бр. 011-00-3/2015-02 датум: 27. 4. 2015.
Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прати спровођење закона и других прописа, иницира доношење или измену прописа ради спровођења и унапређивања заштите од дискриминације и даје мишљење о одредбама нацрта закона и других прописа који се тичу забране дискриминације (чл. 33. т. 7. Закона о заштити дискриминације, „Службени гласник РС“, бр. 22/09), Повереница за заштиту равноправности даје
МИШЉЕЊЕ
о Преднацрту закона о легализацији одрживих неформалних ромских насеља
Дописом од 9. априла 2015. године Лига Рома – Стална конференција ромских удружења грађана (СКРУГ) затражила је мишљење Повереника за заштиту равноправности о Преднацрту закона о легализацији одрживих неформалних ромских насеља (у даљем тексту: Преднацрт закона).
Повереница за заштиту равноправности најпре истиче да је институција Повереника за заштиту равноправности, као самосталан и независни државни орган надлежан за сузбијање и заштиту од дискриминације, заинтересован је да се питање легализације одрживих неформалних ромских насеља уреди на начин који ће омогућити да се право становника ових насеља на адекватно становање остварује уз поштовање начела равноправности, без било какве непосредне или посредне дискриминације. У својим годишњим извештајима, мишљењима и препорукама које је давала поводом дискриминације у области становања припадника и припадница ромске заједнице, Повереница је у више наврата указала да се проблеми у овој области морају решавати целовито и системски.
Повереница је детаљно проучила текст Преднацрта закона и мишљења је да се ради о целовитом, кохерентном и изузетно квалитетном тексту како с обзиром на решења које нуди, тако и по својим правно-техничким квалитетима. Додатна вредност Преднацрта закона огледа се у томе што су нужност усвајања закона о легализацији одрживих неформалних ромских насеља, као и предложена решења, детаљно образложена ваљаном аргументацијом. Посебно је значајно то што је сам концепт закона такав да нуди реална и оптимална решења за решавање једног комплексног проблема. Значајно је истаћи и чињеницу да су Преднацртом закона јасно и прецизно дефинисане обавезе надлежних органа, конкретне мере које сваки од органа треба да предузме и, што је посебно важно, предложене су и адекватне санкције за неиспуњавање обавеза у прописаним роковима.
Пружајући снажну подршку усвајању закона о легализацији одрживих неформалних ромских насеља, Повереница је слободна да укаже да је равноправно остваривање права на адекватан животни стандард и адекватно становање гарантовано бројним међународним документима који промовишу и гарантују људска и мањинска права.
Ово право је гарантовано одредбама члана 25. став 1. Универзалне декларације о људским правима из 1948. године и чланом 11. Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима из 1966. године .
Конвенција о укидању свих облика расне дискриминације обавезује државе чланице да забране и укину расну дискриминацију у свим њеним облицима и да свакоме јемче право на једнакост пред законом, без разлике на основу расе, боје или националног или етничког порекла, нарочито у погледу уживања одређених права, међу којима је и право на становање.
Конвенција Уједињених нација о уклањању свих облика дискриминације жена , одредбом члана 14. обавезује државе да обезбеде адекватне животне услове, посебно у погледу становања.
Истамбулском декларацијом из 1996. године, која је усвојена на другој УН Конференцији о људским насељима , државе су обавезане на постизање циљева обезбеђења стамбеног простора за све становнике и успостављање одрживог развоја људских насеља у контексту прогресивне урбанизације у целом свету. На овој конференцији усвојена је Хабитат Агенда , у којој је у члану 11. наглашено да свако има право на адекватне животне стандарде за себе и своју породицу, укључујући право на адекватно становање и стално побољшање животних услова. Према овом документу, права на становање сматрају се прогресивним законским обавезама, што подразумева да су државе дужне да непрестано настоје да ојачају економска, социјална и културна права, укључујући и право на адекватно становање. Идеја прогресивне реализације обавезује државу да настоји да што брже, што ефикасније и у потпуности, оствари право на становање.
