Мишљење на Предлог стратегије за спречавање и борбу против родно заснованог насиља према женама и насиља у породици за период од 2021- 2025. године

бр. 021-00-139/2021-02 датум:   16. април 2021.године

 

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1], Повереник за заштиту равноправности,  даје

 

МИШЉЕЊЕ

на Предлог стратегије за спречавање и борбу против родно заснованог насиља према женама и насиља у породици за период од  2021- 2025. године

 

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, дописом број 011-00-205/2021-05 од 14. априла 2021. године, доставило је дана 15. априла 2021. године Поверенику за заштиту равноправности текст Предлога стратегије за спречавање и борбу против родно заснованог насиља према женама и насиља у породици за период од 2021. године до 2025. године (у даљем тексту: Предлог стратегије).

Поступајући по овом допису, дајемо мишљење на Предлог стратегије, са аспекта делокруга рада Повереника за заштиту равноправности. Имајући у виду да је у допису Министарства затражено хитно достављање мишљења, поред конкретних примедаба дате су само начелне сугестије. Повереник сматра да је приликом доношења Стратегије која се бави овако комплексном и веома важном темом потребно темељно сагледати све проблеме и предвидети мере које ће реално допринети борби против родно заснованог насиља и насиља у породици. С обзиром да се ради о стратешком документу неопходно је свим релевантним актерима дати могућност да на систематичан и целовит начин сагледају дату анлизу стања и предложене мере, тако да сматрамо да у будућности треба променити праксу кратких рокова за давање мишљења јер нам је свима циљ доношење квалитетног и применљивог документа.

Устав Републике Србије[2] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Између осталог, Уставом је прописано и да држава јемчи равноправност жена и мушкараца и развија политику једнаких могућности[3], гарантује право на равноправност супружника[4], као и посебну заштиту породице, мајке, самохраног родитеља и детета[5].

Такође, уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама члана 20. Закона забрањена је дискриминација на основу пола, и, између осталог, забрањено је физичко и друго насиље, експлоатација, изражавање мржње, омаловажавање и узнемиравање, с обзиром на пол, као и јавно заговарање, подржавање и поступање у складу са предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима понашања који су засновани на идеји подређености или надређености полова, односно стереотипних улога полова.

У Програму рада Владе као један од главних стратешких циљева Републике Србије наведено је приступање Европској унији, као и да процес приступања Европској унији представља најбољи могући оквир за свеукупне реформе, модернизацију и развој Србије.

С тим у вези у Извештају Европске комисије за 2020. годину[6], у погледу равноправности жена и мушкараца, између осталог, наведено je да, „што се тиче насиља над женама и насиља у породици, усвајање одговарајуће стратегије и акционог плана  озбиљно је одложено. Примена закона против насиља у породици треба да се побољша, обухватајући и категорију осетљивих жена као што су жене са инвалидитетом и Ромкиње. Ризик од породичног насиља повећао се у ванредном стању услед болести COVID-19 због увођења полицијског часа, потенцијалног непријављивања случајева или потешкоћа са уклањањем починилаца из њихових домова“. У Извештају је, између осталог, наведено да се за питања родне равноправности мора осигурати ефикасна институционална структура са одговарајућим ресурсима, као и да „интегрисани систем за прикупљање и праћење случајева насиља разврстан према врсти насиља и односу између починиоца и жртве не постоји“. Европска комисија је између осталог истакла да услови изазвани епидемијом Ковид-19, ограничење кретања, изолација, повећан ниво стреса, повећање дужине боравка у кући и сати рада од куће, општа небезбедност и усмереност институција (пре свега полиције и правосуђа) на борбу са пандемијом су утицали на повећање ризика од насиља. Службе за подршку случајевима насиља, којих је веома мали број, претежно воде невладине организације, које имају ограничене буџете. Полицијски протоколи не налажу сарадњу са специјалним службама за подршку нити рутинско упућивање жртава, што резултира недовољном употребом постојеће стручности цивилног сектора. Даље је у извештају наведено да не постоји интегрисани систем за прикупљање и праћење случајева насиља разврстан према врсти насиља и односу између починиоца и жртве.

С обзиром да је у Предлогу стратегије поменут Извештај Европске комисије, који између осталог обухвата и тему која је предмет овог документа, верујемо да су сагледани сви аспекти из извештаја и да су исти узети у обзир приликом сачињавања текста Предлога стратегије.

