бр. 07-00-00512/2018-02  датум: 29.8.2018.

                                                 МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе Б.Л. из Б. против ЈП „П.С“. У притужби је наведено да је објекат у којем се налази пошта, у улици Г. у З, неприступачан за особе са инвалидитетом, јер се на улазу у објекат налази седам степеника и не постоји изграђена рампа за савладавање те архитектонске баријере. У изјашњењу ЈП „П.С“ између осталог је наведено да се пошта у улици Г. у З. налази у објекту „старом готово два века“ који је део просторно културно-историјске целине – Старо језгро Земуна и да је као такав под заштитом Завода за заштиту споменика културе града Београда. У изјашњењу је такође наведено да је у претходном периоду у ЈП „П.С“ разматрана могућност изградње рампе или покретне платформе како би се обезбедила приступачност овог објекта, али да би за савладавање спољашњег степеништа (три степеника висине 48cm) било потребно да се на јавној површини – тротоару, постави коса рампа максималног нагиба од 8%, дужине 6m, са подестом за манипулацију чија ширина не сме бити мања од 150cm, мерено од отвореног крила улазних врата, тако да би ширина заузећа јавне површине износила 2m од објекта, односно од линије регулације, и да такво техничко решење није у складу са прописима који су на снази. Такође, у изјашњењу је истакнуто да технички није могуће обезбедити ни приступачност унутар самог објекта, јер висинску разлику од 60cm (четири степеника висине 60cm) није могуће савладати постављањем косо подизне платформе чија је стандардна дужина 140cm, а ширина 90cm, јер су димензије улазног предпростора и диспозиција унутрашњег степеништа на само 100cm од улазних врата. Техничке прорачуне и утврђивање постојања техничких могућности за постављање косе рампе за особе са инвалидитетом, извршила су стручна лица запослена у ЈП „П.С.“, односно дипломирани инжењер архитектуре који поседује лиценцу одговорни пројектант архитектонских пројеката, уређења слободних простора и унутрашњих инсталација водовода и канализације издату од стране Инжењерске коморе Србије, о чему су достављени докази. Током поступка је утврђено да је ЈП „П.С“ у циљу превазилажења проблема насталих због неприступачности објекта у улици Г. у З. закључило Уговор о пословној сарадњи бр. 2015-17862/1 од 5. фебруара 2015. године са О. З. и отворило два истурена шалтера П. 11080 Б. 80 у приземљу објекта О.З, улаз из П. улице, који су приступачни особама са инвалидитетом, а који се налазе на удаљености 200m од објекта у улици Г. у З., на којима се пружају исте услуге које се пружају и у П.11080 Б. 80. Након спроведеног поступка Повереник за заштиту равноправности је дао мишљење да ЈП „П.С“ није повредило одредбе Закона о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Повереник за заштиту равноправности је примио притужбу Б.Л. из Б. против ЈП „П.С“. У притужби је наведено да је објекат у којем се налази пошта, у улици Г. у З, неприступачан за особе са инвалидитетом, јер се на улазу у објекат налази седам степеника и не постоји изграђена рампа за савладавање те архитектонске баријере.
   • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је од ЈП „П.С“ затражено да се изјасни о наводима притужбе.
   • У изјашњењу и допунама изјашњења ЈП „П.С“ између осталог је наведено:

