бр. 011-00-36/2015-04    датум: 05.01.2016.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прати спровођење закона и других прописа, иницира доношење или измену прописа ради спровођења и унапређивања заштите од дискриминације и даје мишљење о одредбама нацрта закона и других прописа који се тичу забране дискриминације (члан 33. тачка 7. Закона о забрани дискриминације, „Службени гласник РС“, број 22/09), Повереница за заштиту равноправности даје

МИШЉЕЊЕ

на Нацрт закона о систему плата запослених у јавном сектору

Дописом од 23. децембра 2015. године, Министарство за државну управу и локалну самоуправу затражило је мишљење Повереника за заштиту равноправности о Нацрту закона о систему плата запослених у јавном сектору. Поступајући по захтеву министарства, дајемо мишљење на Нацрт закона о систему плата запослених у јавном сектору (у даљем тексту: Нацрт закона), која су релевантна са аспекта делокруга рада Повереника за заштиту равноправности.

Повереник за заштиту равноправности пружа подршку настојању да се системским решењима отклоне недостаци досадашњег система плата и зарада у јавном сектору, који су настали као последица великог броја прописа који уређују ову област. Међутим приликом израде системског закона којим би се уредио систем плата запослених у јавном сектору, потребно је имати у виду разноликост органа и организација на које се овај закон односи. У овом Нацрту закона нису препознати независни органи и нису уважене њихове специфичности у правном систему. С обзиром на специфичност и положај ових органа, поједина решења из Нацрта закона требало би томе прилагодити, односно, поједина питања регулисати на другачији начин. Ово се нарочито односи на одредбе члана 1, 8, 10. и 12. Нацрта закона.

1. Прописано је да Влада подзаконским актима утврђује коефицијенте платних група, Католог радних места, односно звања у јавном сектору и методологију о примени критеријума и мерила за разврставање радних места у јавном сектору (чл. 8, 10. и 12. Нацрта закона). Потребно је указати на одредбе Закона о забрани дискриминације којима је прописано да је Повереник независан државни орган који самостално доноси акт којим уређује организацију и рад своје стручне службе, на који сагласност даје Народна скупштина Републике Србије (члан 32. став 1. ЗЗД). Поред тога, Повереник самостално одлучује о пријему лица у радни однос у стручној служби Повереника (члан 32. став 7. ЗЗД), а на запослене у стручној служби Повереника сходно се примењују прописи о радним односима у државним органима (члан 32. став 7. ЗЗД). Имајући у виду положај независних органа у систему, па и Повереника за заштиту равноправности, као и члан 97. Устава Републике Србије, мишљења смо да је још једном потребно размотрити поменуте одредбе Нацрта закона и ова питања, уместо актом Владе, уредити законом. Ово нарочито имајући у виду одредбе члана 6. Нацрта закона којима је прописано да се овим законом уређује систем плата запослених у јавном сектору, при чему се основна плата одређује множењем основице за обрачун и исплату плата са коефицијентом. Према Нацрту закона основица се утврђује за сваку буџетску годину законом, док је за коефицијенте прописано да се уређују подзаконским актом Владе, чиме се такође поставља питање целисходности предложеног решења.

2. Одредба члана 8. Нацрта закона односи се на кефицијент платног разреда, платних група као и рад у радном односу код послодавца (минули рад). Минули рад се вреднује кроз коефицијент запосленог као допринос запосленог квалитету и успешности обављања послова радног места, тако да за 40 година рада у радном односу на одређеном радном месту мора да доведе до повећања коефицијента платног разреда у које је радно место запосленог разврстано од најмање 16%. Указујемо да није јасна дефиниција минулог рада, односно како се предложени обрачун минулог рада одражава на плату запослених, као ни однос ове одредбе у односу на одредбу члана 108. Закона о раду. Такође, није јасно везивање минулог рада за одређено радно место, чиме се запослени у јавном сектору стављају у неповољнији положај у односу на друге запослене.

3. Што се тиче одредаба члана 10. Нацрта закона које се односе на Каталог радних места, односно звања у јавном сектору, Повереник за заштиту равноправности предлаже да се размотри могућност да се за независне органе направи изузетак од члана 10. став 1. Нацрта закона, с обзиром на специфичност поступака.

4. Одредбама члана 12. Нацрта закона уређује се разврставање радних места, односно звања у платне групе и платне разреде и критеријуми за вредновање послова, с тим што се разврставање у платне групе и платне разреде врши у складу са методологијом која се утврђује актом Владе, уз претходно прибављено мишљење Социјално-економског савета Републике Србије. Неопходно је допунити одредбе овог члана тако да се државни службеници у независним државним органима разврставају актима тих органа, ово нарочито имајући у виду одредбу члана 44. став 2. Закона о државним службеницима. Наиме, чланом 44. став 2. овог закона прописано је да се радна места и послови у осталим државним органима, који нису органи државне управе, службе Владе, судова, јавног тужилаштва и Републичког јавног правобранилаштва, разврставају њиховим актима, што је случај и са Повереником за заштиту равноправности (члан 32. став 1. ЗЗД).

С тим у вези, Нацртом закона је потребно бар у основи уредити методологију о примени критеријума и мерила за разврставање радних места у јавном сектору, имајући у виду значај разврставања на остваривање права државних службеника и намештеника. Такође, мишљења смо да је потребно употпунити и одредбе које се односе на критеријуме за вредновање послова, тако да ти критеријуми буду мерљивији и лакши за праћење.

С поштовањем,

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

Бранкица Јанковић

 Мишљење на Нацрт закона о систему плата запослених у јавном сектору