бр. 07-00-635/2023-02 датум: 19. 4. 2024.
МИШЉЕЊЕ
Мишљење је донето у поступку поводом притужбе А. А. против Б. Б. предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, због дискриминације на основу инвалидитета, верског или политичког убеђења, националне припадности или етничког порекла, здравственог стања, старосног доба и нивоа образовања. У притужби је између осталог наведено да је подноситељка притужбе теже покретна и слабовида и да је била запослена у Предузећу за професионалну оријентацију Б. Б. од 3. априла 2020. године до 5. априла 2022. године. Даље је наведено да је, након што је поднела захтев за инвалидску пензију, сазнала да јој нису уплаћивани доприноси за пензијско и инвалидско осигурање две године колико је радила у Б. Б. У изјашњењу директора Б. Б. је наведено да је за време трајања уговора о раду А. А. исплаћена нето плата, као и припадајући доприноси, о чему су достављени докази. У току поступка је Републички фонд за пензионо и инвалидско осигурање доставио информације да је увидом у евиденцију РФПИО-Аналитички преглед задужења и уплате по осигуранику утврђено да је Б. Б. извршио уплату доприноса за пензијско и инвалидско осигурање који се плаћају на терет запосленог за период од 3. априла 2022. до 5. априла 2022. године, као и да не постоје докази о уплати доприноса од стране Националне службе за запошљавање. С обзиром на наведено, а у складу са одредбама члана 37. став 3. Закона о забрани дискриминације, Повереник је затражио од А.А. да се у остављеном року изјасни да ли сматра да је Б. Б. отклонило последице поступања које је било разлог подношења притужбе и да ли је сагласна да, у том случају, Повереник не поступа даље по њеној притужби. Подноситељка притужбе је одговорила да не сматра да је Б. Б. отклонило последице поступања које је било разлог подношења притужбе. С обзиром на наведено, Повереник је утврдио да у конкретном случају нема повреде права у смислу Закона о забрани дискриминације, што не искључује могућност да је у поступцима на које подноситељка притужбе указује било неких других повреда права које нису у надлежности овог државног органа. Повереник је дао мишљење да је у поступку по притужби А. А. против Б. Б. предузеће за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, утврђено да нису повређене одредбе Закона о забрани дискриминације.
- ТОК ПОСТУПКА
- Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратила А. А. из Б. против Б. Б. предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом Б, због дискриминације на основу инвалидитета, верског или политичког убеђења, националне припадности или етничког порекла, здравственог стања, старосног доба и нивоа образовања.
- У притужби је, између осталог, наведено:
- да је подноситељка притужбе теже покретна и високо слабовида и да је била запослена у Предузећу за професионалну оријентацију Б. Б. од 3. априла 2020. године као инвалид рада на пословима Инструктор практичне наставе;
- да је предузеће … Office ДОО оснивач и власник предузећа Б. Б. у којем је била запослена од 2020. до 2022. године, а да је … директор привредног друштва Б. Б;
- да је послодавац на име њеног запослења узимао бројне субвенције (на име прилагођавања радног места, трошкова обуке, радну асистенцију…), а да на то није потрошио ни један динар јер је све време радила искључиво са својом опремом;
- да је сваког месеца послодавцу враћала од плате износ у готовини од 12.000,00 динара, преко минималне плате, чак и када је била на боловању, на име његових трошкова (уплате пореза и доприноса) које, како је касније сазнала, задржавао;
- да је, након што је поднела захтев за инвалидску пензију, сазнала да јој нису уплаћивани доприноси за пензијско осигурање две године колико је радила у Б. Б;
- да је након тога поднела пријаву Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања (усмено и писмено) и Заводу за запошљавање али да јој нису одговорили;
- да је пријаву послала и Пореској управи која је након годину дана одговорила да раде на предмету и да ће је обавестити о исходу, али да обавештење није стигло;
- да је случај пријавила и правнику у Републичком фонду за пензијско и инвалидско осигурање на Новом Београду, али није добила никакво обавештење;
- да су јој у Националној служби за запошљавање Филијала Београд рекли да проблем што Б. Б. као приватно предузеће није изузет из пореског ослобођења, због чега су и задржавали месечни износ од 12.000,00 динара на име трошкова али су их задржавали за личну корист (нису плаћали порезе), али је НСЗ одбила да тај износ намири из гаранције која се прилаже за сваког запосленог за којег фирма користи субвенције за нето примања;
- да ускоро испуњава услов за старосну пензију, јер због губитка стажа од две године није могла да оствари право на превремену пензију;
- да сматра да је дискриминисана на основу националне припадности или етничког порекла, верског или политичког убеђења, здравственог стања, инвалидитета, старосног доба и нивоа образовања;
- да се догађај поводом којег подноси притужбу догодио: „1) Фирме: Б. Б. и …, … 37, Б; 2) Завод за тржиште рада, Ломина 22, Београд непоступање по пријави; 3) Министарство рада, непоступање по пријави; 4) Пореска управа у Саве Машковића – одуговлачење и нерешавање пријаве“.