Ревидирана Европска социјална повеља у члану 31. прописује да би се осигурало делотворно уживање права на стан, државе треба да предузму мере са циљем унапређивања приступа стамбеном смештају одговарајућег стандарда, спречавање или умањивање појаве бескућништва, као и да учине да цене стамбеног смештаја буду доступне онима који немају довољно средстава. Повеља о основним правима Европске Уније у члану 34. гарантује право на социјалну помоћ и помоћ за становање, како би се обезбедила достојна егзистенција свима који немају довољно средстава .
Поред међународних докумената и стандарда, дискриминација припадника ромске националне мањине забрањена је и домаћим прописима.
Устав Републике Србије , одредбама члана 21. прописује да су пред Уставом и законом сви једнаки, да свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације, да је забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, националне припадности и других наведених личних својстава, као и да се не сматрају дискриминацијом посебне мере које Република Србија може увести ради постизања пуне равноправности лица или група лица које су у суштински неједнаком положају са осталим грађанима.
Зaкoнoм o зaбрaни дискриминaциje , одредбама члана 4. прoписaнo je да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно, забрану дискриминације. Сам појам дискриминације дефинисан је у члану 2. став 1. тачка 1. овог закона тако што је прoписано дa дискриминaциja и дискриминaтoрнo пoступaњe oзнaчaвajу свaкo нeoпрaвдaнo прaвљeњe рaзликe или нejeднaкo пoступaњe, oднoснo прoпуштaњe (искључивaњe, oгрaничaвaњe или дaвaњe првeнствa), у oднoсу нa лицa или групe кao и нa члaнoвe њихoвих пoрoдицa, или њимa блискa лицa, нa oтвoрeн или прикривeн нaчин, a кojи сe зaснивa нa рaси, бojи кoжe, нaциoнaлнoj припaднoсти или eтничкoм пoрeклу, jeзику, као и другим наведеним ствaрним, oднoснo прeтпoстaвљeним личним свojствимa. Одредбама чл. 24. изричито је забрањена дискриминација националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика и прописано је да се начин остваривања и заштита права припадника националних мањина уређује посебним законом.
Законом о заштити права и слобода националних мањина , одредбама члана 3. прописана је забрана сваког облика дискриминације на националној, етничкој, расној и језичкој основи према лицима која припадају националним мањинама. Према члану 4. став 1. овог закона, органи власти могу у складу са Уставом и законом да доносе прописе, појединачне правне акте и да предузимају мере у циљу обезбеђења пуне и ефективне равноправности између припадника националних мањина и припадника већинске нације. Одредбама става 2. истог члана прописано је да ће органи власти донети правне акте и предузети мере у циљу поправљања положаја лица која припадају ромској националној мањини, док је одредбама става 3. прописано да се наведени појединачни правни акти и мере неће сматрати актом дискриминације. Законом о становању , одредбама члана 2. прописано је да држава предузима мере за стварање повољних услова за стамбену изградњу и обезбеђује услове за решавање стамбених потреба социјално угрожених лица у складу са законом.
У Стратегији за унапређивање положаја Рома у Републици Србији , као главни циљ интеграције ромских насеља наведено је обезбеђивање основних погодности и једнаког приступа основним социјалним услугама, службама и инфраструктури, што треба да допринесе смањењу и постепеном елиминисању друштвене сегрегације. Главни циљ побољшања стамбених прилика је обезбеђивање легалног коришћења стана и поседа у свим аспектима, омогућавање здравог живота породице и појединца, олакшање живота жене и детета, обезбеђивање адекватних услова за начин живота који је прихватљив Ромима, као и неговање културе становања каква је прихваћена у целини друштва. У Стратегији превенције и заштите од дискриминације , прописана је посебна мера обезбеђивања активног учешћа Рома у планирању њиховог становања, поштујући њихове потребе и право на учешће у доношењу одлука у вези са свим питањима која се на њих односе, нарочито у јединицама локалне самоуправе, укључујући и пресељење и начин друштвене интеграције и обезбеђивања услова за социјално становање, сагласно међународним стандардима и смерницама за расељавање грађана из неформалних насеља.
