бр. 011-00-29/26-02  датум: 29.5.2026.

РЕГУЛАТОРНО ТЕЛО ЗА ЕЛЕКТРОНСКЕ МЕДИЈЕ

11000 БЕОГРАД

Трг Николе Пашића бр. 5

Поштовани/е,

Повереник за заштиту равноправности, у оквиру надлежности прописаних Законом о забрани дискриминације,^[1] прати спровођење закона и других прописа, указује на појаве дискриминације и друштвене околности које погодују њеном ширењу, као и на пропусте у поступању органа јавне власти који могу допринети нормализацији дискриминације и ширења стереотипа у јавном простору.

Имајући у виду значај медија у обликовању јавног мњења и друштвених ставова, као и улогу Регулаторног тела за електронске медије у надзору над радом пружалаца медијских услуга, Повереник указује на посебан значај благовременог, доследног и делотворног поступања у случајевима медијских садржаја којима се путем дискриминаторних наратива подстичу предрасуде, стигматизација, нетрпељивост и дискриминација према лицима и групама лица на основу њихових личних својстава.

Повереник је и у последњем Годишњем извештају о стању у области заштите равноправности који је предат Народној скупштини у марту 2026. године указао да су у јавном и медијском простору и даље присутни дискриминаторни и увредљиви говор, говор мржње, као и различити облици стереотипизације и етикетирања лица и група лица на основу њихових личних својстава. У Извештају је посебно наглашено да неодговорно извештавање, употреба дискриминаторне терминологије, генерализација и повезивање националне или етничке припадности са криминалом, насиљем и другим негативним појавама доприносе учвршћивању предрасуда, нетрпељивости и социјалне дистанце према појединим друштвеним групама.

С тим у вези, непосредни повод за ово обраћање Повереника представљају медијски садржаји емитовани и преношени претходних дана у којима се припадници ромске националне мањине генерализујуће повезују са крађама, нарушавањем безбедности железничког саобраћаја и другим противправним понашањем, кроз стереотипне наводе којима се учвршћују негативни друштвени ставови према ромској заједници. Посебно забрињава када се овакви наративи емитују путем медија са великим дометом и утицајем, јер се тиме стереотипи и предрасуде додатно учвршћују и представљају као прихватљив део јавног дискурса.

Уједно указујемо и на повећани број притужби и обраћања грађана и грађанки на рад електронских медија али и на добре праксе појединих медија који поступају по датим препорукама Повереника и одмах уклањају спорне дискриминаторне садржаје или коментаре.

Забрињавају и јавни наративи којима се релативизује или дискредитује улога независних институција надлежних за заштиту људских права и равноправности, јер такви наративи могу допринети слабљењу поверења грађана и грађанки у институционалне механизме заштите. Управо због значаја очувања поверења у институције и заштите људских права, благовремено и доследно поступање надлежних регулаторних тела од посебног је значаја у ситуацијама када медијски садржаји имају дискриминаторни карактер. Улога регулаторних тела не може се свести на формално постојање надлежности, већ подразумева активну и доследну примену механизама заштите у ситуацијама када медијски садржаји могу допринети ширењу предрасуда, стигматизације и дискриминације.

Имајући у виду значај слободе изражавања у демократском друштву, Повереник указује да ово право не подразумева право на ширење стереотипа и говора којим се подстиче нетрпељивост према појединим друштвеним групама. Повереник подсећа да Устав Републике Србије^[2] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, док члан 46. јемчи слободу мишљења и изражавања, прописујући истовремено да се слобода изражавања може законом ограничити, између осталог, ради заштите права и угледа других. Законом о забрани дискриминације забрањено је свако неоправдано прављење разлике и неједнако поступање према лицима или групама лица на основу њихових личних својстава, укључујући и националну припадност и етничко порекло.

Законом о електронским медијима^[3] прописано је да се уређивање односа у области електронских медија заснива, између осталог, на начелу заштите људских права и слобода, људског достојанства, забране говора мржње и остваривања интереса јавности. Одредбом члана 71. овог закона прописано је да пружалац медијске услуге не сме објављивати програмске садржаје којима се подстичу дискриминација, мржња или насиље према лицима или групама лица по основу њиховог стварног или претпостављеног личног својства. Такође, Закон о јавном информисању и медијима^[4] прописује да се идејама, мишљењима и информацијама које се објављују у медијима не сме подстицати дискриминација, мржња или насиље према лицима или групама лица због њиховог личног својства, као и да су медији дужни да подстичу јавну расправу у духу толеранције и поштовања људских права.

Повереник подсећа и на одредбе Правилника о заштити људских права у области пружања медијских услуга,^[5] којима је прописано да пружалац медијске услуге не сме објавити програмски садржај који садржи информације којима се подстиче, на отворен или прикривен начин, дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица, између осталог и због њихове националне припадности. С тим у вези, Повереник указује да објављивање оваквих садржаја може бити супротно наведеним прописима, независно од тога да ли су дискриминаторни ставови изнети од стране запослених у медију или трећих лица.

Чланом 18. став 2. је прописано да нарочито није дозвољено приликом извештавања о кривичном или другом противправном делу истицати националну, етничку, расну, верску или другу припадност, оријентацију или опредељење лица за које постоји сумња да је то дело учинило или које је осуђено за то дело, осим ако је то својство од значаја за правилно разумевање информације која се објављује.

Имајући у виду наведено, Повереник препоручује Регулаторном телу за електронске медије:

– да, у оквиру својих законом прописаних надлежности, доследно, благовремено и делотворно прати и разматра медијске садржаје у којима се путем стереотипизације и дискриминаторних наратива подстичу предрасуде, нетрпељивост, стигматизација и социјална дистанца према лицима и групама лица на основу њихових личних својстава, а нарочито према припадницима националних мањина, као и да у таквим случајевима користи законом прописана овлашћења ради заштите достојанства, равноправности и људских права у медијском простору.

Повереник, на крају, указује да медији имају изузетно значајну улогу у обликовању јавног дискурса и друштвених ставова. Због тога је од посебног значаја да медијски простор не постане место нормализације стереотипа и предрасуда, те дискриминаторних наратива, већ простор у коме се подстичу толеранција, поштовање људских права и равноправност свих лица и друштвених група без обзира на њихова стварна или претпостављена лична својства.

Потребно је да Регулаторно тело за електронске медије обавести Повереника за заштиту равноправности о поступању по овој препоруци у року од 30 дана од дана пријема ове препоруке мера за остваривање равноправности и заштите од дискриминације.

У складу са законом, није прописана могућност изјављивања жалбе или приговора против закључака и других правних аката које Повереник доноси.

[1] „Службени гласник РС”, бр. 22/09 и 52/21

[2] „Службени гласник РС“, број 98/06

[3] „Службени гласник РС“, бр. 92/23 и 51/25

[4] „Службени гласник РС”, бр. 92/23 и 51/25

[5] „Службени гласник РС”, бр. 43/2024

ПОВЕРЕНИК ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ
Милан Антонијевић

492-26 Препорука мера Регулаторном телу за електронске медије