бр. 6-00-1/2018-02 датум: 9.1.2019.
НАЦИОНАЛНО ТЕЛО ЗА АКРЕДИТАЦИЈУ И ПРОВЕРУ КВАЛИТЕТА У ВИСОКОМ ОБРАЗОВАЊУ
11000 Београд
Булевар Михајла Пупина 2
Предмет: Иницијатива за измену стандарда у поступку за акредитацију високошколских установа
Повереник за заштиту равноправности, разматрајући положај жена у области високошколског образовања, дошао је до закључка да се на овом нивоу образовања недовољно посвећује пажња стварању услова за постизање родне равноправности, нарочито када је реч о положају студената након завршетка основних студија, кандидата за избор у наставничка и сарадничка звања, те студената и запослених са породичних обавезама. Данас у Републици Србији, не постоји разлика у стопи уписа дечака и девојчица у основну школу (98,4% дечака наспрам 98% девојчица), тако да је на нивоу основног образовања родна неједнакост готово елиминисана. Разлике у образовању између жена и мушкараца не постоје ни у погледу средње стручне спреме. На вишим нивоима образовања развија се тренд све већег учешћа девојака које се уписују (56%) и дипломирају (58%) на високим школама и факултетима, где проценат студенткиња чак и надмашује проценат студената. Ипак ова предност се губи на последипломским студијама. На пример у 2012. години докторирало је више мушкараца (52%) него жена (48%), што се, између осталог, може објаснити стереотипним и патријархалним родним улогама, које спречавају жене да у потпуности уживају право на рад или стручно усавршавање у оној мери у које би то желеле. Наиме, постојећи обрасци који се тичу породичних улога и поделе породичних дужности између мушкараца и жена, посебно када је реч о бризи о деци, старијим и болесним члановима породице, могу значајно да утичу на укључивање жена у највише академске студијске програме, пре свега упис на докторске студије, а потом и на њихов напредак у академској каријери. Томе свакако, у извесној мери, доприносе и студијски програми и материјали који најчешће нису родно сензибилисани.
Повереник за заштиту равноправности указује да је за постизање родне равноправности у високом образовању потребно увести стандарде којим ће се од високошколских установа које су у поступку акредитације захтевати да израде и доставе стратегију и акциони план за постизање родне равноправности, у циљу гаранције једнаких права жена и мушкараца у образовној институцији, нарочито уколико имају породичне обавезе, било да је реч о студентима/кињама, запосленима или кандидатима/кињама који конкуришу за радна места на конкретном факултету. Имајући у виду наведено Повереник је извршио анализу Правилника о стандардима и поступку за акредитацију високошколских установа и студијских програма, Правилника о стандардима за почeтну акрeдитацију високошколских установа и студијских програма, Правилника о стандардима за самовредновање и оцењивање квалитета високошколских установа, Правилника о стандардима и поступку за спољашњу проверу квалитета високошколских установа и Правилника о стандардима и поступку за акредитацију студијских програма.
С тим у вези, Повереник за заштиту равноправности, најпре, указује да Устав Републике Србије[1] чланом 15. јемчи равноправност жена и мушкараца и развија политику једнаких могућности. Такође, Устав Републике Србије у члану 21. прописује забрану сваке дискриминације, непосредне или посредне, по било ком основу, а на рочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Надаље, у ставу 4. члана 21. Устава прописано је да се дискриминацијом не сматрају посебне мере које Република Србија може увести ради постизања пуне равноправности лица или групе лица која су суштински у неједнаком положају са осталим грађанима.
Дискриминација на основу пола изричито је забрањена Конвенцијом о борби против дискриминације у области просвете[2], усвојеном под окриљем Организације Уједињених нација за просвету, науку и културу. У овој конвенцији под изразом дискриминација подразумева се свако прављење разлике, искључивање, ограничавање или повлашћивање, које је засновано на раси, боји, полу, језику, вери, политичком или другом убеђењу, националном или друштвеном пореклу, економском положају или рођењу, и има за циљ или за последицу да уништи или да наруши једнакост у поступању у области просвете, а нарочито: да онемогући ма ком лицу или групи лица приступ разним врстама или ступњевима школовања; да ма ком лицу или групи лица ограничи школовање на нижи ступањ; да уведе или одржава посебне школске системе или школе за лица или групе лица, осим случајева предвиђених у члану 2. ове конвенције или да ма које лице или групу лица стави у положај који није у складу са достојанством човека.