У Редовном годишњем извештају Повереника[7] истакнуто је и да је Европска комисија, почетком марта 2020. године, представила Стратегију родне равноправности за период 2020-2025. године[8] у којој је наведено да ни у једној европској земљи није постигнута родна равноправност у пуном обиму. Родно засновано насиље и стереотипи и даље постоје: једна од три жене у Европској унији биле су изложене физичком и/или сексуалном насиљу. Иако више жена дипломира на универзитетима, оне зарађују у просеку 16% мање него мушкарци, а само 8% генералних директора највећих компанија су жене. Као кључни циљеви у овој стратегији наведени су: окончање родно заснованог насиља; оспоравање родних стереотипа; затварање родних празнина на тржишту рада; постизање једнаког учешћа у различитим секторима привреде; решавање разлика у родним зарадама и пензијама; затварање јаза у родној нези и постизање родне равнотеже у доношењу одлука и у политици. Стратегија се заснива на двоструком приступу родној равноправности у комбинацији са циљаним акцијама, а интерсекционалност је хоризонтални принцип за њену примену. Стратегија је фокусирана на акције унутар Европске уније али је истовремено представља основне постулате политике о родној равноправности и оснаживању жена који се индиректно односе и на замље кандидате за чланство.

Повереник указује и на Годишњи извештај за 2019. годину[9] Комесара за људска права Савета Европе, Дуње Мијатовић. У овом извештају је, између осталог, наглашена потреба борбе против насиља према женама, и промовисање ратификације и/или потпуне примене Истанбулске конвенције, укључивање жена у процесе одлучивања у свим секторима, једнаку плату и једнак приступ запошљавању, потребу за решавањем родних стереотипа и сексизма, као и приступ репродуктивним правима.

Повереник је у свом Редовном годишњем извештају за 2020. годину указао да једном броју стратешких докумената је истекао период на који су донети, а нови стратешки правци некад се годинама не утврђују, што понекад резултира непредузимањем мера и активности које су се могле предузети и тиме унапредити положај рањивих група становништва. Истовремено се дешава и да се доносе поједина стратешка документа, али без истовременог доношења пратећег акционог плана, који би требало да садрже не само прецизан временски оквир за предузимање конкретних активности, него и опредељена финансијска средства и изворе финансирања за све мере и активности.

С тим у вези Повереник поздравља израду Предлога стратегије и наглашава потребу што бржег усвајања Акционог плана.

Такође сматрамо да је још једном потребно сагледати да ли су Предлогом стратегије обухваћене препоруке дате у редовним и посебним извештајима Повереника за заштиту равноправности чије би реализовање директно или индиректно допринело сузбијању родно заснованог насиља и насиља у породици.

Након анализирања текста Предлога стратегије, Повереник посебно указује на следеће:

У вези са тачком 5.1.1. Принцип родне равноправности и недискриминације које се односе на „недостатке у законодавном оквиру“, подсећамо да је у току процес израде измена и допуна Закона о забрани дискриминације, који обухвата и његово усаглашавање са прописима Европске уније. У вези са наводима да „нису на адекватан начин регулисани различити видови вишеструке дискриминације, укључујући и интерсекцијску“, наглашавамо да пракса Повереника садржи примере реаговања на случајеве вишеструке и интерсекцијске дискриминације. Такође, а у вези са чињеницом да је национални стратешки документ за превенцију од дискриминације истекао још 2018. године, подсећамо да Повереник, у својим извештајима наглашава важност хитне израде и усвајања стратегије превенције и заштите од дискриминације.

У вези са тачком 5.1.2. Подизање свести, која се, између осталог, односи на подизање свести јавности о свим облицима насиља према женама и насиља у породици, указујемо да су редовне активности Повереника усмерене на подизање свести јавности о штетности и противзаконитости свих дискриминаторних појава и њихових последица, од којих је, свакако, једна од најтежих, свака врста насиља. У том смислу, мишљења смо да је потребно узети у обзир да Повереник свакодневно доприноси унапређењу знања јавности и различитих професионалних група у овој области. Повереник је израдио и Посебан извештај о дискриминацији жена у којем је детаљно приказао дискриминаторне појаве у свим областима друштвеног живота које неретко доводе управо до родно заснованог насиља и насиља у породици.

