Мишљење по притужби М.С. против ГИК због дискриминације на основу инвалидитета у области - поступак пред органима јавне власти • Повереник за заштиту равноправности

бр. 07-00-286/2018-02 датум: 21. 7. 2018.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе М. С. поднете у име и уз сагласност Н.Ј, против Градске изборне комисије града Београда (ГИК). У притужби је наведено да се Н. Ј. месец дана пре избора за одборнике Скупштине града Београда, који су одржани 4. марта 2018. године, обраћала ГИК-у са молбом да јој се омогући тајно гласање али да није добила одговор. Даље је наведено да је на бирачком месту број 23 у градској општини Савски венац, покушала да гласа, захтевајући листу кандидата на Брајевом писму, али да су јој чланови бирачког одбора саопштили да немају листу одштампану на Брајевом писму и да може да се ослони на свог пратиоца, као и да јој је након препирке истргнут листић из руке, због чега сматра да је дискриминисана на основу инвалидитета као личног својства. У изјашњењу ГИК-а наведено је да ГИК у својој документацији не располаже молбом Н. Ј. којом је, како се у притужби наводи месец дана пре последњих избора затражила да јој се омогући тајно гласање; да је ГИК на својој 24. седници, одржаној 21. фебруара 2018. године, разматрао иницијативу У. С. И. С. за могућност увођења шаблона за гласање слепих и слабовидих, да је иницијатива у потпуности прихваћена и подржана, али да у том тренутку није постојала могућност да се у техничком смислу иницијатива реализује у пракси, с обзиром да није био тренутак да се усред изборног процеса уводи таква новина и мењају изборна правила; да је на истој седници констатовано да ће ГИК поднети иницијативу Народној скупштини Републике Србије за измену изборних закона; да се ГИК у поступку спровођења избора за одборнике Скупштине града Београда старала да, у складу са расположивим могућностима, слепа и слабовида лица могу да остваре своје законом загарантовано бирачко право, гласањем уз помоћ другог лица, као и да гласачки листићи коришћени за спровођење избора нису били штампани на Брајевом писму. Поред тога, ГИК је истако да у записнику о раду бирачког одбора на спровођењу гласања и утврђивању резултата гласања за избор одборника Скупштине града Београда за бирачко место 23 у градској општини Савски венац, није забележено да се догодио догађај који би био од утицаја на ток гласања, односно да се гласање на овом бирачком месту одвијало све време у потпуном реду, као и да није било примедаба. По спроведеном поступку Повереник за заштиту равноправности је дао мишљење да је ГИК ставила Н. Ј. у неповољнији положај у односу на друге бираче на основу њеног личног својства – инвалидитета, чиме је повредила одредбе члана 6. у вези са чланом 26. став 1. Закона о забрани дискриминације. ГИК-у је препоручено да предузме све неопходне мере и активности из своје надлежности како би се убудуће организовали избори на начин да се омогући слепим и слабовидим особама да гласају на приступачним гласачким листићима, односно на приступачан начин, као и да у својим будућим актима ближе уреди поступак спровођења гласања слепих и слабовидих уз поштовање достојанства особа са инвалидитетом.

ТОК ПОСТУПКА
- Поверенику за заштиту равноправности обратила се М. С. у име и уз сагласност Н. Ј. притужбом против Градске изборне комисије града Београда, због дискриминације Н. Ј. на основу инвалидитета.
- У притужби је, између осталог, наведено:

