бр. 07-00-569/2026-02  датум: 18. 9. 2026. године

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да поступа по притужбама због повреда одредаба Закона о забрани дискриминације^[1], даје мишљења и препоруке и изриче законом утврђене мере, на основу члана 33. став 1. тачка 2. Закона о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09 и 52/21), поводом притужбе коју је поднеo А.А. Повереник за заштиту равноправности даје

МИШЉЕЊЕ

У поступку поводом притужбе А.А. против Поште Србије доо због дискриминације на основу инвалидитета, нису повређене одредбе Закона о забрани дискриминације.

О б р а з л о ж е њ е

Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратио А.А. из … против послодавца Пошта Србије доо, због дискриминације на основу инвалидитета. У притужби је, између осталог, наведено:

• да је запослен у Пошти доо и да има статус инвалида рада, високо образовање и дугогодишњи радни стаж у предузећу;
• да се у претходном периоду званично обраћао директору радне јединице, као и директору за кадрове предузећа, да захтевом за напредовање у служби и распоређивање на радно место које одговара његовој стручној спреми и здравственим могућностима, али да је одбијен;
• да је у истом периоду сведок дискриминације и неједнаког третмана запослених јер менаџмент предузећа омогућава напредовање запосленима са знатно мање радног стажа, мимо јасних и законских критеријума (као директан пример наводи колегиницу која је добила решење о напредовању и распоређена је на радно место вишег контролора потпуно без правног основа и јасних критеријума);
• да се налази у тешкој породичној ситуације, јер брине о болесним родитељима, да је претрпео породичну трагедију због смрти сестре у њеној двадесетој години и да није добио институционалну подршку од послодавца већ је доживео дискриминацију и игнорисање;
• сматра да му је ускраћено право на једнаку могућност напредовања.

У прилогу притужбе достављена су следећа документа: 1) обавештење Поште од 3. априла 2026. године у вези захтева за распоређивање; 2) решење НСЗ о процени радне способности; 3) медицинска документација; 4) признања за 10 и 20 година рада у Пошти Србије доо и 5) дипломе и уверења о стеченом образовању.

Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 37. Закона о забрани дискриминације, па су у току поступка затражена изјашњења од Поште Србије доо. У изјашњењу је наведено:

