дел. бр. 021-02-18/2013-02 датум: 17. 4. 2013.

ПРЕПОРУКУ МЕРА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ РАВНОПРАВНОСТИ

Препорука је донета у оквиру законом прописане надлежности Повереника за заштиту равноправности да прати спровођење закона који се тичу забране дискриминације и препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности, у поступку који је вођен на основу сазнања да ће по окончању стечајног поступка у Развојној банци Војводине а. д. Нови Сад одређеном броју запослених ове банке престати радни однос, укључујући труднице и породиље којима је понуђено да дају писану сагласност за престанак радног односа.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Поступајући у оквиру надлежности прописаних чл. 33. ст. 9. Закона о забрани дискриминације , Повереница за заштиту равноправности дошла је до сазнања да је Развојна банка Војводине а. д. Нови Сад (у даљем тексту: Развојна банка Војводине) усвојила Предлог програма решавања вишка запослених, као и да је запосленим женама које су трудне, на породиљском одсуству и одсуству са рада ради неге детета понуђено да дају своју писану сагласност за престанак радног односа у овој банци.

1.2. Такође, Повереница за заштиту равноправности сазнала је да ће одређени број запослених Развојне банке Војводине преузети новоформирани Развојни фонд Војводине и банка преузималац, док ће део запослених остати у радном односу у Развојној банци Војводине у стечају. Осталим запосленима престаће радни однос након гашења банке.

1.3. На основу ових сазнања затражено је обавештење од Развојне банке Војводине.
У обавештењу председника извршног одбора Развојне банке Војводине Горана Костића, између осталог, наведено је:

– да су Влада АП Војводине и Влада Републике Србије 7. децембра 2012. године, закључиле споразум о решавању проблема функционисања у Развојној банци Војводине, са тенденцијом гашења банке као правног субјекта;
– да је Развојна банка Војводине 12. децембра 2012. године упутила владама захтев за давање сагласности за спровођење поступка решавања вишка запослених са циљем решавања социјалног, материјалног и радноправног статуса и збрињавања запослених;
– да је Влада АП Војводине дала сагласност Развојној банци Војводине да припреми предлог програма решавања вишка запослених, те да сачини предлог оптималног броја запослених за преузимање од Развојног фонда АП Војводине, да омогући банци преузимаоцу преузимање одређеног броја запослених за које је банка заинтересована, да сачини Програм решавања вишка запослених које неће преузети Развојни фонд Војводине и банка преузималац, те да овим програмом планира исплату отпремнина у складу са законом;
– да је Министарство финансија и привреде обавестило Развојну банку Војводине да се не противе да се за запослене који буду утврђени као вишак спроведе социјални програм;
– да је Управни одбор Развојне банке Војводине 27. децембра 2012. године, донео Предлог програма решавања вишка запослених;
– да Развојна банка Војводине није самостална у одлучивању, те да је за решавање статуса запослених неопходно да постоји банка преузималац која ће доставити понуду о преузимању одређеног броја запослених, да се формира Развојни фонд Војводине и донесе Програм решавања вишка запослених уз сагласност Владе АП Војводине и Владе Републике Србије;
– да је Развојна банка Војводине формирала базе података о свим запосленима, укључујући труднице, породиље и запослене које користе одсуство са рада ради неге детета, као и да су ове базе прослеђене банкама које су заинтересоване за преузимање дела запослених;
– да је Развојна банка Војводине креирала и „социјалну карту запослених“, као и базе података о социјално угроженим категоријама са посебним освртом на труднице, породиље, запослене које користе одсуство са рада ради посебне неге детета, родитеље деце са сметњама у развоју, самохране родитеље, брачне парове запослене у Развојној банци Војводине, као и запослене којима је зарада код послодавца једини извор прихода у домаћинству. Ове базе података креиране су како би се преузимаоцима запослених указало на положај запослених и њихову потребу за радом;
– да Развојна банка Војводине, услед свих ових чињеница и околности, не може да утиче на евентуалне одлуке банке преузимаоца, Развојног фонда Војводине или неког трећег правног лица које би се одлучило да преузме неке од запослених Развојне банке Војводине, с обзиром да су као потенцијални послодавци, слободни да бирају са ким ће да закључе уговор о раду;
– да сви запослени Развојне банке Војводине имају равноправан и законит статус, те да ће Развојна банка Војводине, као послодавац, заштитити оне категорије запослених који су Законом о раду заштићени од отказа уговора о раду, све до престанка рада послодавца;
– да је постојање стечајног поступка разлог за отказ уговора о раду, без исплате отпремнине запосленима, те је стога оним категоријама запослених у Развојној банци Војводине који су заштићени од отказа уговора о раду на основу чл. 178. Закона о раду, понуђена могућност исплате отпремнине као вишку запослених, уколико би им, с обзиром на ситуацију код послодавца и његово гашење, радни однос свакако престао независно од њихове воље и воље послодавца;
– да Развојна банка Војводине улаже труд да својим запосленима омогући остваривање што већег обима права, те да ће и сами запослени својом слободном вољом донети одлуке о свом радноправном статусу;
– да ће Развојном фонду Војводине и банци преузимаоцу и даље, у оквиру својих могућности, указивати на труднице, породиље и запослене које одсуствују са рада ради посебне неге детета, с обзиром да је радно ангажовање ових категорија запослених морално, хумано, друштвено и социјално логично и пожељно решење.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. У току поступка утврђено је да су Влада Републике Србије и Влада АП Војводине потписале споразум да статус Развојне банке Војводине буде решен по моделу преноса имовине на неку другу банку, односно Развојни фонд АП Војводине. Овим споразумом је, такође, предвиђено оснивање Развојног фонда АП Војводине, у којем ће управљачка права остваривати АП Војводина и Република Србија .

