304-26 Мишљење поводом притужбе због дискриминације на основу националне припадности

бр. 07-00-152/2026-02  датум: 14. 9. 2026. године

 

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да поступа по притужбама због повреда одредаба Закона о забрани дискриминације[1], даје мишљења и препоруке и изриче законом утврђене мере, на основу члана 33. став 1. тачка 2. Закона о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09 и 52/21), поводом притужбе коју је поднела АА, Повереник за заштиту равноправности даје

 

МИШЉЕЊЕ

 

У поступку који је спроведен поводом притужбе АА, против Општинске управе Вршац, због дискриминације на основу националне припадности, нису повређене одредбе Закона о забрани дискриминације.

 

О б р а з л о ж е њ е

Поверенику за заштиту равноправности притужбом и допуном притужбе се обратила AА, против Општинске управе Вршац, односно њене матичне служба, због дискриминације на основу националне припадности. Наведено je, између осталог, да притужбу подноси због континуиране, систематске непосредне и посредне дискриминације, административне асимилације, аката виктимизације и опструкције заснованих на њеном личном својству – националној припадности. Истиче да се дискриминаторно поступање Градске управе Вршац манифестује кроз акт Градске управе града Вршца од 06.5.2026. године, потписан од стране в. д. начелника, којим јој је упућено извињење због неоправдано дугог трајања поступка, што доказује свесно и намерно суспендовано поштовање закона Републике Србије. Даље се наводи да је у званичном допису/обавештењу број 208-2-… 24. марта 2026. године, поступајућа матичарка Градске управе Вршац у званичној службеној кореспонденцији самовласно, принудно и систематски ословљава наметнутом транскрипцијом и фонетским исписом „А“. Истиче да њено једино легално, правноснажно и у свим документима регистровано име јесте АА, што је документовано и важећим пасошем. Игнорисање званичног личног документа од стране поступајуће матичарке и насилно наметање промене графичког исписа њеног личног имена представља класичан чин административне асимилације, негације њеног идентитета и непосредне дискриминације на националној основи. Даље наводи да је поступак за упис податка о немачкој националној припадности покренут пред ГУ Вршац дана 21.02.2025. године, а да је орган  био у административном ћутању дуже од 444 дана пре него што је предузео поменуту процесну радњу,  у марту 2026. године. Истиче да је у овом контексту кључно указати на дубоки субјективни осећај дискриминације, маргинализације, због грубог прекорачења рока о одлучивању по њеном захтеву. Наводи да је матична служба Градске управе Вршац у свом допису број 208-2-… извршила арбитрарно и незаконито суспендовање њених дигиталних права. Орган је експлицитно одбио да прихвати њену званичну изјаву о националној припадности која је била потписана важећим српским квалификованим електронским потписом, као и еквивалентним напредним системом електронске идентификације Европске уније (ИД Аустрија). Уместо императивног прихватања дигиталног документа, орган је увео непостојећу процедуралну баријеру, ултимативно захтевајући да приступи физичкој овери писмене изјаве пред јавним бележником или у конзулату, због чега сматра да овакво поступање представља директну, свесну и квалификовану повреду члана 50. и члана 51. став 2. Закона о електронском документу. Даље наводи да је њена национална припадност већ правноснажно утврђена и верификована од стране саме Републике Србије – Решењем Градске општине Врачар, а одбијање ГУ Вршац да уважи правноснажни акт сопствене државе представља школски пример посредне дискриминације. Даље наводи да је  је у поступању Градске управе Вршац присутана јасна, систематски и несумњива намера дискриминације, директно праћена елементом отворене виктимизације из члана 9. Закона о забрани дискриминације. Појашњава да је дана 30.4.2026. године, електронским путем, поднела органу посебан захтев ради обуставе незаконите праксе паралелне употребе два облика личног имена, који је верификован сопственим квалификованим електронским потписом, Одлучујући о предметном захтеву, орган је у експресном року донео негативно решење од 05.5.2026. године, против којег је дана 19.5.2026. године изјављена жалба другостепеном органу. Првостепени орган је у потпуности прихватио и признао процесну валидност њеног квалификованог електронског потписа на захтеву од 30.4.2026. године, док у основном поступку (који датира још од 21.02.2025. године) орган тврди да је њен е-потпис „недовољан“ за обичну изјаву о националној припадности. Наводи да оваква селективна хитност, усмерена искључиво на доношење негативног акта, јасно доказује да орган користи своја јавна овлашћења као инструмент институционалне одмазде (виктимизације), са намером да је казни због претходног легитимног иницирања поступака пред контролним органима Републике Србије (Заштитником грађана и Повереником). Такође, наводи да поред повреде процесне форме, унети подаци о њеним  родитељима су и фактички неажурни и нетачни (попут презимена мајке), чиме је извршена и противзаконита обрада нетачних података о личности трећих лица.

