бр. 011-00-8/2021-02 датум:  24. март 2021. године

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1], Повереник за заштиту равноправности,  даје

МИШЉЕЊЕ

на Нацрт закона о изменама и допунама Закона о култури

Поверенику за заштиту равноправности 19. марта 2021. године је достављен допис Министарства културе и информисања број 011-00-63/2020-07 са захтевом за давање мишљења на Нацрт закона о  изменама и допунама Закона о култури (у даљем тексту: Нацрт закона).

Устав Републике Србије^[2] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1) прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама члана 4. прописано је начело једнакости тако што је регулисано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације.

Поводом достављеног текста Нацрта закона, Повереник указује на следеће:

Чланом 2. Нацрта закона мења се досадашњи члан 16. Закона о култури и на потпуно нови начин уређује састав, избор и положај Националног савета за културу. Национални савет према важећим одредбама Закона је тело које бира Народна скупштина и има 19 чланова. Предложеним изменама и допунама ово тело именује и разрешава Влада и оно има 9 чланова из раличитих области културне делатности. Чланом 2. став 4. Нацрта закона прописано је да приликом предлагања чланова Савета се води рачуна о родној равноправности и равномерној заступљености свих области културне делатности. Ставом 7. истог члана прописано је да мандат председника и чланова Савета траје четири године, односно док траје мандат министра. Даље, чланом 3. Нацрта закона после члана 16. додају се чл. 16а и 16б. Чланом 16а Нацрта закона је прописано да Министар упућује позив овлашћеним предлагачима за достављање Листе предлога кандидата за чланове Савета и одређује рок за достављање ове листе (став1). Министар овај позив упућује најкасније у року од 30 дана од дана избора за члана Владе. Ставом 3. истог члана прописано је да овлашћени предлагач из члана 16. овог закона доставља министарству надлежном за културу Листе предлога кандидата које садрже по три предложена кандидата, заједно са образложеном оценом вредности доприноса у одговарајућој области културе сваког члана. Чланом 16б је прописано да министар врши избор по једног кандидата са Листе, након чега утврђује коначну Листу кандидата за чланове Савета коју предлаже Влади. С тим у вези, поред већ цитираних одредаба прописа указујемо и на одредбе Закон о равноправности полова^[3] који обавезује све органе јавне власти да воде активну политику једнаких могућности и да прате остваривање начела равноправности засноване на полу у свим областима друштвеног живота и примену међународних стандарда и Уставом загарантованих права у овој области. Законом су регулисане области запошљавања, здравствене заштите, породичних односа, образовања, културе, спорта, политичког и јавног живота и судске заштите. Чланом 37. став 1. Закона о равноправности полова прописана је  равномерна заступљеност полова и једнаке могућности приступа у органима извршне власти, јавним, финансијским и другим институцијама. Ст. 2. и 3. овог члана прописано је да се равноправност полова обезбеђује приликом кандидовања за изборе на све функције и именовања у органе јавне власти, финансијске и друге институције и да се равноправност полова обезбеђује у току спровођења изборног поступка кроз састав и рад органа за спровођење избора, у складу са прописима којима се уређују избори.

Истраживање Завода за проучавање културног развитка: Преглед стања о полној структури запослених у јавним установама културе[4] показује да је према подацима за 2017. годину, у јавним установама културе било запослено више жена али да се на управљачким функцијама, односно на руководећим местима налазило мање жена у односу на мушкарце. Од укупног броја запослених 58.9% су особе женског пола, а 41.1% мушког. Према овом истраживању у 32.5% републичких, 29.4% покрајинских и 47% локаних установа културе жене обављају функцију директора.  Слична ситуација је и код управних одбора. Наиме, у улози председника жене се најчешће налазе на локалном нивоу, док им је проценат нижи у покрајинским и републичким установама. Та разлика је највећа код покрајинских установа, где позицију председника управног одбора жена заузима у 29.4% случајева. Када је реч о надзорним одборима, проценат жена председница најнижи је у републичким установама културе  29%.

Имајући у виду мању заступљеност жена на функцијама, Повереник је мишљења да би одредбе Нацрта закона које се односе на састав Националног савета за културу требало још једном размотрити, тако да не само код предлагања кандидата буде заступљена равноправност полова, већ је потребно да се равноправност полова обезбеди приликом избора чланова Савета. Такође смо мишљења да је још једном потребно размотрити и цитиране одредбе Нацрта закона које се односе на предлагање кандидата/киња имајући у виду да је  равноправну заступљеност немогуће достићи у ситуацији када се министру достављају Листе од три кандидата у складу са чланом 3. Нацрта закона. Приликом давања мишљења Повереник је нарочито имао у виду значај и положај Савета који је регулисан одредбом члана 15. важећег Закона о култури а којим је прописано да се Национални савет за културу образује као стручно-саветодавно тело, ради обезбеђивања сталне стручне подршке у очувању, развоју и ширењу културе.

Поред тога користимо прилику да Вас обавестимо да је поступајући по притужбама које грађани и друга лица подносе Поверенику уочено различито тумачење одредбе члана 42. став 1. и члана 46. став 1. Закона о култури и то на начин који је у супротности са антидискриминационим прописима. Одредбом члана 42. став 1. Закона је прописано да ако је оснивач установе Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, највише једна трећина чланова управног одбора именује се из реда запослених у установи, на предлог репрезентативног синдиката установе, а уколико не постоји репрезентативни синдикат, на предлог већине запослени. Одредбом члана 46. став 1. је прописано да ако је оснивач установе Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, највише једна трећина чланова надзорног одбора именује се из реда запослених у установи, на предлог репрезентативног синдиката установе, а уколико не постоји репрезентативни синдикат, на предлог већине запослених. Притужбе су поднете због дискриминације на основу личног својства запослених и условљавања њихове припадности/неприпадности синдикалној организацији како би били предложени од стране синдиката установе за члана/цу управног и надзорног одбора установе. Наиме, у појединим установама културе, репрезентативни синдикат приликом предлагања члана/це управног и надзорног одбора разматра само чланове/це синдиката, при чему не разматра могућност предлагања кандидата из редова запослених који нису чланови/це тог синдиката.  Иако ове одредба нису обухваћене Нацртом закона предлажемо да Министарство размотри евентуалне измене ових чланова како у будућности не би долазило до погрешног тумачења или да Министарство као овлашћени предлагач да мишљење о примени наведених одредаба у складу са чланом 80. Закона о државној управи са којим ће упознати установе културе, а у циљу правилне примене у складу са антидискриминационим прописима.

[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број  22/09), члан 1. и члан 33. став 1. тачка 7

[2] Устав Републике Србије („Службени гласник РС”, број 98/06), члан 21.

[3] „Службени гласник РС“, број 104/09

[4] https://v1.zaprokul.org.rs/rodna-ravnopravnost-u-kulturnom-stvaralastvu-i-delatnosti/

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

Мишљење на Нацрт закона о изменама и допунама Закона о култури