Међународни пакт о грађанским и политичким правима[3], одредбом члана 2. прописује да се државе чланице овог пакта обавезују да поштују и гарантују свим лицима која се налазе на њиховој територији и која потпадају под њихову надлежност, права призната овим пактом без обзира нарочито на расу, боју, пол, језик, веру, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, имовно стање, рођење или сваку другу околност. Чланом 3. наведеног пакта државе чланице обавезне су да обезбеде подједнако право мушкарцима и женама да уживају сва грађанска и политичка права формулисана у овом пакту.
Са друге стране, Пакт о економским, социјалним и културним правима[4] у члану 2. став 2. прописује да су државе чланице обавезне да гарантују да ће сва права која су у њему формулисана бити остваривана без икакве дискриминације засноване на раси, боји коже, полу, језику, вери, политичком мишљењу, националном или социјалном пореклу, имовном стању, рођењу или било којој другој околности док се чланом 3. наглашава да су државе чланице обавезне да обезбеде једнако право мушкарцима и женама да уживају сва права која су у њему побројана. Затим, чланом 13. наведеног пакта државе чланице се обавезују да свакој особи признају право на образовање. Оне се слажу да образовање треба да има за сврху пун развој људске личности и достојанства и да појача поштовање права човека и основних слобода. Оне су сагласне да образовање треба да омогући свакој особи да игра корисну улогу у слободном друштву, да потпомаже разумевање, толеранцију и пријатељство између свих народа и свих расних, етничких или верских група и да подстиче развој делатности Уједињених народа на очувању мира. Надаље, Пакт у члану 7. наглашава да жене морају имати правичну зараду и једнаку награду за рад исте вредности без икакве разлике, те морају имати гаранцију да услови њиховог рада нису гори од услова које имају мушкарци и примају исту награду као они за исти рад. Такође, чланом 10. став 2. Пакта наводи се и потреба да буде пружена посебна заштита мајкама за разумно време пре и после рођења деце, као и да запослене мајке треба да уживају, за време овог периода, плаћено одсуство или одсуство уз одговарајућа давања из социјалног осигурања.
Одредбом члана 10. Конвенције о елиминацији свих облика дискриминације жена[5] државе чланице имају обавезу да, поред осталог, да предузимају све потребне мере ради отклањања дискриминације жена како би им обезбедила једнака права као и мушкарцима у погледу образовања, док је ставом 3. наведеног члана посебно наглашена обавеза уклањања традиционалних схватања о улогама мушкараца и жена на свим нивоима и у свим облицима образовања путем ревизије уџбеника и образованих програма, прилагођавања наставних метода и др. У члану 11. став 1. тачка а)-c) ове конвенције државе се обавезују да укину дискриминацију жена, како би им осигурале иста права у области запошљавања.
Конвенцијом Међународне организације рада број 100[6], одредбом члана 2. прописани су стандарди о једнаком плаћању мушкараца и жена за исти рад или рад исте вредности где ће свака чланица морати да осигура примену начела једнакости награђивања између мушке и женске радне снаге за рад једнаке вредности за све раднике. Затим, Конвенцијом МОР-а бр. 111 о дискриминацији у погледу запошљавања и занимања[7] обухваћени су стандарди о заштити од дискриминације у области занимања и запослења, који обухватају дискриминацију на основу пола.
У Препоруци о увођењу родне равноправности у образовање из 2007. године[8], Савет Европе констатује да образовање за демократско грађанство доприноси промоцији принципа равноправности између мушкараца и жена као и да охрабрује успостављање хармоничних и мирних односа међу људима, и указује на потребу да родна димензија буде у садржају наставних програма, како би се сузбијали сексистички стереотипи, а млади људи били припремљени за ново родно партнерство у приватном и јавном животу. Поред тога, Европском социјалном повељом[9] је, као саставни део права на слободан избор запослења, забрањена дискриминација по било ком основу.
