бр. 07-00-509/2025-02  датум:  22.4.2026.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе студенткиње АА против ББ факултета Универзитета у В, Департмана за ЦЦ, због дискриминације на основу инвалидитета. У притужби је наведено да подноситељки притужбе, као студенткињи која не види, током студирања није била благовремено обезбеђена литература у приступачном формату, као и да начин полагања колоквијума и испита током дужег периода није био у потпуности прилагођен њеним потребама, због чега није имала услове студирања упоредиве са условима других студената. У изјашњењу факултета наведено је да су наставници и управа предузимали мере ради обезбеђивања приступачне литературе и прилагођавања начина полагања испита, у складу са могућностима, као и да није постојала намера да се подноситељка притужбе доведе у неповољнији положај. Након спроведеног поступка, увидом у наводе притужбе, изјашњења, исказ сведокиње и достављену документацију, утврђено је да је факултет у више наврата предузимао одређене активности како би подноситељки притужбе омогућио приступ наставним материјалима и полагање испита, али да током дужег временског периода није постојао системски механизам који би благовремено и континуирано обезбеђивао литературу у приступачном формату, нити је начин провере знања у свим ситуацијама био у потпуности прилагођен тако да јој омогући самостално и равноправно учешће у испитима. Посебно је утврђено да су решења која су у каснијем периоду успостављена, укључујући достављање материјала у приступачнијим форматима и омогућавање коришћења лаптопа приликом полагања испита, била технички изводљива и да су примењена тек након дужег периода, што указује да разумно прилагођавање није било обезбеђено благовремено. Због тога је подноситељка притужбе у појединим ситуацијама била доведена у неповољнији положај у односу на студенте без инвалидитета, чиме су повређене одредбе члана 6. у вези са чланом 19. Закона о забрани дискриминације. Факултету је препоручено да предузме мере из своје надлежности како би сестуденткињи АА, без одлагања, обезбедили услови за равноправно учешће у свим преосталим наставним и испитним активностима, укључујући благовремено обезбеђивање комплетне литературе у приступачном формату и примену прилагођеног начина провере знања, као и да се, у складу са могућностима, отклоне последице досадашњег непотпуног и неблаговременог обезбеђивања разумног прилагођавања; да предузме мере ради обезбеђивања да се свим студентима са инвалидитетом благовремено омогући приступ наставним материјалима у приступачним форматима, у складу са њиховим индивидуалним потребама; успостави јасне и уједначене процедуре за прилагођавање начина полагања колоквијума и испита свим студентима са инвалидитетом, како би им се омогућило самостално и равноправно учешће у провери знања; организује обуку или други одговарајући облик подизања свести запослених о значају и начинима обезбеђивања разумног прилагођавања у процесу високог образовања, као и да убудуће води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности, не крши законске прописе о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности обратила се студенткиња АА, притужбом и допунама притужбе против Департмана за ЦЦ ББ факултета у В, због дискриминације на основу инвалидитета у области високог образовања.
   • У притужби и допунама притужбе студентикиња АА, између осталог, навела је:

• да жели да укаже на вишегодишњи системски проблем са којим се суочава као студенткиња ББ факултета у В, на Департману за ЦЦ, као особа са оштећењем вида;
• да централни проблем лежи у недостатку прилагођене литературе, што је представљало непремостиву препреку током њеног студирања. Наиме, иако је током 2021. и 2022. године активно слала мејлове и молбе, тражећи литературу у приступачном формату, тек је у јуну 2025. године добила већину потребне литературе за предмете из свих година студија;
• да ју је овај јаз између обећања и испоруке лишио могућности да на време учи, спрема испите, оствари добар просек и конкурише за стипендије, што је, како сматра, поткопало њене академске и економске слободе;
• да се, поред тога, суочавала и са неприлагођеним методама за полагање испита и колоквијума, што је кулминирало понижавајућим ситуацијама. Тако, током колоквијума одржаног у марту 2024. године речено јој је да у учионици сачека сат времена, док све њене колеге без инвалидитета не заврше тест, како јој неко не би шапнуо питања, на шта није пристала;
• да кључни доказ пропуста и признања постојања проблема представља преписка из јануара 2024. године са професорком Д.Ј., новом продеканицом за наставу, која је у електронским порукама, упућеним након састанка колегијума са свим управницима департмана, јасно навела да су сви сагласни са начином полагања испита путем лаптопа, као и да се активно ради на обезбеђивању бесплатних алата. Подноситељка притужбе сматра посебно значајним то што је у одговору наведеној професорки истакла: „Ви сте за две недеље направили помак који се није направио ове четири године.“ Према наводима из притужбе, наведена преписка непосредно указује на то да проблеми са којима се суочавала нису били спорадични, већ системски и дуготрајни;
• да је, уместо решавања проблема, Департман за ЦЦ у свом званичном допису реаговао покушајем пребацивања одговорности и дисциплиновања њене комуникације. Тако се у допису Департмана наводи жаљење „што није успостављена задовољавајућа сарадња упркос залагању“, док се истовремено комуникација подноситељке притужбе оцењује као таква да је „превазишла професионалне и академске оквире“;
• да су њене формулације произашле из дубоке фрустрације и очаја због недостатка подршке, као и да јој је било немогуће да остане мирна након што се годинама борила да оствари своја основна права. Стога сматра да је њен емотивни одговор последица поступања факултета, а не узрок насталих проблема;
• да су запослени на Департману за ЦЦ, на Инстаграм налогу Департмана, јавно постављали коментаре о њеним „фрустрацијама“ и „кратком фитиљу“, као и да су наводили да је „случај за анализу“, што је, како истиче, изазвало шале међу студентима и нарушило њено достојанство;
• да јој је, поред тога, профил привремено блокиран на званичном Инстаграм налогу Департмана, уз образложење да је садржај њених коментара „излазио из оквира дозвољеног понашања“, укључујући „јавно прозивање појединаца“ и „довoђење у питање њиховог интегритета“;
• да се током јесени године ситуација додатно закомпликовала, тако што је Департман за ЦЦ упутио деканици ББ факултета у В молбу за покретање дисциплинског поступка против ње.
  • Уз притужбу, подноситељка је доставила низ преписки електронском поштом са запосленим на ББ факултету у В, као и скриншотове преписки и објава на друштвеним мрежама. Такође, доставила је податке о сведоцима за које сматра да имају сазнања о наводима изнетим у притужби.

• Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације,^[1] па је у току поступка прибављено изјашњење ББ факултета Универзитета у В.
• У изјашњењу декана ББ факултета у В, проф. др ГГ, између осталог, наведено је:

• да ББ факултет као акредитована високошколска установа континуирано примењује принципе инклузивног образовања и разумног прилагођавања за студенте са инвалидитетом, у складу са Законом о високом образовању, Законом о забрани дискриминације и Законом о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом;
• да је зграда факултета у потпуности прилагођена студентима са инвалидитетом, јер су обезбеђене рампе, лифт, подизна платформа, тактилне траке и приступачни шалтери. Такође се истиче да на нивоу Универзитета у В делује Центар за подршку студентима, а на самом факултету Канцеларија за подршку студентима и развој каријере, као и да факултет дуги низ година сарађује са Удружењем студената са хендикепом из В;
• да је подноситељки притужбе од почетка студирања обезбеђивана литература у форматима који су коришћени и за друге студенте, а у случајевима када није било могуће обезбедити материјал у приступачном облику, наставници и сарадници су настојали да га прилагоде, на пример достављањем материјала у Word или PDF формату који је читљив уз помоћ софтвера који користе особе са оштећењем вида. Наводи се да су у појединим случајевима наставници лично контактирали ауторе књига ради обезбеђивања одговарајућих издања или су нудили алтернативну литературу;
• да факултет до одређеног тренутка није имао званичне информације да притужиља има потешкоће у приступу литератури, јер те потешкоће нису биле пријављене управи, управници Департмана или већини предметних наставника. На састанку одржаном 28. јануара 2025. године притужиља је навела предмете за које сматра да нема адекватну литературу, а потом је 30. јануара 2025. године доставила и писани списак који је обухватао осам предмета. Након добијања тог списка, наставницима и сарадницима је упућен захтев да обезбеде одговарајућу литературу, те су наставници, ван редовних обавеза, радили на прилагођавању материјала у читљив формат;
• да евиденција положених испита показује да је притужиља и пре јуна 2025. године полагала испите и напредовала у студијама, што указује да је имала приступ наставним материјалима;
• да, када је реч о начину полагања испита, притужиљи су од почетка студирања обезбеђивани прилагођени услови. Писмени колоквијуми и испити реализовани су тако што су наставници или сарадници читали питања, а притужиља је диктирала одговоре или је одговарала усмено. Усмене испите полагала је под истим условима као и остали студенти. Полагања су се организовала у различитим терминима, понекад одвојено у договору са студенткињом, а понекад заједно са другим студентима;
• да је притужиља у два наврата поднела молбу да испите полаже у истом термину као и други студенти, што је одобрено одлукама тадашње продеканице за наставу у мају и септембру 2024. године. Након тога, писмени испити су реализовани тако што је наставник или сарадник читао питања и у тест уносио њене одговоре. Од 2025. године, на лични захтев студенткиње, омогућено јој је да испите полаже на свом лаптопу, преко USB меморије, у истом термину као и остали студенти;
• да је било појединих ситуација у којима притужиља није показала очекивани ниво сарадње, наводећи примере кашњења на колоквијум, непоштовања договореног термина испита и напуштања онлајн колоквијума јер није имала укључену камеру. Истиче се да су наставници у тим ситуацијама показали разумевање и омогућили поновно полагање;
• да је притужиљи више пута издавана картица за коришћење лифта, а да је нове картице тражила након губитка претходних. Поред тога, један наставник јој је уступио и своју картицу. Такође се наводи да је у периоду када лифт није био у функцији настава коју је похађала организована у учионицама у приземљу;
• да је, поводом блокирања притужиљиног налога на Инстаграм страници Департмана, притужиља више пута јавно коментарисала рад наставника користећи изразе који нису у складу са академским и професионалним стандардима, уз изношење тешких и неоснованих оптужби. Због учесталости и садржаја таквих порука, њен профил је блокиран како би се заштитили запослени од узнемиравања и дигиталног насиља;
• да су управница Департмана и једна професорка поднеле молбе за покретање дисциплинског поступка против притужиље због, како се наводи, континуираног узнемиравајућег понашања, укључујући увредљиве изразе у мејловима и на друштвеним мрежама, као и изношење неистинитих тврдњи које нарушавају углед наставника и факултета. Наводи се и да је притужиља у једном периоду упутила више од сто мејлова наставницима, од којих се значајан број није односио на наставу или испитни процес;
• да је подноситељки притужбе уредно достављена документација о покретању дисциплинског поступка, а она је након тога доставила и свој писани одговор;
• да је током целог периода студирања притужиљи обезбеђивано разумно прилагођавање услова студирања и полагања испита, као и да је институција у више наврата показала флексибилност и разумевање у комуникацији и организацији наставе;
• да је подноситељка притужбе више пута подносила захтеве Служби за наставу и студентска питања, али да они често нису били у складу са прописаним процедурама, роковима и формалним облицима предвиђеним Правилником и Статутом факултета. Истиче се да су се запослени, у оквиру својих могућности, трудили да изађу у сусрет њеним захтевима, али да су учестале електронске поруке са ознакама „хитно“, „одмах“ и „у што краћем року“ значајно оптерећивале рад особља и отежавале редовно обављање послова;
• да је подноситељка притужбе прослеђивала поруке ванинституционалним телима и организацијама, укључујући Повереника за заштиту равноправности, просветну инспекцију, невладине организације и међународне партнере;
• да је факултет предузео и додатне активности ради решавања ситуације. Продеканица за наставу је 5. септембра 2025. године упутила Министарству просвете захтев за смернице и институционалну подршку у поступању у случају студенткиње која користи афирмативне мере. Такође је одржан састанак са проректором Универзитета у В ради разматрања начина поступања у конкретном случају, а секретарка Департмана је контактирала канцеларију Повереника за заштиту равноправности ради добијања савета;
• да је 28. јануара 2025. године одржан састанак са притужиљом и њеним пуномоћником, на којем је продеканица за наставу предложила да се ситуација решава кроз интерне механизме факултета, укључујући обраћање Тиму за превенцију насиља. Притужиљи је такође саветовано да се, уколико сматра да су јој права угрожена, обрати Комисији за професионалну етику Универзитета. Према наводима факултета, званична комуникација и разговори нису довели до решења, већ су постали предмет нових интерних притужби и јавних коментара на друштвеним мрежама;
• да је притужиља више пута упућивана на Канцеларију за подршку студентима и развој каријере, али да ту могућност није искористила;
• да су одобрени поједини захтеви притужиље за додатним прилагођавањем студијског процеса, укључујући одсуство са наставе из здравствених разлога у периоду од 1. до 21. априла 2024. године, као и омогућавање ванредног рока за полагање колоквијума из предмета Социјална политика;
• да факултет доследно примењује законске прописе који се односе на спречавање дискриминације и инклузивно образовање, те да је у случају студенткиње АА предузео све разумне мере прилагођавања и подршке – од обезбеђивања приступачне литературе и прилагођеног начина полагања испита до комуникације са надлежним институцијама;
• да афирмативне мере не могу бити основ за поступање које превазилази оквир академских права и обавеза, нити за изношење неоснованих тврдњи које нарушавају углед запослених и институције. Факултет наглашава да остаје отворен за сарадњу са институцијом Повереника за заштиту равноправности ради даљег унапређења подршке студентима са инвалидитетом и јачања културе равноправности у високом образовању.
  • У прилогу изјашњења достављени су следећи документи: 1) копија електронске поште коју је студенткиња АА упутила ББ факултету у В; 2) копије одговора на електронска писма студенткиње АА; 3) евиденција испита које је положила студенткиња АА; 4) скриншотови преписки са друштвене мреже Инстаграм; 5) молба за смернице и институционалну подршку у поступању у случају студенткиње обухваћене афирмативним мерама; 6) молбе за покретање дисциплинског поступка; 7) одговор на молбе за покретање дисциплинског поступка; 8) одлуке Већа Департмана везана за студенткињу АА; 9) одлука о замени испитивача од 20.10.2025. године и 10) евиденција положених испита студенткиње АА.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Ради правилног и потпуног утврђивања чињеничног стања, Повереник је извршио увид у целокупну документацију достављену током поступка. Имајући у виду обим достављене документације (електронске преписке, скриншотова и других писмена), у наставку су приказани само они докази и делови преписке који су од значаја за одлучивање у овој правној ствари. Поједини делови достављених писмена, ради прегледности текста, скраћени су и означени знаком (…). Такође, део достављене документације није посебно приказан, будући да се односи на чињенице и околности које су по садржини истоветне или сличне онима које су већ наведене. Повереник је, међутим, приликом одлучивања имао у виду целокупну достављену документацију и све наводе страна у поступку.
• Увидом у преписку између подноситељке притужбе и професорке Г.Ђ. утврђено је да је подноситељка притужбе 13.12.2022. године упутила електронску поруку следеће садржине: „Добро вече. Друга година сам ЦЦ. Слепо сам лице. Покушавала сам да скенирам Ваш део Савремених социјалних проблема, али је фонт слова јако мали и мутан, па не могу да скенирам, а требало би већ да почнем да учим за предмет и тест, па ме занима да ли Ви можда имате у Word-у или PDF-у литературу?“ Професорка Г.Ђ. одговорила је 14.12.2022. године електронском поруком следеће садржине: „Драга АА, видећу шта могу да урадим, па јављам. Молим Вас да ми се јавите још једном да проверим термин и који је материјал у питању. Негде до петка, 16.12.“ Подноситељка притужбе је 16.12.2022. године поново упутила електронску поруку професорки Г.Ђ. у којој наводи: „Добар дан, јављам Вам се за литературу“, на шта је професорка истог дана одговорила: „Драга АА, опростите, молим Вас, била сам веома заузета ове недеље. Сутра путујем службено за Б. и припремам неки материјал. Јавићу се сутра увече. Да ли можете, молим Вас, да ми пошаљете број телефона да Вас позовем сутра да би ми било јасније шта Вам тачно треба. Извините још једном.“ Нешто касније истог дана подноситељка притужбе је одговорила: „Разумем, наравно“, након чега је у наставку поруке доставила свој број телефона. Даље је утврђено да је 22.12.2022. године професорка Г.Ђ. упутила подноситељки притужбе електронску поруку у којој наводи: „Драга АА, нашла сам мој download неког старог издања Хараламбоса. Надам се да ћете моћи то да отворите. Ту се може наћи део о друштвеним неједнакостима и теоријама стратификације (…) На жалост нема дела о сиромаштву. Ја мислим да је остала литература о сиромаштву коју сам дала довољна да о томе стекнете довољно знања.“
• Увидом у електронску преписку између подноситељке притужбе и професорке Ђ.Г., за коју је у притужби наведено да је у релевантном периоду обављала функцију продеканице за наставу, утврђено је да је подноситељка 27.06.2023. године упутила електронску поруку следеће садржине: „Добар дан. Долазила сам код Вас да се пожалим на предмет ‘Социјална политика’ и рад професорке Ђ.Г. и демонстратора М.П., који су ми због хендикепа дали да учим законе, уместо да радим задатке и колоквијуме (…) Трећег полажем део испита из предмета ‘Савремени социјални проблеми’, такође код исте професорке (…) Учим испит са презентација, јер једина од студената немам књиге које су потребне за полагање испита (…)“. Истог дана, 27.06.2023. године, професорка Ђ.Г. је одговорила електронском поруком у којој, између осталог, наводи: „Разговор о твом искуству на предмету Социјална политика вођен је на Департману за ЦЦ (…) Предлог је да се јавиш професорки Г.Ђ. како би се са њом консултовала о предиспитним задацима, начину њихове реализације и условима полагања (…)“. Даље је утврђено да је подноситељка 29.06.2023. године упутила електронску поруку професорки Г.Ђ, на коју је продеканица упутила, у којој, између осталог, наводи: „Проблем са недостатком адекватне литературе директно је условио то да нисам могла да пријавим колоквијум јер нисам имала одакле да га учим (…) Надам се да разумете безизлазност ситуације у којој сам се нашла (…) Замолићу Вас да ми напишете тачно уџбенике које би требало да научим за испит (…) као и да ми након одмора омогућите полагање колоквијума усменим путем (…)“. У одговору од 30.06.2023. године професорка Г.Ђ. је доставила детаљније појашњење, у којем је, између осталог, навела: „Драга АА, пробала сам да у овом мејлу одговорим на сва Ваша питања што боље могу: (…) Сва литература за спремање испита (и предиспитних обавеза) и сва објашњења која сте тражили о томе шта се и како полаже постављени су на Classroom-у предмета Социјална политика (…) Из телефонског разговора који смо обавиле и након којег сам имала утисак да смо отклониле све проблеме, разумела сам да је уџбеник у pdf формату постављен на Classroom-у недовољно читак за Ваш читач. Уџбеник можете наћи у библиотеци (…) Ако то може да буде од користи, можемо скенирати бољу верзију уџбеника о трошку факултета. Потребно је само да Ви потврдите како скенирати уџбеник да би Ваш програм могао да га чита (…) Напоменула сам Вам у телефонском разговору да у Универзитетској библиотеци у Београду постоји апарат који претвара текст у аудио запис (…) и претпостављам да бисмо могли да тражимо да нам се тражене књиге прочитају (…) Пошто сте тражили да замените задатке са вежби питањима на која можете усмено одговарати, та питања (…) можете пронаћи у материјалу на линку постављеном у Classroom-у (…) Надам се да је ово упутство информативно и да можете наћи све што Вас занима. Ако и даље има неких недоумица, не устручавајте се да ми се јавите да их разјаснимо. Моје консултације су средом од 14–16 часова, па ако можете да се организујете, дођите да се и лично договоримо о свему што је остало нејасно или Вам је потребна помоћ око савладавања градива. Предмет је комплексан, и теоријски и практичан, и верујем да ће Вам помоћ око неких питања бити потребна јер нисте слушали предавања.“ У електронској поруци коју је подноситељка притужбе упутила професорки Г.Ђ. 01.07.2023. године, између осталог, наводи се: „(…) Ви и ја смо се чуле деветнаестог децембра прошле године. Том приликом сам Вас питала за литературу за предмет Савремени социјални проблеми. Рекла сам Вам, као и свим професорима, да ми одговара PDF формат, али да не буде jpg и да буде чист PDF високе резолуције. То ми је потребно да бих могла да га користим са читачем екрана. Аудио књиге ми одговарају само у случају рекреативног читања, а када учим потребно ми је да то буде текстуална књига како бих могла да се вратим ред уназад, да вратим једну реч или реченицу, а не по пет или десет секунди аудио снимка. Такође, текст могу да копирам и да лепим у белешке, ако се ради о набрајањима нечега. Послали сте ми Хараламбоса, али не могу да га учитам у програм за читање. Пише да нема текст. На крају нашег разговора у децембру рекли сте да заиста не знате шта ја хоћу и након тога Вам се нисам јављала (…) Што се тиче скенирања литературе, хвала факултету на овој могућности. Недавно сам звала Народну библиотеку у Београду и требало би да ми се од понедељка јави неко од запослених у вези са скенирањем књига. Уколико они не могу да скенирају у неком краћем временском периоду, јавићу се да то уради неко са факултета (…) Искрено се надам да никада више нећу имати сличну ситуацију, јер овај ‘мали неспоразум’ је могао много да ме кошта, зато што су ми притисак и пулс били поприлично високи због ове ситуације (…).“
• Увидом у електронску преписку између професорке Љ.С. и подноситељке притужбе утврђено је да је професорка 14.05.2024. године упутила мејл следеће садржине: „Драга АА, задатак за Вас, уместо гледања филма, је, уколико желите да радите, да напишете кратки есеј о услузи становања уз подршку, уколико је овај начин рада за Вас прихватљив.“ На овај мејл подноситељка притужбе је 15.05.2024. године одговорила: „Хвала професорка, али ја сам већ погледала филм јуче док је падала киша. Само ми је битно да није страни и да није на часу, јер не знам шта да радим ако траје више од 10 мин. Само то је био проблем, ништа друго.“
• Увидом у преписку путем електронске поште између подноситељке притужбе и професорке Г.Ђ. утврђено је да је подноситељка притужбе 3. јуна 2024. године упутила мејл следеће садржине: „Добар дан, професорка. Пре недељу дана сам поднела молбу за фиксне термине писмених делова испита/колоквијума. Добила сам попуњену молбу од професорке М. у PDF-у, али ми неке ствари у њој нису јасне. На пример: да ли је прихваћена или одбијена и на који начин ће овај проблем да се реши? Тражила сам фиксне термине, а не да се шаље допис. Тражила сам образложење за прихватање или одбијање молбе, па ми одговор који сам добила уопште није јасан.“ У одговору од 3. јуна 2024. године професорка Г.Ђ. написала је: „Драга АА, термини испита постоје у званичном распореду часова. Да би Ваша молба била испоштована, упутила сам свим наставницима Департмана за ЦЦ захтев да за Вас организују полагање испита у истом дану када и остали студенти полажу писмени део испита, што сте и Ви захтевали у својој молби. Такође, управница Департмана је изразила спремност да Вас повеже са колегиницама из Канцеларије за подршку студентима у вези са прецизним одређивањем времена полагања и комуникацијом са предметним наставницима. Дакле, да бисте проверили прецизне термине испита које сте пријавили за јунски испитни рок, можете се јавити предметним наставницима или управници Департмана, ДД.“ Подноситељка притужбе је 4. јуна 2024. године одговорила следећим мејлом: „Хвала. Ово је већ једно лепо и испоштовано објашњење. Обе молбе сам поднела баш зато што ми комуникација са предметним професорима није ишла још од прве године, чак и Вама, и деканату сам се жалила на то да ми се испити одлажу и/или да ме професори просто забораве. Било како било, надам се да ће се ово решити тако да не морам никога да јурим и да не одлажем, јер заиста радим много ствари које морам да ускладим. Такође, надам се да ћемо ово просто успети да решимо на један цивилизован и разуман начин, јер је проблем сам по себи врло просто решити, уз мало воље и труда, тако што се може донети негде нека одлука да одговарам сваки испит чим колеге заврше, да ми просто дежурни професор или асистент прочита питања. То је, чини ми се, најлакше за све. Али, отворена сам за сваку сарадњу и компромис који ми неће нанети штету.“ У преписци је такође утврђено да је управница Департмана ДД јуна 2024. године упутила мејл подноситељки притужбе, са копијом професорки Г.Ђ, следеће садржине: „Драга АА и драга професорка, само да додам да сам и наставницима који нису са нашег Департмана, а предају код нас, проследила све ове информације. АА, замолићу Вас да ми се јавите уколико поново нешто не буде у реду.“
• Увидом у електронску преписку између подноситељке притужбе и професорке Љ.С. утврђено је да је професорка у мејлу од 28.10.2024. године подноситељки притужбе навела: „Драга АА, П. из Рачунарског центра ми је казао да не може да нам помогне око књиге за социјални рад са старима. Исти одговор сам пронашла и у копирници. Писала сам аутору књиге и замолила га за Word или PDF верзију. Чекам одговор. Ако не буде то могуће, учићете и тај део из презентације.“ У одговору од истог дана, 28.10.2024. године, подноситељка притужбе је написала: „Добар дан, професорка. Хвала Вам на труду. Апсолутно тврдим да је чиста глупост то да оригинална верзија не може да се скенира и да није у питању скенер, него програм, и то што мора да се скенира ручно страна по страна. Али то сам и очекивала. Сешће опет нас пет, шест и поделићемо се да преписујемо као што смо радили и до сада. Немам више воље да се убеђујем са људима код којих слепи студирају најмање двадесет година (…), а који ме упорно убеђују да је у реду да ми колеге читају књиге и да је проблем у томе што не знам да пишем мејлове (…). Проблем је у пребацивању и склањању одговорности, али у овој институцији то је попут пролећне амброзије и не обија се њима о главу, него мени. Једино што мени у целој причи смета није то што гледају само како да ме скину с дневног реда, него што ме праве будалом, а мој живот то не заслужује. Но, у реду. Много прошло – мало остало, колегинице су вољне да поделимо да преписујемо и имамо искуство већ у томе. Само нам фале дипломе дактилографије.“ Даље је утврђено да је професорка Љ.С. у мејлу од 29.10.2024. године написала: „Драга АА, ево лепе вести. Аутор нам је послао књигу у PDF формату. Надам се да је адекватан формат (…).“ У одговору на наведени мејл, такође од 29.10.2024. године, подноситељка притужбе је навела: „Е, свака част на вољи и ажурности! Ево, може да се учита.“
