бр. 011-00-17/2024-02 датум: 20.5.2024.
МИНИСТАРСТВО ЗА РАД, ЗАПОШЉАВАЊЕ, БОРАЧКА И СОЦИЈАЛНА ПИТАЊА
Немања Старовић, министар
11000 БЕОГРАД
Немањина бр. 22-26
ПРЕДМЕТ: Иницијатива за допуну одредаба чланова 66 – 73. Закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица
Поштовани господине Старовићу,
Повереник за заштиту равноправности примио је више дописа ратног војног инвалида, корисника пензије, који је млађи од 65 година. У дописима је истакнуто да одредбе Закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица[1], којима су прописани услови за остваривање права на инвалидски додатак за ратне војне инвалиде, како је наведено, „изостављају групу ратних војних инвалида који су у пензији, а имају мање од 65 година“, односно да закон овој групи грађана не признаје право на инвалидски додатак.
Исто лице обратило се Поверенику електронским дописом поводом исте ствари 11.3.2020. године, са молбом за подношење иницијативе за измену Закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица, како би ратни војни инвалиди који су млађи од 65 година, а остварили су право на пензију, имали право и на инвалидски додатак за ратне војне инвалиде.
Након тога, Повереник се обратио Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, дописом бр. 07-00-176/2020-02 од 8.2.2021. године, са молбом да нам ово министарство као овлашћени предлагач наведеног закона, појасни разлоге којима се руководило приликом израде законских решења којима су прописани услови и круг лица који могу остварити право на инвалидски додатак ратних војних инвалида.
С тим у вези, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања доставило је одговор Поверенику бр. 011-00-00058/221-11 од 24.2.2021. године, у којем је између осталог наведено да је право на инвалидски додатак ратног војног инвалида прописано одредбама чл. 66-70. Закона, тј. право на инвалидски додатак ратног војног инвалида у радном односу, право на инвалидски додатак незапосленог ратног војног инвалида, као и право на инвалидски додатак ратног војног инвалида који је навршио 65 година живота. У допису је даље наведено да је намера предлагача Закона била да се прописивањем овог права и на наведени начин повећа заштита најтежих и истовремено и најстаријих ратних војних инвалида, односно да се њихова примања не умањују у знатној мери, већ да остану на приближно истом нивоу као и пре навршене 65 године живота. Као разлог за овакво решење Министарство је навело да је услед старости повећана потреба за лечењем и негом старијих ратних војних инвалида, због даљег погоршања њиховог нарушеног здравственог стања. Поред наведеног, Министарство је истакло да ће размотрити могућност да, када се за то стекну финансијске могућности у буџету Републике Србије, прошири корпус права и осталих корисника права из области борачко – инвалидске заштите цивилних инвалида рата.
Повереник за заштиту равноправности се поново обратио Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања дописом бр. 07-00-643/2022-02 од 27.12.2022. године, са иницијативом да се размотре допуне релевантних одредаба Закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица, како би и особе са статусом ратних војних инвалида, које нису навршиле 65 година живота, а оствариле су право на пензију, могле да остваре право на инвалидски додатак, с обзиром да ова лица немају статус ратног војног инвалида у радном односу, као ни незапосленог ратног војног инвалида, нити статус ратног војног инвалида које има навршених 65 година живота, а која сва лица остварују право на инвалидски додатак.
Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања обавестило је Повереника дописом бр. 07-00-35/2023-11 од 20.1.2023. године да ће поново размотрити могућност да, када се за то стекну финансијски услови у буџету Републике Србије, ратни војни инвалиди млађи од 65 година, а који су корсници пензије, могу остварити право на инвалидски додатак.
Имајући у виду да је изабрана нова Влада, а да Закон о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица није измењен, поново подносимо ову иницијативу.
Одредбама чланова 66. до 73. Закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица одређени су услови под којима Законом дефинисане категорије ратних војних инвалида могу остварити право на инвалидски додатак ратних војних инвалида. Категорије ратних војних инвалида које могу остварити право на инвалидски додатак су: 1) Ратни војни инвалиди у радном односу; 2) Незапослени ратни војни инвалиди и 3) Ратни војни инвалиди који су навршили 65 година живота.
Одредбама члана 72. Закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица прописано је да ратни војни инвалид од 1. до 4. групе који је навршио 65 година живота има право на инвалидски додатак ратног војног инвалида који је навршио 65 година живота, да се инвалидски додатак из става 1. овог члана за ратног војног инвалида који је остварио пензију, одређује у месечном износу разлике између основице и остварене пензије у месецу за који се признаје право, као и да се инвалидски додатак из става 1. овог члана за ратног војног инвалида који није остварио право на пензију, одређује у месечном износу 100% од основице. Одредбама члана 73. истог Закона прописано је да се право на инвалидски додатак из члана 72. овог закона може остварити уколико ратни војни инвалид од 1. до 4. групе који је навршио 65 година живота испуњава и услове прописане чланом 70. тач. 5) до 9) овог Закона (да не обавља послове по основу уговора ван радног односа у складу са законом којим се уређује рад и не обавља послове по основу других уговора за које остварује накнаду, да није члан привредног друштва, да није оснивач или члан задруге или друге профитабилне организације, да није предузетник, да није корисник права на месечно новчано примање по овом закону или другим прописима).
Такође, неопходно је указати да је одредбама члана 2. Закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица, прописано да се права утврђена овим законом заснивају на принципу накнаде штете за телесно оштећење, односно губитак живота блиског сродника, а права која припадају борцима, ратним и мирнодопским војним инвалидима, члановима породица палих и умрлих бораца и умрлих војних инвалида заснивају се и на принципу националног признања.
Законом о забрани дискриминације прописано је да акт дискриминације означава свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.[2]
Полазећи од наведених одредаба очигледно се прави разлика по основу старосног доба, и то између ратних војних инвалида – корисника пензије који су навршили 65 година живота и ратних војних инвалида – корисника пензије који су млађи од 65 година живота.
Полазећи од тога да је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у свом допису од 24.2.2021. године, навело да је циљ предлагача Закона био да се „прописивањем овог права на наведени начин повећа заштита најтежих и истовремено и најстаријих ратних војних инвалида, односно да се њихова примања не умањују у знатној мери, већ да остану на приближно истом нивоу као и пре навршене 65 године живота… те да услед старости постоји повећана потреба за лечењем и негом старијих ратних војних инвалида, због даљег погоршања њиховог нарушеног здравственог стања“, а узимајући у обзир да је чланом 2. Закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица прописано превасходно да се права утврђена овим законом заснивају на принципу накнаде штете за телесно оштећење, као и да право на инвалидски додатак могу остварити и ратни војни инвалид у радном односу, као и незапослени ратни војни инвалид, Повереник указује да се наведено прављење разлике у односу на лица која су остварила право на пензију а имају мање од 65 година не може сматрати оправданим.
Узимајући у обзир све наведено, а полазећи од одредаба члана 33. став 1. тачка 7. Закона о забрани дискриминације, Повереник подноси ову иницијативу у циљу допуне чл. 66 – 73. Закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица на начин да и ратни војни инвалиди – корисници пензије који нису навршили 65 година живота, могу остварити право на инвалидски додатак.
Неопходно је да о предузетим радњама обавестите Повереника за заштиту равноправности.
[1] „Сл. гласник РС“, бр. 18/20
[2] Закон о забрани дискриминације („Сл. гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21), члан 2.
ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ
Брaнкицa Jaнкoвић
Иницијатива за допуну одредаба чланова 66 – 73. Закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица