бр. 011-00-29/2015-03   датум: 3.10.2015.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прати спровођење закона и других прописа, иницира доношење или измену прописа ради спровођења и унапређивања заштите од дискриминације и даје мишљење о одредбама нацрта закона и других прописа који се тичу забране дискриминације (члан 33. тачка 7. Закона о заштити дискриминације, „Службени гласник РС“, број 22/09), Повереница за заштиту равноправности даје

МИШЉЕЊЕ

на Нацрт закона о допунама Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом

Дописом од 24. септембра 2015. године, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања затражило је мишљење Повереника за заштиту равноправности о Нацрту закона о допунама Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом. Поступајући по захтеву министарства и користећи своја законска овлашћења, Повереница за заштиту равноправности даје мишљење на Нацрт закона о  допунама Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом, са аспекта прописа о забрани дискриминације.

Пре уласка у оцену конкретних законских решења, Повереница за заштиту равноправности пружа подршку настојању да се допунама Нацрта закона подстакне равноправност и социјална укљученост особа са инвалидитетом, увођењем могућности употребе печата са угравираним потписом – факсимила као својеручног потписа особама са инвалидитетом које због трајних последица телесног или сензорног оштећења или болести нису у могућности да се својеручно потпишу.

Истраживања показују да је у Србији дискриминација особа са инвалидитетом, непосредна и посредна, широко распрострањена појава у свим областима друштвеног живота, а посебно у областима образовања, рада и запошљавања, живота у заједници, једнакости пред законом, приступу услугама и информацијама. Друштвени и правни положај особа са инвалидитетом, пре свега је питање људских права, што подразумева обавезу органа јавне власти и других друштвених актера да обезбеде поштовање, остваривање и заштиту права ове групе грађана, укључујући и право на равноправност. У пракси су особе са инвалидитетом, због недостатка прописа који регулише ову материју, често биле онемогућене у коришћењу одређеног права или су стављане у неповољнији положај у односу на друга лица.

Повереница изражава задовољство због израженог опредељења да се законски оквир у овој области усклади са међународним стандардима, као и са начелима и правилима УН Конвенције о правима особа са инвалидитетом. Уједно, изражава очекивање да ће доношење овог закона допринети да административни простор Србије у потпуности одговара стандардима у погледу поштовања људских и мањинских права, а нарочито права маргинализованих и стигматизованих друштвених група. Ратификацијом УН Конвенције о правима особа са инвалидитетом, Република Србија се обавезала да ће обезбедити и унапредити пуно остваривање свих људских права и основних слобода особа са инвалидитетом, као и да ће предузети све одговарајуће мере, укључујући и законодавне, у циљу мењања или укидања постојећих закона, прописа, обичаја и праксе који представљају дискриминацију према особама са инвалидитетом. Конвенцијом је прописано да дискриминација на основу инвалидитета подразумева сваку разлику, искључивање или ограничење на основу инвалидитета, што има за циљ или ефекат нарушења или поништења признавања, уживања или вршења, равноправно са другима, свих људских права и основних слобода у политичкој, економској, друштвеној, културној, цивилној или било којој другој области. Конвенцијом су забрањени сви облици дискриминације, укључујући и ускраћивање разумног прилагођавања.

Устав Републике Србије прописује да је забрањена дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбом члана 8. Закона о забрани дискриминације прописано је да до повреде начела једнакости долази ако се лицу или групи лица, због његовог, односно њиховог личног својства, неоправдано ускраћују права и слободе или намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не намећу другом лицу или групи лица, ако су циљ или последица предузетих мера неоправдани, као и ако не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се овим мерама остварује.

Одредбом члана 15. Закона о забрани дискриминације утврђено је да свако има право на једнак приступ и једнаку заштиту својих права пред судовима и органима јавне власти, док је чланом 26. Закона о забрани дискриминације прописано да дискриминација особа са инвалидитетом постоји ако се поступа противно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.

Даље, Законом о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом прописана је забрана повреде начела једнаких права и обавеза, до које долази уколико се дискриминисаном искључиво или углавном, због његовог инвалидитета, неоправдано ускраћују права и слободе, односно намећу обавезе, које се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не намећу другом лицу или групи, ако су циљ или последица предузетих мера неоправдани, односно, ако не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се овим мерама остварује. Такође, дискриминaциja oсoбa сa инвaлидитeтoм oд oргaнa jaвнe влaсти oбухвaтa, између осталог, вођење поступка за остваривања права особа са инвалидитетом на начин који фактички онемогућава или знатно отежава остварење права.

Чланом 38а Нацрта закона прописано је да су органи јавне власти и правна и физичка лица која у оквиру своје делатности пружају услуге дужни да у циљу стварања једнаких могућности омогуће употребу печата са угравираним потписом – факсимила као својеручног потписа особама са инвалидитетом које због трајних последица телесног или сензорног оштећења или болести нису у могућности да се својеручно потпишу. Имајући у виду наведене одредбе Устава и закона, Повереница за заштиту равноправности сматра да је овом одредбом Нацрта закона неопходно обухватити употребу факсимила и у поступцима остваривања права пред органима јавне власти, како би се постигла пуна равноправност особа са инвалидитетом.

Поред тога, Повереница указује на чињеницу да Нацртом закона нису детаљно уређени изглед и употреба факсимила, те би то у пракси могло довести до различитих тумачења и неодумица у погледу примене прописа. Како би се ово спречило, Повереница за заштиту равноправности је мишљења да је Нацртом закона потребно прописати овлашћење за доношење подзаконског акта, којим би се детаљније уредила ова материја.

Повереница за заштиту равноправности подсећа да је 2011. године покренула иницијативу за измену члана 19. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом, јер је ова одредба закона дискриминаторна у односу на децу са интелектуалним сметњама, која су издвојена у односу на другу децу и то законом којим би управо требало да се обезбеди спречавање дискриминације особа са инвалидитетом. Имајући у виду неопходност измене овог члана закона, Повереница за заштиту равноправности предлаже да се овим Нацртом закона изврше и измене члана 19. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом и његово усклађивање са чланом 21. Устава Републике Србије, са одредбама чл. 23. и 28. Конвенције о правима детета, са чланом 7. Конвенције о правима особе са инвалидитетом, са одредбама чл. 4 – 14. Закона о забрани дискриминације и са одредбама чл. 3, 6. и 77. Закона основама система образовања и васпитања.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

Бранкица Јанковић

 Мишљење о нацрту закона ЗСДОИ