бр. 07-00-280/2023-02   датум: 8.11.2023.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је Удружење грађана „AA“ поднело против Независних дневних новина „ББ“, и то главног уредника ВВ и ГГ, одговорног уредника овог медија. У притужби и допуни притужбе, између осталог, наведено је да су Независне дневне новине „ББ“ у броју 2.288 од уторка 16. маја 2023. године објавиле текст са насловом „Албанци нам трују децу-продају сок који изазива рак“, да овакав наслов доводи до стварања предрасуда према свим Албанцима без обзира на њихове индивидуалне карактеристике, и да подстиче мржњу према поменутој друштвеној групи. С обзиром да се главни и одговорни уредник Независних дневних новина „ББ“, против којих је поднета притижба, нису изјаснили на наводе из притужбе у законом прописаном року за достављање изјашњења, нити до окончања овог поступка, Повереник је имајући у виду правило о прерасподели и пребацивању терета доказивања које је прописано одредбама члана 45. Закона о забрани дискриминације, приликом доношења мишљења у овом предмету имао у виду наводе притужбе и доказ који је уз притужбу достављен. Током поступка утврђено је да је у штампаном издању Независних дневних новина „ББ“ од 16. маја 2023. године објављен текст са насловом „Албанци нам трују децу-продају сок који изазива рак“ у коме се, између осталог, наводи да се у Србију увозе „сокићи произвођача „Jaffa champion“ са Косова и да ови сокови садрже вештачки заслађивач цикламат који се у Европској унији налази на листи супстанци због истраживања која показују да изазива рак тестиса и бешике и друге здравствене проблеме“. Даље, наведено је да је цикламат у Србији дозвољен у концентрацији до 2.500 милиграма на килограм, али да конкретно, на соку фирме „ДД“, нема података о количини, односно уделу заслађивача у производу и истакнуто је које све штетне последице његов прекомерни унос може да проузрокује. Имајући у виду наведено, може констатовати да је наслов сензационалистички и да није ни и каквој вези са осталом садржином текста. Даље, с обзиром да из самог текста произлази да је непозната количина цикламата који је заступљен у соковима фирме „ДД“, нејасно је на који начин се дошло до закључка да је количина ове супстанце изнад дозвољеног максимума, имајући у виду да се у тексту наводи да „су се овим поводом обратили Министарству пољопривреде чија је инспекција задужена за контролу безбедности хране, али да до закључења броја нисмо добили одговор“. Иако се из целокупне садржине може закључити да је намера аутора текста била да читаоцима приближи штетне ефекте вештачких заслађивача, пре свега „цикламата“, Повереник указује да је истицање националне припадности у самом наслову текста потпуно ирелеватно и да ни на који начин не доприноси бољем разумевању теме која се у тексту обрађује, већ се на овај начин пажња, у негативном контексту везује за албанску националну припадност и у односу на њу ствара непријатељско окружење. Наиме, у самом наслову текста изнете су озбиљне оптужбе на рачун читаве групе лица које повезује исто лично својство којима се генерализује и стигматизује читава група лица и шири мржња према припадницима албанске националности. Уколико је аутор текста желео да скрене пажњу читалачкој публици на одређени производ, то је било неопходно урадити на начин који није дискриминаторан и стигматизујући. Критика или анализа производа требала би бити базирана на чињеницама и аргументима, а не на генерализацији или негативном етикетирању одређене националне групе и ширењу и подстицању неутемељеног и непотребног страха и нетрпељивости, посебно имајући у виду да су изнете оптужбе стављене у контекст најосетљивије групе лица-деце. Приликом доношења мишљења у овом предмету Повереник је имао у виду одредбе члана 12. став 1. Закона о забрани дискриминације којима је, поред осталог, забрањено узнемиравање, понижавајуће поступање која има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу личног својства, а нарочито ако се тиме ствара застрашујуће, непријатењско, деградирајуће, понижавајуће и увредљиво окружење. Поред тога, Кодекс новинара Србије прописује да новинар мора бити свестан опасности од дискриминације коју могу да шире медији, као и да се припадност одређеној етничкој, политичкој, идеолошкој, или некој другој групи, наводи само у случајевима када је тај податак неопходан за пуно разумевање контекста догађаја о којем се извештава. Повереник за заштиту равноправности у потпуности подржава слободу медија и њихову дужност да извештавају о свим догађајима за које јавност има право да зна, односно, да пружају информације и извештавају у духу своје уређивачке политике. Међутим, веома је важно да се приликом објављивања текстова води рачуна да то буде на начин којим се уважава свачије достојанство и право на недискриминацију. Имајући у виду све напред наведено Повереник је дао мишљење да су истицањем националне припадности у наслову текста који је објављен у штампаном издању Независних дневних новина ББ број 2288 од 16. маја 2023. године, а који гласи: „Албанци нам трују децу-продају сок који изазива рак“, повређене одредбе чл. 12. а у вези члана 24. Закона о забрани дискриминације. Повереник је препоручио Независним дневним новинамa „ББ“, као и ВВ главном уреднику и ГГ, одговорном уреднику овог медија да не објављују наслове, као ни текстове, односно дискриминаторне садржаје који имају за циљ или представљају повреду достојанства лица или групе лица на основу националне припадности као личног својства, како албанске, тако и било које друге националне припадности или неког другог личног својства у складу са законом,  а нарочито ако се тиме ствара страх, застрашујуће, непријатељско, деградирајуће, понижавајуће и увредљиво окружење.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Поверенику за заштиту равноправности обратило се Удружење грађана „АА“, због дискриминације Албанаца у тексту Независних дневних новина „ББ“ број 2.288 од 16. маја 2023. године, под насловом „Албанци нам трују децу-продају сок који изазива рак“.