 

Подноситељка притужбе наводи да из ових чињеница и поступања ГУ Вршац произлази узрочно-последична веза између њеног личног својства – статуса држављанке Р. Н. и припаднице званично признате немачке националне мањине.  Сматра да је у конкретном случају извршен акт директне и посредне дискриминације, административне асимилације и накнадне процесне одмазде, због чега је предложила да Повереник за заштиту равноправности, хитно спроведе даљи поступак и донесе мишљење  којим се утврђује да је Градска управа Вршац (Матична служба Вршац), предузимањем описаних аката чињења и нечињења извршила директну и посредну дискриминацију, повреду личног достојанства, акт административне асимилације и квалификовани облик виктимизације, на основу њеног личног својства – националне припадности и статуса држављанке Р. Н.

 

У прилогу притужбе и допуне притужбе достављени су докази који су наведени у притужби, међу којима и: фотокопија дописа и писано извињење вршиоца дужности начелника Градске управе Вршац од 06.5.2026. године; фотокопија решења Градске управе Вршац, Одељења за општу управуод 05.5.2026. године; фотокопија жалбе против решења од 05.5.2026. године,  фотокопија писаног одговора подноситељке притужбе од 15.5.2026. године;  допис/Обавештење поступајуће матичарке Градске управе Вршац од 24.3.2026; фотокопијаопија важеће путне исправе Р. Н, фотокопија ургенције упућене Министарству државне управе и локалне самоуправе 13.5.2026. године, фотокопија захтева за покретање хитног инспекцијског и покрајинског надзора упућеног Покрајинском секретаријату за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице АП Војводине од 18.5.2026. године, фотокопија решења  Градске управе града Београда  од 31.3.2026. године.

Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 37. Закона о забрани дискриминације[2], па је у току поступка затражено изјашњење од начелника Градске управе Вршац. У изјашњењу начелника Градске управе Вршац, између осталог, наведено да је подноситељка притужбе 3.3.2025. године поднела захтев за упис податка о националној припадности у матичну књигу рођених, као и да су уз захтев достављени: Изјава о националној припадности (додатно електронски сигнирана), копија пасоша Србије, копија пасоша Н., извод из матичне књиге рођених. Даље је наведено да је 24.3.2026. године подноситељки захтевa послато обавештење у смислу чл. 59. ЗУП-а  да je потребно да уреди свој захтев, тако што ће оверити изјаву о националној припадности у дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије. Наведено обавештење je садржало и упозорење да ће захтев бити одбачен у складу са чл. 59. ст. 2. и чл. 92. ст. 1. т. 6) ЗУП-а, ако не буде уређен у року од 15 дана. Пошто подноситељка није у остављеном року уредила свој захтев, исти је одбачен решењем од 7.5.2026. године. Подноситељка захтева je изјавила жалбу на поменуто решење дана 19.5.2026. године. У изјашњењу се даље наводи да је притужба  потпуно неоснована, јер нико у Градској управи града Вршца није вршио, нити жели да врши „насилну асимилацију идентитета“ подноситељке притужбе. С тим у вези, извињење начелника Градске управе од 6.5.2026. године упућено je искључиво због дугог трајања поступка, што не значи да je њен захтев био уредан. Поводом навода притужбе да се таква „опструкција не примењује према грађанима већинске националне припадности у редовним поступцима“, у изјашњењу се наводи да су ови наводи нетачни јер је подноситељка притужбе била у редовном поступку, a не у неком ванредном поступку, како би се могло разумети из њених речи, а поред тога имала је обавезу да уреди свој захтев, тако што ће своју изјаву о националној припадности предати у дипломатско-конзуларном представништву (ДКП) Републике Србије (или je оверити пред јавним бележником). Она то није учинила и захтев je одбачен у складу са чл. 59. ст. 2. и чл. 92. ст. 1. ЗУП-а. Истиче се да је поступак  потпуно исти за све у истој ситуацији. Сваки држављанин, или држављанка Републике Србије, са пребивалиштем у иностранству би морао захтев да преда преко ДКП Републике Србије. To важи и за припаднике већинске нације и за припаднике свих националних мањина. Захтев за упис српске националне припадности у МКР би, под овим условима, једнако био одбачен као и упис било које мањинске националне припадности.