да је Н. Ј. слепа особа и да јој, као и осталим особама са овим инвалидитетом, није омогућено тајно гласање на изборима, већ само уз помоћ пратилаца у које особа која гласа може да нема поверења;
да се притужба односи на остваривање права на тајно гласање слепих и слабовидих особа;
да се Н. Ј. обраћала Градској изборној комисији месец дана пре последњих избора, са молбом да јој се омогући тајно гласање, али да није добила одговор;
да је на градским изборима, одржаним 4. марта 2018. године, покушала да гласа на свом изборном месту у улици Ј. Р. захтевајући листу кандидата на Брајевом писму;
да су јој чланови бирачког одбора рекли да немају такву листу и да може да се ослони на свог пратиоца;
да Н. Ј. тврди да јој је, након препирке, истргнут листић из руке и да јој је онемогућено да гласа на било који начин, због чега сматра да је дискриминисана на основу инвалидитета. Такође, није познато шта се десило са Н. гласачким листићем;
да су слепе и слабовиде особе дискриминисане тиме што им није омогућено тајно гласање.
- У прилогу притужбе достављена је сагласност Н. Ј. да М. С. поднесе притужбу Поверенику за заштиту равноправности у њено име, као и име, презиме и адреса сведокиње С. С.
- Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка затражио изјашњење од Града Београда – Градске изборне комисије.
- У изјашњењу Градске изборне комисије, између осталог, наведено је:
да Градска изборна комисија у својој документацији не располаже молбом Н. Ј. којом је, како се у притужби наводи, месец дана пре последњих избора затражила да јој се омогући тајно гласање;
да је Градска изборна комисија извршила увид у записник о раду бирачког одбора на спровођењу гласања и утврђивању резултата гласања и утврђивању резултата гласања за избор одборника Скупштине града Београда, за бирачко место 23 под називом „ЈП Службени гласник РС“ у Градској општини Савски венац, са седиштем у улици Ј. Р;
да је под тачком 5. записника, бирачки одбор констатовао да је уз помоћ другог лица (помагача) на бирачком месту гласао један бирач;
да под тачком 7. записника, бирачки одбор није навео догађаје који су били од утицаја на ток гласања, односно, гласање се на овом бирачком месту све време одвијало у потпуном реду;
да под тачком 13. записника, бирачки одбор није навео примедбе;
да Градска изборна комисија не може са сигурношћу да утврди да ли је бирач који је гласао уз помоћ другог лица на овом бирачком месту била Н. Ј. или неко друго лице, односно да ли је Н. Ј. ускраћено право гласања и да ли су је чланови бирачког одбора дискриминисали, због чега се у погледу ових навода не може изјаснити;
да је одредбама члана 23. Правилa о раду бирачких одбора за спровођење избора за одборнике Скупштине града Београда расписаних за 4. март 2018. године („Службени гласник града Београда“, бр. 9/18), у Одељку VI – Посебна правила гласања за лица са инвалидитетом и спречена лица, прописано да бирач који не може сам да попуни гласачки листић има право да на бирачко место поведе помагача који ће уместо њега попунити гласачки листић онако како му бирач одреди, да помагач не може бити члан бирачког одбора и да се у записнику о раду бирачког одбора уписује укупан број бирача који су гласали уз помоћ помагача;
да је Градска изборна комисија на својој 24. седници, одржаној 21. фебруара 2018. године, разматрала иницијативу У.С.И.С. за могућност увођења шаблона за гласање слепих и слабовидих на изборима одржаним 4. марта 2018. године, да је иницијатива у потпуности прихваћена и подржана, али да у том тренутку није постојала могућност да се у техничком смислу иницијатива реализује у пракси, с обзиром да није био тренутак да се усред изборног процеса уводи таква новина и мењају изборна правила;
да је на истој седници констатовано да ће ГИК поднети иницијативу Народној скупштини Републике Србије за измену изборних закона који би регулисали право слепих и слабовидих да гласају самостално;
да се Градска изборна комисија у поступку спровођења избора за одборнике Скупштине града Београда старала да, у складу са расположивим могућностима, слепа и слабовида лица могу да остваре своје законом загарантовано бирачко право, гласањем уз помоћ другог лица;
да гласачки листићи коришћени за спровођење избора нису били штампани на Брајевом писму.
- У прилогу изјашњења достављен је записник о раду бирачког одбора на спровођењу гласања и утврђивања резултата гласања за избор одборника Скупштине града Београда за бирачко место број 23, ЈП „Службени гласник РС“, у Градској општини Савски венац.
- У току поступка је, у складу са одредбом члана 37. став 1. Закона о забрани дискриминације, прибављена и изјава сведокиње С. С. мајке Н. Ј, која је са њом 4. марта 2018. године дошла на бирачко место број 23 у Градској општини Савски венац.

ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

У изјави сведокиње С. С, између осталог, наведено је:

да су она и њена ћерка, Н. Ј, у 10 часова ушле у простор бирачког места у улици Ј.Р. те да су се потписале у извод бирачког списка, с тим што се Н. потписала факсимилом;
да је Н, након што јој је дат гласачки листић, замолила да јој дају исти такав листић на Брајевом писму, како би могла да прочита ко су кандидати;
да су сви чланови бирачког одбора били збуњени и да су јој рекли да тако нешто немају, али да све може да јој прочита пратилац;
да је Н. на то одговорила да је она као равноправна грађанка дошла да гласа и да није у реду да јој неко чита списак, када је „обећано да ће слепи моћи да гласају регуларно и на Уставом загарантован начин“;
да је Н. такође, замолила да јој „дају или омогуће да сама заокружи кандидата коме даје поверење“ што јој је онемогућено и речено јој је да „они нису у ситуацији да јој дају ништа што би јој гарантовало тајност гласања“;
да јој је Н. пре него што су дошле да гласају, забранила да се меша и да је била изричита да више не може она да гласа за њу, због чега се склонила и отишла да гласа, док је Н. остала да разговара са неким члановима одбора;
да је, после гласања, затекла Н. са члановима бирачког одбора који су је „убеђивали да она нема право да гласа као други“ и да је посебно једна госпођа из одбора „била арогантна рекавши да има слепог сина и да је сигурна да слепи немају по Уставу право да тајно гласају и да она свом сину све пише и заокружује“;
да је Н. рекла да не жели да им преда листић, јер мора некако да гласа, те да је споменута чланица одбора Н. „на кварно листић отела“, након чега су понижене напустиле бирачко место.
- Увидом у Записник о раду бирачког одбора на спровођењу гласања и утврђивања резултата гласања за изборе одборника Скупштине града Београда за бирачко место број 23, ЈП „Службени гласник РС“ у Градској општини Савски венац, утврђено је да је бирачки одбор, између осталог, констатовао да је уз помоћ другог лица (помагача) на бирачком месту гласао један бирач (тачка 5. Записника), да је број бирача који су гласали (заокружени редни бројеви у изводу из бирачког списка и евентуалном списку накнадних промена у бирачком списку) 497, док је број гласачких листића који се налазе у гласачкој кутији 495, као и да је било осам неважећих гласачких листића (тачка 12. Записника). Даље је утврђено да чланови и чланице бирачког одбора нису у записник унели никакве догађаје који су били од утицаја на ток гласања, прекид гласања или продужетак гласања (тачка 7. Записника), односно да није било никаквих примедаба (тачка 13. Записника).

МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, достављене доказе, као и антидискриминационе прописе.

Правни оквир

Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације^[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности^[3].

Устав Републике Србије[4] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.[5] Према одредби члана 23. људско достојанство је неприкосновено и сви су дужни да га поштују и штите, а члан 52. Устава Републике Србије прописује да је изборно право опште и једнако, а гласање тајно и лично.

Повереник указује да је Република Србија 29. маја 2009. године, ратификовала УН Конвенцију о правима особа са инвалидитетом[6], чији је циљ да се унапреди, заштити и осигура пуно и једнако уживање свих људских права и основних слобода свим особама са инвалидитетом и унапреди поштовање њиховог урођеног достојанства[7]. Ратификацијом ове Конвенције, Србија се обавезала да предузима одговарајуће мере да особама са инвалидитетом омогући да самостално и у потпуности учествују у свим аспектима живота. Те мере се, између осталог, предузимају да би особама са инвалидитетом осигурале приступ изграђеном окружењу, превозу, информацијама и комуникацијама, укључујући информацијске и комуникацијске технологије, као и другим услугама и објектима намењеним јавности, како у урбаним тако и у руралним срединама[8]. Чланом 29. конвенције уређено је питање учешћа особа са инвалидитетом у политичком и јавном животу. Наиме, државе стране уговорнице гарантују особама са инвалидитетом политичка права и могућност да их уживају на равноправној основи са другима, и обавезују се да осигурају да особе са инвалидитетом могу ефикасно и потпуно да учествују у политичком и јавном животу равноправно као и други, непосредно или преко слободно изабраних представника, укључујући право и могућност да особе са инвалидитетом гласају и буду биране, између осталог, тако што ће обезбедити да процедуре гласања, средства и материјали буду прикладни, приступачни и лаки за разумевање и коришћење.

Препорука Комитета министара Савета Европе Rec (2006)5 од 5. априла 2006. године, за спровођење акционог плана Савета Европе за промовисање права и пуно учешће особа са инвалидитетом у друштву, идентификује сет циљева које државе чланице треба да имплементирају у овој области. У препоруци се наводи да је учешће свих грађана у политичком и јавном животу од суштинског значаја за развој демократског друштва. Друштво мора да осликава разноликост њених грађана и да просперира на различитим искуствима и знању њених чланова. Зато је важно да особе са инвалидитетом могу да се користе својим правом гласа и да учествују у тим активностима. Конкретне активности које држава треба да предузме у спровођењу циљева, између осталих, су и да обезбеди да поступак гласања и гласачка места буду приступачна и доступна особама са инвалидитетом тако да могу остварити своје демократско право, те омогућити, према потреби, пружање помоћи приликом гласања; заштити право особа са инвалидитетом да гласају тајним гласањем и, према потреби, на њихов захтев, омогућити да им особа према њиховом избору пружи помоћ приликом гласања, као и да се побрине да ниједна особа са инвалидитетом не изгуби право гласа или право учествовања на изборима због свог инвалидитета.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[9], којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а која се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама члана 6. прописано је да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај, док је чланом 26. став 1. прописано да дискриминација постоји ако се поступа супротно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.

Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом^[10], поред тога што уређује општи режим забране дискриминације на основу инвалидитета, прописује и посебан случај дискриминације у поступцима пред органима јавне власти. Одредбама члана 11. забрањено је да орган јавне власти својом радњом или пропуштањем радње врши дискриминацију особа са инвалидитетом, као и да орган јавне власти врши дискриминацију особа са инвалидитетом када поступак остваривања права особа са инвалидитетом води на начин који фактички онемогућује или знатно отежава остваривање права. Закон даље у члану 34. став 1. прописује обавезу органа јавне власти да предузме мере за обезбеђивање равноправности особа са инвалидитетом у поступцима пред тим органом, односно одредбама члана 38. прописано је да су сви органи државне управе, територијалне аутономије и локалне самоуправе дужни да предузимају активности с циљем стварања једнаких могућности за особе са инвалидитетом и да у тим активностима обезбеде учешће особа са инвалидитетом и њихова удружења.

