници потребни и у школи и код куће, али да им је због тежине „немогуће“ доносити их и односити. Наведено је и да је требало само преломити текст и штампати књига А4 формата на мат папиру а не на сјајном где се светлост прелама и то у боји а не црно беле.
Увидом у Конкурсну документацију за јавну набавку добара – уџбеници и друга наставна средства (редни бр. ПП/Д/02/19) коју је спровело Министарство просвете, науке и технолошког развоја[2] утврђено је да је у оквиру дела образац спецификације између осталог дефинисано да су су понуђачи обавезни да уз образац понуде доставе ЦД који садржи попуњену табелу (за одговарајућу партију) – спецификацију предмета набавке са унетим јединичним ценама уџбеника и уџбеничких јединица, као и да уџбеници у електронском формату треба да буду испоручени на неком од медија за складиштење података (CD/DVD/USB) или да буду доступни овлашћеним преузимањем путем интернета. Такође je наведено, да се уџбеници који се штампају увећаним фонтом израђују у дигиталној штампи и могу одступати од стандардног формата уџбеника уколико не захтевају поновни прелом текста.
Устав Републике Србије[3] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
Република Србија је 1990. године ратификовала Конвенцију о правима детета[4], а један од њених општих принципа је принцип недискриминације. Право на недискриминацију обавезује државу потписницу да сва права гарантована Конвенцијом, обезбеди сваком детету без икакве дискриминације и без обзира на расу, боју коже, пол, језик, вероисповест, политичко или друго уверење, национално, етничко или социјално порекло, имовинско стање, инвалидитет, рођење или други статус детета, његових родитеља или законских старатеља. Најбољи интереси детета су један од принципа Конвенције, који треба да буде од првенственог значаја у свим активностима које се тичу деце. Одредбом члана 28. прописано је да дете, поред осталог, има право на образовање и да је држава дужна да осигура обавезно и бесплатно основно образовање за све, да омогући да образовне и стручне информације и савети буду доступни свој деци и предузме мере за редовно похађање школе и смањење стопе напуштања школе. Чланом 29. став 1. Конвенције о правима детета дефинисани су циљеви образовања тако што је прописано да образовање детета треба да буде усмерено на свеобухватан развој пуног потенцијала детета, уз развијање поштовања људских права, појачан осећај идентитета припадности и његову или њену социјализацију и интеракцију са другима и са окружењем.
Општим коментаром број 1. Комитета за права детета појашњен је члан 29. став 1. Конвенције, тако што је, између осталог, наведено да образовање треба да буде усмерено на дете, прилагођено детету и да омогућава његово или њено оснаживање. Образовање на које свако дете има право јесте оно које је осмишљено тако да развије код детета животне вештине, да ојача дететову способност да ужива читав низ људских права и да утиче на стварање културе прожете одговарајућим вредностима људских права. Комитет за права детета напомиње да наставни план мора да буде у директној вези са дететовим потребама, као и да потпуно узме у обзир дететове способности које се развијају. Наставне методе, стога, треба да се прилагоде различитим потребама различите деце. Образовање треба да тежи томе да обезбеди да свако дете савлада основне животне вештине и да ниједно дете не изађе из школе, а да није опремљено за суочавање са изазовима са којима се може очекивати да ће се суочити у животу.
Комитет за права детета донео је и Општи коментар број 9[5] који се односи на права детета са сметњама у развоју, у којем се наводи да држава треба да предузме одговарајуће мере ради спречавања сваке дискриминације, укључујући и оне на основу сметњи у развоју. Такође, указано је да тешкоће не представља сама сметња у развоју детета, већ комбинација друштвених, културних и физичких препрека са којима се деца са сметњама у развоју суочавају у свакодневном животу. Чињеница да се изричито наводе сметње у развоју као основ дискриминације може се објаснити тиме што деца са сметњама у развоју припадају једној од најосетљивијих група деце. Стога, Комитет за права детета напомиње да инклузивно образовање треба да буде циљ образовања деце са сметњама у развоју, без искључивања из општег образовног система.
Конвенција о правима особа са инвалидитетом[6] у члану 7. прописује да ће државе предузети све неопходне мере да се деци са инвалидитетом обезбеди да равноправно са другом децом, у пуној мери, уживају сва људска права и основне слободе. Са друге стране, Конвенција у члану 4. као општу обавезу, између осталог, прописује да ће државе стране уговорнице, у изради и примени прописа и политика у циљу примене ове конвенције, као и у другим процесима одлучивања у вези с питањима која се тичу особа са инвалидитетом, тесно сарађивати и активно укључивати особе са инвалидитетом, укључујући и децу са инвалидитетом преко њихових репрезентативних организација. Ову обавезу је наша држава прихватила, поштујући прокламовани принцип „Ништа о нама без нас“ који подразумева вредновање искуства особа са инвалидитетом и уважавања става да су особе са инвалидитетом најбољи представници и познаваоци проблематике инвалидности, укључујући особе са инвалидитетом непосредно или преко представника у процесе у којима се одлучује о њиховим правима, обавезама и одговорностима.
