бр. 110-00-23/2016-04 датум: 10.10.2016.
Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1], Повереница за заштиту равноправности даје
МИШЉЕЊЕ
на Нацрт закона о јединственом матичном броју грађана
Министарство унутрашњих послова, у прилогу дописа бр. 7900/2016 од 23. септембра 2016. године, доставило je Поверенику за заштиту равноправности Нацрт закона о јединственом матичном броју грађана (у даљем тексту: Нацрт закона), ради давања мишљења. Поступајући по овом захтеву, дајемо мишљење на Нацрт закона, са аспекта делокруга рада Повереника за заштиту равноправности.
Устав Републике Србије[2] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.
Нацртом закона уређено је да је јединствени матични број грађана индивидуална и непоновљива ознака идентификационих података о грађанима, као и да се састоји од 13 цифара сврстаних у шест група и то: I група: дан рођења, II група: месец рођења, III група: година рођења, IV група: број регистра, V група: комбинација пола и редног броја лица рођеног истог датума (мушкарци од 000-499, жене од 500-999) и VI група: контролни број.
Јединствени матични број грађана на овај начин како је дефинисан у Нацрту закона по својој структури открива велики број података о личности, који су у широкој употреби и који могу
представљати узрок евентуалне дискриминације. Поред тога, с обзиром да јединствени матични број грађана садржи податке који се односе на лична својства, свака грешка или евентуална промена ових података нужно мора да се спроведе и кроз исправку матичног броја који је додељен грађанину. Имајући у виду да овакав начин одређивања матичног броја може бити један од предуслова који воде дискриминацији, али свесни чињенице да потпуно другачији начин одређивања матичног броја захтева огромне финансијске и друге ресурсе, мишљења смо да би у наредном периоду требало размотрити могућност другачијег одређивања матичног броја грађана, као броја сачињеног од насумично изабраних цифара које не би откривале податке о личности лица на које се број односи.
Поводом конкретних решења која су предложена у Нацрту закона указујемо на одредбе члана 7. Нацрта закона којима је прописано да ако се подаци о грађанину из I, II, III и V групе матичног броја промене у поступку предвиђеном законом, надлежни орган управе у чијој евиденцији је извршена промена дужан је да, у року од 15 дана од настале промене, надлежном органу који је одредио матични број достави један примерак извода из матичне књиге рођених у ком је констатовано извршење промене (став 1), на основу ког, надлежни орган решењем пасивизира већ одређен и одређује нови матични број (став 2). Важећим Законом о јединственом матичном броју грађана[3] прописано је да државни орган који одлучи, односно пред којим је извршена промена личног имена, или исправка дана, месеца и године рођења или пола, дужан је да у року од три дана од дана правноснажности решења, којим је одлучено, односно акта у коме је констатовано извршење промене, достави један примерак решења, односно другог акта надлежном органу који је одредио матични број (члан 10). С обзиром на другачију процедуру промене матичног броја, под претпоставком да се предложеним начином неће успорити, односно отежати поступак промене матичног броја грађана, како у случају када су предмет промене подаци који се односе на дан, месец и годину рођења, тако и на пол лица, при чему указујемо на проблеме са којима се сусрећу транс особе приликом уписа ове промене у матичну књигу рођених, немамо примедаба на наведени члан.
Такође, уочено је да су у тексту Нацрта закона коришћене речи у мушком роду (нпр. грађанин, држављанин), као генерички неутрални термини и за мушки и женски род, чиме се нарушава принцип равноправности полова. Употреба језика, у којем се присуство, једнак статус и улоге жена и мушкараца у друштву равноправно одражавају и третирају са једнаком вредношћу и достојанством, суштински је аспект родне равноправности и од значаја је за постизање фактичке равноправности полова. Овај став је изражен у многим међународним документима који се односе на недискриминаторну употребу језика, као што су План за кориговање садашње неравнотеже између мушкараца и жена у политичком животу Међупланетарне уније (МПУ) 1211 Женева 19 и Препоруке Одбора министара о елиминисању сексизма у језику R (90)4, које су усвојене 21. фебруара 1990. године. Имајући све то у виду, потребно је да одредбе будућег закона буду написане родно диференцираним језиком, било коришћењем форме и речи у мушком и женском роду или увођењем клаузуле да се све законске одредбе подједнако односе и на мушкарце и жене.
[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09, члан 1. и члан 33. став 1. тачка 7)
[2] Устав Републике Србије („Службени гласник РС”, број 98/06, члан 21)
[3] „Службени гласник СРС”, бр. 53/78, 5/83, 24/85 и 6/89, „Службени гласник СРС”, бр. 53/93, 67/93, 48/94 и 101/05-др. закон
ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ
Брaнкицa Jaнкoвић
Мишљење на Нацрт закона о јединственом матичном броју грађана