бр. 011-00-22/2021-02 датум:  22. 6. 2021. године

На основу члана 33. став 1. тачка 7), а у вези члана 32. став 6. Закона о забрани дискриминације[1], Повереник за заштиту равноправности,  даје

МИШЉЕЊЕ

на Нацрт закона о изменама Закона о култури

Поверенику за заштиту равноправности 17. јуна 2021. године је достављен допис Министарства културе и информисања, Број 011-00-63/2020-07 са захтевом за давање мишљења на Нацрт закона о  изменама Закона о култури (у даљем тексту: Нацрт закона).

Чланом 21. став 3. Устава Републике Србије^[2] прописана је забрана сваке дискриминације, непосредне или посредне, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета, док је ставом 4. овог члана прописано да се не сматрају дискриминацијом посебне мере које Република Србија може увести ради постизања пуне равноправности лица или групе лица која су суштински у неједнаком положају са осталим грађанима.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама члана 4. прописано је начело једнакости тако што је регулисано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбама члана 14. став 1. прописано је да се не сматрају дискриминацијом посебне мере уведене ради постизања пуне равноправности, заштите и напретка лица, односно групе лица која се налазе у неједнаком положају, док је ставом 2. овог члана прописано да се посебне мере примењују док се не постигне циљ због којег су прописане, ако законом није другачије прописано.

Чланом 26. Закона о родној равноправности[3] прописано је да се у органима јавне власти који имају органе управљања и органе надзора, у складу са прописима на основу којих су основани и унутрашњим општим актима, обезбеђује уравнотежена заступљеност полова у тим органима и на положајима. Ставом 2. овог члана је прописано је да се о уравнотеженој заступљености полова у органима стара орган надлежан за именовање, односно давање сагласности на именовање, као и да је овај орган дужан да предузима посебне мере у случају када у органима управљања и органима надзора постоји осетно неуравнотежена заступљеност полова. Ставом 3. истог члана прописано је да  изузетно, када постоје објективни разлози у складу са законом и на основу посебног образложења које садржи и уважава специфичности које произлазе из природе посла, службе или делатности, места и услова рада, органи јавне власти из става 2. овог члана доносе посебне мере, ради остваривања уравнотежене заступљености полова у складу са овим специфичностима. Одредбом члана 6. став 1. тачка 9) овог закона прописано је да уравнотежена заступљеност полова постоји када је заступљеност једног од полова између 40–50% у односу на други пол, а осетно неуравнотежена заступљеност полова постоји када је заступљеност једног пола нижа од 40% у односу на други пол, осим ако из посебног закона не произлази другачије. У Образложењу наведеног закона код објашњења предложених решења наведено је да „уравнотежена заступљеност полова“ подразумева примену подстицајних квота од 40% за мање заступљени пол, у складу са правним тековинама ЕУ.

Имајући у виду наведено, као и чињенице да се Нацртом закона мењају одредбе важећег закона тако што се прописује да је потребно обезбедити заступљеност од најмање 40% мање заступљеног пола приликом предлагање чланова Националног савета за културу, као и приликом састава управног и надзорног одбора у установама културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, обавештавамо вас да немамо примедаба на достављени текст Нацрта закона са аспекта надлежности Повереника за заштиту равноправности.

[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, бр.  22/09 и 52/21)

[2] Устав Републике Србије („Службени гласник РС”, број  98/06)

[3] Закон о родној равноправноправности („Службени гласник РС”, број 52/21)

П. О. ПОВЕРЕНИЦЕ ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

Мирјана Кецман

Мишљење на Нацрт закона о изменама Закона о култури