• Увидом у електронску преписку између подноситељке притужбе и професорке Б.В. утврђено је да је подноситељка 28.03.2025. године упутила електронску поруку следеће садржине: „Добро вече, професорка. Извините што Вас опет узнемиравам, али вечерас на колоквијуму је дошло до инцидента између професорке М. и мене, и притисак ми је отишао небу под облаке, под руку са откуцајима и оним живцима које, рекох већ, немам. Наиме, дошла сам кад и све колеге на колоквијум. Разлога су два: 1. Нисам знала да ли ћу стићи, па се нисам јавила, јер сам чекала код лекара. 2. Нико ми није јавио да дођем у другом термину. Па је професорка М. имала генијалну идеју да ја седим у учионици сат и можда мало више времена док колеге раде тест. То сам одбила и отишла у П. (…) Након двадесет минута професорка ме је преко колегинице А. звала да се вратим, што сам и урадила мислећи да су сви завршили и да сада ја радим тест (…) Ушла сам на час, колеге су још радиле тест. Образложено ми је да тест траје још 20 минута и да би требало да седим ту. Насмејала сам се, заиста сам мислила да је шала. У учионици је било загушљиво, хладила сам се блокчетом (…) десет минута, па изашла. Покушала је да ме заустави објаснивши да сам имала времена да ми колеге јаве питања и одговоре, да ме је зато звала да се вратим… Професорка, поништите слободно мој тест. Уз сво дужно, а временом и заслужено поштовање, морам рећи – заболе ме. Поништите га одмах. Мени то никад није био проблем. Да ли сам положила или пала, свеједно је, али нећу да се неко иживљава на мени због рупе у систему коју ја нисам ископала. Могли сте лепо да ми саставите другу, односно трећу групу питања, да ми случајно неко не дошапне у ходнику, да случајно не добијем два буђава поена више… Заболе ме тек за два поена, верујте ми, јако. Писаћу молбу департману и писаћу деканици да се ово једном за сва времена реши, а не да ме неко тера, умисливши да је полицајац, да седнем на место као пас и да чекам шта ће даље да ми се каже, и да долазим па чекам да сви заврше по сат и по. Гледала сам, бре, кроз кључаоницу, него ситно писали (…)“. У одговору професорке Б.В. од 29.03.2025. године наведено је: „Драга АА, као прво, жао ми је што је дошло до такве ситуације и што сте се осећали тако како сте се осећали. Морам да преузмем део одговорности за насталу ситуацију, јер сам могла смислити још један тест или на неки други начин предупредити непотребан стрес. Као друго, сасвим је разумљиво да је Ваше здравствено стање тренутни приоритет који имате. Али и поред тога, мислим да постоји простор да сачувамо елементарну пристојност у комуникацији и атмосферу у којој можемо признати да грешимо и да смо ту да грешке исправимо (…). Ваше незадовољство сигурно има корене у пропустима који свакако постоје, али они неће нестати ако негујемо овакву комуникацију. Сасвим је у реду да искажете своје незадовољство, да пронађемо начин који ће бити прилагођенији Вашим потребама. Можда Ви некад изгубите стрпљење за то, а ми у 200+ студената заборавимо на све што је важно (…). Али у сваком случају, да не дужим, мислим да на овој адреси увек имате разумевање и да за све на крају нађемо решење. Тест нисте положили. Имаћете другу шансу у априлском року, када се вратите са рехабилитације, или можете полагати свеукупно градиво у јунском року.“ У одговору на наведени мејл, подноситељка притужбе је 29.03.2025. године написала: „(…) Извините што сам претерала синоћ, али док сам седела у оној учионици само сам чекала да ли ћу да се срушим, једва сам дисала. Грешака и пропуста увек има, дешава се (…). Ја сам сто пута до сада чекала испит пијући кафу преко пута, али ме још нико никад није терао да седим у учионици док сви други раде тест, да ми неко не би добацио неко питање. Ја сам слепа, ја нећу у ходнику прочитати и наћи одговоре у пар минута. То је сулудо, а при томе и јако понижавајуће, непријатно. Ја сам данас писала молбу да ми се приликом полагања јасно каже када да дођем и да се просто овакве ствари спрече.“
• Увидом у електронску преписку између продеканице за наставу ББ факултета у В Д.Ј. и подноситељке притужбе утврђено је да је продеканица 12.02.2025. године упутила подноситељки притужбе електронску поруку следеће садржине: „Драга АА, још један корак је успешно окончан. Имали смо Колегијум (састанак управника свих департмана) и упознала сам све управнике о нашим договорима, али и плановима за будућност. (…). Тако да Ви можете да полажете своје колоквијуме и испите преко свог лаптопа у време када и остали студенти полажу. (…) Са Управом сам ипак договорила да преко дописа проректору за наставу и директног састанка са њим покушамо да омогућимо бесплатно коришћење алата који већ постоје на Универзитету свим студентима којима је то потребно. Жао ми је што све ово не може брже, али трудим се да убрзам све што могу.“ У одговору од 16.02.2025. године подноситељка притужбе је продеканици за наставу Д.Ј. написала: „(…) Хвала Вам још једном на уложеном труду и ангажману да се проблеми реше. Мени лично ово за полагање са лаптопа јако значи, јер сам писац и боље пишем него што причам. Са друге стране, ја ћу сама на једно питање да се вратим и сто пута, и још сто, ако сматрам да је потребно. То не могу када ми неко други чита, нити имам расположиво време које имају остале колеге. Верујем да ће ово и будућим генерацијама студената доста значити. Знам да све може брже, врло сам свесна тога, али Ви сте за две недеље направили помак који се није направио ове четири године, а и више, али ја сам четири године ту. Хвала Вам што ми враћате људско достојанство. Ја нисам имала право на стипендију, нити на јурење просека. Просто сам по семестру имала адекватну литературу за два до три предмета. Још сам и чекала по ходницима и писала узалудне молбе и мејлове, и све је то било или игнорисано или перфидно ‘откачено’, али видим да Ви заиста радите конкретне ствари и само та чињеница мени лично полако враћа веру у то да нису сви исти. Као човеку, то ми значи. А тај лаптоп неће само да ми донесе могућност да боље урадим тестове, него нећу више чекати по ходницима и кафићима (…).“
• Увидом у мејл који је подноситељка притужбе упутила Департману за ЦЦ ББ факултета у В03.2025. године утврђено је да је у мејлу под насловом ‘Требам стручни савет’ навела: „Добро јутро. Мој говор који држим пред представницима међународне заједнице и организацијама (UN, Unicef и сл.) је написан. Чекам само лектурисани превод. Но, двоумим се око наслова. Наиме, ја сам као радни наслов ставила „Инклузија не сме да буде само илузија“, а сад размишљам да га променим и да ставим: „Инклузија није само реч“. Шта Вам звучи боље, као експертима у игри речи? Млада сам и желим да се докажем, а Ви то, свакако, разумете, јер врло сте разумљиви и младошћу правдали злостављање. Ово је, међутим, само један мало дужи говор.“ Увидом у мејл који је подноситељка притужбе упутила Департману за ЦЦ 21.03.2025. године утврђено је да је у мејлу под насловом ‘Делим пар својих запажања’ навела: „Добро јутро. Чух управо Ваше излагање које је било за факултет у Сарајеву. Морам признати да се загрцнух гутајем кафе, а потом се и полих. Ево, сабрах се и пресвух, па да поделим са Вама пар својих запажања! И Ви злоупотребљавате студенте са инвалидитетом док узимате новац за афирмативне мере и донације, а студенти са инвалидитетом Вам клече на кукурузу, доживљавајући злостављање, понижавање, омаловажавање, рушење основног људског достојанства и уче из туђе добре воље. Ништа боље од њих нисте, само лепше причате. Пријатан дан.“
• Увидом у електронску преписку између подноситељке притужбе и П.П., шефа Рачунарског центра ББ факултета у В, утврђено је да му је подноситељка 07.04.2025. године упутила електронску поруку следеће садржине: „Да ли рачунарски центар и све остале службе ББ факултета могу да се потруде и скенирају литературу за слепе коју већ четири године немам? Да ли је толико тешко савладати један једини програм?“ У одговору на наведени мејл, П.П. је сутрадан, 8.4.2025. године, написао: „Поштована, колико се ја сећам већ смо разговарали на ову тему пре годину дана. Проблем је у томе што је Вама неопходан скениран текст у формату у ком можете даље да манипулишете самим текстом у неком од програма за обраду текста (рецимо Word). Да би се то реализовало потребно је да документи који се скенирају имају јако квалитетан отисак, да се не ради о копијама, да текст није подвлачен итд. Материјал који сте нам прошли пут доставили није био довољно квалитетан да из њега можемо да добијемо оно што је Вама било потребно. Зато Вам је једна скрипта достављена у Word формату уз сагласност предметног професора. Уз посредовање тадашњег продекана за наставу упутили смо Вас да контактирате директно професоре за помоћ око материјала који Вам је потребан“. Притужиља је истог дана упутила шефу Рачунарског центра ББ факултета у В одговор следеће садржине: „Поштовани, потребно је обезбедити од стране факултета адекватну литературу, како је обезбеђена свим мојим колегама, да буде обезбеђена и мени. Пре годину дана ишли смо преко деканице, а не преко продеканице за наставу. Том приликом сам Вам објаснила да је факултету потребан програм који ради OCR текста и претвара PDF фајлове у чисте текстуалне фајлове. Није потребан посебан скенер од 1000 евра, већ програм од 300. Као инклузивна институција било би лепо да то знате и набавите пратећу опрему која би Вашим студентима по афирмативним мерама омогућила да имају једнаке могућности и услове за студирање. Молим Вас, информишите се на адекватним и релевантним местима да се не би десило сутра да још неко три године покушава да добије литературу. Ја сам добила литературу за два предмета, а где су остали за које немам литературу? Да ли моје колеге које немају хендикеп треба да јуре професоре или им је литература спремна, спакована и доступна? (…)“
• Увидом у електронску преписку између подноситељке притужбе, Департмана за ЦЦ ББ факултета у В, професорке Д.Ј. и управнице Департмана ГГ утврђено је да је подноситељка притужбе 29.05.2025. године упутила мејл следеће садржине: „Добар дан. Жао ми је што нисам због обавеза стигла на састанак који је био. Управо се дешава оно чега сам се још у јануару плашила – немам литературу, а колоквијуми почињу. Ја дословно немам литературу за тестове које до 10-ог треба да положим и, мало је рећи да то није ок и да је то проблем (само мени свакако), молим да ми се хитно достави литература, ако не одмах данас или сутра, онда бар да добијем више времена. Надам се да разумете ситуацију и да можемо да нађемо компромис који ми се неће обити о главу.“ Истог дана, 29.05.2025. године, управница Департмана ГГ упутила је одговор подноситељки притужбе следеће садржине: „Поштована АА, да ли је списак литературе који сте доставили продеканици Д.Ј. комплетан списак литературе која Вам недостаје или има још нешто што треба допунити. Потребна ми је ова информација како бисмо још једном упутили мејл професорима.“ Подноситељка притужбе је истог дана, 29.05.2025. године, одговорила: „Комплетан је.“
• Увидом у електронску преписку између професорке К.Р. и подноситељке притужбе од 30.05.2025. године утврђено је да је професорка упутила подноситељки притужбе електронску поруку следеће садржине: „Драга АА, да ли можете да ми појасните коју алтернативну литературу имате из Психологије личности и да ли нисте успели са њом да спремите испит? Хвала унапред на одговору.“ На наведени мејл подноситељка притужбе је одговорила: „Добар дан, професорка. Ја сам у првој години покушавала да скупим и саставим од предавања, презентација и неких питања нешто са чиме бих могла да положим, јер нисам успела да нађем адекватан скен, заправо ништа скенирано нисам имала. Покушавала сам и у копирници, и ни они нису имали. У деканату већ четири године покушавам да ми се скенира литература, али се не дешава ништа осим што ми обећавају да ће да реше. Сналазим се како умем и знам, а често нити умем нити знам. Сада тренутно нисам у В и не могу да проверим да ли још имам фајлове за тај предмет које сам скупљала (…).“ У наставку преписке професорка К.Р. је навела: „Драга АА, да ли би Вам значило да Вам проследим све презентације (неке су и допуњене), па да их имате у једном фолдеру?“ Подноситељка притужбе је одговорила: „Да, ако значе за полагање. Ево, сада ми четири професора пише да имају PDF, али ти PDF документи су у jpg формату, што је, заправо, фотографија, и четири године покушавам да објасним да jpg нема текст, него да је слика. Молим Вас, ако имате у Word-у предавања пошаљите ми то.“ Професорка К Р. је потом одговорила: „Драга АА, да, значе за полагање испита. Немам предавања у Word-у.“ На то је подноситељка притужбе у наредном мејлу упитала: „У ком формату их имате? Требају ми и за колоквијум“, на шта је професорка одговорила: „У ppt.“ Подноситељка притужбе је затим написала: „Пошаљите ми, и сутра ћу, када будем имала лаптоп, да видим шта могу да урадим са тим. Ако ништа, организоваћу се са пријатељима да прекуцамо ручно“, на шта је професорка К.Р. одговорила: „Драга АА, у реду.“
• Увидом у преписку даље је утврђено да је 01.06.2025. године управница Департмана ГГ упутила подноситељки притужбе електронску поруку следеће садржине: „Поштована АА, свим професорима и професоркама код којих немате адекватну литературу писала је продеканица Д.Ј. раније, као и ја више пута када сте нам рекли да Вам литература није достављена или да није у адекватном формату. Такође, свима сам пренела информацију који тип докумената можете да користите, а који не. О овој комуникацији са професорима сам и Вас обавестила. С обзиром на то да немате сву литературу и даље, а да су продеканица за наставу и деканица у овој преписци, замолићу и њих да се укључе у комуникацију са професорима и професоркама од којих још увек нисте добили литературу.“ У одговору на наведени мејл подноситељка притужбе је написала: „Добро вече. Word документ са делом професионалне етике који ми је послала професорка Д.Г. је добар. Формат за Психологију личности професорке К.Р. не успевам да пребацим у Word, што значи да ће за овај, као и за још неке предмете, бити потребно ручно преписивање. Мене је срам да више питам колегинице са смера да ми преписују, јер ми преписују четири године, својом вољом, без икакве накнаде (…) Још једном понављам да мислим да би било фер да макар део преписивања преузму професори са Департмана за ЦЦ, како бисмо макар покушали да будемо инклузивни, а да то не буде искључиво преко леђа студената.“ У мејлу који је подноситељка притужбе упутила Департману 01.06.2025. године наведено је: „Читач екрана ми НЕ ЧИТА литературу из методологије друштвених истраживања. Колоквијум је планиран 05. Молим да ми се обезбеди адекватна литература и оптимално време за припрему градива.“ Такође, у мејлу послатом истог дана, упућеном Департману, подноситељка притужбе је навела: „Добила сам литературу за Основе психологије личности. Велико хвала професорима који су ми предавали тај предмет. Такође, професорка Д.Г. ми је послала литературу за део етике који се полаже код ње. Професор А.Б. је добио све од литературе за предмет Јавне финансије и финансијско право што ми је професорка тог предмета, у сарадњи са Рачунарским центром, доставила. Професорка која предаје енглески језик ми је рекла да литературу нема (…) Молим да ми се хитно достави адекватна литература за овај предмет и остале предмете за које недостаје литература. Све што не буде решено до понедељка, у понедељак ће бити апсолутно у свим медијима региона, јер неке ствари заиста немају смисла. Да подсетим, у јануару сам довела у Деканат човека који на другом факултету као слепа особа ради докторат и који је објаснио све што је могло да се објасни о литератури, а четири године сам исте ствари објашњавала и ја. И ево, шест месеци касније тестови почињу за три дана, а јурим још литературу. Стварно није у реду.“
• Увидом у мејл управнице Департмана ГГ, упућен подноситељки притужбе 6.6.2025. године, утврђено је да је управница написала: „Поштована АА, у наставку Вам шаљем одговор наставника и сарадника са Департмана за ЦЦ у вези са Вашим порукама и захтевима које сте упутили Департману у протеклом периоду: Поштована АА, жао нам је што није успостављена задовољавајућа сарадња са Вама, упркос залагању чланова Департмана да прилагоде наставне активности, литературу, предиспитне обавезе и испите, што јесте наша дужност, а у складу са могућностима и доступним ресурсима. Свесни смо пропуста на које сте указивали, али желимо да нагласимо да они нису настали из намере запослених да угрозе Ваше право на образовање, већ су били резултат углавном техничких и организационих околности и ограничења које, захваљујући и Вашим сугестијама, настојимо да превазиђемо. ББ факултет се одувек залагао за прилагођавање услова студирања студентима којима је то потребно, као и за изградњу партнерских односа са њима. У складу са тим, прихватамо сваку добронамерну критику и захваљујемо Вам на корисним сугестијама и саветима који доприносе да наш Факултет буде што инклузивнији образовни простор. Како бисмо превенирали пропусте у будућности, за Вас и друге студенте, и уважавајући Ваше предлоге, Департман ће покренути иницијативу да се на ББ факултету обезбеди адекватан читач који ће послужити прилагођавању литературе, без обзира на формат у ком се она налази, како та околност не би зависила од појединачног ангажовања наставника и сарадника. Такође, у процедури је формализовање Вашег предлога о начину полагања писаних колоквијума и испита за слабовиде и слепе особе. Међутим, дужни смо да укажемо и на део комуникације који је у последњем периоду превазишао професионалне и академске оквире. Пристизали су учестали мејлови чији се садржај није увек односио на питања значајна за Ваше студије и који су, притом, садржали изразе и квалификације непримерене комуникацији између студената и студенткиња и запослених на факултету. Међу њима су и формулације попут „проклети факултет“, „клечање на кукурузу“, „злостављачи“, као и тврдње да желимо да Вас „понизимо“ и „погазимо“ или да „злоупотребљавамо студенте са инвалидитетом док узимамо новац за афирмативне мере и донације“, да „једном ногом стојимо на бини, а другом на нечијем врату“. У појединим случајевима, делови приватних порука у којима се коментаришу запослени прослеђивани су на службене адресе, што додатно отежава одржавање професионалне комуникације. Такве формулације, без обзира на лични доживљај, не доприносе решавању проблема и представљају вид комуникације који није прихватљив у институционалном контексту. Поред тога, одређени изрази и оптужбе могу се тумачити као кршење норми понашања дефинисаних Правилником о дисциплинској и материјалној одговорности студената ББ факултета Универзитета у В (члан 8.), на шта Вас овом приликом формално подсећамо. У складу са напред наведеним, на званичном Инстаграм профилу Департмана привремено сте блокирани, јер је садржај одређених коментара излазио из оквира дозвољеног понашања на тој платформи – укључујући јавно прозивање појединаца, довођење у питање њиховог личног и професионалног интегритета, као и коришћење језика који може имати карактер вређања или стигматизације. Молимо Вас да у наредном периоду комуникацију и сарадњу са наставницима и сарадницима на Департману одржавамо у процедуралним и професионалним оквирима. За комуникацију о питањима организације наставних активности, предиспитних и испитних обавеза, као и литературе, можете користити службене мејлове наставника и управника Департмана. Све формалне захтеве можете упутити Служби за наставу и студентска питања и они ће бити размотрени на седници Департмана за ЦЦ или другом одговарајућем телу ББ факултета. Како убудуће не би било неспоразума, молимо Вас да избегавате слање садржаја који излазе из тог оквира. Уз пуно уважавање Вашег права да укажете на тешкоће са којима се суочавате, не можемо подржати неакадемско понашање према наставницима и сарадницима и сматрамо важним да истовремено заштитимо достојанство и професионални интегритет свих запослених на Факултету. Истовремено, подржавамо сваку Вашу намеру да заштитите своја права кроз све механизме који су доступни на ББ факултету, као и кроз ванинституционалне легитимне путеве, и у том процесу ћемо Вас подржати и наставити да поступамо одговорно и професионално.“