2.2. На седници Владе АП Војводине, Влада је дала сагласност Развојној банци Војводине да припреми Предлог програма решавања вишка запослених; Предлог оптималног броја запослених са потребним квалификацијама за преузимање од Развојног фонда АП Војводине, те је обавезала Развојну банку Војводине да омогући банци преузимаоцу преузимање одређеног броја запослених за које банка преузималац буде била заинтересована. Развојна банка Војводине је, такође, дужна да након што банка преузималац достави понуду за преузимање одређеног броја запослених и након што Влада АП Војводине да сагласност на предлог оптималног броја запослених за преузимање од Развојног фонда, сачини Програм решавања вишка запослених који ће доставити на сагласност Влади РС и Влади АП Војводине .

2.3. Утврђено је да је Влада АП Војводине, потом, прихватила информацију о предлогу Програма решавања вишка запослених у Развојној банци Војводине, који је сачинила ова банка, те је на седници Владе заузет став да ће се по закону решавати и статус свих запослених на неодређено време у Развојној банци Војводине .

2.4. Развојни фонд АП Војводине основан је на основу Закона о развојном фонду АП Војводине, којим је прописано да се овај фонд оснива заједничким власничким учешћем АП Војводине и Републике Србије .

2.5. На основу информација објављених у медијима, Повереница за заштиту равноправности дошла је до сазнања да ће Развојна банка Војводине престати да постоји у првој половини априла, те да је Покрајински секретар за финансије обавестио јавност да ће „све труднице и породиље бити збринуте или у Развојном фонду или у банци која преузме део капитала Развојне банке Војводине“ .

2.6. Такође, на основу медијског извештавања, Повереница је сазнала да је Влада РС, 5. априла 2013. године донела одлуку да Развојна банка Војводине и Банка Поштанска штедионица закључе уговор о преузимању дела имовине и дела обавеза . Након тога, 6. априла 2013. године, закључивањем уговора о преузимању, Банка Поштанска штедионица преузела је део имовине и обавеза Развојне банке Војводине, чиме је постала банка преузималац .

2.7. Након преношења имовине и обавеза на новоформирани Развојни фонд Војводине и Банку Поштанску штедионицу, Привредни суд у Новом Саду је 8. априла 2013. године донео решење о отварању стечајног поступка над Развојном банком Војводине .

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ПРЕПОРУКЕ

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом заузимања става у овом предмету, имала је у виду наводе садржане у изјашњењу Развојне банке Војводине, опште познате чињенице у вези са статусом Развојне банке, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Повереница за заштиту равноправности констатује да бројни обавезујући и необавезујући документи међународних организација чија је Република Србија чланица, указују на потребу отклањања свих видова дискриминације жена, уз неопходну заштиту трудница и породиља приликом заснивања и трајања радног односа.

3.4. Конвенцијом о заштити материнства Међународне организације рада бр. 183. из 2000. године прописано је да је противзаконито да послодавац прекида запослење жени у току трудноће, породиљског одсуства и одсуства ради неге детета или током периода након њеног повратка на посао који се утврђује националним законодавством, осим на основу који није везан за трудноћу или ношење детета и његове последице и негу детета. Конвенција о елиминисању свих облика дискриминација жена (CEDAW, 1979), коју je Република Србија ратификовала, између осталог, прописује да су државе чланице у обавези да се уздрже од сваког поступка или праксе дискриминације жена и да обезбеде да јавни органи и институције поступају у складу са овом обавезом. Повереница за заштиту равноправности такође указује и на Конвенцију о једнаким могућностима и једнаком третману радника и радница: радници с породичним обавезама (1981). Наиме, овом конвенцијом прописано је (чл. 4.) да се, у циљу постизања стварне једнакости у могућностима и третману радника и радница, морају предузети све мере у складу са националним условима и могућностима како би се радницима са породичним обавезама омогућило остварење њиховог права на слободан избор запослења, и како би се водило рачуна о њиховим потребама у односу на услове рада и запошљавања и у односу на социјалну сигурност.