Забрана дискриминације на основу пола прописана је и Законом о забрани дискриминације[10] и Законом о равноправности полова[11]. Према одредбама члана 31. Закона о равноправности полова, васпитање о равноправности полова саставни је део предшколског, основног, средњег и високог образовања, као и трајног учења. У оквиру наставних планова и програма, односно студијских програма, обезбеђује се васпитање о равноправности полова, у циљу превазилажења ограничавајућих улога заснованих на полу, ослобађања од стереотипа заснованих на полу и предрасуда заснованих на полу. У оквиру наставних планова и програма обезбеђује се и посебно одговарајуће информисање и образовање из области сексуалног образовања и репродуктивног здравља. Органи државне управе надлежни за образовање, односно образовне установе, у поступку доношења наставних планова и програма, односно студијских програма, и приликом утврђивања стандарда уџбеника, наставних метода и норматива школских простора и опреме, дужни су да омогуће спровођење политике једнаких могућности за све. Чланом 53. став. 1. овог закона прописано је да ће се новчаном казном казнити за прекршај установа ако изврши дискриминацију засновану на полу у вези са: условима за пријем и за одбијање пријема у установу; условима и могућностима приступа сталном образовању, укључујући све програме за образовање одраслих и програме функционалног описмењавања; условима за искључење из процеса образовања, научног рада и стручног усавршавања; начином пружања услуга и давања погодности и обавештења; оценом знања и вредновањем постигнутих резултата; условима за стицање стипендија и других врста помоћи за школовање и студије; условима за избор или стицање звања, професионалног усмеравања, стручног усавршавања и стицања диплома; условима за напредовање; доквалификацију или преквалификацију.
Затим, одредбом члана 18. Закона о равноправности полова утврђено је и да се узнемиравање, сексуално узнемиравање или сексуално уцењивање на раду или у вези са радом које чини запослени према другом запосленом сматра повредом радне обавезе која представља основ за отказ уговора о раду, односно за изрицање мере престанка радног односа, као и основ за удаљење запосленог са рада. О околностима које указују да је изложен узнемиравању, сексуалном узнемиравању или сексуалном уцењивању запослени писменим путем обавештава послодавца и тражи ефикасну заштиту. Поред тога, одредбом члана 54. став 1. тачка 7. овог закона прописано је да ће се послодавац са својством правног лица ће казнити за прекршај ако не предузме мере да заштити запослено лице од узнемиравања, сексуалног узнемиравања или сексуалног уцењивања.
Према одредбама члана 4. став 1. тачка 7. Закона о високом образовању[12] делатност високог образовања заснива се, између осталог, на принципу поштовања људских права и грађанских слобода, укључујући забрану свих видова дискриминације. Поред тога одредбом члана 101. наведеног закона студент има право на различитост и заштиту од дискриминације.