• Увидом у електронску преписку коју је управница Департмана ГГ упутила наставницима и сарадницима на Департману 4.06.2025. године утврђено је да је у мејлу навела: „Драге колеге и колегинице, пишем вам пошто у пролећном семестру имате предмете на 4. години студија ЦЦ. У тој генерацији студира и слепа студенткиња АА и потребно је да јој обезбедимо адекватну литературу. Програм који она користи може да „чита“ Word документе, Power Point и неке PDF документе (PDF OCR – optical character recognition). Уколико нисте сигурни да ли је литература коју имате у адекватном облику, можете писати студенткињи и проверити са њом. Ако није адекватан, постоји програм који „нечитљив“ PDF може да претвори у „читљив“. Преко приватних ресурса продеканица за наставу Д.Ј. има тај програм још три месеца и може да ту литературу конвертује, па се јавите њој. Молим вас да у наредним данима ово проверите како би на почетку семестра литература била спремна.“ Увидом у мејл који је управница Департмана ГГ упутила истим примаоцима 13.06.2025. године утврђено је да је навела: „Драге колеге и колегинице, само још једном да вас подсетим да, уколико нисте, припремите и пошаљете студенткињи АА адекватну литературу за овај семестар. Подсећам вас и да продеканица Д.Ј. има програм који може да „нечитљиву“ литературу за слепе особе претвори у „читљиву“, па јој се можете јавити. Хвала на разумевању.“
• Увидом у електронску преписку између продеканице за наставу Д.Ј., управнице Департмана ГГ и наставника Департмана утврђено је да је продеканица Д.Ј. у мејлу навела: „Драги сви, ја сам имала тај проблем са мањим делом текста у литератури за мој део који сам решила тако што сам ослободила студенткињу тог дела. Ионако је потребно смањити део литературе… Много ми је жао Д. да сте се толико намучили! Предлажем, ако ипак постоје делови за које И. сматра да су баш неопходни, да их исправи.“ У наставку преписке, управница Департмана ГГ је у мејлу од 10.06.2025. године навела: „Драги сви, ја не могу да отворим прва два документа, тражи ми лозинку. Али то за мене није ни важно, јер их ја нећу користити. Нека професори Д. и И. провере као што је горе и предложено и нека АА неко од њих двоје, као предметних наставника, пошаље литературу.“ Професорка Д.Г. је истог дана одговорила: „Ја сам своју литературу прилагодила, ово је И. део.“ У даљој преписци, наставник И.А. је навео: „Драге колегинице, пре свега, хвала пуно продеканици на времену и енергији уложеним у конвертовање текста у Word. Проћи ћу ја сада кроз текст и исправити грешке. (Имам потребу и да кажем да мислим да смо се ангажовали и преко потребне мере. (…)“
• Подноситељка притужбе је 11.07.2025. упутила електронско писмо Департману, у којем је написала: „ (…) Још једном наглашавам да ми је јако жао због свега овога. Много сам се преиспитивала, не данима, већ скоро две године и схватила сам да ћу лакше живети са евентуалним последицама својих мејлова, него са чињеницом да ово прође као да се није ни десило, па да се опет понови некоме. Јер није било пријатно, знате, ни најмање, ни чекање испита по кафићима, ни непредвидивост дана и сата полагања, ни понашање Ваше сараднице која је хтела да се докаже преко мог достојанства, ни игнорисање свега тога од стране Вас као одговорних, ни то што су ми колегинице преписивале литературу, ни то што ми је у име Департмана писано о мојим фрустрацијама и мом кратком фитиљу (…) Није било пријатно то што сам прошла само зато што сам изнела своје искуство студирања о којем сте врло обавештени од почетка мог студирања. Није било пријатно ни оно у Деканату, цео онај разговор, ни то што сте као управница Департмана изјавили да сте хтели да оне коментаре људи виде. Је л сте хтели да их сутра види неко са инвалидитетом ко размишља да ли да упише ЦЦ? Бар нека зна шта га ту чека, каква тачно политика. Није било пријатно ни што сте ме блокирали. Напротив, било је врло подмукло. На крају, није било пријатно ни све ово што се догодило сад у задње време. (…) Као Ваш студент што и даље, и без обзира на све, још увек јесам кажем Вам да су протекле четири године на факултету мени биле ужасне. Ово што сам доживела овде не желим никоме. Као човеку јасно ми је да људи греше, да сви ми грешимо, па и сама грешим како на тестовима – тако и у животу. Људски је грешити, али и признати, а не своје грешке игнорисати, а туђе истицати. Ја, рецимо, ништа приватно на том Инстаграму нисам написала ни о коме од Вас. Писала сам своје искуство. Нисам користила приватне информације да „убодем“ болно место попут онога ко је коментар написао. Као Вашем студенту и човеку значило би ми да сте рекли: „Извини“, дал‘ у име Департмана, дал‘ у своје име… Дал‘ у Деканату, дал‘ пре или после Деканата… Мање важно, нажалост, јер Ви то нисте урадили. Нисте сматрали да има потребе за тим. (…) Надам се да ћете једном схватити све ово не егом, него искуством, јер Ви радите и радићете са људима, а не са кромпирима.“
• Увидом у електронску преписку између подноситељке притужбе, продеканице за наставу Д.Ј. и Департмана утврђено је да је подноситељка притужбе 13.07.2025. године упутила мејл следеће садржине: „Поштована продеканице за наставу, четврта година социјалног рада већ две недеље нема предавања из предмета Заступање у социјалном раду. Договор на уводном часу са професорком ГГ је био да нам се у учионици каче снимљена предавања како бисмо могли да их слушамо када нам одговара, али ми већ две недеље из стручног предмета добијамо само презентације. Заправо мислим да су нам само два снимка окачена. (…)“ У одговору на овај мејл, управница Департмана ГГ је истог дана, 13.07.2025. године, упутила мејл наставницима и сарадницима Департмана и продеканици за наставу следеће садржине: „Поштоване колеге и колегинице, поводом мејла студенткиње АА, кратко бих вас информисала због чега више не качимо снимке предавања из Заступања у социјалном раду. Након оба окачена снимка студенткиња АА је испод тих снимака постављала непримерене коментаре (што могу и да вам пошаљем). Одлука је да више то не радимо јер, поред свега што са њом пролазимо, а део знате, а део шаље само нама и другим студентима свакодневно, овај вид „излагања“ нам није неопходан, односно представља вид наше заштите. Студенти су добили сву литературу, материјал у виду презентација и могућност консултација. Све ово је у складу са препоруком коју смо добили о настави која подразумева и асинхрони и синхрони начин наставе, тако да овим студентска права нису угрожена. Такође, затражићемо званично промену испитивача на овом предмету и за предиспитне и за испитне обавезе за студенткињу АА, јер смо на овом предмету Б.В., М.С. и ја особе које студенткиња АА најчешће таргетира и у јавној и у интерној комуникацији.“
• Увидом у мејл који је подноситељка притужбе упутила управници Департмана ГГ, као и Департману за ЦЦ, 20.07.2025. године, утврђено је да је у мејлу под насловом „Захтев за решавање системских проблема и преиспитивање неетичког поступања“ навела: „Поштована професорка ГГ, поштовани чланови Департмана за ЦЦ, пишем Вам поводом вишегодишњих проблема са инклузијом и комуникацијом на Департману, који су ескалирали у јавни конфликт, а чији је одраз био видљив и у недавној преписци на друштвеним мрежама. Овим путем желим да још једном јасно и недвосмислено изнесем своје ставове и затражим одговорност за уочене пропусте. Категорички одбацујем свако пребацивање одговорности за системске пропусте на моју страну. Као студенткиња са визуелним хендикепом, током последње четири године суочавала сам се са неадекватним прилагођавањем система, што је законска и етичка обавеза Факултета, а не ствар добре воље или пасивног чекања моје најаве. Моји бројни мејлови и четири формалне молбе упућене надлежним органима факултета са захтевима за решавање проблема литературе и организације испита често су остајали без одговора или са значајним закашњењем, што је супротно Вашим тврдњама о недостатку комуникације са моје стране. Ситуације попут понижавајућег чекања у учионици, где сам била изложена непрофесионалном понашању сараднице која није била припремљена и чија је „импровизација“ довела до „непријатности“, а посебно „враћање као пса у учионицу“, дубоко су угрозиле моје достојанство и право на равноправно студирање. Тврдње о „вишеструким извињењима“ су неистините; извињење које помињете било је изнуђено формалностима након моје интервенције у деканату, а не искрени израз увида у грешку. Надаље, сматрам крајње неетичким и непрофесионалним што је Департман на званичним комуникационим каналима, пребацујући одговорност за сопствене пропусте, алудирао на моје личне фрустрације и „кратак фитиљ“, те помињао моје тешке животне околности (тешка операција срца). (…) Нећу ћутати док се моје достојанство гази и док се одговорност за институционалне пропусте пребацује на студенте. Очекујем да се одговорни суоче са последицама свог понашања и да се коначно приступи решавању проблема инклузије на Факултету на проактиван, адекватан и етички прихватљив начин.“
• Увидом у мејл који је подноситељка притужбе упутила претходној деканици ББ факултета у В Н.Ј. и продеканици за наставу Д.Ј. 21.07.2025. године, уз копију упућену садашњем декану ДД, Служби за наставу и студентска питања, Наставно-научном већу ББ факултета у В, Поверенику за заштиту равноправности и Локалном омбудсману града В, утврђено је да је у мејлу под насловом ‘ХИТНА промена испитивача због дискриминације особе са инвалидитетом на Департману за ЦЦ ББ факултета у В’ навела: „Поштована деканице и поштована продеканице за наставу, обраћам Вам се поводом крајње озбиљне и дуготрајне ситуације која директно угрожава моје фундаментално право на једнако и инклузивно образовање, а посебно пред предстојеће надокнаде испитних рокова. Као студенткиња са инвалидитетом (слепа особа), годинама се суочавам са системским препрекама у приступу литератури, прилагођавању наставе и испита, што је, упркос делимичним помацима под притиском, кулминирало у директну дискриминацију, злоупотребу положаја и већи сукоб са руководством Департмана за ЦЦ. Подсећам Вас, продеканице Ј., да смо у јануару имали састанак управо на ову тему. Нажалост, упркос томе, кључни проблеми нису решени на системском нивоу, а у међувремену су се догодили инциденти који указују на дубоко укорењене проблеме о којима смо говорили. У наставку износим конкретне инциденте и аргументе који оправдавају мој захтев за хитном променом испитивача из одређених предмета које ћу касније навести: Јавно понижавање, психолошко злостављање и дискредитовање: на званичном Инстаграм профилу Департмана за ЦЦ објављивани су дискредитујући и пасивно-агресивни коментари усмерени директно на мене, моје фрустрације, мој „кратак фитиљ“, моје непредвидиве и тешке животне околности. Ово последње сматрам злоупотребом приватних информација у сврху јавног понижења. Уз признање управнице Департмана, професорке ГГ, да је то урађено: „Ми смо хтели да коментаре људи виде, да нисмо хтели не бисмо их писали“. Професорка ГГ ово је изјавила на састанку у Деканату који сам поменула. Ово представља нарушавање угледа студента. 2. Угрожавање здравља и дискриминаторни третман током колоквијума: суочила сам се са изузетно нехуманим и дискриминаторним третманом од стране сараднице истраживачице М.С. на предмету Социјална заштита где је предавач др Б.В., секретар Департмана. Сарадница С. ме је терала да чекам сат времена у учионици док су друге колеге завршавале тест. Образложење је било да ми колеге које раније заврше тест не шапну питања, што је директна инсинуација на мој интегритет, изузетно увредљиво и понижавајуће. Ја сам ово одбила, рекла да ћу сачекати сат времена, али у кафићу преко пута факултета и изашла. Након двадесет минута сарадница је рекла мојој колегиници да ме позове да се вратим, што сам и урадила. Када сам дошла сарадница ми је рекла да сам имала довољно времена да ми неко шапне питања. Изаашла сам опет рекавши да нисам пас. Посебно је алармантно што се овај инцидент догодио у периоду када сам се суочавала са изузетно тешким здравственим изазовима. Наиме, пар месеци пре овог инцидента имала сам тешку операцију на отвореном срцу. Тест је био у четвртак, а ја сам у понедељак ишла на рехабилитацију која је обавезна након оваквих операција. У том периоду сам се суочавала са неизвесношћу око сакупљања медицинске документације и самог доласка на колоквијум, што је био и разлог зашто се нисам раније јавила – нисам знала да ли ћу стићи на време. Излагање мене сат времена непотребном чекању, под изговором спречавања „шаптања“, узимајући у обзир моје акутно здравствено стање у том тренутку сматрам крајње нехуманим, непрофесионалним и директно угрожавајућим за моје здравље. 3. Одбијање суочавања са одговорношћу и лично схватање критике: врхунац наведеног непрофесионалног понашања и избегавања одговорности догодио се током састанка у Деканату. Моја примедба: „Да ли ви можете да схватите да ствари које радите остављају последице?“ Након ове изјаве уследило је значајних „пет минута“ тишине од стране професорке др ГГ и професорке др Б.В., што је јасан показатељ немогућности суочавања са сопственом одговорношћу и тежином својих поступака, односно пропуста. Даље, професорка др ГГ је у Деканату изјавила да се „лично осећала прозвано“ када сам изразила фрустрацију реченицом: „проклети департман“. Ово доказује да руководство Департмана за ЦЦ личне емоције и его ставља испред професионалне дужности и објективности, те да критику упућену институцији схватају као личну увреду, што је неприхватљиво за академско окружење и позиције моћи.“ Затим, навела је да је однос између ње и управнице Департмана професорке др ГГ, професорке др Б.В. и сараднице која је директно учествовала у споменутом инциденту неповратно нарушен због дискриминације и злоупотребе положаја, те да је објективно и непристрасно испитивање у таквим околностима немогуће, што, како наводи, директно угрожава њен академски успех. У наставку мејла подноситељка притужбе је навела да захтева: „неодложну промену испитивача за све предмете које предају професорка др ГГ и професорка др Б.В., као и сарадница која је укључена у поменуте инциденте“. Такође је навела да захтева да се за наведене предмете одреди непристрасан испитивач који ће обезбедити објективно и непристрасно испитивање, као и ослобађање од потенцијалних трошкова повезаних са променом испитивача. У мејлу је такође навела да поседује обимну документацију и доказе (мејл преписке, снимке екрана са Инстаграма и медицинску документацију) који, како је навела, поткрепљују наводе из дописа, као и да ће, уколико се ситуација не реши, бити принуђена да заштиту својих права потражи пред надлежним институцијама.
• Увидом у мејл који је садашњи декан ББ факултета у В ДД упутио подноситељки притужбе 22.07.2025. године утврђено је да је навео: „(…) Погледао сам пажљиво све што сте ми послали и прочитао мејл професорке ГГ који је дошао до свих на факултету. Увек је потребно сагледати више углова и чути обе стране у проблему. Колико видим, тај проблем је кулминирао Вашим захтевом за промену испитивача. Са једне стране, то је Ваше право, а са друге, да будем искрен, не верујем да ће допринети брзом и лаком решењу ситуације и неком дугорочнијем компромису. Заиста ми је жао због Ваших здравствених проблема, а посебно због тога што сте се осећали тако да сте доживели све као атак на Вас, Ваша права и достојанство. То је оно што много више боли, рекао бих и што је могло и морало да се избегне. Трудим се да максимално разумем Вашу ситуацију и на известан начин ми је сасвим јасно Ваше незадовољство. (…) Али не разумем зашто би био проблем да се литература обезбеди и учини доступном колегиници која штампане или електронске текстове трансформише у облик који јој одговара? Ту је, чини ми се, понестало мало добре воље да се довољно брзо изнађе ефикасно решење и организација, и ту је заиста требало да Вам се Департман нађе. Са друге стране, из свега што сте ми написали, додуше морам да признам да неке делове нисам најбоље разумео, произилази моје мишљење да колегинице нису показале нити имале злу намеру према Вама. По свему судећи, све више делује као ствар иницијалне неспретности и несналажења са ситуацијом, него жеље да се Ви и Ваш интегритет угрозе, да будете било како понижени или да Вам се ускрате било каква права. Ту је било потребно поставити међусобну комуникацију на здраве ноге од почетка, без осуда и предрасуда. То подразумева много уважавања, коректности са обе стране и жеље да се постигне циљ на обострану корист. То је, нажалост, недостајало у овом случају и проблем је ескалирао. То је оно на чему ћу инсистирати као следећи декан, јер сам свестан да, поред беспоговорне професионалности, ту лежи кључ успешног функционисања читавог система. Такође, мислим да је најбоље за све нас, студенте, наставнике, за факултет у целини, да овакве проблеме решавамо у ужем кругу упућених и позваних особа, јер било какво ширење аудиторијума и проблема у целини наноси озбиљну штету целој институцији, иако се у први мах може учинити да можда може да донесе краткорочни добитак за неку страну. АА, заиста сте до сада показали пуно стрпљења, што је дивно са Ваше стране, и било би заиста добро да Вас оно не напусти. Ово Вам говорим из перспективе неког ко је уверен да је увек конструктивније настојати да се нађе заједнички језик, него да се крене путем конфронтације, доказивања и ултиматума. Колико год будем био у прилици, покушаћу да Вам помогнем на начин који ми буде на располагању. Још увек сам само професор, али сам сматрао да за сада могу да Вам макар кажем како ја видим ову ситуацију. Надам се да сам бар мало успео да Вам олакшам стање, а бићу Вам доступан за било коју врсту консултовања и надаље.“
• Увидом у мејл који је продеканица за наставу ББ факултета у В Д.Ј. упутила подноситељки притужбе 26.06.2025. године, утврђено је да је у наведеном мејлу навела: „Поштована АА, захваљујем Вам на детаљном допису у којем сте изнели своје виђење проблема са којима се суочавате током студирања на ББ факултету Универзитета у В. Вашу забринутост у потпуности разумем, као и озбиљност питања која сте отворили, нарочито имајући у виду Ваш статус студенткиње са инвалидитетом. Као што смо се претходно договорили, предузете су одређене мере како би Вам се омогућило равноправно учешће у наставном процесу. То се, између осталог, односи на полагање испита током испитних рокова на Вашем личном рачунару, уз обавезу дежурних наставника и сарадника да тестове доставе у Word формату, како бисте могли да им приступите. Такође, упућена је молба наставницима да Вам литературу достављају у одговарајућем, приступачном формату. О овим решењима разговарано је на Колегијуму, где су сви чланови изразили сагласност, а надлежном департману је упућен и званичан налог за спровођење договорених корака. О томе сам Вас благовремено информисала. И сама сам колегама понудила помоћ, те сам литературу коју су ми доставили наставници пребацила у читљив формат и проследила им са упутством да је доставе Вама. Међутим, дужна сам да Вас обавестим да промена испитивача на основу појединачних захтева студената, без претходно спроведене институционалне процедуре, није могућа, нити је у складу са: Законом о високом образовању Републике Србије који прописује принципе аутономије високошколских установа, академске слободе, као и законски оквир за решавање ситуација које укључују етичке повреде, дискриминацију или узнемиравање; Статутом Универзитета у В, који предвиђа да се питања етичког понашања наставног и ненаставног особља решавају преко Етичког одбора, односно Комитета за професионалну етику, а не ad hoc измештањем наставника из наставног процеса или испитног поступка; Правилником о организацији и систематизацији послова Б факултета у В (…) Неопходно је нагласити да права студената са инвалидитетом, у складу са Законом о високом образовању, препорукама Министарства просвете и општим актима Универзитета и интерним актима факултета, подразумевају прилагођавање наставног процеса и испитивања, али не укључују аутоматску промену испитивача на захтев. Факултет је отворен за сарадњу са Вама у погледу обезбеђивања одговарајућих услова за полагање испита (прилагођени формати, асистенција, продужено време за реализацију испита и сл.), у складу са документацијом и претходним договорима са Канцеларијом за подршку студентима и развој каријере и надлежним департманом. Дакле, право на прилагођени начин полагања испита — укључујући коришћење рачунара, прилагођени формат материјала и продужени рок — јесте законом загарантовано кроз Закон о високом образовању и имплементира се општим актима Универзитета. Међутим, аутоматска промена испитивача на захтев студента није унапред дефинисана нити гарантована кроз законски оквир за студенте са инвалидитетом (…)“
