бр. 021-01-379/2023-02      датум: 31.01.2023. године

МИНИСТАРСТВО ЗА ЉУДСКА И МАЊИНСКА ПРАВА И ДРУШТВЕНИ ДИЈАЛОГ

Томислав Жигманов, министар

Булевар Михајла Пупина 2

11000 Београд

ПРЕДМЕТ: Иницијатива за израду Акционог плана за остваривање права националних мањина и предвиђње активности за борбу против антисемитизма, као и свих других облика говора мржње који се односи на било ког грађанина или грађанку само зато што припада одређеном народу или нацији

Поштовани господине Жигманов,

Повереник за заштиту равноправности је, као специјализовани државни орган за заштиту од дискриминације овлашћен да у складу са чланом 33. став 1. тачка 7. Закона о забрани дискриминације прати спровођење закона и других прописа, као и да иницира доношење или измену прописа. С тим у вези, обраћамо Вам се иницијативом да се што пре приступи изради новог Акционог плана за остваривање права националних мањина и одговарајућих активности које ће се односити и на борбу против антисемитизма у складу са усвојеним стратешким оквиром Европске уније, као и активности и мера против свих облика говора мржње који се односи на било ког грађанина и грађанку само зато што припада одређеном народу или нацији.

Пракса Повереника указује да је дискриминација на основу националне припадности већ годинама међу првих пет основа дискриминације према броју поднетих притужби. Иако се око 80% притужби због дискриминације по овом основу односи на дискриминацију Рома, нису ретки ни случајеви дискриминације припадника других националних мањина. У пракси се такође примећује изношење дискиминаторних ставова, вређање и омаловажавање засновано на националној припадности, етничком пореклу, прецима или другом стварном или претпостављеном личном својству у јавном простору или на друштвеним мрежама, како у објавама, тако и у коментарима. У случајевима испољавања социјалне дистанце и нетрпељивости, па у појединим случајевима и говора мржње, Повереник, поред давања мишљења и покретања судских кривичних и парничних поступака, издаје и упозорења и саопштења. Поверенику су се, примера ради, обраћали национални савети појединих националних мањина указујући на проблеме са којима се сусрећу представници тих мањина, попут проблема у вези са садржајем појединих уџбеника, именовања директора у образовно-васпитним установама које су од посебног значаја за образовање припадника националне мањине, постављања нових саобраћајних знакова и на језику националних мањина у складу са законом и сл. Повереник је тим поводом надлежним органима упућивао препоруке мера за остваривање равноправности указујући на уочене пропусте и начине за њихово превазилажење.

Поред тога указујемо и на неколико конкретних случајева исписивања графита или садржаја који пропагирају фашистичку идеологију, као што су исцртавање кукастих крстова и других симбола са антисемитским садржајем у једној улици и на гробљу у Београду или антисемитски и неонацистички графити у Новом Саду, поводом којих је издато упозорење којим су осуђени овакви појединачни инциденти и затражена хитна реакција надлежних. Најоштрије је осуђен и инцидент који се догодио када су непознате особе каменицама разбиле стакло на згради јеврејског гробља у Београду и у зграду убациле секиру.

Законодавни и институционални оквир за заштиту права националних мањина у Републици Србији је у највећој мери заокружен низом прописа којима се уређује положај националних мањина. Међутим, као што Вам је познато, усвајањем Акционог плана за преговарачко поглавље 23 (у даљем тексту: АП ПГ 23) Република Србија је поставила стратешко опредељење унапређења институционалног и законодавног оквира у области основних људских и мањинских права и слобода и идентификовала потребу за унапређењем положаја националних мањина кроз посебни Акциони план за остваривање права националних мањина (у даљем тексту: Акциони план). С тим у вези, марта 2016. године усвојен је Акциони план као средњорочни стратешки документ без постављања временског оквира важења самог документа, а како је највећи део активности планиран за реализацију закључно са 2018. годином, у оквиру ревизије АП ПГ 23, уочена је потреба за свеукупном анализом ефеката овог акционог плана, као основ за даљи развој стратешког оквира у овој области.

Свесни чињенице да у оквиру Европске уније у овој области углавном не постоје обавезујући прописи који се директно примењују, сматрамо да би приликом израде будућег документа који се односи на унапређење права националних мањина, поред осталог, требало сагледати и сва стратешка документа на нивоу Европске уније, и обухватити најважније препоруке из тих докумената које се односе на права појединих мањина, као правце развоја будућих политика у нашој земљи.

Користимо прилику да укажемо да је у светлу глобално растућег антисемитизма, расизма и ксенофобије, 2021. године је на нивоу Европске уније представљена Стратегија за борбу против антисемитизма (2021-2030)[1], у којој је, између осталог, указано на најефикасније начине за супростављање радикалним појавама и наглашена потреба супротстављања негативним ставовима који се све чешће изражавају путем савремених канала комуникације, уз преливање претњи из „онлине“ у реалан свет. Иако се односи на чланице Европске уније, ова стратегија ће без сумње утицати на остале државе. Стратегија охрабрује државе чланице да усвоје националне стратегије, а сарадња између различитих институција, јеврејске заједнице цивилног друштва и тела за равноправност је од кључног значаја. Европска комисија ће користити фондове ЕУ за подршку државама чланицама у развоју њихових националних стратегија против антисемитизма али и сарађивати са индустријом и ИТ сектором, на спречавању илегалног излагања и онлајн продаје симбола, сувенира и литературе које се доводе у везу са нацизмом. Закључци из ове стратегије подразумевају да је један од начина борбе против антисемитизма неговање културе сећања на холокауст и едукација младих.