1.2. У притужби је, између осталог, наведено:

• да су Независне дневне новине „ББ“ у броју 2.288 од 16. маја 2023. године објавиле текст под насловом „Албанци нам трују децу-продају сок који изазива рак“ ;

• да се у тексту који се налази на страни број 10 налазе информације „о претпоставци да сок који је увезен са Косова могуће садржи супстанцу која изазива рак“ и да наслов који наглашава националност, у овом случају албанску, може да допринесе стереотипизацији и генерализацији целе популације;

• да „таква генерализација заснована на националности доводи до стварања предрасуда и дискриминације према свим Албанцима без обзира на њихове индивидуалне карактеристике или поступке“;

• да овакав начин извештавања може да изазове негативне последице по углед и слободу пропадника и припадница поменуте етничке групе, као и да подстакне нетолеранцију и непријатељство према њима.

1.3. Повереник за заштиту равноправности је, у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], доставио захтев за изјашњење главном и одговорном уреднику Независних дневних новина „ББ“, ВВ и ГГ. Како у законом прописаном року Повереник није примио изјашњење поводом навода из поднете притужбе, опреза ради, поновљен је захтев за изјашњење.  Увидом у потвратницу утврђено је да су захтеви за изјашњење примљени 6. септембра 2023. године, односно да су поновљени захтев примљени 12. октобра 2023. године. Имајући у виду наведено Повереник је спровео поступак на основу притужбе и доказа који је достављен уз притужбу.

2. 2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

Увидом у текст под насловом: „Албанци нам трују децу-продају сок који изазива рак“ утврђено је да је наведени наслов објављен у штампаном издању Независних дневних новина „ББ“. Даљим увидом, утврђено је да је у тексту, испод овог наслова наведено: „Производ фирме са Косова садржи цикламат, вештачки за слађивач који је у САД забрањен још 1970“. Даљим увидом у текст утврђено је да је наведено: „У Србију се са Косова увози сок за децу који садржи супстанцу која изазива рак! Наиме, ciao strawberry, сокић произвођача „ДД“, садржи цикламат који је у САД забрањен још 1970, а у Европској унији се налази на листи супстанци због истраживања која показују да изазива рак тестиса и бешике и друге здравствене проблеме, због чега га је забранила и Велика Британија, а Европска комисија значајно смањила дозвољену количину овог адитива у намирницима. Како смо успели да пронађемо, цикламат је код нас дозвољен у концентрацији до 2.500 милиграмана килограм, али конкретно, на овом соку нема података о количини, односно уделу заслађивача. Такође, овај адитив нисмо пронашли у соковима других произвођача. Ознака Е-952 У питању је вештачки заслађивач, који зависно од концентрације јесте 30-50 пута слађи од шећера. Цревне бактерије га могу разградити до токсичног циклохексиламина, па је у експериментима на животињама уочено да високе концентрације узрокују рак тестиса, бешике, смањену плодност и изазивају штетне промене на ћелијама ембриона. Познато је и да цикламинска киселина и њене соли узрокују мигрене. У декларацијама се често крије иза ознека Е-952. Нутрициониста ЂЂ оцењује да је страшно шта се све сервира деци и апелује на институције да реагују. – Цикламат оштећује усну дупљу, слаби имунитет, лоше утиче на зубе, а истраживања на мишевима су показала да изазива рак. Сад, многи ће да кажу дамишеви нису људи, али генерално, вештачки заслађивачи нису здравија замена за шећер, како многи мисле, и посебно не треба да се налазе у производима за децу. Али код нас је све дозвољено и то мора да се промени. Нема друге него да родитељи читају декларације и поведу рачуна шта купују деци јер произвођачи неће мислити на њих- апелује Раичевићева. ЕЕ из организације за заштиту потрашача подсећа да ми обично преписујемо Европске регулативе, али да смо овде очигледно подбацили. – Добар део тих заслађивача је канцероген, али су дозвољени у одређеној количини. Овде међутим произвођач уопште не наводи проценат цикламата. Да ли неко ово контролише и како није нам познато, али мислим а би надлежни требали да реагују и да провере овај производ- истиче ЕЕ. Овим поводом обратили смо се и Министарству пољопривреде, чија је инспекција задужена за контролу квалитета хране, али до закључења броја нисмо добили одговор.“