3.5. Устав Републике Србије , у чл. 60. ст. 5. прописује да се женама, омладини и инвалидима омогућује посебна заштита на раду и посебни услови рада. Такође, чл. 66. ст. 1 и 2. прописано је да породица, мајка, самохрани родитељ и дете у Републици Србији уживају посебну заштиту, те да се мајци пружа посебна подршка и заштита пре и после порођаја. Такође, чл. 21. Устава РС прописана је забрана дискриминације, непосредне или посредне, по било ком основу.

3.6. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације , којим је регулисана општа забрана дискриминације, и то тако што је прописано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости. Према одредби чл. 2. ст. 1. тач. 1. дискриминација је свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.

3.7. Такође, чл. 12. ст. 2. Закона о раду прописано је да запослена жена има право на посебну заштиту за време трудноће и порођаја. Релевантне су и одредбе чл. 16. ст. 3. Закона о равноправности полова , којим се прописује да одсуствовање са посла због трудноће и родитељства не сме да буде основ за распоређивање на неодговарајуће послове и за отказ уговора о раду у складу са законом којим се уређује рад.

Посебна заштита трудница, породиља и запослених на одсуству са рада ради неге детета и посебне неге детета након престанка рада Развојне банке Војводине

3.8. Повереница за заштиту равноправности констатује да су Влада Републике Србије и Влада АП Војводине постигле споразум чији је циљ гашење Развојне банке Војводине и пренос дела имовине ове банке на Развојни фонд АП Војводине и банку преузимаоца, односно, Банку Поштанску штедионицу.

3.9. Повереница је посебно ценила навод из изјашњења Развојне банке Војводине да ова банка, као тренутни послодавац, не може да утиче на одлуке банке преузимаоца, односно Банке Поштанске штедионице и Развојног фонда Војводине, с обзиром да ће ова два правна лица, као будући послодавци, имати могућност да самостално одлуче са ким ће од запослених Развојне банке Војводине закључити уговор о раду.

3.10. Повереница за заштиту равноправности, имајући у виду ову чињеницу, упућује препоруку Развојном фонду АП Војводине и Банци Поштанској штедионици, с обзиром да као будући послодавци имају могућност да изаберу запослене Развојне банке Војводине са којима ће закључити уговор о раду. На тај начин ова два привредна друштва директно утичу на наставак запослења трудница, породиља и запослених на одсуству ради неге и посебне неге детета.

3.11. Повереница за заштиту равноправности подсећа да су жене током трудноће, породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета веома често изложене различитим облицима дискриминације, која се огледа у немогућности да напредују у каријери, премештању на нижа радна места након повратка са одсуства, све до једностраног прекида радног односа условљеног личним својствима запослене – пол и породични статус.

3.12. У конкретном случају, отпуштање трудница и породиља из Развојне банке Војводине, односно непреузимање ове категорије запослених од Развојног фонда Војводине и Банке Поштанске штедионице, шаље поруку свим женама да ће уколико одлуче да роде дете и користе породиљско одсуство бити у неједнаком положају у односу на остале запослене, те да ће у случају статусних промена послодавца бити незаштићене и онемогућене да наставе радни однос, чак и када постоји могућност да наставе са радом код послодавца следбеника. Имајући у виду положај, а нарочито власничку структуру Развојног фонда Војводине и Банке Поштанске штедионице, степен одговорности ових привредних друштава је још већи, с обзиром да представљају модел на који ће се угледати остали послодавци у сличним ситуацијама.

3.13. Заштитом трудница и жена које користе породиљско, односно одсуство ради неге и посебне неге детета, те наставком њиховог рада у Развојном фонду Војводине или Банци Поштанској штедионици не штите се само труднице и породиље запослене у Развојној банци Војводине, већ се, уједно, доприноси унапређењу положаја жена и политици једнаких шанси за све.

4. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује Развојном фонду АП Војводине и Банци Поштанској штедионици да предузму све потребне мере, у складу са својим овлашћењима и могућностима, у циљу запошљавања, односно, заснивања радног односа са трудницама и особама које користе породиљско и одсуство ради неге, односно посебне неге детета, а које су запослене у Развојној банци Војводине.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Општа препорука Банци Поштанској штедионици и Развојном фонду АП Војводине