 

Даље се у изјашњењу наводи да подноситељка притужбе потпуно погрешно тумачи одредбе Закона о матичним књигама. Према чл. 16. овог закона „Подаци у матичне књиге уписују се на српском језику, ћириличним писмом“. У чл. 17. истог закона прописано је: „Лично име детета, родитеља, супружника и умрлог уписује се на српском језику, ћириличким писмом, a припадници националне мањине имају право на упис личног имена према језику и правопису припадника националне мањине, што не искључује паралелан упис личног имена и на српском језику, ћириличким писмом.“ Упутством о вођењу матичних књига и обрасцима матичних књига, у тачки 15. став 2. прописано je: „Лично име детета, родитеља, супружника и умрлог припадника националне мањине уписује се у матичне књигу на језику и писму националне мањине после уписа на српском језику ћириличким писмом, испод њега истим обликом и величином слова.“ У складу са напред наведеним прописима име подноситељке притужбе je уписано у матичну књигу рођених. Потпуно je неосновано тврдити да je „А.“ наметнута транскрипција. Упис личног имена на српском језику, ћириличким писмом, није диспозитивне природе. Управо je супротно. Упис личног имена на српском језику, ћириличким писмом, je императивног карактера. У свом изјашњењу наводи да примена чл. 17. Закона о матичним књигама никако не може представљати „класичан чин административне асимилације, негације идентитета и непосредне дискриминације“, како то произвољно тврди подноситељка притужбе. С тим у вези, истиче да у изводу матичне књиге рођених у рубрици „име“ пише „А.“, a испод тога „A”. To je пример поштовања прописа о матичним књигама, a не превођење графеме „х“ у ,,ks“. Такође, не може се говорити о директном кршењу законског овлашћења и наметање идентитетског обрасца већинског народа,  већ је пример поштовања права припадника националних мањина, да њихова лична имена буду уписана и према језику и правопису припадника националне мањине. Даље је у изјашњењу појашњено да се подноситељка притужбе позива на предмет пред Европским судом за људска права Mentzen vs Latvia, мада je овде држава Летонија добила спор, одн. Европски суд за људска права je одлучио да je захтев подноситељке представке недопуштен, пошто летонским прописима нису повређене европске конвенције и стандарди. Презиме Менцен (Mentzen) се пo летонским прописима пише ,,Mencena“ (у летонском језику се „tz“ пише „с“) , a презиме у облику „Mentzen“ се може уписивати само у посебне напомене „special remarks“. При томе je држава Летонија добила спор, одн. Европски суд за људска права je одлучио да je представка недопуштена. Такође, подноситељка притужбе се позива и на предмет Burghartz vs Switzerland, који пo својој садржини нема ништа заједничко са поступком који је покренула подноситељка притужбе. У предмету Burghartz vs Switzerland се радило о томе да мужу  није омогућено да при закључењу брака узме презиме своје жене, па је нејасно какве то има везе са уписом националне припадности у матичну књигу рођених. Исто je и са предметом Kunsberg Sarre vs Austria. Аустрија je 1919. године укинула Nobility Act (Adelsaufhebungsgesetz), и од тада титуле нису могле да буду уписане у МК као део презимена, укључујући и титулу „фон“ („von“). To што локалне власти у Грацу нису дозволиле упис речи „фон“ („von“) уз презиме, нема никакве сличности са предметом на који се жали подноситељка притужбе, тако да нема ни основа за позивање на овај предмет Kunsberg Sarre vs Austria.