- У прилогу притужбе достављени су: 1) Уверење РФ ПИО Филијала за град Београд од 28. октобра 2021. године и 2) обавештење Министарства финансија Пореска управа број 000-… од … 2023. године.
- Ради утврђивања чињеничног стања, Повереник је затражио од А. А. да допуни притужбу тако што ће појаснити зашто сматра да је дискриминисани на основу личних својстава која наводи као основ дискриминације: верског или политичког убеђења, националне припадности или етничког порекла, здравственог стања, старосног доба и нивоа образовања, односно да појасни узрочно-последичну везу између наведених личних својстава и акта дискриминације, као и да достави доказе којим поткрепљујете те наводе. Такође, подноситељка притужбе је поучена да је, уколико је њена намера да покрене поступак за заштиту од дискриминације и против Националне службе за запошљавање, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Пореске управе, потребно да поднесе притужбе и достави потребне податке.
- У допуни притужбе је, између осталог, наведено:
- да није чланица „најбројније верске и политичке организације у земљи, што јој ускраћује приступ остваривању многих права“;
- да дискриминација по основу националне припадности или етничког порекла произлази из чињенице да није рођена у Србији;
- дискриминација по основу здравственог стања – привредно друштво је остваривало субвенције за запошљавање особа са инвалидитетом које су задржавали за себе, а нису уплаћивали ПИО Фонду;
- да је дискриминација на основу старосног доба вршена из разлога што се субвенције исплаћују за теже запошљиве категорије и што ускраћивање оствареног стажа рада и краћих година живота не могу остварити своја права из радног односа;
- да је дискриминација по основу образовања вршена јер њено научно звање из тражене области „нигде није навођено (сакривено и анулирано)“ иако је било услов да би могла обављати послове Инструктора практичне наставе;
- да је у питању и родна дискриминација јер су све запослене биле жене а власници су мушкарци. Такође, „дежурни инспекторат при министарству надлежном за запошљавање којем сам изнела притужбе је био мушкарац“;
- да се Националној служби за запошљавање у Ломиној 22 и „правнику на Гундулићевом венцу“ обраћала усмено и путем мејла, али су је уверавали да ће се статус приватних и државних предузећа у смислу пореског ослобођења изједначити, „што је био случај само за поједине запослене али не за све, због чега своју притужбу и заснивам на дискриминацији“.
- Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 37. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка затражено изјашњење Б. Б. предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом Београд.
- У изјашњењу директора Б. Б. предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом Београд је наведено:
- да наводи притужбе нису тачни;
- да jе А. А. пријављена у привредном друштву од 3. априла 2020. године и одјављена 5. априла 2022. године;
- да је за време трајања уговора о раду А. А. исплаћена нето плата, као и припадајући доприноси;
- да су уплаћени сви доприноси радницима, јер предузеће остварује право на субвенције и Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања не би исплатило субвенције ако предузеће не докаже да су све плате и припадајући доприноси исплаћени.
- У прилогу изјашњења су достављени: 1) копије пријаве и одјаве А. А.; 2) део извода о исплаћеним нето платама; 3) уверења Пореске управе и 4) решење Агенције за привредне регистре о регистрационој пријави.
- Повереник за заштиту равноправности је затражио од Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање да достави информацију да ли је Б. Б. предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом извршило све уплате доприноса за пензијско осигурање за запослену А. А. за период од 3. априла 2020. године до 5. априла 2022. године.