• да је ЈП „П.С“ у више наврата разматрана могућност изградње рампе или покретне платформе за објекат поште у улици Г. у З.;
• да се ради о објекту „старом готово два века“ који је у оквиру просторно културно-историјске целине – Старо језгро Земуна и да је под заштитом Завода заштиту споменика културе града Београда;
• да би за савладавање три спољашња степеника преко којих се приступа објекту и висинске разлике од 48m било потребно да се на јавној површини – тротоару, постави коса рампа максималног нагиба од 8%, дужине 6m са подестом за манипулацију чија ширина не сме бити мања од 150cm мерено од отвореног крила улазних врата, тако да би ширина заузећа јавне површине износила 2m од објекта, односно од линије регулације, а да то према прописима који су на снази – није дозвољено;
• да и унутар самог објекта постоје четири степеника и да би било потребно поставити косо подизну платформу дужине 140 cm и ширине 90 cm, али да димензије улазног претпростора и диспозиција унутрашњег степеништа на само 100 m од улазних врата то онемогућавају;
• да на самом улазу и унутар објекта ЈП „П.С“ у улици Г. у З. постоје изузетно велике висинске разлике које онемогућавају проналажење одговарајућег архитектонског решења, односно димензије улазног претпростора и диспозиција унутрашњег степеништа на само 100m од улазних врата не омогућавају смештај платформе који би био у складу са стандардима прописаним Правилником о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објеката, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама;
• да су за утврђивање постојања техничких могућности за постављање косе рампе за особе са инвалидитетом овлашћена стручна лица запослена у ЈП „П.С“, односно дипломирани инжењери архитектуре који поседују лиценцу одговорни пројектант архитектонских пројеката, уређења слободних простора и унутрашњих инсталација водовода и канализације издату од стране Инжењерске коморе Србије;
• да су технички прорачуни засновани на чл. 7 тач. 1 и 4., чл. 10, чл. 11, чл. 12, чл. 13 ст. 1. и ст. 2. тач. 1. и сликама 7. и 8. које су саставни део Правилника о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објеката, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама;
• да је у циљу превазилажења постојећих баријера, ЈП „П.С“ са О. З. закључило Уговор о пословној сарадњи бр. 2015-17862/1 од 5. фебруара 2015. године и отворило два издвојена шалтера, у приземљу објекта у којем се налази општина, која су приступачна особама са инвалидитетом;
• да се у део објекта у коме су смештени истурени шалтери улази из П. улице директно са тротоара и да су врата двокрилна-асиметрична са већим крилом које се отвара и које је опремљено аутоматом за самозатварање и мањим крилом које је фиксирано и има могућност отварања;
• да је у претпростору изграђена рампа за особе са инвалидитетом којом се савладава денивелација пода унутар самог објекта, укупне висине 32 cm односно два степеника;
• да је рампа обложена керамичким плочицама преко којих су постављене противклизне траке, а опремљена је и рукохватом од алуминијумских профила у складу са Правилником о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објеката којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама;
• да део простора О. З. који ЈП „П. С.“ користи за своја два издвојена шалтера представља засебну просторну целину, која је одвојена застакљеном алуминијумском преградом са двокрилним вратима, од којих се једно крило отвара и опремљено је аутоматом за самозатварање, а друго је фиксирано и има могућност отварања;
• да су корисницима поштанских услуга на издвојеном шалтеру у објекту С. О. З. (улаз из П.) доступне исте услуге као и у пошти у улици Г. и то: 1) платне услуге – уплата готовог новца на платни рачун, исплата готовог новца потрошачима на терет рачуна који се воде код пословних банака, услуге за Банку Поштанску штедионицу а.д. Београд (текући рачуни грађана и исплата штедње), услуга Кеш експрес (исплата готовине на адреси, по захтеву власника текућег рачуна код Банке поштанска штедионица а.д. Београд), пријем и наплата чекова по текућим рачунима потрошача, уплата и исплата поштанских, постнет и међународних поштанских упутница, послови у вези са бесплатним акцијама; 2) пријем поштанских пошиљака; 3) продаја поштанских марака и коверата; 4) пријем телеграма.

1.4. У прилогу изјашњења и допуна изјашњења достављени су: 1) фотодокументација П. 11080 Б. 80 у улици Г. у З.; 2) скица улазног простора – основа- П. 11080 Б. 80 у улици Г. у З; 3) мапа удаљености П. 11080 Б. 80 у улици Г. у З. у од истуреног шалтера у објекту Скупштине О. З. улаз из П.; 4) фотодокументација истуреног шалтера П. 11080 Б. 80 у Скупштини о.З.- улаз из П.; 4) допис Радне јединице „З.“ ЈП „П.С“ бр. 2018-92110/7 од 16. августа 2018. године; 5) документација са сајта Завода за заштиту споменика културе града Београда за објекат ЈП „П.С.“ у улици Г. у З.; 6) копија Правилника о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објеката, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама .

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Међу странкама није спорно да је објекат поште у улици Г. у З. неприступачан за особе са инвалидитетом.

2.2. Увидом у фотографије које су достављене уз изјашњење утврђено је, да на улазу у зграду поште у улици Г. у З. постоје архитектонске баријере у виду три степеника на самом улазу и још четири степеника у улазном претпростору који онемогућавају особама са инвалидитетом да несметано уђу у зграду поште.

2.3. Увидом у фотографије достављене уз изјашњење утврђено је, да је истурени шалтер П. 11080 Б. 80 који се налази у објекту С. О. З. и у који се улази из П. улице приступачан за особе са инвалидитетом.

2.4. Увидом у документацију са сајта Завода за заштиту споменика културе града Београда утврђено је да је Земунска пошта, односно објекат ЈП „П.С“  у улици Г. у З. споменик културе.

2.5. Увидом у мапу утврђено је да удаљеност П. 11080 Београд 80 у улици Г. у З. од истуреног шалтера у објекту С. О. З., улаз из П. улице, износи 200m.

2.6. Увидом у допис Радне јединице „З.“ ЈП „П. С.“ бр. 2018-92110/7 од 16. августа 2018. године утврђено је да су корисницима поштанских услуга на шалтеру који се налази у објекту С. О. З. (улаз из П. улице)  доступне следеће услуге: 1) платне услуге – уплата готовог новца на платни рачун, исплата готовог новца потрошачима на терет рачуна који се воде код пословних банака, услуге за Банку Поштанску штедионицу а.д. Београд (текући рачуни грађана и исплата штедње), услуга Кеш експрес (исплата готовине на адреси, по захтеву власника текућег рачуна код Банке поштанска штедионица а.д. Београд), пријем и наплата чекова по текућим рачунима потрошача, уплата и исплата поштанских, постнет и међународних поштанских упутница, послови у вези са бесплатним акцијама; 2) пријем поштанских пошиљака; 3) продаја поштанских марака и коверата; 4) пријем телеграма.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности је приликом одлучивања у овом предмету имао у виду наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су приложени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир  