Закон о локалним изборима^[11] у члану 3. прописује да грађани бирају одборнике на основу слободног, општег и једнаког изборног права, да изборно право грађани остварују непосредно, тајним гласањем, као и да нико нема право да, по било ком основу, спречава или приморава грађанина да гласа, да га позива на одговорност због гласања или да од њега тражи да се изјасни за кога је гласао или зашто није гласао. У члану 34. став 1. овог закона прописано је да бирач гласа лично.

Затим, одредбом члана 11. став 1. Закона о локалним изборима прописано је да су органи за спровођење избора, изборна комисија јединице локалне самоуправе и бирачки одбори, док је ставом 2. истог члана прописано да су органи за спровођење избора самостални и независни у раду и раде на основу закона и прописа донетих на основу закона, док је ст. 3. и 4. истог члана прописано да органи за спровођење избора за свој рад одговарају органу који их је именовао, те да су сви органи и организације дужни да пружају помоћ органима за спровођење избора и да достављају податке који су им потребни за рад. Чланом 13. став 3. Закона о локалним изборима, приписано је да ни једна политичка странка или политичка коалиција не може имати више од половине чланова у сталном саставу органа за спровођење избора. Надаље, чланом 16. став 1. овог закона прописано је да бирачки одбор ради у сталном и проширеном састав, док је ставом 2. овог члана прописано да бирачки одбор у сталном саставу чине председник и најмање четири члана, а ставом 3. да у се у погледу утврђивања састава бирачког одбора у проширеном саставу, примењују одредбе овог закона које се односе на изборну комисију у проширеном саставу. С тим у вези, чланом 14. став 1. Закона о локалним изборима прописано је да Изборну комисију у сталном саставу чине председник и најмање шест чланова које именује скупштина јединице локалне самоуправе, на предлог одборничких група у скупштини јединице локалне самоуправе, сразмерно броју одборника а у проширеном саставу – и по један опуномоћени представник подносилаца изборне листе који је предложио најмање две трећине кандидата од укупног броја одборника који се бира.

У конкретном случају, релевантне су и одредбе члана 15. став 1. Закона о локалним изборима којим је прописано да се изборна комисија стара о законитости спровођења избора одборника, одређује бирачка места, при чему нарочито води рачуна о равномерној распоређености бирача на бирачким местима и о доступности бирачког места бирачима; одређује бирачке одборе и именује њихове чланове; даје упутства бирачким одборима у погледу спровођења поступка избора одборника; прописује обрасце и организује техничке припреме за спровођење избора за одборнике; утврђује да ли су изборне листе сачињене и поднете у складу са прописима о избору одборника; проглашава изборне листе; утврђује облик и изглед гласачких листића, број гласачких листића за бирачка места и записнички их предаје бирачким одборима; утврђује и објављује укупне резултате избора одборника; подноси извештај скупштини јединице локалне самоуправе о спроведеним изборима за одборнике; доставља министарству надлежном за послове локалне самоуправе и републичком органу надлежном за послове статистике податке о спровођењу и резултатима избора за одборнике, непосредно по завршетку избора; обавља и друге послове одређене прописима о избору одборника. Одредбама члана 15. став 2. овог закона прописано је да у свом раду изборна комисија сходно примењује упутства и друге акте Републичке изборне комисије који се односе на спровођење избора за народне посланике.