- Републички фонда за пензијско и инвалидско осигурање Филијала за град Београд одговорио је дописом 02-02/2 број: 031…. од … године да се у складу са Законом о доприносима за обавезно социјално осигурање послодавац који на неодређено време запосли лице са инвалидитетом ослобађа обавезе плаћања доприноса за обавезно социјално осигурање који се плаћају на основицу, односно на терет послодавца, за период од три године од дана заснивања радног односа, као и да Национална служба за запошљавање плаћа допринос за новозапослена лица са инвалидитетом за које је послодавац остварио олакшицу. Даље је наведено да је увидом у евиденцију РФПИО-Аналитички преглед задужења и уплате по осигуранику утврђено да је послодавац извршио уплату доприноса за пензијско и инвалидско осигурање који се плаћају на терет запосленог за период од 3. априла 2022. до 5. априла 2022. године. Наведено је да не постоје докази о уплати доприноса од стране Националне службе за запошљавање.
- Одредбама члана 37. став 3. Закона о забрани дискриминације прописано је да уколико је лице против којег је притужба поднета отклонило последице поступања које је било разлог подношења притужбе, а подносилац притужбе је сагласан да су последице отклоњене, Повереник не поступа даље по притужби. Даље је одредбама овог члана прописано да сагласност подносилац притужбе даје најкасније у року од 15 дана од пријема дописа Повереника, као и да уколико подносилац притужбе не да сагласност или се у прописаном року не изјасни, Повереник наставља поступак по притужби.
- С обзиром да је по евиденцији Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, Предузеће за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом Б. Б. извршило уплату доприноса за период док је А. А. била у радном односу у овом привредном друштву, Повереник је затражио од А. А. да се у остављеном року изјасни да ли сматра да је Предузеће за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом Б. Б. отклонило последице поступања које је било разлог подношења притужбе и да ли је сагласна да, у том случају, Повереник не поступа даље по њеној притужби.
- У допуни притужбе од 25. марта 2024. године је, између осталог наведено:
- да не сматра да је Б. Б. предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом отклонило последице поступања које је било разлог подношења притужбе;
- да је послодавац исплаћивао лична примања која је после тога рефундирао од Националне службе за запошљавање, по основу субвенције. Национална служба за запошљавање није могла да одобри рефундацију уколико је обрачун неисправан или би нека од уплата изостала. Ова служба је имала депоновану гаранцију послодавца, и била је дужна евентуална дуговања намирити из гаранције, што није учинила.
- да је послодавац намерно довео Повереника у заблуду, јер није уплаћивао доприносе, због чега је „Пореска управа стопирала уплате доприноса и вероватно их прекњижила у корист пореза“;
- да Министарство за рад треба да се изјасни да ли послодавац има право на ослобађање од плаћања пореза и да је то још један облик дискриминације јер је „то право коришћено селективно“ при чему је подноситељка притужбе „закинута за две године уплаћених доприноса, док су други инвалиди рада то право несметано искористили“;
- да је дискриминисана јер недостаје решење за њен случај, будући да послодавац, Министарство рада и Национална служба за запошљавање преваљују кривицу једни на друге, уместо да донесу решење којим се обустављени порези (право на пореско ослобођење) прекњиже на доприносе;
- да је дискриминисана јер је из гаранције Националне службе за запошљавање неким радницима Б. Б. намирио доприносе, а њој није, због чега ће поднети још једну притужбу за заштиту равноправности против Националне службе за запошљавање, с обзиром на наводе РФПИО да „не постоји докази о уплати доприноса од стране националне службе за запошљавање.“
- ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ
- Увидом у допис Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање Филијала за град Београд 02-02/2 број: 031… од … године да наведено да се у складу са Законом о доприносима за обавезно социјално осигурање послодавац који на неодређено време запосли лице са инвалидитетом ослобађа обавезе плаћања доприноса за обавезно социјално осигурање који се плаћају на основицу, односно на терет послодавца, за период од три године од дана заснивања радног односа, као и да Национална служба за запошљавање плаћа допринос за новозапослена лица са инвалидитетом за које је послодавац остварио олакшицу. Даље је наведено да је увидом у евиденцију РФПИО-Аналитички преглед задужења и уплате по осигуранику утврђено да је послодавац извршио уплату доприноса за пензијско и инвалидско осигурање који се плаћају на терет запосленог за период од 3. априла 2022. до 5. априла 2022. године. Наведено је да не постоје докази о уплати доприноса од стране Националне службе за запошљавање.
- Увидом у Уверење Пореске управе број 000-…. од … 2024. године, утврђено је да Министарство финансија – Пореска управа издало уверење којим потврђује да је Б. Б. из Б, на дан 21. јануара 2024. године платио доспеле обавезе евидентиране у пореском рачуноводству на свим уплатним рачнима јавних прихода које су у надлежности Пореске управе, као и да се уверење издаје у сврху спровођења мера активне политике запошљавања.