• Устав Републике Србије[2] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.
• Конвенција о правима особа са инвалидитетом[3] под дискриминацијом по основу инвалидитета подразумева сваку разлику, искључивање или ограничавање по основу инвалидитета, што има за циљ или ефекат нарушења или поништења признавања, уживања или вршења, равноправно са другима, свих људских права и основних слобода у политичкој, економској, друштвеној, културној, цивилној или било којој другој области. Она обухвата и све облике дискриминације, укључујући ускраћивање разумног прилагођавања. Државе стране уговорнице ће забранити сваку дискриминацију по основу инвалидности и гарантоваће особама са инвалидитетом једнаку и ефикасну правну заштиту од дискриминације по било ком основу. Чланом 9. Конвенције између осталог је прописано да ће у циљу омогућавања самосталног живота и пуног учешћа особа са инвалидитетом у свим сферама живота, државе уговорнице предузети одговарајуће мере да особама са инвалидитетом обезбеде приступ, равноправно са другима физичком окружењу, превозу, информацијама и комуникацијама, укључујући информационе и комуникационе технологије и системе, као и другим погодностима и услугама које стоје на располагању јавности. Мере које укључују идентификовање и уклањање баријера за приступ, односе се између осталог и на зграде.
• Закон о забрани дискриминације[4] дефинише дискриминацију као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Поред тога, чланом 26. Закона прописано је да дискриминација особа са инвалидитетом постоји ако се поступа противно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота, док се начин остваривања и заштита права особа са инвалидитетом уређује посебним законом.
• Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом[5], поред тога што уређује општи режим забране дискриминације на основу инвалидитета, прописује и посебан случај дискриминације у вези са пружањем услуга и коришћењем објеката и површина. Одредбама члана 13. став 1. изричито је забрањена дискриминација на основу инвалидитета у погледу доступности услуга и приступа објектима у јавној употреби и јавним површинама, док је ставом 2. истог закона прописано да се под услугом, у смислу овог закона, сматра свака услуга коју, уз накнаду или без ње, правно или физичко лице пружа у оквиру своје делатности, односно трајног занимања. Поред тога, одредбом члана 16. став 1. овог закона прописано је да је власник објекта у јавној употреби, дужан да обезбеди приступ објекту у јавној употреби свим особама са инвалидитетом, без обзира на врсту и степен њиховог инвалидитета, док је ставом 2. прописано да ову обавезу има и друго лице на које је пренето право коришћења, осим ако је са власником, односно надлежним органом уговорено другачије.
• Законом о планирању и изградњи[6], прописано је да се зграде јавне и пословне намене, као и други објекти за јавну употребу морају пројектовати, градити и одржавати тако да се свим корисницима, а нарочито особама са инвалидитетом, деци и старим особама омогући несметан приступ, кретање и боравак, односно коришћење у складу са одговарајућим техничким прописима чији су саставни део стандарди који дефинишу обавезне техничке мере и услове пројектовања, планирања и изградње, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама.
• Пропис који ближе утврђује техничке стандарде приступачности за несметано кретање особа са инвалидитетом јесте Правилник о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објеката, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама[7]. Овим правилником се детаљно прописују услови за планирање простора и пројектовање објеката за особе са инвалидитетом. Приступачност, у смислу овог правилника, резултат је примене техничких решења у пројектовању и грађењу грађевина, којима се особама са инвалидитетом омогућава несметан приступ, кретање, боравак и рад у тим грађевинама на једнакој основи као и осталим особама. Одредбом члана 2. Правилника регулисано је који се објекти могу сматрати објектима за јавно коришћење, па је између осталог прописано да ту спадају поште. Правилником су дефинисани обавезни елементи приступачности, па је члан 5. прописано да је један од ових елемената приступачност за савлађивање висинских разлика. Даље, Правилником је објашњено на које начина превазићи одређене баријере (рампа, коса раван, визуелна и звучна најава и друге).

Анализа навода из притужбе, прилога и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