Надаље, чланом 28. став 1. Закона о локалним изборима прописано је да је изборна комисија дужна да за сваки бирачки одбор благовремено припреми материјал за гласање, а нарочито потребан број гласачких листића, извод из бирачког списка, потврде о изборном праву, посебне службене коверте за гласање, као и образац записника о раду бирачког одбора, док је ставом 4. истог члана прописано да изборна комисија контролише припрему и оверу гласачких листића и одређује број резервних гласачких листића, који не може бити већи од 0,3% од укупног броја гласачких листића, те је ставом 8. овог члана одређено да изборна комисија ближе утврђује садржину, облик и изглед гласачких листића, одређује штампара, начин и контролу њиховог штампања и достављање и руковање гласачким листићима. Чланом 35. став 1. Закона прописано је да се по завршеном гласању бирачки одбор приступа утврђивању резултата гласања на бирачком месту. Бирачки одбор утврђује број неупотребљених гласачких листића и ставља их у посебан омот који печати, с назнаком на омоту да се ради о неупотребљеним гласачким листићима, ставом 4. истог члана прописано је да бирачки одбор констатује број неважећих гласачких листића, уноси га у записник и неважеће гласачке листиће печати у посебан омот, с назнаком да се ради о неважећим гласачким листићима, а потом утврђује број важећих листића и број гласова за сваку изборну листу, што такође уноси у записник, док је ставом 6. прописано да је неважећи гласачки листић јесте непопуњени гласачки листић, листић који је попуњен тако да се не може утврдити за коју се изборну листу гласало и листић на коме је заокружено више од једне изборне листе. Такође, чланом став 1. Закона о локалним изборима прописно је да бирачки одбор, по утврђивању резултата гласања, у записник о свом раду уноси: број примљених гласачких листића; број неупотребљених гласачких листића; број неважећих гласачких листића; број важећих гласачких листића; број гласова датих за сваку изборну листу; број бирача према изводу из бирачког списка и број бирача који су гласали, ставом 2. истог члана прописано је да се у записник о раду бирачког одбора уносе се и примедбе и мишљења чланова бирачког одбора, подносилаца изборних листа и заједничких представника подносилаца изборних листа, као и све друге чињенице од значаја за гласање, док је ставом 3. прописано да записник о раду бирачког одбора потписују сви чланови бирачког одбора. Чланом 37. став 1. прописано је да записник о раду бирачког одбора израђује се на прописаном обрасцу који се штампа у шест примерака.

Законом о локалним изборима чланом 51. прописано је да сваки бирач, кандидат за одборника и предлагач кандидата има право на заштиту изборног права, по поступку утврђеним овим законом. Чланом 52. став 1. прописано је да бирач, кандидат за одборника или предлагач кандидата има право да поднесе приговор изборној комисији јединице локалне самоуправе због неправилности у поступку кандидовања, спровођења, утврђивања и објављивања резултата избора, ставом 2. да се приговор подноси уроку од 24 часа од дана када је донета одлука, односно извршена радња или учињен пропуст. Чланом 53. став 1. прописано је да ће изборна комисија донети решење у року од 48 часова од пријема приговора и доставити га подносиоцу приговора, док је ставом 2. прописано да ако изборна комисија јединице локалне самоуправе усвоји поднети приговор, поништиће одлуку или радњу. Чланом 54. став 1. Закона о локалним изборима прописано је да се против решења изборне комисије може изјавити жалба Управном суду у року од 24 часа од достављања решења. Чланом 58. овог закона прописано је да се одредбе Закона о избору народних посланика о бирачким списковима, о изборном материјалу, именовању изборне комисије и бирачке одборе, бирачким местима, о обавештавању грађана о предложеним кандидатима, о забрани трајања изборне пропаганде и објављивању претходних резултата или процене резултата избора, гласању, утврђивању и објављивању резултата избора, не плаћању пореза и доприноса за средства која се исплаћују као накнада за рад лица у органима за спровођење избора и казнама сходно примењују на избор одборника ако овим законом није другачије одређено.

Пословником Градске изборне комисије^[12], одредбом члана 1. прописано је да се овим пословником уређују питања организације, начина рада и одлучивања Градске изборне комисије (у даљем тексту: Комисија), као и друга питања од значаја за рад Комисије. Чланом 10. Пословника прописано је да се Комисија, у оквиру надлежности утврђених Законом о локалним изборима, Законом о избору народних посланика, Законом о финансирању политичких странака, Законом о јединственом бирачком списку и применом упутстава и других аката Градске изборне комисије: 1) стара о законитости спровођења избора одборника Скупштине града Београда; 2) одређује бирачка места, при чему нарочито води рачуна о равномерној распоређености бирача на бирачким местима и о доступности бирачког места бирачима; 3) одређује бирачке одборе и именује њихове чланове; 4) даје упутства бирачким одборима у погледу спровођења поступка избора одборника; 5) прописује обрасце и организује техничке припреме за спровођење избора за одборнике; 6) утврђује да ли су изборне листе сачињене и поднете у складу са прописима о избору одборника; 7) проглашава изборне листе; 8) утврђује облик, изглед и укупан број гласачких листића, број гласачких листића за бирачка места и записнички их предаје бирачким одборима; 9) утврђује и објављује укупне резултате избора одборника; 10) подноси извештај Скупштини града Београда о спроведеним изборима за одборнике; 11) доставља министарству надлежном за послове локалне самоуправе и републичком органу надлежном за послове статистике податке о спровођењу и резултатима избора за одборнике, непосредно по завршетку избора; 12) доставља решење о проглашењу збирне изборне листе организационој јединици градске управе надлежној за послове финансија; 13) обавља и друге послове одређене прописима о избору одборника.