- Увидом у Уверење Пореске управе број 000-…. од … 2020. године, утврђено је да Министарство финансија – Пореска управа издало уверење којим потврђује да је Предузеће за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом Б. Б. доо Б, на дан 17. новембра 2020. године платио доспеле обавезе по основу пореза и доприноса по одбитку евидентиране у пореском рачуноводству, као и да се уверење издаје у сврху остваривања права из области социјалне заштите.
- Увидом у Уверење Пореске управе број 000-…. од …. 2021. године, утврђено је да Министарство финансија – Пореска управа издало уверење којим потврђује да је Предузеће за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом Б. Б. доо Бд, на дан 8. марта 2021. године платио доспеле обавезе евидентиране у пореском рачуноводству на свим уплатним рачунима јавних прихода који су у надлежности Пореске управе, као и да се уверење издаје у сврху остваривања права из области социјалне заштите.
- МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА
- Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, прилоге, као и антидискриминационе и друге домаће и међународне прописе.
Правни оквир
- Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом.[2] Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере.
- Устав Републике Србије[3] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.[4]
- Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[5], којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а која се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.
- Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом[6] у члану је прописано да предузеће за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом има право на месечну субвенцију зараде за сваку запослену особу са инвалидитетом у висини до 75% укупних трошкова зараде са припадајућим доприносима за обавезно социјално осигурање, али не више од 50% просечне зараде по запосленом у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, у складу са прописима о државној помоћи за запошљавање особа са инвалидитетом и другим прописима о државној помоћи који су потребни за примену прописа о државној помоћи за запошљавање особа са инвалидитетом. Такође, чланом 41. овог закона је прописано да се предузећу за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом могу обезбедити и средства за побољшање услова рада, унапређење производних програма, увођење стандарда, побољшање квалитета производа и пружених услуга, прилагођавање радних места или у друге сврхе, у складу са прописима о државној помоћи за накнаду додатних трошкова запошљавања особа са инвалидитетом и другим прописима о државној помоћи који су потребни за примену прописа о државној помоћи за накнаду додатних трошкова запошљавања особа са инвалидитетом. нСредства из става 1. овог члана обезбеђују се из буџета Републике Србије, односно из Буџетског фонда. Чланом 42. истог закона је прописано да се захтев за доделу средстава из члана 41. овог закона подноси министарству надлежном за послове запошљавања и садржи извештај о реализацији пословања, биланс стања и успеха у претходној години, план пословања за период у коме се користе та средства, број и структуру запослених особа са инвалидитетом и друге чињенице битне за доделу и коришћење средстава. Извештај о наменском коришћењу средстава предузеће за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом доставља министарству надлежном за послове запошљавања шестомесечно и након завршетка улагања. Ставом 3. истог члана прописано је да је у случају ненаменског коришћења средстава предузеће за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом дужно да додељена средства врати са припадајућом законском затезном каматом.
Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа
- Имајући у виду околности конкретног случаја, задатак Повереника за заштиту равноправности је да утврди да ли je Б. Б.предузеће за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом дискриминисало А. А. на тај начин што јој није уплатило доприносе за обавезно пензијско осигурање.
- Међу странама је неспорно да је А. А. била запослена у Б. Б.предузећу за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом Београд у периоду од 3. априла 2022. године до 5. априла 2022. године.
- Увидом у наводе изјашњења и прилоге уз изјашњење, утврђено је да је Б. Б.предузеће за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом извршио уплату доприноса за пензијско и инвалидско осигурање који се плаћају на терет запосленог за период од 3. априла 2022. до 5. априла 2022. године за запослену А. А. Ову чињеницу је потврдио и Републички фонда за пензијско и инвалидско осигурање дописом од фебруара 2024. године. Даље, увидом у уверења Пореске управе из 2020, 2021. и 2024. године, која су достављена у прилогу изјашњења, утврђено је да је Пореска управа потврдила да је предузеће Б. Б. измирило доспеле обавезе по основу пореза и доприноса.