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, као и текст који је објављен у дневним новинама.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације^[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Република Србија је ратификовала Конвенцију о укидању свих облика расне дискриминације[3], која у члану 1. прописује да се појам расна дискриминација односи на свако разликовање, искључивање, ограничавање или давање првенства који се заснива на раси, боји, прецима, националном или етничком пореклу и које има за циљ или за резултат да наруши или да угрози признавање, уживање или вршење, под једнаким условима, људских права и основних слобода у политичкој, привредној, социјалној, културној или било којој другој области јавног живота.

3.4. Устав Републике Србије у члaну 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Такође, Устав Републике Србије у члану 46. јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то, поред осталог, неопходно и ради заштите права и угледа других.

3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима Одредбом члана 12. Закона о забрани дискриминације забрањено је узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације прописани су посебни случајеви дискриминације, па је тако чланом 24. забрањена дискриминација националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика.

3.6. Законом о заштити права и слобода националних мањина[4] забрањује се сваки облик дискриминације на националној, етничкој, расној и језичкој основи према лицима која припадају националним мањинама.

3.7. Одредбама члана 75. Закона о јавном информисању и медијима[5] прописано је да се идејама, мишљењем, односно информацијама, које се објављују у медијима не сме подстицати дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, полу, због њихове сексуалне опредељености или другог личног својства, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело. Одредбама члана 48. овог закона прописано је да медиј мора имати одговорног уредника. Главни уредник медија има својство одговорног уредника тог медија (став 2). Одговорни уредник за поједино издање, рубрику, односно програмску целину одговара за садржај који уређује (став 3). Одговорни уредник не може бити лице које ужива имунитет од одговорности. (став 4).

3.8. Одредбама члана 18. Правилника о заштити људских права у области пружања медијских услуга^[6] прописано је да пружалац медијске услуге може означити националну, етничку, верску, расну или другу припадност, оријентацију или опредељење лица о коме извештава или лица које учествује у програму, само ако су та својства од значаја за правилно разумевање информације која се објављује. У смислу става 1. овог члана нарочито није дозвољено приликом извештавања о кривичном или другом противправном делу истицати националну, етничку, расну, верску или другу припадност, оријентацију или опредељење лица за које постоји сумња да је то дело учинило или које је осуђено за то дело, осим ако је то својство од значаја за правилно разумевање информације која се објављује.

Анализа навода из притужбе и достављених доказа са аспекта антидискриминационих прописа

3.9. Имајући у виду предмет ове притужбе, потребно је утврдити да ли текст који је објављен 16. маја 2023. године у штампаном издању Независних дневних новина „ББ“ под насловом „Албанци нам трују децу-продају сок који изазива рак“, представља повреду Закона о забрани дискриминације, односно да ли се овим текстом ствара непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење за групу лица на основу њиховог личног својства.