• Увидом у Одлуку ББ факултета у В од 20.10.2025. године утврђено је да се врши замена испитивача на предметима Заступање у социјалном раду и Пракса 5, тако да досадашњи испитивачице доц. др ГГ и доц. др. Б.В. престају са обавезама и дужностима на наведеним предметима у односу на конкретну студенткињу АА. У образложењу одлуке наведено је да су декану поднети појединачни захтеви предметних наставница доц. др ГГ и доц. др. Б.В., као и одвојени захтеви прослеђени имејлом студенткиње АА за извршење замена испитивача, из разлога који би могли утицати на објективност и непристрасност испитног поступка. Декан је, с тим у вези, утврдио да постоје оправдани разлози за замену испитивача ради обезбеђивања регуларности и интегритета испитног поступка, као и заштите права свих учесника у процесу испитивања и одлучивања.
• Увидом у мејл који је подноситељка притужбе упутила тадашњој деканици Н.Ј., садашњем декану ДД и продеканици за наставу Д.Ј. 27.07.2025. године, уз копију упућену управници Департмана ГГ, Поверенику за заштиту равноправности, Локалном омбудсману града В и Служби за опште и правне послове ББ факултета у В, утврђено је да је у мејлу под насловом ‘Предлог за споразумно решавање ситуације (Рок: 28. јул 2025.)’ навела: „Поштовани, како се ближи рок за решавање ситуације, сматрам да је важно да Вас подсетим на кључну контрадикторност која је у сржи овог проблема. У званичном допису, Департман је моју комуникацију оценио као „непримерену и ван институционалног оквира“. Истовремено, сам Департман је, путем свог званичног профила на Инстаграму, у објави посвећеној Дану особа са инвалидитетом, мој проблем, укључујући моје специфичне животне околности и фрустрације, третирао као корисну анализу за јавну дискусију, чак и помињући мој „кратак фитиљ“. Овакви двоструки стандарди су кључни доказ системских пропуста и недостатка етике. (…) У духу конструктивне сарадње, поручујем Вам да је јавно извињење услов за било какве даље разговоре који би омогућили да Департман, на челу са особама одговорним за ову ситуацију, настави са радом на достојанствен и конструктиван начин. Очекујем Ваш званичан и свеобухватан одговор до понедељка, 28. јула 2025. године, до 16.00 часова.“
• Увидом у писмена Департмана од 5.7.2023. и 2.4.2024. утврђено је да су на седницама Већа усвојени предлози да се студенткињи АА одобри ванредни рок за полагање колоквијума из предмета Социјална политика, као и одсуство са факултета из здравствених разлога у периоду од 1. до 21. априла 2024. године.
• Увидом у молбу за покретање дисциплинског поступка против студентикиње АА од 27.8.2025. године утврђено је да су управница Департмана ГГ и професорка Б.В. упутиле наведене молбе, због како је наведено, злоупотребе комуникације и дигиталног узнмиравања; непримереног и увредљивог говора у комуникацији са наставницима; јавног нарушавања угледа наставника и нарушавања професионалних односа и угледа факултета. Увидом у одговор на молбу за покретање дисциплинског поступка студенткиње АА од 2.9.2025. године утврђено је да се студенткиња изјаснила на молбе, сматравши их неоснованим и као још један покушај застрашивања и пребацивања одговорности за неетичко и непрофесионално понашање на студента.
• Увидом у молбу за смернице и институционалну подршку у поступању у случају студенткиње обухваћене афирмативним мерама бр. 16/92-01 од 5.9.2025. године које је ББ факултет у В упутио Министарству просвете, утврђено је да се факултет обратио ради добијања стручних смерница и институционалне подршке у поступању у вези са ситуацијом која се односи на студенткињу четврте године студијског програма ЦЦ, уписану по афирмативним мерама као слабовидо лице. У допису је наведено да факултет и надлежни департман континуирано предузимају мере прилагођавања услова студирања у складу са принципима инклузивног образовања и законском регулативом, укључујући обезбеђивање приступачности простора, прилагођавање литературе у електронске и читљиве формате применом OCR технологије и конвертовањем материјала, као и омогућавање студенткињи да испите полаже на личном рачунару. Даље се наводи да су наставници улагали додатне напоре како би обезбедили доступност литературе и алтернативне материјале када изворна литература није била доступна у одговарајућем формату. У допису се, међутим, истиче да је комуникација са студенткињом у последње време постала учестала и да, према наводима факултета, често излази из оквира академски прихватљивог и професионалног дијалога, те да студенткиња упућује велики број електронских порука, у које укључује различите институције и лица ван факултета, као и да на друштвеним мрежама јавно коментарише рад наставника и објављује делове преписке са наставним особљем. Факултет наводи и да студенткиња у комуникацији истиче да је жртва дискриминације, иако, како се у допису наводи, већина прилагођавања и подршке коју је захтевала јесте реализована. Такође се указује да су, услед такве комуникације и јавних објава, поједини наставници изложени притисцима и нарушавању професионалног угледа, због чега су запослени изразили забринутост и затражили да се предузму одговарајуће мере заштите. У завршном делу дописа факултет од Министарства просвете тражи смернице у погледу поступања у ситуацијама када, како наводе, афирмативне мере могу бити злоупотребљене, када комуникација садржи елементе дигиталног узнемиравања и када описане околности утичу на радну атмосферу и функционисање установе, као и препоруке о могућим институционалним механизмима заштите наставника и запослених, укључујући и евентуалне дисциплинске мере.
• По захтеву Повереника, сведокиња ФФ, студенткиња ББ факултета у В, у свом исказу Поверенику за заштиту равноправности, између осталог, навела је да је редовна студенткиња четврте године на студијском програму ЦЦ, као и подноситељка притужбе АА. Она наводи да током студирања притужиљи није била обезбеђена литература у форми која јој је приступачна. Истиче да јој је више пута помагала тако што је прекуцавала делове књига и других материјала који притужиљи нису били доступни у одговарајућем формату, као и текстове потребне за израду презентација. Према њеним речима, без тих материјала притужиља не би могла да испуни предиспитне обавезе и тиме би била ускраћена за поене. Сведокиња наводи да је то радила искључиво из колегијалности и жеље да помогне, јер је видела да је таква подршка неопходна. Сведокиња даље наводи да је присуствовала једном испиту када је притужиља била приморана да чека. Према њеним сазнањима, притужиља је професорима унапред морала да јави да ли ће присуствовати испиту како би јој био обезбеђен испитивач, пошто јој није било дозвољено да испит полаже у писаној форми преко лаптопа. Наводи да тог пута, иако је притужиља дошла на испит, испитивач није био обезбеђен. Док су остали студенти почели да раде тест, притужиља је изразила жељу да напусти учионицу јер није желела да у тишини чека сат времена. Сведокиња наводи да се притужиља није бунила због тога што испитивач није био обезбеђен, јер ни сама није била сигурна да ли ће стићи на испит. Међутим, асистенткиња, односно демонстраторка (за чију тачну титулу сведокиња није сигурна), успротивила се њеном изласку из учионице, уз образложење да би неко могао да јој пренесе питања са теста, јер су студенти који су завршили испит могли да напусте учионицу. Сведокиња наводи да је, упркос томе, притужиља напустила учионицу. Након што је сама завршила тест, сведокиња је такође отишла, па не може непосредно да посведочи шта се касније дешавало. Сведокиња даље наводи да је више пута била присутна на вежбама на којима притужиља није могла у потпуности да учествује. Према њеним речима, то се дешавало када су студенти добијали материјале на папиру са задацима у виду текста који је требало прочитати у одређеном времену и потом одговорити на питања. У притужиљином случају било је потребно да јој неко тихо чита текст, али би у том случају време предвиђено за одговор већ истекло. Сведокиња такође наводи да је присуствовала часовима када се притужиља обраћала професорима са питањима у вези са литературом, односно када је тражила да јој се обезбеди литература у приступачном формату. Према њеним речима, поједини професори су имали решење и излазили су јој у сусрет, али је било и оних који су одговарали да литературу у одговарајућем формату не поседују. Она истиче да је, за разлику од осталих студената који су потребну литературу могли једноставно да купе у скриптарници, притужиља морала понаособ да се обраћа сваком професору како би регулисала приступ литератури. Наводи да је понекад у томе била успешна, а понекад не, те да је читав процес за њу био знатно захтевнији и изискивао много више труда. Сведокиња наводи и да су, поред наведеног, две професорке са Департмана упутиле захтеве за покретање дисциплинског поступка против притужиље. Истиче да су ти захтеви притужиљи достављени искључиво у папирној форми, па јој их је она прочитала. Према њеним речима, поступци су покренути због коментара које су Департман и притужиља остављали испод објава на друштвеној мрежи „Инстаграм“, као и због мејлова које је притужиља слала професоркама, а које су оне протумачиле на изразито негативан начин и као лични напад. На крају, сведокиња наводи да је изнела све што јој је познато и што је лично видела или чула, са намером да овим исказом помогне да се правилно сагледа положај њене колегинице.
• По захтеву Повереника, сведок ЂЂ наводи да је примио допис поводом притужбе АА у којој је наведен као сведок, те да у свом исказу Поверенику износи сва сазнања о околностима које су му познате. Наводи да је притужиља студенткиња ЦЦ на ББ факултету у В, да је потпуно слепа и да поред примарног инвалидитета има и више здравствених проблема, од којих су неки веома озбиљни. Истиче да је притужиљу упознао пре десетак година, у периоду када је потпуно изгубила вид, те да је добро познаје и да су се дуго дружили. Сведок даље наводи да је притужиља од самог почетка студирања имала проблема са набавком литературе. Објашњава да се на ББ факултету у В многи испити припремају из различитих скрипти и извора, који су често доступни само у скриптарници факултета и скенирани у формату слике, а не као текст који се може читати помоћу читача екрана. Истиче да за особу која види то не представља велики проблем, али да је за особу која не види и користи читач екрана то веома значајна разлика. Наводи да постоје програми за препознавање текста са слике (ОЦР), али да они често не дају добре резултате ако скен није довољно јасан или ако је текст додатно обележен маркерима, што отежава препознавање. Према његовим речима, притужиља се годинама сналазила тако што је писала професорима, тражила литературу, а колеге су јој читале или помагале у припреми материјала. Наводи да је често полагала испите не по редоследу који је желела или морала, већ по томе за које предмете је у том тренутку могла да пронађе приступачну литературу. Ипак, како истиче, испуњавала је обавезе, стицала ЕСПБ бодове и уписивала наредну школску годину. Међутим, временом су на ред дошли и испити за које литература и даље није била приступачна, па је проблем који је постојао од почетка кулминирао крајем године. С тим у вези, наводи да је 28. јануара 2025. године организован састанак у деканату факултета, на који је притужиља позвана телефоном. Наводи да је притужиљи тада било предочено да ће састанку присуствовати продеканица за наставу и професорке Б.В. и ГГ са Департмана за ЦЦ, као и неко из правне службе факултета. Према његовим речима, управо то је притужиљу посебно узнемирило, па га је замолила да и он присуствује састанку. Наводи да га је позвала из два разлога: прво, јер је и сам особа која не види и има искуства у припреми испита, проналажењу и прилагођавању литературе и комуникацији са професорима; и друго, зато што је по струци мастер правник и сматрала је да јој је потребна правна подршка, будући да је имала страх од најаве да ће на састанку бити присутан и неко из правне службе факултета. Сведок наводи да је састанак одржан у деканату ББ факултета и да су, поред притужиље и њега, присуствовале поменуте професорке и продеканица за наставу, која је недавно преузела ту функцију и, према његовом утиску, показала спремност да саслуша проблем и покуша да се он реши. Истиче да, упркос најавама, нико из правне службе факултета на крају није присуствовао састанку. Наводи да су на састанку отворене бројне теме, од којих су као кључни проблеми истакнути недостатак приступачне литературе, непостојање јасно уређеног система полагања колоквијума и испита за особе оштећеног вида, недостатак разумевања за притужиљино здравствено стање и одржавање предавања у учионицама на горњим спратовима без омогућеног коришћења лифта. Према његовим речима, стекао је утисак да је продеканица саслушала обе стране и да је постојао проблем у међусобном разумевању, иако су, како наводи, сами проблеми деловали као релативно једноставни за решавање. Полазећи од сопственог искуства током студирања, сведок наводи да је предложио да се слепим студентима омогући да испите полажу на лаптопу уз помоћ говорног програма, уместо да друга особа чита питања и записује одговоре. Објашњава да би у том случају професор уместо штампаног теста студенту доставио електронску верзију теста у Word формату на флеш меморији, коју би студент отворио на лаптопу са говорним програмом. На тај начин би студент могао самостално да прочита питања, размисли и укуца одговоре, без посредника. Наводи да би професор у сваком тренутку могао да прати рад студента на екрану, чиме би се избегле сумње и обезбедила потпуна транспарентност. Истиче да би такав начин полагања био и једноставнији и поштенији, јер студент не би био временски ограничен због туђег читања текста. Наводи да је тај предлог тада прихваћен са одобравањем и да је продеканица најавила покретање поступка да се такво решење формализује одлуком Наставно-научног већа. Сведок даље наводи да је на састанку постигнут и консензус око питања литературе. Објашњено је да приступачан формат не значи само .pdf документ, већ текстуални документ (.doc или .docx) који читач екрана може да чита. Наводи да је истакнуто да сваки професор треба да има електронске верзије текстова који служе за припрему испита и колоквијума, као и да је у реду да, уколико одређени текст није доступан, професор понуди други материјал који обрађује исту тему. Разговарано је и о предиспитним активностима, као што су презентације и семинарски радови, који могу бити адекватан начин провере знања. Према његовим речима, све је тада прихваћено без примедби и чинило се да је постигнут велики консензус и да ће решење почети да функционише. Међутим, сведок наводи да се касније ситуација није развијала у том правцу, јер факултет у периоду након тог састанка није радио, па се предложена решења нису одмах примењивала. Наводи да је у међувремену дошло и до покретања дисциплинског поступка против притужиље, као и до њеног обраћања Поверенику за заштиту равноправности и струковним удружењима социјалних радника. Такође наводи да је на састанку било речи и о непријатностима које је притужиља доживела током студирања, као што су ситуације у којима је морала да чека у учионици док други студенти полажу испит, немогућност да званичним путем добије картицу за лифт након тешке операције срца, као и блокирање на званичном Инстаграм профилу Департмана и притужбе професорки на њен начин обраћања у мејловима. На крају, сведок истиче да као потпуно слепа особа која је готово завршила докторске студије на Правном факултету у В, са искуством школовања у специјалној школи за слепе и редовној гимназији, сматра неприхватљивим да факултет и даље нема системско решење за приступачну литературу и начин полагања испита за студенте оштећеног вида. Наводи да данас не постоји реална потреба за скупом технологијом, већ је довољно да професори учине литературу доступном у електронском формату и да се та пракса редовно ажурира. Посебно истиче да је реч о факултету који образује будуће социјалне раднике, психологе, педагоге и наставнике, који ће у свом раду долазити у контакт са особама са инвалидитетом, те да је због тога неопходно да се овај проблем системски реши у оквиру саме образовне установе.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и допуна притужбе, изјашњења, доказе достављене уз притужбу и изјашњење, исказе сведока, као и антидискриминационе и друге прописе.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.[2]
• Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима[3] гарантује право на образовање. Члан 13. прописује да државе признају право свакога на образовање и да више школовање треба да буде доступно свима подједнако, зависно од способности свакога, кроз одговарајућа средства
• Конвенција о правима особа са инвалидитетом[4], коју је Република Србија ратификовала 2009. године, у члану 24. утврђује да државе признају право особа са инвалидитетом на образовање и обавезују се да обезбеде инклузивни систем образовања на свим нивоима, укључујући и доживотно учење. Циљ образовања је да омогући пуни развој људског потенцијала и осећаја достојанства особа са инвалидитетом, јачање поштовања људских права и различитости, као и развој личности, талената и способности до њиховог максималног потенцијала, како би могле да ефикасно учествују у друштву. У остваривању овог права, државе су дужне да обезбеде да особе са инвалидитетом не буду искључене из општег система образовања на основу инвалидитета. Образовни систем мора бити инклузиван и доступан, а особама са инвалидитетом мора бити омогућен приступ квалитетном образовању равноправно са другима. Посебно је наглашена обавеза обезбеђивања разумног прилагођавања у складу са индивидуалним потребама, као и пружања неопходне подршке унутар образовног система како би се омогућило ефикасно образовање. Такође, потребно је обезбедити индивидуализоване мере подршке у окружењу које највише подстичу академски и социјални развој, са циљем пуног укључивања у образовни процес. Конвенција даље одређује да државе треба да обезбеде услове који омогућавају особама са инвалидитетом стицање животних и социјалних вештина потребних за пуно учешће у образовању и друштву. У том циљу, потребно је обезбедити приступ различитим облицима комуникације и наставним средствима, као што су Брајево писмо, алтернативни и увећани формати текста, различити облици и средства комуникације, као и подршку у развијању вештина оријентације и кретања. Поред тога, државе су обавезне да обезбеде одговарајућу обуку наставника и другог особља које ради у образовном систему на свим нивоима. Та обука треба да обухвати подизање свести о инвалидитету, као и оспособљавање за коришћење одговарајућих наставних техника, комуникационих средстава и образовних материјала који омогућавају адекватну подршку особама са инвалидитетом. Конвенција изричито прописује да државе морају обезбедити да особе са инвалидитетом имају приступ терцијарном образовању, стручној обуци, образовању одраслих и доживотном учењу без дискриминације и равноправно са другима. У том циљу, потребно је обезбедити разумно прилагођавање како би се особама са инвалидитетом омогућило равноправно учешће у високом образовању.