- Повереник указује на одредбе Закона о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом[7] који у члану прописује да предузеће за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом има право на месечну субвенцију зараде за сваку запослену особу са инвалидитетом у висини до 75% укупних трошкова зараде са припадајућим доприносима за обавезно социјално осигурање, али не више од 50% просечне зараде по запосленом у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, у складу са прописима о државној помоћи за запошљавање особа са инвалидитетом и другим прописима о државној помоћи који су потребни за примену прописа о државној помоћи за запошљавање особа са инвалидитетом. Такође, чланом 41. овог закона је прописано да се предузећу за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом могу обезбедити и средства за побољшање услова рада, унапређење производних програма, увођење стандарда, побољшање квалитета производа и пружених услуга, прилагођавање радних места или у друге сврхе, у складу са прописима о државној помоћи за накнаду додатних трошкова запошљавања особа са инвалидитетом и другим прописима о државној помоћи који су потребни за примену прописа о државној помоћи за накнаду додатних трошкова запошљавања особа са инвалидитетом. Средства из става 1. овог члана обезбеђују се из буџета Републике Србије, односно из Буџетског фонда. Чланом 42. истог закона је прописано да се захтев за доделу средстава из члана 41. овог закона подноси министарству надлежном за послове запошљавања и садржи извештај о реализацији пословања, биланс стања и успеха у претходној години, план пословања за период у коме се користе та средства, број и структуру запослених особа са инвалидитетом и друге чињенице битне за доделу и коришћење средстава. Извештај о наменском коришћењу средстава предузеће за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом доставља министарству надлежном за послове запошљавања шестомесечно и након завршетка улагања. Ставом 3. истог члана прописано је да је у случају ненаменског коришћења средстава предузеће за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом дужно да додељена средства врати са припадајућом законском затезном каматом. Имајући у виду наведене одредбе закона, у случају да је послодавац ненаменски трошио средства, наведено не представља повреду права из Закона о забрани дискриминације већ представља повреду права из других закона. У складу са чланом 46. Закона о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом министарство надлежно за послове запошљавања врши надзор над радом ималаца јавних овлашћења у вршењу послова државне управе поверених овим законом, док инспекцијски надзор над спровођењем овог закона врши министарство надлежно за послове запошљавања, преко инспектора. Такође ово министарство је надлежно да врши надзор над радом РФПИО, као и над радом Националне службе за запошљавање[8], те се подноситељка притужбе у случају да сматра да доприноси нису добро обрачунати, или да Национална служба није правилно поступала у смислу прописа који се односе на професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом се може обратити Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
- Поводом навода подноситељке притужбе да је дискриминисана на основу верског и политичког убеђења, националне припадности, пола и нивоа образовања, имајући у виду изведене доказе, као и чињеницу да су уплаћени доприноси за пензијско и инвалидско осигурање, неспорно је да не постоји узрочно-последична веза између наведених личних својстава и поступања Б. Б. предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом.
- Поводом навода притужбе да се догађај поводом кога је поднета притужба десио и у „Заводу за тржиште рада, Ломина 22, Београд – непоступање по пријави“, „Министарству рада, непоступање по пријави“ и „Пореској управу у Саве Машковића – одуговлачење и нерешавање пријаве“, указујемо да подноситељка притужбе није доставила доказе који поткрепљују ове, као и да није учинила вероватним постојање узрочно-последичне везе између поступања ових органа и неког личног својства наведеног у притужби.
- С обзиром на наведено, Повереник је донео мишљење да у конкретном случају нема повреде права у смислу Закона о забрани дискриминације, што не искључује могућност да је у поступцима на које подноситељка притужбе указује било неких других повреда права које нису у надлежности овог државног органа.
- МИШЉЕЊЕ
У поступку по притужби А. А. против Б. Б. предузеће за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, утврђено је да нису повређене одредбе Закона о забрани дискриминације.
Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.
[1] „Службени гласник РС”, број 22/09 и 52/2021
[2] Закон о забрани дискриминације („Сл. гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21), члан 1. став 2.
[3] „Службени гласник РС”, број 98/06 и 115/21
[4] члан 21. Устава Републике Србије
[5] члан 2.
[6] „Службени гласник РС“, бр 36/09, 32/13 и 14/22
[7] „Службени гласник РС“, бр 36/09, 32/13 и 14/22
[8] Члан 101. Закона о запошљавању и осигурању за случај незапослености, „Службени гласник РС“, бр. 36/09, 88/10, 38/15, 113/17, 113/17 – др. закон и 49/21
ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ
Брaнкицa Jaнкoвић
1276-23 Мишљење о дискриминацији на основу инвалидитета у области рада