 

У изјашњењу се даље истиче да је  подноситељка притужбе имала обавезу да уреди свој захтев, тако што ће своју изјаву о националној припадности предати у дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије (или je оверити пред јавним бележником). Она то није учинила и захтев je одбачен у складу са чл. 59. ст. 2. и чл. 92. ст. 1. ЗУГ1-а. Oна je телефонски контактирала матичаре из Матичног подручја Вршац, па joj je том приликом објашњено како да уреди свој захтев. Грешка наших матичара je била у томе што нису поступили пo одредбама ЗУП-а, тј. нису послали обавештење у складу са чл. 59. ЗУП-а. Ta грешка je исправљена 25.3.2026. године, слањем наведеног обавештења. Даље, објашњавајући своју „личну, проживљену дискриминацију” подноситељка притужбе се позвала на предмет Илић и др. против Србије. Предмет се односи на смрт беба у болницама у периоду 1974. – 2007. године, у случајевима где je постојала сумња да бебе нису умрле, већ су дате на усвајање. Јасно je да нема никакве сличности између ова два предмета, тако да je позивање на предмет Илић и др. против Србије потпуно неосновано. Наводи се у изјашњењу да подноситељка притужбе представља ГУ Вршац као острво анахронизма у „напредном систему електронске идентификације Европске уније“. Она приказује да je њен захтев одбачен, зато што je потписан „дигитално“, међутим захтев je одбачен зато што изјава о националној припадности није оверена у дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије. Ha исти начин захтев би био одбачен и да je потписан својеручно. Начин потписивања уопште није био од значаја при одбацивању захтева. При том и у овом случају подноситељка притужбе се позвала на предмет који нема никакве сличности са њеним предметом (Airey vs Ireland). Поменути предмет се односио на недозвољеност развода брака у Ирској у то време, 70-е године 20. века, пa се г-ђа Airey због тога обратила Европском суду за људска права.

 

Такође, подноситељка се жали да je решење ГУ града Вршца којим је одбијен њен захтев за исправку личног имена, донето „у експресном року“. Ha тај начин подноситељка притужбе je у ажурном поступању Градске управе пронашла „намеру дискриминације (animus discriminandi). Даље је у притужби  инсинуација да је електронски потпис у једном предмету „недовољн“, а у другом процесно беспрекоран. Истина je да je један захтев одбачен зато што изјава о националној припадности није оверена у дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије. Ha исти начин захтев би био одбачен и да je потписан својеручно. У другом случају није се радило о упису националне припадности у МКР, па се зато није тражило да захтев буде предат преко ДКП Републике Србије. Тачно je да су у диспозитиву наведеног решења наведена имена родитеља подноситељке захтева, (што je непотребно), али из тога никако не произлази да је то урађено „тендециозно“. To су подаци из МКР и не представљају „улажење у породичне и биолошке анализе“. Захтев je одбијен као неоснован, a поменути подаци нису били од значаја за мериторно решавање у наведеном предмету. Ажурно поступање у истом предмету не може се третирати као „инструмент институционалне одмазде (виктимизације)“ како то неистинито приказује подноситељка притужбе. Такође,  подноситељка притужбе не разликује два различита поступка: упис у посебан бирачки списак и упис података у матичну књигу рођених (МКР). To што je Решењем бр. Градске управе града Београда од 31.3.2026. године, (као и „решењем Градске општине Врачар из 2016. године“) подноситељка притужбе уписана у Посебан бирачки списак  националне мањине, њој омогућава само да гласа на изборима за Национални савет  националне мањине и то се не може користити у друге сврхе. Упис je извршен на основу Закона о националним саветима националних мањина са једином сврхом давања могућности учешћа на изборима за Национални савет  националне мањине. Упис личног имена врши се искључиво на основу Закона о матичним књигама. Поступак уписа података у МКР нема никакве везе са уписом у Посебан бирачки списак. У изјашњењу је на ведено да када би се послужили аналогијом, ако неко има уверење о здравственом стању да би могао да ради одређене послове, то не значи да може да исто уверење користи за потребе полагања возачког испита. Даље је указано да су на истој страни и потпуно наведене неутемељене оптужбе за „институционалну опструкцију и шиканирање странке“. Наводи да није било никаквих незаконитости, као и да не спори да je један од поменутих поступака трајао неоправдано дуго, односно дуже него што je то ЗУП-ом предвиђено. Такође подноситељка притужбе инсинуира да je жртва дискриминације и институционалног кажњавања, а као разлог дискриминације наводи статус држављанке CP Н. и припадност националној мањини. Управо je супротно. Сваки грађанин или грађанка Србије пролази кроз исти поступак кад жели да упише своју националну припадност у матичну књигу рођених. Грађанин српске националности са пребивалиштем у Б. исто би морао да подноси захтев преко ДКП Републике Србије у Б., ако би желео да упише своју националну припадност у МКР. Исто важи и за припаднике свих националних мањина. Н. мањина није никакав изузетак, a подноситељка притужбе примену прописа Републике Србије представља као дискриминацију.  Даље, подноситељка притужбе се позива и на предмет Акдивар u остали против Турске. У наведеном предмету чланови породице Акдивар (који су курдске националности) су, од стране турских снага безбедности, протерани из свог села, a њихове куће су уништене, због чега сматра да се ни поводом овог предмета на који подноситељка указује не може наћи сличност са предметом притужбе која је поднета Поверенику. На крају наводи да Градска управа града Вршца (као ни њена Матична служба), преко својих поступајућих службеника и одговорних лица није извршила директну, нити посредну дискриминацију, повреду личног достојанства, акт административне асимилације и квалификовани облик виктимизације према подноситељки притужбе, на основу њеног личног својства – националне припадности и статуса држављанке CP Н., због чега сматра да притужбу треба одбити у потпуности као неосновану.