Члан 9. Конвенције о правима особа са инвалидитетом утврђује обавезу држава да предузму одговарајуће мере како би особама са инвалидитетом обезбедиле приступ физичком окружењу, информацијама, комуникацијама и услугама које су доступне јавности, равноправно са другима. Ова обавеза обухвата и уклањање препрека и баријера за приступ, укључујући приступ информацијама, комуникацијама и електронским услугама. Конвенција даље одређује да државе треба да обезбеде примену стандарда приступачности и да воде рачуна да и правна лица која пружају услуге доступне јавности обезбеде приступачност својих услуга. Посебно је значајна обавеза да се обезбеде облици непосредне помоћи који омогућавају приступ информацијама и услугама, као што су читачи, водичи или други облици подршке, као и подстицање различитих облика подршке како би се особама са инвалидитетом обезбедио приступ информацијама. Такође је прописано да државе треба да подстичу приступ особа са инвалидитетом информационим и комуникационим технологијама, укључујући интернет, као и развој и доступност приступачних информационих и комуникационих технологија.

• У Општем коментару бр. 13 Комитета УН за економска, социјална и културна права (право на образовање)[5] истиче се да право на образовање представља истовремено основно људско право и кључно средство за остваривање других људских права. Образовање има посебан значај за лица која припадају маргинализованим и осетљивим друштвеним групама, јер омогућава њихову друштвену интеграцију и пуно учешће у друштву. Комитет наглашава да право на образовање обухвата више међусобно повезаних елемената, међу којима је од посебног значаја приступачност, која подразумева да образовање мора бити доступно свима без дискриминације, и de jure и de facto. Приступачност, између осталог, укључује и физичку приступачност образовања, што подразумева да образовне установе и програми буду доступни свима, укључујући и кроз коришћење одговарајућих облика наставе. Комитет даље указује да се исти основни стандарди примењују и на високо образовање, које мора бити једнако доступно свима на основу способности, те да треба да испуњава захтеве расположивости, приступачности, прихватљивости и прилагодљивости. Забрана дискриминације из члана 2. став 2. Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима примењује се на све аспекте права на образовање и обухвата све забрањене основе дискриминације. Државе су, стога, дужне да прате функционисање образовног система и предузимају мере ради отклањања свих облика фактичке дискриминације, посебно у односу на лица која припадају осетљивим друштвеним групама.
• У Општем коментару бр. 4 Комитета за права особа са инвалидитетом – право на инклузивно образовање,[6] наглашава се да право на инклузивно образовање подразумева да образовни систем треба да буде организован тако да сви студенти, укључујући особе са инвалидитетом, могу да учествују у образовању на равноправној основи са другима. Инклузивно образовање не подразумева само формални приступ образовној установи, већ и обезбеђивање услова који омогућавају стварно и ефективно учешће у наставном процесу и провери знања. У том смислу, Комитет указује да образовне институције имају непосредну обавезу да обезбеде разумно прилагођавање у складу са индивидуалним потребама студената са инвалидитетом, као и да све компоненте образовног система, укључујући наставне материјале, комуникацију, методе наставе и оцењивања, морају бити приступачне. То подразумева обезбеђивање наставних материјала у форматима који су употребљиви за студенте са инвалидитетом, као и прилагођавање начина провере знања, како би им се омогућило равноправно учешће у образовању.
• У Општем коментару бр. 2 – приступачност,[7] Комитет за права особа са инвалидитетом наглашава да приступачност представља предуслов за самостални живот и пуно и равноправно учешће особа са инвалидитетом у друштву, као и за уживање других права, укључујући право на образовање. У том смислу, државе имају обавезу да обезбеде приступ физичком окружењу, превозу, информацијама и комуникацијама, укључујући информационо-комуникационе технологије и системе, као и другим услугама и објектима који су отворени или намењени јавности. Комитет указује да ускраћивање приступа информацијама и комуникацијама може довести до искључивања особа са инвалидитетом и представљати облик дискриминације. Приступачност обухвата и обезбеђивање информација у приступачним форматима и путем одговарајућих комуникационих средстава, како би особе са инвалидитетом могле равноправно да приступе информацијама и услугама.
• Устав Републике Србије[8], у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, тако што је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Такође, одредбом члана 6. Закона о забрани дискриминације прописано је да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Даље, одредбама члана 19. став 1. прописано је да свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима, у складу са законом.
• Законом о високом образовању[9] прописана су основна права студената која високошколске установе морају да обезбеде током студирања. Према члану 101. овог закона, студент има право на упис, квалитетно образовање и објективно оцењивање, као и право на благовремено и тачно информисање о питањима која се односе на студије. Такође, студент има право на подједнако квалитетне услове студија за све студенте. Законом је изричито прописано право студената на различитост и заштиту од дискриминације, као и право на поштовање личности и достојанства студента. Поред тога, Закон о високом образовању посебно уређује права студената са инвалидитетом. Према члану 105. овог закона, студент са инвалидитетом има право да полаже испит на месту и на начин прилагођен његовим могућностима, у складу са општим актом високошколске установе.

