бр. 07-00-85/2018-02  датум:  27. 7. 2018.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом више притужби које је поднела организација П. против Скупштине града Краљева, због дискриминације интерно расељених лица која имају боравиште на територији Краљева. У притужбама је наведено да је Скупштина града Краљева донела Одлуку о бесплатној вожњи у аутобуском саобраћају на територији града Краљева, Одлуку о новчаној помоћи незапосленим породиљама, Одлуку о праву на једнократну новчану надокнаду за прворођено дете и Одлуку о стипендирању студената града Краљева, у којима се као критеријум за остваривање одређеног права поставља услов пребивалишта на територији града Краљева, чиме су интерно расељена лица која имају боравиште на територији града Краљева искључена. У изјашњењу, председник Скупштине града Краљева није оспорио да је у предметним одлукама постављен услов пребивалишта и указао да ће Скупштина предузети мере ради измене наведених одлука. У току поступка утврђено је да наизглед неутралан услов пребивалишта на територији града Краљева који је наведен у скупштинским одлукама, искључује целокупну групу интерно расељених лица, која због свог статуса не могу испунити овај услов. Повереник је дао мишљење да је прописивањем пребивалишта у предметним одлукама Скупштине града Краљева, као услова за оставривање одређених права, дошло до повреде члана 7. Закона о забрани дискриминације. Повереник за заштиту равноправности је дао препоруку Скупштини града Краљева да предузме мере из своје надлежности како би како би: Одлука о бесплатној вожњи у аутобуском саобраћају на територији града Краљева, Одлука о праву на једнократну новчану помоћ за прворођено дете, Одлука о новчаној помоћи незапосленим породиљама и Одлука о стипендирању студенте града Краљева, биле применљиве и на интерно расељена лица која имају боравиште на територији града Краљева.

1. ТОК ПОСТУПКА

• Повереник за заштиту равноправности, примио је четири притужбе организације П. из Београда против Скупштине града Краљева због дискриминације интерно расељених лица.
• Имајући у виду да су све притужбе поднете против Скупштине града Краљева због дискриминације интерно расељених лица и да се заснивају на истом или сличном чињеничном стању Повереник је спровео јединствени поступак.
• У притужбама је наведено:

• да је Скупштина града Краљева донела Одлуку о бесплатној вожњи у аутобуском саобраћају на територији града Краљева[1] којом се прописују услови за признавање права на бесплатну вожњу. Чланом 3. Одлуке, прописано је да ово право остварују лица која имају пребивалиште на територији града Краљева последњих шест месеци;
• да је Скупштине града Краљева донела Одлуку о новчаној помоћи незапосленим породиљама[2]. Чланом 2. Одлуке, прописано је да ово право остварује незапослена мајка која има пребивалиште на територији Краљева дуже од једне године пре рођења детета;
• да је Скупштине града Краљева донела Одлуку о праву на једнократну новчану надокнаду за прворођено дете[3]. Чланом 1. Одлуке, прописано је да ово право може остварити мајка са пребивалиштем на територији града Краљева;
• да је Скупштине града Краљева донела Одлуку о стипендирању студената града Краљева[4]. Чланом 4. Одлуке, прописано је да ово право могу остварити студенти који имају пребивалиште на територији града Краљева, најмање 3 године пре расписивања конкурса;
• да овако формулисане одредбе дискриминишу интерно расељена лица која имају пребивалишта у општинама на Косову, а боравиште у Краљеву па не могу да остваре ово право под једнаким условима као и остали суграђани;
• да према подацима Комесаријата за избеглице, на територији Краљева живи 19.605 интерно расељених лица;
• да би исправно било да се одлуке измене на тај начин што ће за интерно расељена лица важити услов боравишта, а не пребивалишта у одређеном трајању, како би ова лица под једнаким условима могла да остваре ово право.
  • Уз притужбе, достављене су наведене Одлуке скупштине града Краљева.
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[5], па је у току поступка од председника Скупштине града Краљева, затражено да се изјасни о наводима из притужби.
  • Председник скупштине града Краљева, у изјашњењу на наводе из притужби је навео:
• да се слаже да би Одлука о бесплатној вожњи у аутобуском саобраћају на територији града Краљева требало да се измени на тај начин што ће се за интерно расељена лица уважити услов боравишта, и да ће предлог бити стављен на дневни ред на следећој седници;
• да су прихваћене примедбе поводом Одлуке о праву на једнократну новчану помоћ за прворођено дете и Одлуке о новчаној помоћи незапосленим породиљама али да промена тренутно није могућа због тога што Одлуком о буџету за 2018. годину, нису планира финансијска средства за реализацију измене;
• да је Одлука о стипендирању студената града Краљева донета у складу са Законом о ученичком и студентском стандарду, да у буџету за 2018. годину нису опредељена средства на основу којих би Град могао да утврди већи обим права од оних која су прописана Одлуком, али уколико буџетом за 2019. годину буду предвиђена средства, извршиће се допуна и измена Одлуке.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Између страна у поступку није било спора о чињеницама.