Одредбом члана 1. Упутства за спровођење избора за одборнике Скупштине града Београда, расписаних за 4. март 2018. године^[13], прописано је да се овим упутством ближе уређује поступак спровођења избора за одборнике Скупштине града Београда, расписаних за 4. март 2018. године. Одредбама члана 49. овог упутства прописан је да Градска изборна комисија обезбеђује изборни материјал за спровођење избора за одборнике Скупштине града Београда и да благовремено обезбеђује: 1. гласачку кутију; 2. два сета паравана за обезбеђивање тајности гласања; 3. два спреја за обележавање прста бирача; 4. две УВ лампе; 5. врећу за одлагање изборног материјала, сигурносне затворнице за печаћење вреће и налепницу за обележавање вреће за одлагање изборног материјала; 6. прибор за писање; 7. прибор за печатирање гласачких кутија и другог изборног материјала (печат и печатни восак); 8. коверте за одлагање гласачких листића и потврда о изборном праву за гласање ван бирачког места; 9. остали материјали (батерије, маказе, лењир, лепљиву траку и др.). Истим Упутством, у поглављу 10. прописани су и стандарди за изборни материјал, па је тако чланом 53. став 5. између осталог прописано да Градска изборна комисија прописује текст, облик и изглед гласачких листића^[14].

Правилима о раду бирачких одбора за спровођење избора за одборнике Скупштине града Београда расписаних за 4. март 2018. године број 013-84-4/18 ^[15], у Одељку VI – Посебна правила гласања за лица са инвалидитетом и спречена лица, прописано је да бирач који не може сâм да попуни гласачки листић (слепо лице, лице са другим видовима инвалидитета или неписмено лице) има право да на бирачко место поведе помагача који ће уместо њега попунити гласачки листић онако како му бирач одреди. Помагач не може бити члан бирачког одбора. У записник о раду бирачког одбора се уписује укупан број бирача који су гласали уз помоћ помагача (члан 23). Истим Правилима чланом 30. став 1. прописано је да је бирачки одбор дужан да одржава ред на бирачком месту. Ако се на бирачком месту наруши ред, бирачки одбор може да прекине гласање док се ред не успостави. Разлози за прекид гласања и трајање прекида гласања уносе се у записник о раду бирачког одбора. Ако је прекид гласања трајао дуже од једног часа, гласање се продужава за онолико времена колико је прекид трајао.

Одредбама члана 118. став 1. Закона о општем управном поступку[16] прописано је да је јавна исправа, исправа коју је у прописаном облику издао орган, у границама своје надлежности, док је ставом 2. истог члана прописано да јавна исправа доказује оно што се у њој утврђује или потврђује. Исту доказну вредност имају и друге исправе које су прописима изједначене са јавном исправом.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

Повереник за заштиту равноправности констатује да је притужба поднета у име и уз сагласност Н. Ј. против ГИК-а. Притужба је поднета због догађаја који се одиграо 4. марта 2018. година на бирачком месту број 23 на коме је Н. Ј. према наводима из притужбе покушала да гласа, захтевајући листу кандидата на Брајевом писму, али да су јој чланови бирачког одбора саопштили да немају листу одштампану на Брајевом писму и да може да се ослони на свог пратиоца, као и да јој је након препирке истргнут листић из руке.

Повереник за заштиту равноправности, најпре, констатује да је Уставом Републике Србије прописано да је изборно право опште и једнако, а гласање тајно и лично. Ратификовањем Конвенције о правима особа са инвалидитетом Република Србија се обавезала да, између осталог, гарантује особама са инвалидитетом политичка права и могућност да их уживају на равноправној основи са другима, и обавезала се да осигура да особе са инвалидитетом могу ефикасно и потпуно да учествују у политичком и јавном животу равноправно као и други, непосредно или преко слободно изабраних представника, укључујући право и могућност да особе са инвалидитетом гласају и буду биране, између осталог, тако што ће обезбедити да процедуре гласања, средства и материјали буду прикладни, приступачни и лаки за разумевање и коришћење. Затим, Законом о локалним изборима прописано је да грађани бирају одборнике на основу слободног, општег и једнаког изборног права, те да грађани остварују изборно право непосредно, тајним гласањем, као и да нико нема право да, по било ком основу, спречава или приморава грађанина да гласа, те да бирач гласа лично.

С тим у вези, треба споменути и Препоруку Комитета министара Савета Европе Rec (2006)5 од 5. априла 2006. године, за спровођење акционог плана Савета Европе за промовисање права и пуно учешће особа са инвалидитетом у друштву, у којој се између осталог наводи да држава треба да заштити право особа са инвалидитетом да гласају тајним гласањем и, према потреби, на њихов захтев, омогући да им особа према њиховом избору пружи помоћ приликом гласања. Затим, у Правилима о раду бирачких одбора за спровођење избора за одборнике Скупштине града Београда расписаних за 4. март 2018. године, утврђено је да бирач који не може сâм да попуни гласачки листић (слепо лице, лице са другим видовима инвалидитета или неписмено лице) има право да на бирачко место поведе помагача који ће уместо њега попунити гласачки листић онако како му бирач одреди.