Када је у питању област рада и запошљавања, одредбама члана 18. Закона о раду[13] прописана је забрана непосредне и посредне дискриминације лица која траже запослење, као и запослених, с обзиром на лична својства, међу којима и пол. Непосредна дискриминација, у смислу овог закона дефинисана чланом 19. јесте свако поступање узроковано неким од основа из члана 18. овог закона којим се лице које тражи запослење, као и запослени, ставља у неповољнији положај у односу на друга лица у истој или сличној ситуацији, док посредна дискриминација постоји када одређена наизглед неутрална одредба, критеријум или пракса ставља или би ставила у неповољнији положај у односу на друга лица – лице које тражи запослење, као и запосленог, због одређеног својства, статуса, опредељења или уверења из члана 18. овог закона. Од значаја је и одредба члана 20. Закона о раду где је прописано да је дискриминација из члана 18. овог закона забрањена у односу на: 1) услове за запошљавање и избор кандидата за обављање одређеног посла; 2) услове рада и сва права из радног односа; 3) образовање, оспособљавање и усавршавање; 4) напредовање на послу; 5) отказ уговора о раду. Одредбе уговора о раду којима се утврђује дискриминација по неком од основа из члана 18. овог закона ништаве су. Затим, одредбама члана 21. и 22. овог закона утврђена је и забрана узнемиравања и сексуалног узнемиравања. Наиме, узнемиравање, у смислу овог закона, јесте свако нежељено понашање узроковано неким од основа из члана 18. овог закона које има за циљ или представља повреду достојанства лица које тражи запослење, као и запосленог, а које изазива страх или ствара непријатељско, понижавајуће или увредљиво окружење. Сексуално узнемиравање, у смислу овог закона, јесте свако вербално, невербално или физичко понашање које има за циљ или представља повреду достојанства лица које тражи запослење, као и запосленог у сфери полног живота, а које изазива страх или ствара непријатељско, понижавајуће или увредљиво окружење. Не сматра се дискриминацијом прављење разлике, искључење или давање првенства у односу на одређени посао када је природа посла таква или се посао обавља у таквим условима да карактеристике повезане са неким од основа из члана 18. овог закона представљају стварни и одлучујући услов обављања посла, и да је сврха која се тиме жели постићи оправдана. Одредбе закона, општег акта и уговора о раду које се односе на посебну заштиту и помоћ одређеним категоријама запослених, а посебно оне о заштити особа са инвалидитетом, жена за време породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета, посебне неге детета, као и одредбе које се односе на посебна права родитеља, усвојитеља, старатеља и хранитеља – не сматрају се дискриминацијом.
Одредбама члана 10. ст. 1. и 2. Закона о запосленима у јавним службама[14] прописана је једнака доступност радних места, а избор кандидата за рад у јавним службама заснива се на стручној оспособљености, знању и вештинама. Поред тога, одредбом члана 17. овог закона прописано је да запослени, односно лице ангажовано по основу уговора ван радног односа у јавној служби има право на заштиту од злостављања и дискриминације на раду, коју је дужан да обезбеди послодавац у складу са законима којим се уређује забрана злостављања на раду и забрана дискриминације.
„Родно осетљиво формално образовањеˮ посебан је циљ у оквиру општег стратешког циља „Промењени родни обрасци и унапређена култура родне равноправностиˮ Националне стратегије за унапређење родне равноправности за период од 2016. до 2020. године[15]. Наиме, Комитет УН за елиминацију дискриминације жена је исказао забринутост због постојаности родних стереотипа у наставним материјалима и уџбеницима и препоручио Републици Србији да подигне ниво свести о важности образовања као људског права и као основе за оснаживање жена и девојчица. Утврђене мере за реализацију циља су следеће: подизање нивоа свести руководилаца/руководитељки и запослених у органима јавне власти о узроцима, последицама и раширености дискриминације и вишеструке дискриминације жена путем редовне и обавезујуће обуке за људска права и родну равноправност, као и за комуникацију на принципима уважавања и поштовања различитости; укључивање знања о људским правима, људским правима жена и родној равноправности у садржај за полагање државних испита државних службеника/службеница, судија, тужилаца/тужитељки и адвоката/адвокаткиња; обезбеђивање да Конвенција о елиминацији свих облика дискриминације жена, Опциони протокол Конвенције, Опште препоруке Комитета за елиминацију свих облика дискриминације жена, гледишта Комитета по појединачним представкама и његова истрага, као и релевантно домаће законодавство, буду интегрални део правног образовања и обуке за све правнике/правнице, судије, тужиоце/тужитељке и адвокате/адвокаткиње како би се обезбедила директна примена Конвенције и тумачења националних правних одредби у складу са Конвенцијом; обезбеђивање континуиране обуке правника/правница и других службеника/ службеница на републичком, покрајинском и локалном нивоу са циљем превенције дискриминације (укључујући и вишеструку дискриминацију), посебно дискриминације жена, како би се обезбедило да се у прописима и другим општим актима не нађу одредбе, односно решења која у пракси могу довести до дискриминације; израда и примена етичких кодекса понашања за руководиоце/руководитељке и запослене у свим државним органима и институцијама, представничким телима и привредним субјектима, са циљем спречавања и санкционисања родно засноване дискриминације сексистичког говора и поступања[16].