У вези са тачком 5.1.3. Образовање скрећемо пажњу на активности, и посебно у поступцима по притужбама, као и публикације које се односе на унапређење свести јавности о важности унапређењу равноправности у овом сегменту друштвених односа. С обзиром на кратак рок израде мишљења, упућујемо надлежни орган на редовне извештаје Повереника, као и на посебан извештај Повереника о дискриминацији деце, с обзиром на важност превенције дискриминације у области образовања.

У вези са тачком 5.1.4. Обука стручњака/стручњакиња указујемо на посебно важан део активности Повереника које се односе на реализацију едукативних семинара, обука, округлих столова и сличних активности у области заштите од дискриминације и унапређења равноправности. Истичемо важност сензибилизације оних који се директно баве сузбијањем насиља, имајући у виду укорењене стереотипе и предрасуде који могу довести до насиља.

У тачки 8.2. Посебни циљеви и мере за њихово остваривање, посебан циљ 1. Унапређено деловање свих актера на превенцији родно заснованог насиља према женама и насиља у породици, мера 1.1. за остваривање посебног циља.1: Подизање свести јавности о узроцима, распротрањености и штетним последицама родно заснованог насиља према женама и насиља у продици и других облика родно заснованог насиља, посебно у вези са показатељима исхода 3 (степен предрасуда у јавности о стереотипним родним улогама жена и мушкараца у друштву), мишљења смо да је као једног од учесника у спровођењу ове мере потребно навести и Повереника за заштиту равноправности, имајући у виду да Повереник ове активности већ обавља.

У вези са посебним циљом 4. Интегрисање јавне политике и успостављен целовит и функционална систем прикупљања и анализе пдатака о родно заснованом насиљу према женама и насиљу у породици, исход: Усвојене процедуре и правилници којима се обезбеђује свеобухватно координисано поступање свих релевантних државних органа у случајевима родно заснованог насиља према женама и насиља у породици, посебно у случајевима жртава интерсекционалне дискриминације као један од извора верификације одређен је Извештај Повереника за заштиту равноправности. Сматрамо да на овом месту редовни или посебни извештаји Повереника не могу бити извор верификације, с обзиром да извештај не садржи статистичке податке ове врсте.

У истом посебном циљу, исход 4: Женске НВО активно укључене у креирање политика и мера за спречавање и борбу против свих видова насиља према женама, Повереник је мишљења да ни у овом исходу извештај Повереника не може бити извор верификације.

За меру 4.2. за остварење посебног циља 4: Обезбеђена активна улога женских специјализованих НВО у пружању услуга и креирању политика и мера а спречавње и борбу против свих облика родно заснованог насиља према женама и насиља у породици, као извори верификације за показатеље резултата мера под тачкама: 4.2.1, 4.2.2. и 4.2.3, предвиђен је Извештај Повереника. Указујемо да је потребно још једном размотрити изворе верификације с обзиром да се ови подаци, с обзиром на надлежност Повереника, не налазе у извештају. Наведено се односи и на меру 4.3 Успостављање јединствене централне евиденције о свим облицима родно заснованог насиља према женама и насиља у породици.

[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број  22/09), члан 1. и члан 33. став 1. тачка 7

[2] Устав Републике Србије („Службени гласник РС”, број 98/06), члан 21.

[3] Устав Републике Србије („Службени гласник РС”, број 98/06), члан 15.

[4] Устав Републике Србије („Службени гласник РС”, број 98/06), члан 62.

[5] Устав Републике Србије („Службени гласник РС”, број 98/06), члан 66.

[6] Извештај Европске комисије за 2020. годину, доступно на интернет страници:  https://www.mei.gov.rs/srp/dokumenta/eu-dokumenta/godisnji-izvestaji-ek

[7] Редовни годишњи извештај Повереника за заштиту равноправности за 2020. годину

[8]  Gender Equality Strategy 2020-2025, Europena Commission, оступно на интернет страници:  https://ec.europa.eu/info/policies/justice-and-fundamental-rights/gender-equality/gender-equality-strategy_en

[9] Annual activity report 2019, Commissioner for Human Rights of the Councile of Europe Dunja Mijatovic, Strasbourg, 21 April 2020, доступно на интернет страници: https://rm.coe.int/annual-activity-report-2019-by-dunja-mijatovic-council-of-europe-commi/16809e2117

 

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-iconМишљење на Предлог стратегије за спречавање и борбу против родно заснованог насиља према женама и насиља у породици за период од 2021- 2025. годинеDownload


 

 

Print Friendly, PDF & Email
back to top