Чланом 9. Конвенције регулисано је ће да државе стране уговорнице, у циљу омоћавања самосталног живота и пуног учешћа особа са инвалидитетом у свим сферама живота, предузети одговарајуће мере да особама са инвалидитетом обезбеде приступ, равноправно са другима, физичком окружењу, превозу, информацијама и комуникацијама, укључујући информационе и комуникационе технологије и системе, као и другим погодностима и услугама које су отворене односно које стоје на располагању јавности. Истим чланом Конвенције је назначено да ће државе стране уговорнице такође предузети одговарајуће мере да обезбеде да правна лица која пружају услуге и погодности отворене или на располагању јавности воде рачуна о свим аспектима њихове приступачности особама са инвалидитетом, да подстичу друге одговарајуће облике помоћи и подршке особама са инвалидитетом како би им се обезбедио приступ информацијама, као и да подстичу благовремену израду, развој, производњу и дистрибуцију доступних информационих и комуникационих технологија и система, како би постали доступни уз минималне трошкове.
Чланом 24. Конвенције прописано је да државе признају право особа са инвалидитетом на образовање и да им државе, у остваривању овог права без дискриминације и на основу једнаких могућности, обезбеђују инклузивни систем образовања на свим нивоима. Инклузивни систем образовања и доживотно учење је у циљу пуног развоја људског потенцијала и осећања достојанства и властите вредности, као и јачање поштовања људских права, основних слобода и различитости међу људима, као и у циљу развоја личности, талената и креативности особа са инвалидитетом, њихових умних и физичких способности до пуног степена њихових потенцијала, са циљем омогућавања особама са инвалидитетом да ефикасно учествују у слободном друштву. Истим чланом прописано је и да ће у остваривању права на образовање, државе обезбедити да особе са инвалидитетом не буду искључене из система општег образовања на основу инвалидитета, да деца са инвалидитетом не буду искључена из слободног и обавезног основног или средњег образовања на основу инвалидитета, као и да особе са инвалидитетом имају приступ инклузивном, квалитетном и слободном основном и средњем образовању, равноправно са другима у заједници у којој живе.
Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Поред тога, чланом 19. прописано је да свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима, у складу са законом, као и да је забрањено лицу или групи лица, на основу њиховог личног својства, отежати или онемогућити упис у васпитно-образовну установу или искључити их из ових установа, отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима, разврставати ученике по личном својству, злостављати их и на други начин неоправдано правити разлику и неједнако поступање према њима.
Законом о основама система образовања и васпитања[7] у члану 7. прокламовани су општи принципи образовања и васпитања, стога систем образовања и васпитања мора да обезбеди за сву децу, ученике и одрасле међу којима су између осталог и једнакост и доступност остваривања права на образовање и васпитање заснованом на социјалној правди и принципу једнаких шанси без дискриминације; усмереност образовања и васпитања на дете и ученика кроз разноврсне облике учења, наставе и оцењивања којима се излази у сусрет различитим потребама детета и ученика, развија мотивација за учење и подиже квалитет постигнућа; поштовање људских права и права сваког детета, ученика и одраслог и уважавање људског достојанства; демократичност кроз укљученост свих учесника у систему образовања и васпитања у стварању и спровођењу образовних политика, поштујући потребе и права уз обавезе и одговорности; аутономија установе кроз планирање и остваривање одговарајућих активности, програма и пројеката у циљу унапређивања квалитета образовања и васпитања поштујући специфичности установе и локалне средине. Међу циљевима образовања и васпитања, дефинисаних у члану 8. између осталог, постављени су циљеви који се односе на развијање компетенција за разумевање и поштовање права детета, људских права, грађанских слобода и способности за живот у демократски уређеном и праведном друштву, развој и поштовање расне, националне, културне, језичке, верске, родне, полне и узрасне равноправности, толеранције и уважавање различитости. Даље, одредбом члана 110. овог закона прописана је забрана дискриминације, те је одређено да су у установи су забрањене дискриминација и дискриминаторско поступање, којим се на непосредан или посредан, отворен или прикривен начин, неоправдано прави разлика или неједнако поступа, односно врши пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лице или групе лица, као и на чланове њихових породица или њима блиска лица на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, статусу мигранта, односно расељеног лица, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, социјалном и културном пореклу, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, сметњи у развоју и инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима, као и по другим основима утврђеним законом којим се прописује забрана дискриминације.