 

У прилогу изјашњења достављени су: Обавештење Градске управе града Вршца, од 24.3.2026. године, Фотокопија Решења Градске управе града Вршца од 7.5.2026. године, Фотокопија Решења градске управе града Београда од 31.3.2026. године, Фотокопија Решења Градске управе града Вршца брод 5.5.2026. године, Извињење Начелника Градске управе града Вршца од 6.5.2026. године.

 

Увидом у обавештење Градске управе Вршац од 24.3.2026 године утврђено је да је подноситељки притужбе, а поводом њеног захтева за упис података о националној припадности, електронским путем упућено обавештењe да је потребно да уреди захтев за упис података о националној припадности у матичну књигу, односно да овери изјаву о националној припадности пред јавним бележником, или у дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије. Наведено је да је потребно да захтев уреди у року од 15 дана од дана пријема обавештења, а уколико не уреди захтев у року од 15 дана, исти ће бити одбачен у складу са чланом 59.став 2. ЗУП-а и члана 92.став 1. тачка 6. ЗУп-а.

 

Увидом у решење Градске управе Вршац од 7.5.2026. године, утврђено је да се одбацује захтев за упис података о националној припадности у матичну књигу рођених АА, док је у образложењу овог решења наводи да је поднела захтев за упис података о националној припадности  у матичне књиге 3.3.2025. године матичној служби Градске управе града Вршца. Даље је наведено да је дана 25.3.2026. године матичар матичног подручја Вршац послао обевештење да уреди захтев тако што ће овереити изјаву о националној припадности пред јавним бележником, или у дипломатско-конзуларном представништву Републке Србије, у року од 15 дана, уз упозорење да ће наведени захтев, ако не буде уређен, бити одбачен у складу са одредбама ЗУП-а. У образложењу је даље наведено да је 3.4.2026. године подносилац захтева путем и-мејла послао Градској управи града Вршца „хитну нотификацију о админоистративној опструкцији и последњу опомену пред ескалацију“. Како подносилац захтева није у остављеном року од 15 дана од пријема обавештења уредио свој захтев за упис података о националној припадности у матичну књигу рођених, чланом 92. став 1. тачка 6. ЗУП-а предвиђено је да орган решењем одбацује захтев старнке којим је покренут поступак, ако захтев не буде уређен у року који је одређен. С обзиром на наведено, на основу члана 59. ст. 2. и чл. 92 ст.1. ЗУП-а одлучено је као у диспозитиву овог решења.

 

Утврђено је да је против наведеног решења подноситељка притужбе изјавила жалбу другостепеном органу.

 

Увидом у решење  Градске управе града Београда од 31.3.2026. године, утврђено је да је наведеним решењем извршена измена личних података у Посебном бирачком списку н. националне мањине са Г. A тако да гласи: Б. A.

 

Увидом у решење Градске управе града Вршца од 5.5.2026. године одбијен је захтев за исправку личног имена АА, као неоснован. У образложењу наведеног решења наведено је да је АА поднела захтев за исправку личног имена, наводећи да је њено „једино, право и законско име Alexandra“, као и да су повређена њена уставна права. У образложеу је даље наведено да је име подноситељке захтева уписано у складу са Законом о матичним књигама и Упутством о вођењу матичних књига и обрасцима матичних књига. Наведено је да подноситељки захтева није ускраћено, већ је омогућено да користи своје писмо, јер је унет облик  A., а упис имена ћириличним писмом, уз изворни облик A., у складу је са Законом о матичним књигама.