Повереник за заштиту равноправности указује да из наведеног јасно произлази да је Н. Ј. на изборима за одборнике Скупштине града Београда одржаним 4. марта 2018. године, имала право да, равноправно са осталим грађанима, оствари своје бирачко право и да гласа. Свакако, она је како је то наведено у Правилима о раду бирачких одбора за спровођење избора за одборнике Скупштине града Београда расписаних за 4. март 2018. године, имала право (али не и обавезу) и да поведе на бирачко место помагача који ће, у складу са њеним инструкцијама, уместо ње да попуни гласачки листић. Међутим, из навода притужбе и након спроведеног доказног поступка може се јасно закључити да Н. Ј. није желела да гласа уз помоћ помагача, већ је желела да самостално обави гласање.

Анализом навода притужбе и изјашњења, неспорно је утврђено да гласачки листићи за спровођење избора за одборнике Скупштине града Београда 4. марта 2018. године нису били штампани на Брајевом писму, као и да слепим и слабовидим особама није било омогућено да гласају коришћењем шаблона, тј. посебних образаца који одговарају гласачким листићима и имају на себи отворе на местима који одговарају местима редних бројева испред имена кандидата на гласачким листићима. Сагласно наведеном слепе и слабовиде особе могле су практично да гласају само уз асистенцију помагача.

С тим у вези, Повереник за заштиту равноправности анализирао је наводе ГИК-а да је комисија на седници одржаној 21. фебруара 2018. године разматрала иницијативу Удружења слепих и слабовидих за могућност увођења шаблона за гласање слепих и слабовидих на изборима расписаним за 4. март 2018. године. У изјашњењу је истакнуто да је иницијатива у потпуности прихваћена и подржана, али да у том тренутку није постојала могућност да се у техничком смислу реализује у пракси, јер је изборни процес био у току и није било могуће мењати изборна правила. Повереник је посебно ценио и наводе из изјашњења да је на истој седници ГИК-а констатовано да ће комисија поднети иницијативу Народној скупштини Републике Србије за измену изборних закона који би регулисали право слепих и слабовидих да гласају самостално. Међутим, Повереник за заштиту равноправности указује да је Законом о избору народних посланика прописано да Републичка изборна комисија прописује садржину и облик образаца и изборног материјала потребних за спровођење избора у року од 15 дана од дана њеног именовања. Такође, Законом о локалним изборима на који се сходно примењују одредбе Закона о избору народних посланика, прописано је да изборна комисија ближе утврђује садржину, облик и изглед гласачких листића, одређује штампара и начин и контролу њиховог штампања, као и достављање и руковање гласачким листићима. Такође, Упутством за спровођење избора за одборнике Скупштине града Београда, расписаних за 4. март 2018. године, прописано је да ГИК прописује текст, облик и изглед гласачких листића. Сагласно наведеном, може се закључити да ГИК има законско овлашћење да организује гласање свих бирача па и бирача који су слепи и слабовиди.

С тим у вези, Повереник за заштиту равноправности указује да је Законом о локалним изборима прописано да ГИК даје упутства бирачким одборима у погледу спровођења поступка избора одборника и прописује обрасце и организује техничке припреме за спровођење избора за одборнике. Истим законом прописано да је изборна комисија дужна да припреми материјал за гласање, а нарочито потребан број гласачких листића, извод из бирачког списка, потврде о изборном праву, посебне службене коверте за гласање, као и образац записника о раду бирачког одбора. Тумачењем наведене одредбе може се закључити да листа материјала за гласање који је изборна комисија дужна да припреми није затворена. На овај начин може се сматрати да изборна комисија има могућност да у оквиру материјала за гласање утврди образац/шаблон који би по димензијама одговарао гласачком листићу и имао на себи отворе на местима која одговарају местима редних бројева испред имена кандидата на гласачким листићима, као и образац који би представљао гласачки листић преведен на Брајево писмо са упутством како гласати помоћу шаблона. Такође у складу са чланом 28. став 8. Закона о локалним изборима одређено је да изборна комисија ближе утврђује садржину, облик и изглед гласачких листића, одређује штампара, начин и контролу њиховог штампања и достављање и руковање гласачким листићима. С тим у вези, може се закључити да нема препреке ни за штампањем гласачких листића на Брајевом писму. Повереник истиче да су у правној пракси као начин гласања слепих и слабовидих препозната оба система, негде кумулативно, а негде алтернативно због тога што има слепих и слабовидих лица која не знају Брајево писмо. Свакако, и поред овако обезбеђеног начина за остваривање права на лично и тајно гласање, сваки слепи или слабовиди бирач има право да, уколико то жели и захтева, дође на бирачко место у пратњи лица које ће према његовим упутствима гласати уместо њега, чиме би се слепим и слабовидим бирачима дала могућност избора начина на који ће да гласају. Међутим, као што је већ констатовано, на изборима одржаним 4. марта 2018. године, није било омогућено слепим и слабовидим гласачима да гласају на приступачним гласачким листићима, фактички су имали могућност само да одаберу да ли ће гласати уз помоћ или без помоћи помагача.