Општим циљем Стратегије превенције и заштите од дискриминације[17] утврђено је усклађивање правног оквира са међународним стандардима; спречавање кршења забране дискриминације према женама, кроз уставне, законодавне и регулаторне реформе и праћење њиховог спровођења; промена традиционалног, патријархалног стереотипа о родним улогама и укидање дискриминаторских пракси према женама, нарочито вишеструко дискриминисаних група жена (посебно Ромкиња, жена са инвалидитетом, самохраних мајки, избеглих или расељених жена, старијих жена, жена жртви насиља, жена другачије сексуалне оријентације и др.). У оквиру наведеног општег циља, утврђен је посебан циљ који се односи на образовање и којим је наведено: укључивање у образовни систем садржаја о неприхватљивости свих облика дискриминације жена, укључујући родне стереотипе, у курикулуме за основно и средње школско образовање, и високо образовање; креирање инклузивне политике у образовном систему за девојке и девојчице, посебно за вишеструко угрожене групе девојака, девојке које напуштају редовни образовни систем због ране удаје или трудноће и креирање афирмативних мера за смањење полне сегрегације у избору образовних профила.
У смислу наведеног, Повереник предлаже измену, односно допуну следећих правилника:
- Правилника о стандардима и поступку за акредитацију високошколских установа и студијских програма, допуном:
– Стандарда 11: Унутрашњи механизми за осигурање квалитета, на начин да се од високошколске установе захтева да утврди јасно и подробно формулисану стратегију и пратећи акциони план за постизање родне равноправности.
- Правилника о стандардима за почeтну акрeдитацију високошколских установа и студијских програма, допуном:
– Стандарда 12: Унутрашњи механизми за осигурање квалитета, који би био допуњен на начин како је предложено у претходној тачки.
- Правилника о стандардима за самовредновање и оцењивање квалитета високошколских установа, и то:
– Стандарда 1: Стратегија обезбеђења квалитета, на начин да се од високошколске установе захтева да утврди јасно и подробно формулисану стратегију и пратећи акциони план за постизање родне равноправности. Стратегија за постизање родне равноправности са пратећим акционим планом, примера ради, треба да садржи циљеве којима ће се обезбедити мере усмерене на процену, а потом, по потреби, и преиспитивање и измену високошколских процедура и пракси које треба да омогуће откривање родне неравноправности; примену механизама за исправљање неравноправности, те постављање циљева у овој области и праћење њиховог остваривања посредством одговарајућих индикатора.
– Стандарда 3: Систем обезбеђења квалитета, који треба допунити на начин да је високошколска установа дужна да статутом утврђује послове и задатке наставника, сарадника, студената, стручних органа, катедри и комисије за обезбеђење квалитета у доношењу и спровођењу стратегија, укључујући и стратегију за постизање родне равноправности са пратећим акционим планом.
– Стандард 14: Систематско праћење и периодична провера квалитета, којим се високошколска установа обавезује да обавља периодична самовредновања и проверу нивоа квалитета током којих проверава спровођење утврђене стратегије. С тим у вези, потребно је додати да наведена обавеза укључује и проверу спровођења стратегије и акционог плана за постизање родне равноравности, о чему је потребно да високошколска установа обавести наставнике, сараднике, Комисију за акредитацију и проверу квалитета и јавност.
- Правилника о стандардима и поступку за спољашњу проверу квалитета високошколских установа, у погледу допуне члана 8. тако што би се прописало да у саставу поткомисије може бити ангажовано и лице стручно за област родне равноправности. У овом правилнику је, ради доследног спровођења правилника који се односе на акредитацију уопште, потребно допунити и Стандард 3: Области спољашње провере квалитета, навођењем да се спољашња провера квалитета, поред наведених, обавља и у области постизања родне равноправности.