Анализа прилога са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду предмет притужбе, задатак Повереника у овом поступку био је да утврди да ли је ББ факултет Универзитета у В, Департман за ЦЦ, подноситељки притужбе, као студенткињи са инвалидитетом која не види, обезбедио равноправне услове за студирање, односно да ли су јој благовремено и у потпуности обезбеђена потребна разумна прилагођавања у погледу приступа литератури у приступачном формату и начина полагања испита.
• Предмет анализе у овом поступку ограничен је искључиво на испитивање евентуалне повреде антидискриминационих прописа у области високог образовања. Због тога није разматрано питање вођења дисциплинског поступка против подноситељке притужбе, нити садржај комуникације између учесника поступка на друштвеним мрежама и путем других средстава комуникације, будући да ова питања не спадају у надлежност Повереника. У овом поступку испитивано је искључиво да ли су подноситељки притужбе били обезбеђени услови за равноправно учешће у наставном процесу у погледу приступа литератури и начина полагања испита.
• Пре приступања анализи навода из притужбе, изјашњења и изведених доказа, Повереник указује да право на образовање представља једно од основних људских права, гарантовано међународним стандардима. Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима прописује да више образовање треба да буде доступно свима подједнако, у складу са способностима свакога. Посебан значај овог права огледа се у односу на особе које припадају рањивим друштвеним групама, јер представља важан инструмент њихове друштвене интеграције и равноправног учешћа у друштву. У том смислу, Комитет УН за економска, социјална и културна права у Општем коментару бр. 13 наглашава да образовање мора бити доступно свима без дискриминације, како формално, тако и у пракси.
• Конвенција о правима особа са инвалидитетом утврђује обавезу држава да обезбеде инклузивни систем образовања на свим нивоима. Чланом 24. Конвенције прописано је да особе са инвалидитетом имају право на образовање без дискриминације и равноправно са другима, уз обезбеђивање разумног прилагођавања и подршке у складу са индивидуалним потребама. Комитет за права особа са инвалидитетом у Општем коментару бр. 4 наглашава да инклузивно образовање подразумева не само формални приступ, већ и обезбеђивање услова за стварно учешће у настави и провери знања, укључујући приступачне наставне материјале и прилагођене начине оцењивања. Поред тога, Конвенција у члану 9. прописује обавезу обезбеђивања приступачности информација и комуникација, што подразумева уклањање баријера и обезбеђивање садржаја у форматима употребљивим за особе са инвалидитетом.
• Полазећи од наведених стандарда, Повереник указује да инклузивно високо образовање подразумева не само формално право на студирање, већ и стварну могућност равноправног учешћа у наставном процесу. У случају студената који не виде, то, између осталог, подразумева обезбеђивање литературе и наставних материјала у приступачним форматима, као и прилагођавање начина полагања колоквијума и испита, тако да студент може самостално и равноправно да приступи провери знања. Циљ ових прилагођавања није обезбеђивање повољнијег положаја, већ отклањање баријера које онемогућавају равноправно учешће. Разумно прилагођавање подразумева предузимање неопходних и одговарајућих мера које не представљају несразмерно оптерећење, ради обезбеђивања равноправног уживања права, а Комитет за права особа са инвалидитетом наглашава да необезбеђивање разумног прилагођавања представља облик дискриминације. Полазећи од наведеног, Повереник је приступио анализи навода из притужбе, изјашњења и достављених доказа ради испитивања да ли је подноситељки притужбе било омогућено равноправно учешће у студирању у погледу приступа литератури и начина полагања испита.
• У притужби и њеним допунама наведено је да подноситељки притужбе током студирања није била благовремено обезбеђена литература у приступачном формату, што је, како је истакла, значајно отежавало припрему за наставу и полагање испита. Навела је да јој је било неопходно да наставни материјали буду доступни у електронском формату који је могуће користити уз помоћ читача екрана или у другом приступачном облику, те да су јој у појединим случајевима материјали достављани са закашњењем или у формату који није био употребљив. Са друге стране, у изјашњењу факултета наведено је да је подноситељки притужбе од почетка студирања обезбеђивана литература у формату доступном за читање преко софтвера које користе особе са оштећењем вида, а да су наставници, у случајевима када то није било могуће, достављали материјале у Word или PDF формату или су предузимали друге мере ради обезбеђивања приступачне литературе.
• Повереник указује да обезбеђивање приступачних наставних материјала представља основни предуслов за равноправно учешће студената који не виде у наставном процесу. У складу са међународним стандардима и обавезом обезбеђивања разумног прилагођавања, високошколске установе су дужне да студентима са инвалидитетом обезбеде наставне материјале у форматима употребљивим уз помоћ асистивних технологија, и то благовремено, како би студент имао стварну могућност да се припрема за наставу и испите под условима упоредивим са условима студената без инвалидитета.
• Из навода притужбе, исказа сведокиње ФФ и достављене документације произлази да је подноситељка притужбе у више наврата указивала на потребу да јој се обезбеди литература у приступачном електронском формату. Већ током 2022. године обраћала се наставницима са захтевом да јој се материјали доставе у PDF или Word формату погодном за коришћење уз читач екрана, на шта је у појединим одговорима указивано да ће се „видети шта може да се уради“. Да је факултету био познат проблем приступа литератури произлази и из комуникације из 2023. године, у којој се наводи да је о овом питању разговарано на Департману. Међутим, из достављених доказа не произлази да је у том периоду успостављено трајно и системско решење које би обезбедило континуиран приступ литератури у приступачном формату.
• Да проблем приступа литератури није био отклоњен ни у наредном периоду произлази из комуникације из 2023. и 2024. године, у којој подноситељка притужбе указује запосленима на факултету и Департману да нема приступ обавезној литератури, док наставници наводе да се књиге налазе у библиотеци, као и да постоји могућност скенирања или обезбеђивања материјала у аудио облику. Такође, у једном од мејлова из 2024. године наводи се да је наставник контактирао аутора књиге ради обезбеђивања одговарајућег формата, што указује да литература ни у том тренутку није постојала у приступачном облику. Посебно је значајна комуникација из 2025. године у којој подноситељка притужбе указује да је „за две недеље направљен помак који се није направио претходне четири године“, што упућује на закључак да је проблем приступа литератури постојао током дужег периода њеног студирања.
• Околност да је подноситељка притужбе током тог периода редовно полагала испите не може сама по себи указивати да су јој били обезбеђени равноправни услови студирања. Напротив, из навода из притужбе и исказа сведокиње ФФ произлази да је у великој мери била приморана да се ослања на помоћ колега/иница, укључујући и прекуцавање литературе, како би могла да се припрема за испите, што указује на изостанак системски обезбеђене приступачне литературе.
• Даље, из интерне комуникације наставника путем електронске поште произлази да су поједини наставни материјали накнадно конвертовани у приступачнији формат, уз коришћење различитих алата за препознавање текста. У једном од мејлова наставник наводи да сматра да су се „ангажовали и преко потребне мере“, што указује да су поједини наставници улагали додатни труд како би се студенткињи омогућио приступ наставним материјалима. Међутим, из утврђених чињеница произлази да су ова решења била превасходно накнадна и појединачна, те да су тек у каснијем периоду, током 2025. године, добила извеснији степен организованости. Другим речима, у посматраном периоду није постојао системски механизам који би благовремено и континуирано обезбеђивао приступ литератури у приступачном формату.
• Имајући у виду наведено, Повереник констатује да је факултет предузимао одређене активности како би подноситељки притужбе омогућио приступ наставним материјалима. Међутим, утврђене чињенице указују да те мере нису биле довољне да се благовремено и континуирано обезбеди приступ литератури у приступачном формату, услед чега је подноситељка притужбе у одређеним ситуацијама била доведена у неповољнији положај у односу на студенте без инвалидитета у погледу припреме за наставу и полагања испита.
• У притужби је, такође, наведено да ни начин полагања колоквијума и испита током већег дела студирања није био у потпуности прилагођен потребама подноситељке притужбе. Како произлази из навода притужбе, изјашњења и достављених доказа, у појединим ситуацијама испитна питања су јој читана током испита, што је, према наводима подноситељке притужбе и сведокиње ФФ, отежавало праћење задатака и враћање на поједина питања током рада. Подноситељка притужбе је истакла да такав начин испитивања није обезбеђивао услове упоредиве са условима у којима испиту приступају други студенти, који самостално читају питања и управљају током решавања теста. Са друге стране, у изјашњењу факултета наведено је да су наставници настојали да, у складу са могућностима, прилагоде начин полагања испита, те да су у појединим случајевима читали питања или пружали другу врсту помоћи. Такође је наведено да су у каснијем периоду предузете додатне мере, укључујући омогућавање коришћења лаптоп рачунара током испитивања.
• Повереник указује да, поред приступачне литературе, прилагођавање начина полагања испита представља кључни елемент обезбеђивања равноправног приступа високом образовању студентима са инвалидитетом. У случају студената који не виде, начин провере знања мора омогућити самостално и равноправно приступање испиту, уз коришћење одговарајућих техничких средстава и формата. Испитивање које се заснива искључиво на читању питања и диктирању одговора може омогућити приступ испиту, али не обезбеђује увек услове у потпуности упоредиве са условима студената без инвалидитета, нарочито када студент нема могућност да самостално управља током решавања задатака.
• Из достављене документације утврђено је да су у каснијем периоду предузете мере које у већој мери омогућавају самосталност у полагању испита. Тако је 2025. године подноситељки притужбе омогућено да испите полаже уз коришћење сопственог лаптопа, што јој је омогућило да самостално чита питања и враћа се на поједине делове теста. Ова околност указује да су тек у каснијем периоду успостављени услови који омогућавају полагање испита на начин упоредив са условима у којима испите полажу студенти без инвалидитета, док начин испитивања примењиван од 2022. године то није у потпуности обезбеђивао.
• Имајући у виду наведено, Повереник констатује да је факултет предузимао одређене мере како би подноситељки притужбе омогућио полагање колоквијума и испита. Међутим, утврђене чињенице указују да начин провере знања током одређеног периода није у потпуности омогућавао подноситељки притужбе да самостално и под условима упоредивим са другим студентима приступи испиту.
• Полазећи од свега наведеног, Повереник указује да се питање приступа литератури и начина полагања испита у конкретном случају не могу посматрати изоловано, већ као међусобно повезани елементи услова студирања подноситељке притужбе. Право студента са инвалидитетом на равноправно учешће у високом образовању подразумева да су и наставни материјали и начин провере знања организовани тако да омогућавају стварно и ефективно учешће у наставном процесу. Из утврђених чињеница произлази да је подноситељка притужбе током дужег периода имала отежан приступ литератури у приступачном формату, као и да начин полагања испита у одређеним ситуацијама није у потпуности омогућавао самостално и равноправно учешће у провери знања. Иако су наставници и управа факултета предузимали одређене активности, те мере нису биле благовремене нити су обезбеђивале системско и континуирано решење које би омогућило равноправне услове студирања.
• Повереник је приликом анализе имао у виду и наводе из изјашњења факултета и достављених прилога из којих произлази да није постојала намера да се подноситељка притужбе доведе у неповољнији положај, као и да су наставници и управа настојали да у складу са могућностима изађу у сусрет њеним потребама. Из достављене документације несумњиво произлази да су у више наврата предузимане активности у том правцу. Међутим, Повереник указује да намера није од значаја за утврђивање дискриминације, већ да је одлучујуће да ли одређено поступање или пропуштање објективно доводи до неједнаког положаја лица због његовог личног својства. У конкретном случају, стога, од значаја је била искључиво оцена да ли су предузете мере биле довољне да се обезбеде равноправни услови студирања, а не да ли је факултет имао намеру да подноситељку притужбе доведе у неравноправан положај у односу на студенте без инвалидитета.
• Повереник констатује да су, поред наведеног, у изјашњењу изнети наводи и достављена документација која се односи на начин комуникације између подноситељке притужбе и појединих наставника и представника факултета. Иако је неспорно да је у академском окружењу важно да комуникација буде заснована на узајамном поштовању, уздржаности и конструктивном дијалогу наведено није у надлежности Повереника, с обзиром да није засновано ни на једном личном својству. С тим у вези, евентуалне околности у вези са начином комуникације саме по себи нису од утицаја на оцену да ли су подноситељки притужбе били обезбеђени равноправни услови студирања, што је једино питање које је предмет овог поступка.
• Имајући у виду све утврђене чињенице, Повереник констатује да су наставници и управа факултета у више наврата предузимали одређене активности како би подноситељки притужбе омогућили приступ наставним материјалима и полагање испита у условима прилагођеним њеним потребама, при чему из достављене комуникације произлази да су поједини наставници у том правцу улагали и додатне напоре. Међутим, истовремено је утврђено да током дужег временског периода није постојао системски механизам који би благовремено обезбеђивао приступ литератури у приступачном формату, нити у потпуности прилагођен начин провере знања који би подноситељки притужбе омогућио самостално и равноправно учешће у испитима. Због тога је у појединим ситуацијама била доведена у неповољнији положај у односу на студенте без инвалидитета. Повереник је имао у виду да су у каснијем периоду предузете мере које су довеле до побољшања услова студирања. Међутим, чињеница да су та решења успостављена тек након дужег временског периода указује да разумно прилагођавање није било обезбеђено благовремено, како то налажу антидискриминациони прописи. Накнадно предузете мере не могу отклонити последице ранијег пропуштања, нити умањити обавезу високошколске установе да приступачност наставних материјала и начина провере знања обезбеди правовремено и континуирано. Имајући у виду да су мере приступачности, као што су обезбеђивање материјала у електронском формату и омогућавање полагања испита уз коришћење лаптопа, биле технички изводљиве и да су у каснијем периоду и примењене, што указује да нису представљале несразмерно оптерећење, Повереник констатује да је изостанак њиховог благовременог увођења довео до тога да подноситељки притужбе нису били обезбеђени услови студирања упоредиви са условима обезбеђеним студентима без инвалидитета.
• Повереник, на крају анализе, указује да се у пракси инклузивног високог образовања приступачност наставних материјала сматра основним предусловом за равноправно учешће студената са инвалидитетом у наставном процесу. Ова обавеза подразумева да наставни материјали буду благовремено припремљени у форматима који су употребљиви уз помоћ асистивних технологија и прилагођени стварним потребама студената са инвалидитетом, као што су електронски текстови компатибилни са читачима екрана, Брајево писмо или аудио формати, у зависности од врсте наставног материјала. Истовремено, равноправан приступ високом образовању подразумева и прилагођавање начина провере знања, тако да студент може самостално приступити испитним питањима, управљати током решавања задатака и користити одговарајућа техничка средства. Изостанак оваквог приступа, или његово неблаговремено обезбеђивање, доводи до тога да студент са инвалидитетом не учествује у наставном процесу под условима који су упоредиви са условима других студената. Стога, обезбеђивање приступачности наставних материјала и прилагођеног начина провере знања представља суштински елемент равноправности у високом образовању.