Имајући у виду наведено, Повереник за заштиту равноправности констатује да је ГИК на овај начин Н. Ј. и све друге слепе и слабовиде бираче ставио у неповољнији положај у односу на друге бираче на основу њиховог личног својства – инвалидитета. Имајући у виду наведени догађај, Повереник указује да Н. Ј. није ускраћено бирачко право, јер јој је дата могућност да гласа уз асистенцију помагача, међутим, с обзиром да гласачки материјал није био приступачан слепим и слабовидим особама, Повереник је мишљења да је наведена пракса у супротности са антидискриминационим прописима.

Повереник за заштиту равноправности анализирао је и наводе из притужбе и исказа сведокиње који се односе на то да је након препирке са члановима бирачког одбора из руке Н. Ј. истргнут гласачки листић. С тим у вези Повереник је извршио увид у Записнику о раду бирачког одбора за на спровођењу гласања и утврђивању резултата гласања за избор одборника Скупштине града Београда за бирачко место број 23 „Службени гласник“ који је ГИК доставила у прилогу изјашњења, и који представља јавну исправу чија се веродостојност може ценити само у законом прописаном поступку и утврдио да на бирачком месту није забележен догађај који је описан у притужби и исказу сведокиње. На основу поднетих доказа Повереник је констатовао да Н. Ј. није уложила приговор због евентуалне повреде свог изборног права изборној комисији због неправилности у поступку гласања. С обзиром на наведено Поверенк је ценио достављене доказе, и то са једне стране Записник о раду бирачког одбора на спровођењу гласања, а са друге стране изјаву сведокиње, мајке Н. Ј. Имајући у виду доказну снагу записника, као јавне исправе са једне стране која није оспорена у законом прописаном поступку и изјаву мајке Невене Јовановић са друге стране, Повереник констатује да није могуће потврдити или оповргнути наводе из притужбе да је чланица бирачког одбора истргла Невени Јовановић непопуњен гласачки листић из руке и онемогућила је да гласа на било који начин, односно дискриминисала на основу њеног инвалидитета. У складу са тим, Повереник није анализирао да ли би овакво евентуално поступање чланице комисије било у узрочно-последичној вези са инвалидитетом Н. Ј, или је евентуално последица могуће расправе која је уследила због чињенице да на захтев Н, није јој дат гласачки листић на Брајевом писму.

С обзиром на важност учешћа свих грађана у политичком и јавном животу за развој демократског друштва, Повереник указује да није довољно само обезбедити могућност да особе са инвалидитетом гласају, већ је неопходно обезбедити све услове да се ово право остварује на равноправан начин уз поштовање обавезе приступачности изборног места и изборног материјала. Имајући у виду да су чланови и чланице бирачких одбора у непосредном контакту са бирачима, Повереник истиче важност њихове улоге у пружању помоћи свим грађанима којима је помоћ потребна, а међу којима су и особе са инвалидитетом којима приступачност представља један од основних предуслова за инклузију и остваривање уставом и законом загарантованих права.

МИШЉЕЊЕ

Градска изборна комисија града Београда ставила је Н. Ј. у неповољнији положај у односу на друге бираче на основу њеног личног својства – инвалидитета, чиме је повредила одредбе члана 6. у вези са чланом 26. став 1. Закона о забрани дискриминације.

ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује Градској изборној комисији града Београда да:

5.1. Предузме све неопходне мере и активности из своје надлежности како би се убудуће организовали избори на начин да се омогући слепим и слабовидим особама да гласају на приступачним гласачким листићима, односно на приступачан начин.

5.2. У будућим актима ближе уреди поступак спровођења гласања слепих и слабовидих уз поштовање достојанства особа са инвалидитетом.

Потребно је да Градска изборна комисија града Београда обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Уколико Градска изборна комисија града Београда не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење спроведе, Повереник за заштиту равноправности ће о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други начин.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09

[2] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09), члан 1. став 2.

[3] Закон о забрани дискриминације, члан 33.

[4] „Службени гласник РС”, број 98/06

[5] Устав Републике Србије, члан 21.

[6] Закон о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом („Службени гласник РС – Међународни уговори“, број 42/09)

[7] Конвенција о правима особа са инвалидитетом, члан 1. ст. 1.

[8] Конвенција о правима особа са инвалидитетом, члан 9. ст. 1. и 2.

[9] Закон о забрани дискриминације, члан 2.

[10] „Службени гласник РС“, број 33/06

[11] „Службени гласник РС“, бр. 129/07, 34/10, 54/11