• да је А.А. засновао радни однос на неодређено време у Јавном предузећу Пошта Србије, сада Пошта Србије доо 1. јуна 2005. године, на шалтерским пословима са средњом економском школом, а 6. фебруара 2007. године Анексом број 2 Уговора о раду, премештен је на послове техничара у пошти III, због потреба процеса и организације рада, у циљу ефикаснијег и рационалнијег коришћења стручног потенцијала кадрова у радној јединици;
• да је у периоду од 2010. године до 2012. године, именованом пружена могућност да ради на више вреднованим пословима – техничара за шалтерске послове II, за које време је обављао наведене послове у више пошта. С обзиром да су управници пошта у којима је обављао послове техничара за шалтерске послове II, сукцесивно подносили писане пријаве на његов рад и понашање, поново је анексом уговора од 16. октобра 2012. године, премештен на послове техничара у пошти III;
• да је, због здравствених ограничења која су проузрокована повредом ван радног места, запослени А.А. 2016. године упућен у Националну службу за запошљавање, Филијалу за …, ради процене да ли послове на које је распоређен, техничар у пошти III, може да обавља са или без ограничења;
• да је именованом утврђен 1. степен тешкоћа и препрека у раду, и потврђено је да и даље може да обавља послове техничара у пошти III, уз поштовање ограничења наведених у решењу Националне службе за запошљавање, која укључују забрану рада у сменама, прековременог рада, рада са наметнутим ритмом и већих психофизичких оптерећења, а која ограничења су од послодавца у потпуности испоштована;
• да у складу са Правилником о организацији и систематизацији послова у ЈП „Пошта Србије“ послови техничара за шалтерске послове II представљају послове који потенцијално могу проузроковати висок степен стреса због константног, директног контакта са корисницима поштанско-финансијских услуга, могућих конфликтних ситуација, те би поновно распоређивање именованог на наведене послове било у директној супротности са ограничењима установљеним Решењем националне службе за запошљавање, нарочито у делу који се обавезује послодавца да запосленом обезбеди обављање послова који не захтевају рад са наметнутим ритмом и већим психофизичким оптерећењима;
• да послови техничара у пошти представљају тзв. „позадинске“ послове односно послове преузимања, отпреме и евиденције приспелих закључака, отпреме приспелих пошиљака, као и послове решавања рекламација, потраживања, примања и прераде поштанских пошиљака, из чега произлази да се исти обављају без притиска рада са корисницима, те по мишљењу послодавца представљају целисходнији избор у погледу послова који запослени, уважавајући сва његова ограничења, може да обавља;
• да су и управници пошта у којима подноситељ притужбе обавља послове техничара у пошти III, такође изразили незадовољство и упутили примедбе и на начин како именовани обавља наведено послове, као и да је изражено мишљење да именовани није кадар за било какву руководећу позицију;
• да се мере кадровске политике, односно поступци професионалног развоја, распоређивања и напредовања запослених, спроводи у циљу унапређења организације процеса рада, према објективним критеријумима, у складу са одредбама Закона о раду, условима прописаним у Правилнику о организацији и систематизацији послова у ЈП Пошта Србије и одредбама Одлуке о плану напредовања запослених у Пошти Србије доо за текућу годину;
• да је чланом 5 Одлуке о плану напредовања запослених у Пошти Србија доо за 2026. годину прописано да за реализацију напредовања запослених, поред формално-правних услова дефинисаних Правилником о организацији и систематизацији послова у ЈП Пошта Србија, кумулативно морају бити испуњени и неки од следећих у слова: успешност и радни допринос запосленог у претходном периоду, потребе процеса и организације рада, допринос запосленог у увођењу нових технологија, имплементација нових пројеката, као и постојање стварне потребе за попуњавањем упражњених послова;
• да у складу са Одлуком о плану напредовања запослених у Пошта Србије доо за 2026. годину, премештај запослених на више вредноване послове реализује се у оквиру одобрених буџетских коефицијената за ту годину, те је директор сваке организационе целине Пошта Србије доо дужан да унутар ограничене квоте вреднује и рангира радни допринос свих запослених у организационој целини којом руководи, руководећи се стварним потребама и унапређењем потребе процеса рада;
• да у РЈ …, као организациона целина у којој подносилац притужбе обавља послове, на дан 28. јула 2026. године има 1281 запосленог;
• да дужина стажа осигурања запосленог, као и поседовање дипломе о стеченом високом образовању нису нити могу бити пресудни фактори којима се директор сваке организационе целине Пошта Србије доо руководи приликом опредељивања запослених који се предлажу за добијање сагласности и за премештај на више вредноване послове;
• да више вредновани послови, а нарочито технолошки послови у оквиру радне јединице, по правилу, захтевају прековремени рад, рад у сменама или већа психофизичка оптерећења, те би распоређивање именованог на те послове било у директној супротности са његовим здравственим преосталим радним способностима, утврђеним Решењем Националне службе за запошљавање, Филијала за …;
• да је подносиоцу притужбе у периоду од 2010. године до 2012. године била пружена могућност да ради на више вредновани пословима – техничар за шалтерске послове II, с тим да су управници пошта, подносили велики број писаних примедаба на његов рад и понашање у раду са корисницима и/или колегама, као и након тога за време обављања послова техничар за шалтерске послове III, које послове и тренутно обавља.

У прилогу изјашњења достављена су следећа документа: 1) Одлука о плану напредовања запослених у Пошти Србије доо за 2026. годину; 2) одговор ЈП Пошта Србије упућен Генералном секретаријату председника Републике; 3) изјашњење Функције управљања кадровима од 28. маја 2026. године; 4) изјашњење РЈ …; 5) мишљење управника Поште … из 2012. године; 6) мишљење управника Поште … из 2012. године; 7) мишљење управника Поште … из 2012. године; 8) пријава контролора доставе у Пошти …; 9) пријава управника Поште … из 2016. године; 10) мишљење управника Поште … из 2017. године; 11) мишљење управника Поште … из 2021. године; 12) обавештење директора РЈ … из 2026. године и 13) извод из Правилника о организацији и систематизацији послова у ЈП „Пошта Србије“.

Увидом у Решење националне службе за запошљавање Филијала за … број …/2016 од 1. јула 2016. године, утврђено је да А.А. утврђен 1. степен тешкоћа и препрека у раду, односно да су тешкоће и препреке мале и утичу на радну способност у односу на занимање или послове које може да обавља, као и да има статус особе са инвалидитетом која се запошљава под општим условима. Даље је наведено да А.А није способан за рад на висини, поред воде, ватре, поред машина са ротирајућим деловима и на пословима где може угрозити своју или туђу безбедност; није способан за сменски, продужени, прековремени рад, рад са наметнутим ритмом и већа психофизичка оптерећења (психомоторно оптерећење), као и да уз наведена ограничења је способан за рад у свом занимању и на пословима контролора у поштанском саобраћају.

Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе садржане у притужби и изјашњењу, достављене доказе, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације.