 

У  допису/писаном извињењу начелника Градске управе града Вршца од 6.5.2026. године, наведено је, између осталог, да Градска управа града Вршца није благовремено предузела процесне радње у складу са ЗУП-ом, чиме је дошло до прекорачења рокова за одлучивање и повреде права на добру управу. Даље је наведено да је Градска управа већ предузела мере за наставак поступка слањем Обевештења о уређењу поднеска о 24.3.2026. године, како би се у најкраћем року донела законита одлука. На крају је наведено „још једном изражавам искрено жаљење због административног застоја и непријатности које Вам је оваква ситуација проузруковала.“

 

Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе садржане у притужби и изјашњењима, достављене доказе, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

 

Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[3] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације.

 

Устав Републике Србије[4] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.[5]

 

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.

У члану 45а став 6. Закона о матичним књигама[6] прописано је да пунолетно лице, коме у матичној књизи рођених није уписан податак о националној припадности или уколико жели да се тај податак брише или промени, може то учинити на основу изјаве дате на записник пред матичаром који води матичну књигу рођених.

Имајући у виду надлежност Повереника за заштиту равноправности, предмет анализе у овом случају ограничен је на утврђивање постојања дискриминације, у складу са одредбама Закона о забрани дискриминације, док указивање на постојање евентуално других повреде права (ћутање управе, одлучивање у законом прописаним роковима, потписивање аката електронским потписом, правноснажност и извршност акта и сл) нису разматране јер не спадају у надлежност овог државног органа.

На основу утврђеног чињеничног стања, Повереник констатује да је подноситељка притужбе 21.3.2025. године поднела захтев за упис податка о националној припадности Матичној служби Градске управе града Вршца, који је потписала квалификованим електронским потписом (ID Austria). Због пропуста да поступи у законом прописаном року, Градска управа града Вршца упутила је подноситељки притужбе писано извињење 6.5.2026. године.

Утврђено је и да је Градска управа града Вршца дописом од 24.3.2026. године обавестила подноситељку притужбе да је потребно да уреди захтев за упис податка о националној припадности, односно да изјаву о националној припадности овери пред јавним бележником или у дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије, уз упозорење да ће захтев бити одбачен уколико га не уреди у остављеном року. Како подноситељка притужбе у остављеном року није поступила по захтеву за уређење поднеска, Градска управа града Вршца је њен захтев решењем одбацила, позивајући се на одредбе Закона о општем управном поступку.[7]

Неспорно је и да је подноситељка притужбе уписана у посебан бирачки списак н. националне мањине, али да у матичној књизи рођених нема уписан податак о националној припадности, због чега се и обратила Матичној служби Градске управе града Вршца.

Повереник најпре истиче да је Законом о матичним књигама прописано да се податак о националној припадности уписује на захтев, односно на основу изјаве која се даје пред матичарем и уноси у записник.[8] Повереник указује да је наведени закон донела Народна скупштина Републике Србије, да је закон на снази и да је обавезујући за све учеснике у поступку.

У том смислу, Повереник даље указује да се питање уставности закона решава у поступку пред Уставним судом, који је, у складу са чланом 168. Устава Републике Србије, надлежан да одлучује о уставности и законитости закона и других општих аката.[9] Иницијативу за покретање поступка за оцену уставности и законитости може поднети и физичко лице.

С тим у вези, Повереник констатује да је Матична служба била дужна да примењује Закон о матичним књигама и да захтев за упис националне припадности разматра у поступку и на начин прописан тим законом. У складу са Законом о општем управном поступку, записник који је састављен у складу са законом представља јавну исправу и доказ о току и садржини предузетих радњи и датих изјава, осим у деловима на које је стављена примедба.[10] Прописивањем да се изјава о националној припадности даје пред матичарем и уноси у записник, законодавац је тој изјави дао посебан доказни значај и обезбедио њену аутентичност и веродостојност.

Такође, дипломатско-конзуларна представништва Републике Србије воде матичне књиге, при чему се одредбе Закона о матичним књигама које се односе на матичне књиге које воде надлежни органи у Републици Србији сходно примењују и на матичне књиге које се воде у дипломатско-конзуларним представништвима.