Повереница континуирано указује да је свет пред огромним изазовима, и да нас управо Холокауст опомиње да јачање антисемитизма, радикалне деснице и говора мржње води ка распиривању расне, националне и верске мржње што може имати несагледиве последице. Такође је указивала и на способност неофашизма да се на суптилан начин, кроз различите облике друштвене мимикрије интегрише у друштвене токове због чега морамо бити веома пажљиви како нас не би заварали нови софистицирани облици фашизма, антисемитизма и расизма. Посебну пажњу треба посветити све учесталијој релативизацији Холокауста, што кроз негацију, што кроз коришћење неприкладних поређења са различитим друштвеним процесима и појавама.^[2]

Европска тела за равноправност се у недостатку обавезујућег документа или прописа који би дефинисао антисемитизам, у свом раду служe оквирима и елементима правно необавезујућих и неформалних дефиниција које садржи Јерусалимска декларација о антисемитизму^[3], Нексус документ^[4] и документ Међународне алијансе за сећање на Холокауст^[5]. Правно необавезујућа Радна дефиниција антисемитизма усвојена је на пленарном састанку ИХРА у Букурешту 26. маја 2016. године. Од тада је Радну дефиницију усвојило или одобрило више земаља, владиних тела и међународних организација.[6] Влада Републике Србије је на седници одржаној 26. фебруара 2020. године, на предлог Министарства спољних послова усвојила Закључак о прихватању правно необавезујуће дефиниције антисемитизма Међународне алијансе за сећање на холокауст (ИХРА). Према дефиницији: „Антисемитизам је одређено виђење Јевреја, које се може изразити као мржња према Јеврејима. Реторичке и физичке манифестације антисемитизма усмерене су према Јеврејима и појединцима који нису Јевреји, односно њиховој имовини, институцијама и религијским објектима јеврејске заједнице“. Дефиниција није законски обавезујућа за државу и поступање органа јавне власти, али може значајно допринети препознавању и утврђивању случајева антисемитизма и процесуирања истих, као и схватања јавности о томе како се антисемитизам манифестује у 21. веку.[7] То уједно представља добру полазну основу за дефинисање овог појма и на националном нивоу.

Проблем националне нетрпељивости и говора мржње је све присутнији и у дигиталној сфери, што захтева занања, вештине и капацитете за деловање и разумевање феномена који морају бити озбиљно третирани. Повереница је истакла да забрињава учестало исписивање нацистичких симбола, али и напада на грађане који се декларишу као антифашисти. Такви појединачни инциденти морају бити озбиљно третирани, а не окарактерисани као насилничко понашање или ремећење јавног реда и мира, као што се дешавало у правној пракси. Важно је и да млади кроз процес школовања буду упознати са историјским чињеницама, као и до којих последица може довости говор мржње и дискриминација на основу националне припадности или етничког порекла.

С обзиром на савремене начине комуникације и брзину ширења различитих записа, који могу обухватати неприличне или чак недозвољене садржаје уз могућност њиховог ширења, посебну пажњу би требало посветити правовременом и адекватном спречавању говора мржње или другог облика испољавања непријатељског, деградирајућег, понижавајућег или увредљивог окружења на различитим „онлине“ платформама, истовремено промовишући националну, етничку, верску, културну и другу разноврсност и међукултурни дијалог, узајамно поштовање, међусобно разумевањe и сарадњу.

Имајући у виду историју наших простора и вишевековни суживот припадника различитих националних, културних и етничких заједница, а посебно имајући у виду наведене примере из праксе Повереника, сматрамо да би кроз Акциони план који се односи на унапређење положаја националних мањина, требало предвидети  одговарајуће активности које се односе на борбу против антисемитизма у складу са усвојеним стратешким оквиром Европске уније. Такође потребно је предвидети и мере против свих облика говора мржње који се односи на било ког грађанина и грађанку само зато што припада одређеном народу или нацији.

Имајући у виду све наведено, а полазећи од надлежности Повереника утврђених чланом 33. став 1. тачка 7. Закона о забрани дискриминације, као и Вашу посвећеност унапређењу положаја припадника националних мањина, упућујемо ову иницијативу у циљу израде што свеобухватнијег Акционог плана који ће предвидети активности на сузбијању оваквих забрињавајућих друштвених појава, ма колико оне ретке биле.

[1] Доступно на: https://ec.europa.eu/info/files/eu-strategy-combating-antisemitism-and-fostering-jewish-life-2021-2030_en

[2] Доступно на: https://ravnopravnost.gov.rs/rs/medjunarodni-dan-secanja-na-zrtve-holokausta/

[3] https://jerusalemdeclaration.org/

[4] https://israelandantisemitism.com/the-nexus-document/

[5] https://www.holocaustremembrance.com/resources/working-definitions-charters/working-definition-antisemitism

[6] „Разумевање антисемитских кривичних дела почињених из мржње и решавање безбедносних потреба јеврејских заједница“, Издавач: ОЕБС , Канцеларија за демократске институције и људска права (ОДИХР), 2021. године, ISBN 978-83-66690-29-5. Доступно на:https//www.osce.org

[7] Доступно на: https://www.mfa.rs/lat/mediji/saopstenja/vlada-srbije-na-predlog-msp-usvojila-zakljucak-o-prihvatanju-pravno-neobavezujuce

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

83-23 Иницијатива Министарству за људска и мањинска права