Законом о уџбеницима[8] у члану 10. прописано је да Влада, у складу са расположивим средствима буџета Републике Србије, у циљу омогућавања једнаке доступности образовања и васпитања доноси одлуку о финансирању припреме и/или набавке и доделе, односно суфинансирању припреме и/или набавке и доделе уџбеника и приручника, а нарочито за ученике и полазнике који су социјално и материјално угрожени, као и за ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом. Даље, чланом 13. прописано је да је уџбеник, приручник, електронски додатак уз уџбеник, додатно наставно средство, дидактичко средство и дидактичко игровно средство својим садржајем и обликом треба да обезбеде спровођење принципа једнаких могућности и уважавања различитости. Ставом 2. истог члана прописано је да уџбеник, приручник, електронски додатак уз уџбеник, додатно наставно средство, дидактичко средство и дидактичко игровно средство својим садржајем или обликом не смеју да дискриминишу или доводе у неравноправан положај групе и појединце или да подстичу на такво понашање, у складу са законом којим се уређује забрана дискриминације.
Такође, одредбом члана 2. Правилника о начину прилагођавања садржаја и/или формата уџбеника[9] прописано је да је прилагођени уџбеник претходно по закону одобрени уџбеник коме је одговарајућим прилагођавањем садржаја и/или формата, односно писма и формата омогућена приступачност за ученике са сметњама у развоју, односно инвалидитетом, у складу са њиховим потребама и могућностима.
Чланом 5. наведеног правилника прописано је да је Упутство за прилагођавање уџбеника саставни део овог правилника. Наиме, у упутству су између осталог дефинисани начини на који се врши прилагођавање уџбеника за слепе и ученике, за слабовиде ученике, за децу/ученике са моторичким сметњама.
На крају, Одлуком о финансирању набавке уџбеника средствима буџета Републике Србије за школску 2019/2020. годину[10] утврђује се ниво и врста образовања, разред и предмет за који ће се финансирати набавка уџбеника за школску 2019/2020. годину за ученике основних школа, и то ученике из социјално/материјално угрожених породица (примаоце новчане социјалне помоћи), ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом који основно школско образовање и васпитање стичу по индивидуалном образовном плану и ученике који образовно-васпитни рад не остварују по индивидуалном образовном плану, али имају потребу за прилагођавањем (увећан фонт, Брајево писмо, електронски формат), као и за ученике основних школа који су у породици треће или свако наредно рођено дете у систему образовања и васпитања Републике Србије, и то: 1) у првом циклусу основног образовања и васпитања, за предмете математика, српски језик/матерњи језик, свет око нас, природа и друштво и страни језик као обавезни предмет; 2) у другом циклусу основног образовања и васпитања, за предмете математика, српски језик и књижевност/матерњи језик, односно српски језик/матерњи језик, први страни језик, географија, историја, хемија, физика и биологија. У поменутој одлуци прописано је да право на доделу уџбеника из става 1. ове тачке остварују ученици из породица корисника новчане социјалне помоћи, ученици са сметњама у развоју и инвалидитетом који основношколско образовање и васпитање стичу по индивидуалном образовном плану и ученици који образовно-васпитни рад не остварују по индивидуалном образовном плану, али имају потребу за прилагођавањем (увећан фонт, Брајево писмо, електронски формат), као и ученици основних школа који су у породици треће или свако наредно рођено дете у систему систему образовања и васпитања Републике Србије, који се у својим школама пријаве за доделу бесплатних уџбеника.
Имајући у виду све наведено Повереник је у свом Редовном годишњем извештају о стању у области заштите равноправности за 2018. годину[11], на основу увида стечених у поступку по притужбама током 2018. године, као и на основу других релевантних доступних података о проблемима у остваривању равноправности дао као једну од препорука мера за сузбијање дискриминације да се унапреди доступност основношколског и средњешколског образовања деци из осетљивих друштвених група, предузимањем афирмативних мера нарочито усмерених према деци са инвалидитетом и сметњама у развоју, ромској деци и „деци улице“ у циљу квалитетније подршке и унапређења инклузивног образовања и предузимањем мера на правовременом обезбеђивању уџбеника у прилагођеним форматима, повећању броја уписане деце али и смањењу осипања из образовног система.
Повереник истиче да је у Посебном извештају Повереникиа о особама са инвалдитетом[12] указано да су деца са сметњама у развоју и инвалидитетом посебно угрожена група деце у нашем друштву, а стереотипи и предрасуде према њиховим могућностима, потребама и правима су дубоко укорењени и распрострањени. Даље је напоменуто да увођење инклузивног образовања мора да прати и усклађеност наставних садржаја и програма који ће промовисати права деце из друштвено осетљивих група и доприносити развоју толеранције и прихватајућег става вршњака.