• Повереник за заштиту равноправности најпре констатује да су у току поступка анализирани само они наводи из притужбе и изјашњења који су од значаја за утврђивање дискриминације. Наводи који се односе на евентуалне пропусте у раду или поступању за које су надлежни други државни органи, нису узети у разматрање.
• Имајући у виду садржину притужбе, као и надлежност Повереника за заштиту равноправности, у конкретном случају потребно је испитати да ли је ЈП „П. С.“ необезбеђивањем приступачности објекта у којем се налази пошта у улици Г. у З., дискриминисало подноситеља притужбе на основу његовог личног својства – инвалидитета.
• Повереник за заштиту равноправности је анализирајући наводе из притужбе и изјашњења утврдио да међу странама није спорно да је улаз у објекат у којем се налази пошта у улици Г. у З. неприступачан за особе са инвалидитетом. Наиме, у притужби је наведено да на самом улазу у пошту у улици Г. у З. постоји седам степеника и не постоји изграђена рампа за савладавање те архитектонске баријере. Потврђујући наводе из притужбе, у изјашњењу ЈП „П. С.“ је између осталог наведено да је у овом јавном предузећу у више наврата разматрана могућност изградње рампе или покретне платформе којом би се обезбедила приступачност објекта у којем се налази пошта у улици Г. у З.
• У току поступка је на основу достављених доказа утврђено да је у ЈП „П. С.“ пре подношења притужбе разматрана могућност адаптације објекта у којем се налази пошта у улици Г. у З. у циљу обезбеђивања приступачности за особе са инвалидитетом. Наиме уз изјашњење су достављени докази да су овлашћена стручна лица запослена у ЈП „П. С.“. Дипломирани инжењер архитектуре који поседује лиценцу: Одговорни пројектант архитектонских пројеката уређења слободних простора и унутрашњих инсталација водовода и канализације издату од стране Инжењерске коморе Србије, утврђивао је постојање техничких могућности за постављање косе рампе за особе са инвалидитетом и превазилажење архитектонских баријера на објекту. Наиме, у току поступка утврђивања могућности адаптације објекта у складу са стандардима приступачности, разматрана је могућност изградње рампе или покретне платформе како би се савладала архитектонска баријера на спољашњем степеништу (три степеника висине 48cm), за шта би било потребно да се на јавној површини – тротоару, постави коса рампа максималног нагиба од 8%, дужине 6m, са подестом за манипулацију чија ширина не сме бити мања од 150cm, мерено од отвореног крила улазних врата, тако да би ширина заузећа јавне површине износила 2m од објекта, односно од линије регулације. Имајући у виду наведено утврђено је да такво техничко решење није у складу са прописима који су на снази. Такође, у току поступака је утврђено да технички није могуће обезбедити ни приступачност унутар самог објекта, јер висинску разлику од 60cm (четири степеника висине 60cm) није могуће савладати постављањем косо подизне платформе чија је стандардна дужина 140cm, а ширина 90cm, јер су димензије улазног предпростора и диспозиција унутрашњег степеништа на само 100cm од улазних врата.
• С обзиром да нису постојали технички услови да се изврши адаптација у складу са прописаним стандардима приступачности, ЈП „П. С.“ је у циљу обезбеђивања доступности поштанских услуга особама са инвалидитетом, закључила Уговор о пословној сарадњи бр. 2015-17862/1 од 5. фебруара 2015. године, са О. З. и отворила два „истурена“ шалтера у приземљу објекта у којем се налази општина, а која се налазе у непосредној близини објекта у улици Г. у З. и који су његов саставни део, као и да су приступачни особама са инвалидитетом.
• Имајући у виду наведено, Повереник за заштиту равноправности је приступио даљој анализи да ли су особама са инвалидитетом на овим истуреним шалтерима доступне исте услуге као и у објекту чији су шалтери издвојени део, односно у објекту у којем се налази пошта у улици Г. у З. Увидом у допис Радне јединице „З.“ ЈП П. С. бр. 2018-92110/7 од 16. августа 2018. године утврђено је да су корисницима на располагању исте услуге као и у објекту у којем се налази пошта у улици Г. у З.
• Имајући у виду све наведено, Повереник за заштиту равноправности је мишљења да је ЈП „П. С.“ предузело све потребне мере и активности из своје надлежности у циљу превазилажења архитектонских баријера на објекту у којем се налази пошта у улици Г. у З. Наиме, услед непостојања техничких могућности да се архитектонске баријере на овом објекту превазиђу и изврши његова адаптација у складу са прописаним стандардима приступачности, ЈП „П. С.“ отворила је истурене шалтере у непосредној близини објекта у улици Г. у З. који задовољава стандарде приступачности и у којем се корисницима пружају исте услуге.

4. МИШЉЕЊЕ

У поступку који је спроведен по притужби Б. Л. из Б. против ЈП „Пошта Србије“ због необезбеђивања приступачности објекта поште у улици Г. у З. особама са инвалидитетом, ЈП „П. С.“ није повредило одредбе Закона о забрани дискриминације.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06)

[3] Закон о потврђивању конвенције о правима особа са инвалидитетом („Службени гласник РС – међународни уговори“, бр.42/09)

[4] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09)

[5] „Службени гласник РС“, бр. 33/06 и 13/16

[6] „СлужбенигласникРС“,бр.72/09,81/09,64/10,24/11,121/12,42/13,50/13,98/13,132/14 и145/14

[7] „Службени гласник РС“, број  22/15

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

Мишљење по притужби Б. Л. против ЈП „П.С.“ због дискриминације на основу инвалидитета у области пружања јавних услуга или при коришћењу објеката и површина