- Правилника о стандардима и поступку за акредитацију студијских програма, у погледу допуне члана 8, на начин како је то описано у претходној тачки везаној за Правилник о стандардима и поступку за спољашњу проверу квалитета високошколских установа. Такође, потребно је допунити и Стандард 6: Квалитет, савременост и међународна усаглашеност студијског програма, у оквиру којег је потребно додати се студентима пружа и обука о значају родне равноправности. Начин остварења овог захтева зависи од врсте образовне установе, и може се постићи кроз постојеће наставне предмете, али и путем одговарајућих семинара, дебата, радионица, курсева и на други погодан начин.
Чланом 33. тачка 7. Закона о забрани дискриминације, прописано је да Повереник за заштиту равноправности иницира доношење или измену прописа ради спровођења и унапређивања заштите од дискриминације. С тим у вези, а имајући у виду да, у складу са Законом о високом образовању, Национални савет за високо образовање утврђује стандарде и поступак за акредитацију високошколских установа на предлог Националног акредитационог тела, предлажемо да ово тело уважи иницијативу за измене и допуне Правилника о стандардима и поступку за акредитацију високошколских установа и студијских програма, Правилника о стандардима за почeтну акрeдитацију високошколских установа и студијских програма, Правилника о стандардима за самовредновање и оцењивање квалитета високошколских установа, Правилника о стандардима и поступку за спољашњу проверу квалитета високошколских установа и Правилника о стандардима и поступку за акредитацију студијских програма. Национално тело за акредитацију може спровести ову инцијативу и на другачији начин од предложеног, с тим да обезбеди обавезу да високошколске установе у поступку акредитације приложе стратегију и акциони план за постизање родне равноправности, чиме ће испунити међународне и домаће обавезе у вези са поштовањем принципа забране дискриминације на основу пола и породичног статуса у области високог образовања.
Ова иницијатива послата је и Националном савету за високо образовање.
С поштовањем,
[1] „Службени гласник РС“, број 98/06
[2] Уредба о ратификацији Конвенције о борби против дискриминације у области просвете („Сл. лист СФРЈ – Међународни уговори и други споразумиˮ, бр. 4/64)
[3] Закон о ратификацији Међународног пакта о грађанским и политичким правима („Службени лист СФРЈ – Међународни уговори, број 7/71)
[4] Закон о ратификацији Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима („Службени лист СФРЈ – Међународни уговори“, број 7/71)
[5] Закон о ратификацији Конвенција о елиминацији свих облика дискриминације жена („Службени лист СФРЈ – Међународни уговори, број 11/81)
[6] Конвенција МОР број 100 о једнаком награђивању („Службени весник Президијума Народне скупштине ФНРЈ“, број 12/52)
[7] Конвенција МОР број 111 о дискриминацији у погледу запошљавања („Службени лист ФНРЈ – Међународни уговори бр. 3/61)
[8] CM/Rec(2007)13
[9] Закон о потврђивању ревидиране европске социјалне повеае („Службени гласник РС“, број 42/09)
[10] „Службени гласник РС“, број 22/09
[11] „Службени гласник РС“, број 104/09
[12] Закон о високом образовању („Службени гласник РСˮ, број 88/2017, 27/2018 – др. закон и 73/2018), члан 4. став 1, тачка 7
[13] Закон о раду („Службени гласник РСˮ, број 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – одлука УС, 113/2017 и 95/2018 – аутентично тумачење)
[14] Закон о запосленима у јавним службама („Службени гласник РСˮ, број 113/17 и 95/18)
[15] Национална стратегија за унапређење родне равноправности за период од 2016. до 2020. године („Службени гласник РС“, број 4/16)
[16] Национална стратегија за унапређење родне равноправности за период од 2016. до 2020. године („Службени гласник РС“, број 4/16)
[17] „Службени гласник РС“, број 60/13
ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ
Брaнкицa Jaнкoвић
Иницијатива за измену стандарда у поступку за акредитацију високошколских установа 