Устав Републике Србије^[2] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета (члан 21).

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.

У конкретном случају задатак Повереника за заштиту равноправности је да утврди да ли је Пошта Србије доо, као послодавац, ставила А.А. у неповољнији положај на основу инвалидитета тиме што је му није напредовао у служби.

У току поступка је као неспорно утврђено да је А.А. особа са инвалидитетом, да се запошљава под општим условима, као и да није способан за сменски, продужени, прековремени рад, рад са наметнутим ритмом и већа психофизичка оптерећења (психомоторно оптерећење). Даље је неспорно да је А.А. запослен у Пошти Србије од 2005. године са средњом економском школом и да ради на раном месту техничара у пошти III. Даље је неспорно да је А.А. 2016. године стекао високо образовање.

У току анализе, Повереник је посебно ценио околност да је подносиоцу притужбе утврђен 1. степен тешкоћа и препрека у раду и потврђено да може да обавља послове техничара у пошти III, уз поштовање ограничења наведених у решењу Националне службе за запошљавање, која укључују забрану рада у сменама, прековременог рада, рада са наметнутим ритмом и већих психофизичких оптерећења. Такође, Повереник је ценио и наводе из изјашњења да у складу са Правилником о организацији и систематизацији послова у ЈП „Пошта Србија“ послови техничара за шалтерске послове II, представљају послове који потенцијално могу проузроковати висок степен стреса због константног, директног контакта са корисницима поштанско-финансијских услуга, могућих конфликтних ситуација, те би поновно распоређивање подноситеља притужбе на наведене послове било у директној супротности са ограничењима установљеним Решењем националне службе за запошљавање, нарочито у делу који се обавезује послодавца да запосленом обезбеди обављање послова који не захтевају рад са наметнутим ритмом и већим психофизичким оптерећењима.

У притужби је наведено да подносилац притужбе није напредовао иако има вишегодишње искуство и високо образовање. Као упоредник у конкретној ситуацији у притужби је наведен пример колегинице која је напредовала распоређивањем на радно место вишег контролора са знатно мање радног стажа од њега. Одредбама члана 5 Одлуке о плану напредовања запослених у Пошти Србија доо за 2026. годину прописано је да за реализацију напредовања запослених, поред формално-правних услова дефинисаних Правилником о организацији и систематизацији послова у ЈП Пошта Србија, кумулативно морају бити испуњени и следећи услови: успешност и радни допринос запосленог у претходном периоду, потребе процеса и организације рада, допринос запосленог у увођењу нових технологија, имплементација нових пројеката, као и постојање стварне потребе за попуњавањем упражњених послова. С тим у вези, околност да је подносилац притужбе има вишегодишњи стаж и накнадно стечено високо образовање, није само по себи довољно да се реализује напредовање запосленог, док је директор сваке организационе целине Пошта Србије доо дужан да вреднује и рангира радни допринос свих запослених у организационој целини којом руководи, руководећи се стварним потребама и унапређењем потребе процеса рада.

Приликом анализе навода притужбе и изјашњења, Повереник је посебно имао у виду наводе из изјашњења да послови техничара у пошти III, које обавља А.А, по мишљењу послодавца представљају целисходнији избор у погледу послова који запослени, уважавајући сва његова здравствена ограничења, може да обавља. Такође, Повереник је посебно имао у виду и наводе из изјашњења и увид у достављене прилоге, да су и управници пошта у којима подноситељ притужбе обавља послове техничара у пошти III, као и више вредноване послове техничара за шалтерске послове II (које је обављао у периоду од 2010. до 2012. године)  изразили незадовољство и упутили примедбе на начин како подноситељ притужбе обавља своје радне задатке, односно мишљење да није кадар за било какву руководећу позицију.

Након спроведене анализе навода притужби и изјашњења, као и увида у достављене прилоге, утврђено је да чињеница да А.А. није напредовао у служби није у узрочно-последичној вези са његовим личним својством (инвалидитет).

С обзиром на све наведено, на основу чл. 33 став 1. тачка 2. и чл. 39 став 1. Закона о забрани дискриминације, Повереник за заштиту равноправности даје мишљење да Пошта Србије доо, као послодавац, није повредила одредбе Закона о забрани дискриминације.

У складу са законом није прописана могућност изјављивања жалбе или приговора против правних аката које Повереник доноси.

[1]  Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21) члан 33. став.1. тачка.1.

[2] „Службени гласник РС”, бр. 98/06

ПОВЕРЕНИК ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ
Милан Антонијевић

603-26 Послодавац није ставио запосленог у неповољнији положај на основу инвалидитета