Поводом навода из притужбе да је подноситељка дискриминисана тиме што јој је орган управе, односно начелник Градске управе града Вршца, упутио писано извињење због дужине трајања управног поступка и неблаговременог предузимања процесних радњи, Повереник указује да се наведено поступање не може квалификовати као дискриминација нити као повреда одредаба Закона о забрани дискриминације.

Наиме, како је наведено у допису Градске управе града Вршца, орган по захтеву подноситељке притужбе за упис податка о националној припадности у матичну књигу рођених није благовремено предузео процесне радње у складу са Законом о општем управном поступку, због чега је дошло до прекорачења рокова за одлучивање и повреде права на добру управу. Питање благовремености рада органа управе, међутим, није предмет одлучивања Повереника у поступку заштите од дискриминације, већ може бити предмет поступања надлежних органа, укључујући управну инспекцију.

Градска управа града Вршца је након тога наставила поступак по захтеву подноситељке притужбе и дописом од 24.3.2026. године обавестила је о начину на који је потребно да уреди захтев, односно да у року од 15 дана достави оверену изјаву о националној припадности дату пред јавним бележником или у дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије. Подноситељка притужбе је поводом овог обавештења доставила изјашњења 3.4. и 15.5.2026. године, али није доставила тражену оверену изјаву.

Због тога је Градска управа града Вршца решењем од 7.5.2026. године одбацила њен захтев, позивајући се на члан 92. став 1. тачку 6. Закона о општем управном поступку, којим је прописано да се захтев одбацује ако није уређен у року који је орган одредио.[11]

Повереник је, с тим у вези, оценио да Градска управа града Вршца, односно њена Матична служба, доношењем наведеног решења није извршила дискриминацију на основу било ког личног својства подноситељке притужбе, укључујући лично својство наведено у притужби. Из образложења решења произлази да је разлог за одбацивање захтева било непоступање по налогу за уређење поднеска, а не неко лично својство подноситељке притужбе. На наведено решење подноситељка је имала право жалбе другостепеном органу, у складу са поуком о правном средству.

Анализом овог акта, према оцени Повереника, није утврђена узрочно-последична веза између поступања Градске управе и било ког личног својства подноситељке притужбе. Другим речима, из садржине решења не произлази да би орган другачије поступио према другом лицу које се налази у истој ситуацији, а које такође није доставило документацију чије је достављање наложено.

У изјашњењу Градске управе наведено је да се исти поступак примењује на све грађане који се налазе у истој ситуацији, односно да би сваки грађанин Републике Србије са пребивалиштем у иностранству морао захтев да поднесе дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије, те да би захтев за упис било које националне припадности био одбачен под једнаким условима уколико не би био поднет у складу са законом. Повереник је, анализирајући релевантне прописе, оценио да се прописани поступак једнако примењује на све грађане и грађанке Републике Србије који желе да упишу податак о својој националној припадности у матичну књигу рођених.

Поводом навода подноситељке притужбе да њен квалификовани електронски потпис није уважен приликом подношења захтева за упис националне припадности, Повереник указује на одредбе члана 50. Закона о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању. Тим чланом је прописано да се електронском потпису не може оспорити пуноважност или доказна снага само због тога што је у електронском облику, као и да квалификовани електронски потпис има исто правно дејство као својеручни потпис. Истовремено, прописано је да квалификовани електронски потпис може заменити оверу својеручног потписа само ако је таква могућност предвиђена посебним законом.[12]

У конкретном случају, Повереник указује да Закон о матичним књигама не предвиђа могућност да се прописани начин давања изјаве о националној припадности замени квалификованим електронским потписом. Тим законом је предвиђено да се изјава даје пред матичарем и уноси у записник, односно да се, у околностима релевантним за конкретан случај, оверена изјава достави на начин који је орган навео. Стога, према оцени Повереника, чињеница да је захтев био потписан квалификованим електронским потписом није била одлучујућа за његово одбацивање.

Наиме, Градска управа града Вршца је навела да је захтев одбацила зато што уз њега није достављена изјава о националној припадности оверена у дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије, те да би захтев био одбачен и да је био потписан својеручно. Према томе, начин потписивања захтева, сам по себи, није био разлог за његово одбацивање.

