бр: 011-00-3/2015-02 датум: 27. 3. 2015.

Дописом од 19. марта 2015. године, Министарство просвете, науке и технолошког развоја затражило је мишљење Повереника за заштиту равноправности на Нацрт правилника о ближим критеријумима за препознавање облика дискриминације од стране запосленог, детета, ученика и трећег лица у установи образовања и васпитања (у даљем тексту: Нацрт правилника). Повереник за заштиту равноправности, као самосталан и независни државни орган надлежан за сузбијање и заштиту од дискриминације, веома је заинтересован да се питање препознавање дискриминације у образовно-васпитном систему адекватно уреди на начин који ће омогућити да се дискриминација препозна и спречи. Поред тога, Повереник за заштиту равноправности, у сваком редовном годишњем извештају од 2011. године, упућује препоруку и подсећа на законску обавезу доношења овог подзаконског акта. У том смислу, поступајући по захтеву министарства, користећи своја законска овлашћења из члана 33. тачка 7. Закона о заштити дискриминације (Службени гласник РС“, број 22/09), Повереница за заштиту равноправности даје мишљење о решењима садржаним у Нацрту правилника, која су релевантна с аспекта прописа о забрани дискриминације.

МИШЉЕЊЕ
о појединим одредбама Нацрта правилника о ближим критеријумима за препознавање облика дискриминације од стране запосленог, детета, ученика и трећег лица у установи образовања и васпитања

Повереница за заштиту равноправности указује да је Уставом Републике Србије и антидискриминационим прописима прописана општа забрана дискриминације у свим областима друштвеног живота. Уставом је забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Уставна забрана дискриминације даље је разрађена Зaкoнoм o зaбрaни дискриминaциje, а сам појам дискриминације дефинисан је у члану 2. став 1. тачка 1. овог закона, док су поједини облици дискриминације регулисану у члановима 5-14. Имајући у виду да су забрана дискриминације, сам појам дискриминације, као и поједини облици дискриминације, адекватно законски регулисани, Повереница је става да не постоји потреба да се будућим Правилником о ближим критријумима за препознавање облика дискриминације од стране запосленог, детета, ученика и трећег лица у установи образовања и васпитања дефинишу појам дискриминације и облици дискриминације.

Уколико се, међутим, остане при опредељењу да се Правилником о ближим критеријумима за препознавање облика дискриминације од стране запосленог, детета, ученика и трећег лица у установи образовања и васпитања регулише појам дискриминације и поједини њени облици, то треба учинити у складу са важећим антидискриминационим прописима. На таква закључак упућују и општа правила о хијерархији правних аката.

У вези са тим, Повереница указује да дефиниција дискриминације из чл. 2. ст. 1. Нацрта правилника није у складу са законском дефиницијом дискриминације. Такође, дефинисање облика дискриминације није у складу са законским дефиницијама, при чему треба имати у виду да се појединим одредбама Нацрта правилника сужава законска забрана дискриминације и изостављају важни елементи појединих облика дискриминације.

Тако, на пример, одредбом члана 5. Нацрта правилника, дата је следећа дефиниција посредне дискриминације: посредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, у процесу образовања и васпитања или у вези са процесом образовања и васпитања, због његовог односно њиховог личног својства, ставља у неповољнији положај дискриминаторским понашањем које је само привидно засновано на начелу једнакости и забране дискриминације у образовању и васпитању, а нарочито ако такво понашање само по себи није дискриминаторско, али подстиче на стварање предрасуда и стереотипа о појединим лицима или групи лица и њиховим припадницима. Ова дефиниција није усклађена са дефиницијом из члана 7. Закона о забрани дискриминације, која гласи: посредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства, ставља у неповољнији положај актом, радњом или пропуштањем које је привидно засновано на начелу једнакости и забране дискриминације, осим ако је то оправдано законитим циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна. Евидентно је, дакле, да је одредбом чл. 5. Нацрта правилника непотпуно и нетачно дефинисана посредна дискриминација, односно, да је изостављен важан део дефиниције који се односи на потенцијалну оправданост законитим циљем и примереним и нужним средствима за постизање циља.