• Увидом у Одлуку о бесплатној вожњи у аутобуском саобраћају на територији града Краљева, утврђено је чланом 3. прописано је да ово право остварују лица која имају пребивалиште на територији града Краљева последњих шест месеци.

• Увидом у Одлуку о новчаној помоћи незапосленим породиљама, утврђено је да је чланом 2. прописано је да ово право остварује незапослена мајка која има пребивалиште на територији Краљева дуже од једне године пре рођења детета.

• Увидом у Одлуку о праву на једнократну новчану надокнаду за прворођено дете, утврђено је да је чланом 1. прописано је да ово право може остварити мајка са пребивалиштем на територији града Краљева.

• Увидом у Одлуку о праву на једнократну новчану надокнаду за прворођено дете, утврђено је да је чланом 1. прописано је да ово право може остварити мајка са пребивалиштем на територији града Краљева.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе као и антидискриминационе и друге домаће и међународне прописе.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.[6]
• Устав Републике Србије[7] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.[8]
• Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године, у члану 14. забрањује дискриминацију, односно, прописује да се уживање права и слобода предвиђених у овој Конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[9], којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а која се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Чланом 7. прописано је да посредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства, ставља у неповољнији положај актом, радњом или пропуштањем које је привидно засновано на начелу једнакости и забране дискриминације, осима ако је то оправдано законитим циљем, а средства за постизање тог циља су припремера и нужна.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду предмет ове притужбе, потребно је утврдити да ли прописивање пребивалишта на територији града Краљева у одређеном трајању, као критеријума за остваривање неког права, дискриминише интерно расељена лица која на територији града Краљева имају боравиште у истом трајању.
• Како међу странама у поступку није било спора о чињеницама и председник Скупштине града Краљево није негирао да је у спорним одлукама прописан критеријум пребивалишта, остаје само правно питање, да ли је на тај начин извршен акт дискриминације групе лица на основу неког личног својства.
• Увидом у предметне одлуке града Краљева, утврђено је да је за остваривање права на бесплатну вожњу у аутобуском саобраћају на територији града Краљева, права на једнократну новчану помоћ за прворођено дете, права на новчану помоћ незапосленим породиљама, и права на остваривање стипендије за студенте града Краљева, прописан критеријум пребивалишта на територији града Краљева у одређеном трајању.
• Интерно расељена лица су, у складу са дефиницијом коју УН користи у својим извештајима, лица или заједнице која су присиљена да напусте своје домове и места становања као последица ратних сукоба или да би избегли ефекте оружаног конфликта, општег насиља, кршења људских права, природних катастрофа или несрећа изазваних људским фактором, а која нису прешла међународно признате државне границе.
• Међународни стандарди заштите интерно расељених лица, засновани су на примени важећег међународног хуманитарног права, права у области људских права и права избеглица. Најважнији извор међународног права који се односи на интерно расељена лица су Водећи принципи УН о интерном расељењу. Водећи принципи Уједињених нација о интерном расељењу, као принцип 1. прописују да интерно расељена лица уживају, потпуно једнако, иста права и слободе по међународном и домаћем праву као и сви други појединци у њиховој земљи. Они не смеју бити дискриминисани у уживању било којих права и слобода због чињенице да су интерно расељени.
• Посредна (индиректна) дискриминација, заснива се на идеји да према лицима која се налазе у различитој позицији треба поступати различито, у мери у којој је то нужно да им се обезбеди једнак третман и приступ друштвеним добрима. У складу са тиме, приликом прописивања одређеног правила, постављања критеријума, услова који важи за све, треба узети у обзир да одређена група лица, због свог личног својства има другачију позицију или ситуацију. Ако се та чињеница занемари, онда је прописано правило, критеријум или услов дискриминаторан, јер искључује целу групу лица.
• Прописивање услова пребивалишта на територији Града Краљева у одређеном периоду, очигледно је имало за циљ да се средства из локалног буџета опредељују за локално становништво, односно грађане Краљева, што је оправдано и разумљиво. Међутим, ово наизглед неутрално правило, критеријум и услов, искључује целокупну популацију интерно расељених лица са територије Града Краљева, којима правни поредак, због њиховог статуса признаје само боравиште на територији Града Краљева, док им је пребивалиште у општинама на Косову и Метохији са којих су расељени.
• Поједина интерно расељена лица имају боравиште на територији Града Краљева и у дужем временском периоду у односу на период који се захтева у одлукама ради остваривања одређеног права. Та лица доприносе развоју заједнице и њихов статус не сме бити ограничавајући фактор за остваривање било којих права која остали грађани имају. Такође, Повереник указује да су у посебно неповољном положају интерно расељене жене и породиље, које могу бити изложене вишеструкој дискриминацији по више различитих личних својстава.