У поступку је утврђено и да је подноситељка притужбе уписана у посебан бирачки списак н. националне мањине, у складу са Законом о националним саветима националних мањина. Међутим, поступак уписа податка о националној припадности у матичну књигу рођених спроводи се на основу Закона о матичним књигама, због чега је реч о два различита управна поступка. Чињеница да је подноситељка уписана у посебан бирачки списак немачке националне мањине омогућава јој остваривање права која произлазе из тог уписа, укључујући гласање на изборима за Национални савет н. националне мањине, али сама по себи не значи да је податак о националној припадности аутоматски уписан и у матичну књигу рођених.

Поводом навода подноситељке притужбе да је повређен члан 9. Закона о забрани дикриминације, доношењем негативног решења Градске управе града Вршца од 5.5.2026. године, Повереник указује да је неспорно да је подноситељка притужбе 30.4.2026. године, поднела Градској управи Вршац захтев (потписан квалификованим електронским потписом) за исправку личног имена, наводећи да је њено „једино, право и законито име „A“. Одлучујући по наведеном захтеву, Градска управа града Вршца је решењем од 5.5.2026. године, одбила захтев као неоснован, наводећи да је  име подноситељке притужбе наведено и уписано у складу са чланом 16. и 17. Закона о матичним књигама, и Упутством о вођењу матичних књига, односно на српском језирку ћириличким писмом (А.), а затим и према језику и правопису припаднице националне мањине A. На овај начин име подноситељке притужбе је и уписано у матичној књизи.

Чињеница да је Градска управа града Вршца благовремено донела решење од 5.5.2026. године по захтеву од 30.4.2026. године, као и чињеница да је прихватила квалификовани електронски потпис на том захтеву, не могу се довести у везу са било којим личним својством подноситељке притужбе. Наиме, за подношење захтева за промену, односно исправку личног имена, за разлику од захтева за упис податка о националној припадности, није био прописан исти посебан начин поступања који би подразумевао оверу изјаве и њено подношење дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије.

С тим у вези, Повереник указује да се примена прописа у конкретном случају од стране Градске управе града Вршца не може квалификовати као дискриминација. Такође, ажурно поступање Градске управе Вршац доношењем решења од 5.5.2026. године (по захтеву од 30.4.2026) године, и прихватањем њеног електронског потписа у овом захтеву не може се довести у везу ни са једним личним својством подноситељке притужбе. Подношење захтева од 30.4. (за измену личног имена) није у складу са прописима захтевало оверу и предају у Дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије, јер се није радило о упису националне припадности у матичну књигу.

Имајући у виду све наведено, Повереник је, на основу члана 33. став 1. тачка 2. и члана 39. став 1. Закона о забрани дискриминације, дао мишљење да Градска управа града Вршца, односно њена Матична служба, није повредила одредбе Закона о забрани дискриминације.[13]

Против правних аката које Повереник доноси у оквиру своје надлежности, у складу са законом, није прописана могућност изјављивања жалбе или приговора.

[1]  Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, бр. 22/2009 и 52/2021) члан 33. став.1. тачка.1.

[2] „Службени гласник РС”, број 22/2009 и 52/2021

[3] „Службени гласник РС“, бр. 22/2009 и 52/2021

[4] „Службени гласник РС”, бр. 98/2006

[5] Устава Републике Србије, члан 21.

[6] „Службени гласник РС“, бр. 20/2009, 145/2014 и 47/2018

[7] Закон о општем управном поступку („Службени гласник РС“, бр. 18/2016, 95/2018 – аутентично тумачење и 2/2023 – одлука УС), члан 92. став 1. тачка 6.

[8] Закон о матичним књигама, члан 45а, којим је уређен упис податка о националној припадности у матичну књигу рођених.

[9] Устав Републике Србије, члан 168.

[10] Закон о општем управном поступку, члан 63.

 

[11] Закон о општем управном поступку, члан 92. став 1. тачка 6.

[12] Закон о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању, члан 50. ст. 1–5.

 

[13] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, бр. 22/2009 и 52/2021), члан 33. став 1. тачка 2. и члан 39. став 1.

 

ПОВЕРЕНИК ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ
Милан Антонијевић


microsoft-word-icon304-26 Мишљење поводом притужбе због дискриминације на основу националне припадности Download


back to top