Анализа чл. 5. Нацрта правилника такође показује да се појам дискриминације објашњава употребом израза попут „дискриминаторско понашање“. Овакав начин дефинисања није у складу са општим логичким принципима дефинисања појмова јер се смисао једног појма објашњава употребом истог тог појма, уместо да се објасни шта сам појам значи.

Поред тога, Повереница указује на још једну нелогичност у дефиницији посредне дискриминације из члана 5. Нацрта правилника. Наиме, у чл. 5. наводи се понашање које само по себи није дискриминаторско, али подстиче на стварање предрасуда и стереотипа о појединим лицима или групи лица и њиховим припадницима. Међутим, понашање које подстиче на стварање предрасуда и стереотипа о појединим лицима или групи лица и њиховим припадницима јесте дискриминаторно, тако да уопште не може постојати облик понашања које не би, само по себи, било дискриминаторско, ако оно подстиче на стварање предрасуда и стереотипа о појединим лицима или групи лица и њиховим припадницима.

Повереница за заштиту равноправности указује и да је дефиниција повреде начела једнаких права и обавеза из чл. 6. Нацрта правилника нетачна и непотпуна, док је дефиниција забране позивања на одговорност из чл. 7. Нацрта правилника непотпуна.

Надаље, одредбама чл. 10. ст. 1. Нацрта правилника прописано је да узнемиравајуће и понижавајуће поступање постоји када су учесници у процесу образовања и васпитања, од стране трећих лица, услед свог личног својства, у процесу образовања и васпитања или у вези са процесом образовања и васпитања, изложени дискриминаторском понашању којим се ствара осећај понижености и одбачености, шири страх и непријатељство или ствара понижавајуће и увредљиво окружење. Нејасно је зашто је код овог облика дискриминације Нацртом правилника сужена законска заштита од узнемиравајућег и понижавајућег поступања, тиме што је прописано да овај облик дискриминације може извршити само треће лице, а не и било ко од учесника у процесу образовања и васпитања. Повереница за заштиту равноправности указује да су одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације прописани посебни случајеви дискриминације, односно, да то није материја коју је могуће проширивати и другачије уређивати правилником. Имајући све ово у виду, Повереница за заштиту равноправности указује да је неопходно усагласити дефиниције дискриминације из Нацрта правилника са законским дефиницијама дискриминације.

С друге стране, потребно је похвалити напоре да се укаже на одређена понашања и ситуације у образовно-васпитним установама и у процесу образовања која могу бити дискриминаторна. Управо је то и кључни циљ и смисао будућег правилника, који треба да допринесе препознавању дискриминације у образовном контексту. Тај циљ се може остварити тако што ће се, полазећи од законских дефиниција појединих облика дискриминације садржаних у Закону о забрани дискриминације, разрадити типичне ситуације у којима се поједини облици дискриминације манифестују. Сагласно томе, Повереница за заштиту равноправности је става да одредбе чл. 7. ст. 1. т. 1-4, чл. 8. ст. 1. т. 1-2, чл. 9. ст. 1. т. 1-4, чл. 10. ст. 1. т. 1-4, као и чл. 12-22. Нацрта правилника треба систематизовати и додатно разрадити, али да управо ове одредбе представљају добру основу будућег правилника.

Одредбама чл. 23. Нацрта правилника регулисана је дискриминација у установи у области рада и запошљавања. Повереница за заштиту равноправности указује да је дискриминација у области рада и запошљавања регулисана одредбама чл. 16. Закона о забрани дискриминације, као и одредбама чл. 18-23. Закона о раду , те није неопходно посебно и поново дефинисати дискриминацију у области рада и запошљавања овим правилником.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

 Мишљење на Нацрт правилника о ближим критеријумима за препознавање облика дискриминације