3.14. На крају, Повереник за заштиту равноправности похваљује спремност председника Скупштине града Краљева да предлог за измене и допуне Одлуке о бесплатној вожњи у аутобуском саобраћају на територији града Краљева буде стављен на дневни ред на следећој седници, и да прихвата примедбе поводом Одлуке о праву на једнократну новчану помоћ за прворођено дете и Одлуке о новчаној помоћи незапосленим породиљама, као и  да измени Одлуку о стипендирању студената града уколико буџетом за 2019. годину буду предвиђена средства. Међутим, Повереник за заштиту равноправности истиче да без обзира на планирана или опредељена средства одлуке којима се одлучује о правима грађана и грађанки на територији града Краљева морају бити усклађене са антидискриминационим прописима и Уставом загарантованим начелом равноправности.

1. МИШЉЕЊЕ

Прописивањем услова пребивалишта за остваривање права на бесплатну вожњу у аутобуском саобраћају на територији града Краљева, права на једнократну новчану помоћ за прворођено дете, права на новчану помоћ незапосленим породиљама и права на остваривање стипендије за студенте града Краљева, која су прописана одлукама Скупштине града Краљева, искључена су интерно расељена лица са територије града Краљева, повређене су одредбе члана 7. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује Скупштини града Краљева да:

• Предузме све мере из своје надлежности како би: Одлука о бесплатној вожњи у аутобуском саобраћају на територији града Краљева, Одлука о праву на једнократну новчану помоћ за прворођено дете, Одлука о новчаној помоћи незапосленим породиљама и Одлука о стипендирању студенте града Краљева, биле применљиве и на интерно расељена лица која имају боравиште на територији града Краљева.

Потребно је да Скупштина града Краљева обавести Повереника за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Скупштина града Краљева не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

[1] Службени лист града Краљева 12/09

[2] Службени лист града Краљева 27/16

[3] Службени лист града Краљева 27/16

[4] Службени лист града Краљева 25/16

[5] „Службени гласник РС, број 22/09

[6] Члан 33. Закона о забрани дискриминације

[7] „Службени гласник РС”, број 98/06

[8] Члан 21. Устава Републике Србије

[9] Члан 2.

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

Мишљење по притужби П. против СГ Краљева на основу пребивалишта у пружању јавних услуга