Како ће изгледати моја будућност или ко ће бринути о мени кад остарим, питање је које се све чешће поставља и важно је за свакога од нас, у овом времену интензивних демографских промена. Начин на који третирамо старост и старије људе говори о нама као друштву и нашим вредностима, колико поштујемо принцип  равноправности и једнакости пред законом, истовремено и о томе у каквом свету желимо да живимо, изјавила је повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић поводом обележавања Међународног дана старијих особа.

Очекује се да ће до 2050. године број старијих од 65 година глобално премашити 1,6 милијарди, а у Србији ће готово свака четврта особа до 2041. бити у тој старосној групи. Последице дискриминације на основу старосног доба озбиљне су и далекосежне, а старији су најчешће дискриминисани приликом пружања услуга здравствене и социјалне заштите, коришћења јавних површина и превоза, неретко недовољно информисани и дигитално искључени. Велики број старијих живе сами, у сиромаштву или ризику да постану сиромашни, изложени су различитим врстама насиља, занемаривању, самозанемаривању, непоштовању и маргинализацији.

Ови подаци требало би да служе као основа за промену доминантног наратива о старијима као терету за друштво, а пре свега за креирање јавних политика у сусрет испуњењу потреба старијих за подршком. Морамо да се прилагођавамо новим условима и потребама старијих користећи добробити науке и технике, да обезбедимо реформу осигурања дуготрајне неге, више иновативних услуга, довољно институција за подршку које ће употребљавати савремене технологије у служби достојанства и права старијих и пружања неге и подршке формалним и неформалним неговатељима, рекла је Јанковић.

Институција Повереника организује округле столове широм Србије са циљем јачања локалних капацитета за смањење дискриминације старијих особа. Сазнања до којих долазимо у локалним заједницама, послужиће као основа да наредне године оснујемо међугенерацијске центре у три локалне самоуправе. Сматрамо да је изузетно важно да се старији грађани што више укључују у различите аспекте друштвеног живота, као и да се подстичу толеранција и међугенерацијска солидарност и разумевање као темељни принципи живљења, уосталом и наш систем ПИО почива на међугенерацијској слодидарности, истиче Јанковић.

О изазовима са којима се старије особе суочавају, као и о иновацијама у области дуготрајне неге, промоцији активног старења и дигиталне писмености говориће се у петак, 4. октобра, када ће бити одржана конференција под називом „Моја будућност – чија је брига? Инклузивно друштво за старије особе“ у организацији институције Повереника у партнерству са Канцеларијом аташеа за социјалну заштиту Републике Аустрије, Популационим фондом УН у Србији, Црвеним крстом Србије и Привредној комори Србије.