Повереница за заштиту равноправности указује да је проблем становања Рома у Србији веома комплексан, с обзиром да неадекватни услови становања и живот у неформалним насељима знатно отежавају приступ другим економским и социјалним правима. Око две трећине ромске популације у Србији живи у нелегалним насељима у условима који су далеко испод стандарда њихових суграђана. То не представља свестан избор или културолошки условљен стил живота, већ је то стратегија преживљавања у лошим социоекономским условима. Подржавајући иницијативу о посебном законском регулисању легализације неформалних ромских насеља, Повереница за заштиту равноправности подсећа да је у складу са Општим коментаром број 4. Комитета Уједињених нација за економска, социјална и културна права , питање правне сигурности стамбеног статуса од централног значаја за остваривање права на адекватно становање јер од њега зависи заштита од принудних исељења, узнемиравања и ометања у уживању права на становање.
Повереница наглашава да процес збрињавања и интеграције расељених припадника ромске националне мањине треба да се спроведе у сарадњи са расељеним лицима и уз њихово активно учешће, уз поштовање њихових потреба и права на учешће у доношењу одлука о свим питањима која их се тичу, што подразумева и пресељење и начин друштвене интеграције, сагласно међународним стандардима и смерницама за расељавање грађана из неформалних насеља. У том смислу врло је прогресивна одредба члана 5. Преднацрта закона која прописује обавезу локалне самоуправе да активно помаже становницима да организују удружење грађана чији је основни циљ међусобна сарадња и информисање током поступка легализације насеља, каснија подршка у легализацији појединачних објеката, као и учешће грађана у питањима уређења, одржавања насеља и заједничких или јавних површина и инфраструктуре.
Преднацрт закона забрањује у члану 12. принудно исељавање у поступку легализације без претходног обезбеђења алтернативног смештаја, по квалитету једнаком или вишем од услова становања у том насељу, који мора да одговара критеријумима адекватног становања. Овом одредбом установљен је стандард заштите од евикције за случајеве објеката у широј просторној групацији који неће бити укључени у зону одрживог ромског насеља, односно објеката унутар одрживих насеља који неће моћи да испуне критеријуме сигурности и трајности или ће се наћи на простору који мора да добије другу намену па ће морати да буду уклоњени.
Повереница поздравља овакво решење и подсећа да и поступак пресељења мора бити извршен у складу са међународним стандардима, који обухватају спровођење мера и поштовање критеријума пре пресељења, за време пресељења и након пресељења. С тим у вези, треба напоменути да Комитет УН за економска, социјална и културна права у Општем коментару бр. 7. наводи да евикције, односно, рушења не треба да за последицу имају да појединац постане бескућник или подложан повредама других људских права и да држава чланица мора да предузме све одговарајуће мере како би омогућила доступан адекватан алтернативни смештај или пресељење. Европски суд за људска права стао је на становиште да евикција из објекта, у случају када орган јавне власти није обезбедио адекватан алтернативни смештај, представља повреду права на поштовање приватног и породичног живота из чл. 8 Европске конвенције о људским правима . Повереница подсећа да је Амнести Интернешнел (Amnesty International) указивао у својим извештајима да Србија треба да донесе закон о забрани принудних исељавања, те да обезбеди админстративне смернице којима би се гарантовало да ће евентуална будућа исељавања бити спроведена у складу са међународним стандардима.
Повереница указује да би се увођењем насеља која би испунила услове одрживости у правно дефинисани статус омогућио развој и спречавање даљег пропадања ових насеља, бољи приступ становница и становника тих насеља јавним сервисима и бољу социјалну интеграцију, те решавање проблема у вези са очувањем здраве животне средине и избегавање конфликата у коришћењу земљишта, етничких тензија и неравноправног статуса ромске популације. Давање могућности становницама ромских насеља да легализују своје стамбене објекте, осим увођења правне сигурности у ову осетљиву област, убрзао би се процес исправљања историјских и социо-економских неправди према Ромкињама и Ромима у Србији и осигурао би се пут ка њиховој бржој социјалној и економској интеграцији.
Имајући у виду све напред наведене чињенице, Повереница за заштиту равноправности даје пуну подршку предложеном Преднацрту закона и препоручује надлежним органима да он буде што пре усвојен јер је то важан предуслов за интеграцију ромске популације и остваривање равноправности у свим сегментима друштвеног живота.
ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ
др Невена Петрушић
Мишљење о Преднацрту закона о легализацији одрживих неформалних ромских насеља 