4. МИШЉЕЊЕ

У поступку по притужби студенткиње АА против ББ факултета Универзитета у В, Департмана за ЦЦ, поводом начина обезбеђивања приступа наставним материјалима и организације полагања испита, утврђено је да факултет није благовремено и на системски начин обезбедио подноситељки притужбе, као студенткињи са инвалидитетом, приступ литератури у приступачном формату, као ни у потпуности прилагођен начин полагања испита, услед чега је доведена у неповољнији положај у односу на студенте без инвалидитета, чиме су повређене одредбе члана 6. у вези са чланом 19. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује ББ факултету Универзитета у В да:

• Предузме мере из своје надлежности како би се студенткињи АА, без одлагања, обезбедили услови за равноправно учешће у свим преосталим наставним и испитним активностима, укључујући благовремено обезбеђивање комплетне литературе у приступачном формату и примену прилагођеног начина провере знања, као и да се, у складу са могућностима, отклоне последице досадашњег непотпуног и неблаговременог обезбеђивања разумног прилагођавања.
• Предузме мере ради обезбеђивања да се свим студентима са инвалидитетом благовремено омогући приступ наставним материјалима у приступачним форматима, у складу са њиховим индивидуалним потребама.
• Успостави јасне и уједначене процедуре за прилагођавање начина полагања колоквијума и испита свим студентима са инвалидитетом, како би им се омогућило самостално и равноправно учешће у провери знања.
• Организује обуку или други одговарајући облик подизања свести запослених о значају и начинима обезбеђивања разумног прилагођавања у процесу високог образовања.
• Убудуће води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности, не крши законске прописе о забрани дискриминације.

Потребно је да ББ факултет Универзитета у В обавести Повереника за заштиту равноправности о планираним мерама циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико ББ факултет Универзитета у В не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] Закон о забрани дискриминације („Сл. гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21), члан 1. став 2.

[2] Члан 33. Закона о забрани дискриминације

[3] „Службени глaсник РС – Meђунaрoдни угoвoри”, број 42/09

[4] „Службени лист СФРЈ“, бр. 7/71

[5] Committee on Economic, Social and Cultural Rights, General Comment 13, The right to education (Twenty-first session, 1999), U.N. Doc. E/C.12/1999/10 (1999), reprinted in Compilation of General Comments and General Recommendations Adopted by Human Rights Treaty Bodies, U.N. Doc. HRI/GEN/1/Rev.6 at 70 (2003)

[6] CRPD/C/GC/4, доступно на: https://www.ohchr.org/en/documents/general-comments-and-recommendations/general-comment-no-4-article-24-right-inclusive

[7] CRPD/C/GC/2 Plain English version, доступно на: https://www.ohchr.org/en/documents/general-comments-and-recommendations/general-comment-no-2-article-9-accessibility-0

[8] „Службени гласник РС”, број 98/06

[9] „Службени гласник РС”, број 88/2017, 73/2018, 27/2018 – др. закон, 67/2019, 6/2020 – др. закони, 11/2021 – аутентично тумачење, 67/2021, 67/2021 – др. закон, 76/2023 и 19/2025

ПОВЕРЕНИК ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ
Милан Антонијевић

545-25 Дискриминација студенткиње са инвалидитетом у области високог образовања