Такође, Савез слепих Србије скренуо је пажњу да је образовање један од проблема са којима се суочавају слепи, посебно кад је реч о слепима у инклузивном образовању. Напоменуто је да резултат инклузивног образовања не сме бити само да дете оштећеног вида остане у кругу породице, јер је то његово право, него и да, остајући са својим родитељима, стекне самосталност која ће му омогућити да функционише независно од породице и да се оствари као равноправан члан друштва у коме живи. Образовање води до запошљавања, док један од највећих проблема представља запошљавање, посебно високо образованих слепих особа. Стварањем услова за запошљавање слепих остварује се темељно право које има сваки човек – право на егзистенцију. У 2019. години Савез слепих Србије је у оквиру својих радних тела оформио Тим за приступачност „10 за 10“ који чине стручњаци из различитих области, а који ће се поред осталог бавити питањима културне и медијске приступачности и прилагођавања уџбеника.[13]
Министарство просвете, науке и технолошког развоја је расписало Набавку бесплатних уџбеника и других наставних средстава за ученике првог и другог циклуса основног образовања и васпитања, који су одговарајућим прилагођавањем садржаја и/или формата, односно писма и формата, учињени приступачним за ученике са сметњама у развоју, односно инвалидитетом у којој је између осталог дефинисано да уџбеници који се штампају увећаним фонтом израђују се у дигиталној штампи, те да могу одступати од стандардног формата уџбеника уколико не захтевају поновни прелом текста. Наиме, овакво одступање није у супротности са Правилником о начину прилагођавања садржаја и/или формата уџбеника, али је издавачу остављена могућност да изабере начин прилагођавања садржаја и/или формата уџбеника. С тим у вези, а како нису сви начини прилагођавања уџбеника подједнако ефикасни, Повереник закључује да би првенствено било потребно у складу са Конвенцијом консултовати односно остварити сарадњу са особама са инвалидитетом, односно њиховим репрезентативним представницима, као и другим стручњацима из области комуникацијске и информационе приступачности, а у циљу сагледавања до сада уочених проблема, као и најефикаснијих начина тифлотехничке и тифлодидактичке адаптације уџбеника којима се одговарајућим прилагођавањем садржаја или формата, односно писма и формата омогућава приступачност за ученике са сметњама у развоју, односно инвалидитетом, а у циљу израде прецизне техничке спецификације о начинима прилагођавања садржаја или формата, односно писма и формата уџбеника. Оваква сарадња је од важности с обзиром да Министарство врши набавку уџбеника у складу са Одлуком Владе, а самим тим одређује и услове набавке, односно врши избор решења која ће задовољити потребе ученика са инвалидитетом, односно са сметњама у развоју за прилагођеним уџбеницима у циљу развијања њиховог пуног потенцијала, талената и креативности. С обзиром да се претходних година каснило са обезбеђивањем прилагођених уџбеника, Повереник је у препоруци мера указао на потребу благовременог обезбеђивања набавке ових уџбеника тако да деца са инвалидитетом могу равноправно као и друга деца да школску годину започну са већ обезбеђеним и адекватно прилагођеним уџбеницима.
Имајући у виду наведено, Повереник за заштиту равноправности, сагласно члану 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације, упућује препоруку Министарству просвете, науке и технолошког развоја уз обавезу обавештавања о планираним мерама у року од 30 дана од дана пријема препоруке мера за остваривање равноправности.
[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09), члан 33. тaч. 9.
[2] http://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2019/08/kd-2.pdf
[3] „Службени гласник РС“, број 98/06
[4] Закон о ратификацији Конвенције УН о правима детета (Службени лист СФРЈ – Међународни уговори“, бр. 15/90 и „Службени лист СРЈ – Међународни уговори“, бр. 4/96 и 2/97)
[5] УН, Општи коментар број 9: Права деце са инвалидитетом, CRC/C/GC/9, 27. фебруар 2007. године.
[6] Закон о потврђивању Конвенција о правима особа са инвалидитетом („Службени глaсник РС – Meђунaрoдни угoвoри“, број 42/09)
[7] „Службени гласник РСˮ, бр. 88/17, 27/18 – др. закони и 10/19
[8] „Службени гласник РСˮ, број 27/18
[9] „Службени гласник РСˮ, број 55/17
[10] „Службени гласник РСˮ, број 20/19
[11] Доступно на: https://ravnopravnost.gov.rs/izvestaji/
[12] https://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2012/11/images_files_Poseban%20izvestaj%20-%20osobe%20sa%20invaliditetom%20FINAL%209.5.2013.pdf
[13] https://www.savezslepih.org.rs/
ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ
Брaнкицa Jaнкoвић
Препорука мера за остваривање равноправности Министарству просвете, науке и технолошког развоја