3.10. Повереник најпре указује да поред прописа који пружају гаранције слободи изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје, треба имати у виду одредбу члана 12. Закона о забрани дискриминације којом је прописана забрана узнемиравања и понижавајућег поступања које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење. С тим у вези, важно је истаћи, да радња извршења овог облика дискриминације може да се јави у виду сваког поступања које је узнемиравајуће и понижавајуће, укључујући и усмено или писано, изричито или конклудентно изражавање идеја, информација и мишљења које је за последицу имало или има узнемиравање и понижавање лица или групе лица на основу њиховог личног својства.

3.11. За разматрање ове правне ствари важна је примена члана 45. Закона о забрани дискриминације којим је прописано посебно правило о прерасподели терета доказивања, према којем, за случај да је акт дискриминације учињен вероватним, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно начела једнаких права и обавеза, сноси онај за кога се тврди да је извршио дискриминацију. Ставом 4. овог члана прописано је да се наведено правило о терету доказивања примењује и на поступак пред Повереником. Имајући у виду ово правило, а како се главни и одговорни уредник Независних дневних новина „ББ“ против којих је поднета протижба, нису изјаснили на наводе из притужбе у законом прописаном року за достављање изјашњења, нити до окончања овог поступка, Повереник је приликом доношења мишљења у овом предмету анализирао само наводе притужбе, као и доказ који је уз притужбу достављен (текст из штампаног издања Независних дневних новина „ББ“ број 2.288 од 16. маја 2023. године под насловом „Албанци нам трују децу-продају сок који изазива рак).

3.12. Увидом у текст под насловом „Албанци нам трују децу-продају сок који изазива рак“, најпре се може констатовати да је наслов сензационалистички и да није ни у каквој вези са осталом садржином текста. Наиме, анализом је утврђено да се у тексту говори о штетности вештачког заслађивача „цикламат“ ознаке Е-952, за који се даље наводи да је због бројних штетних последица које изазива (канцерогена и друга обољења) забрањен у САД-у и Великој Британији. Поред тога, наведено је да је овај вештачки заслађивач заступљен у соковима фирме са Косова „ДД“, да је цикламат код нас дозвољен у концентрацији до 2.500 милиграма на килограм, али да конкретно, на соковима ове фирме нема података о количини, односно уделу заслађивача у овом производу. С обзиром да из самог текста произлази да је непозната количина цикламата који је заступљен у соковима фирме „ДД“, нејасно је на који начин се дошло до закључка да је количина ове супстанце изнад дозвољеног максимума, имајући у виду да се у тексту наводи да „су се овим поводом обратили Министарству пољопривреде чија је инспекција задужена за контролу безбедности хране, али да до закључења броја нисмо добили одговор“. Даље, иако се из целокупне садржине може закључити да је намера аутора текста била да читаоцима приближи ефекте вештачких заслађивача, у конкретном случају оног под називом цикламат, Повереник за заштиту равноправности указује да је истицање националне припадности у самом наслову текста потпуно ирелеватно и да ни на који начин начин не доприноси бољем разумевању теме која се у тексту обрађује, већ се на овај начин пажња, у негативном контексту, усмерава на припаднике албанске националности у односу на које се ствара непријатељско окружење. Наиме, у самом наслову текста изнете су озбиљне оптужбе на рачун читаве групе лица које повезује исто лично својство којима се генерализује и стигматизује читава група лица и шири мржња према припадницима албанске националности. Уколико је аутор текста желео да скрене пажњу читалачкој публици на одређени производ, то је било неопходно урадити на начин који није дискриминаторан и стигматизујући. Критика или анализа производа требала би бити базирана на чињеницама и аргументима, а не на генерализацији или негативном етикетирању одређене националне групе и ширењу и подстицању неутемељеног и непотребног страха и нетрпељивости, посебно имајући у виду да су изнете оптужбе стављене у контекст најосетљивије групе лица-деце. Неспорно је да слобода сваког вида изражавања, јесте од кључне важности за развој демократског друштва, међутим ове слободе не смеју бити стављене у контекст изговора за дискриминацију, по било ком личном својству.

3.13. Такође, Повереник указује да резултати истраживања јавног мњења Однос грађана и грађанки према дискриминацији у Србији^[7], као и друга слична истраживања показују да се као група код које постоји највећа социјална дистанца издвајају мигранти односно тражиоци азила, а одмах након њих грађани и грађанке албанске националности. Такође, истакнуто је да се у односу на раније истраживање које је спровео Повереник готово није променила социјална дистанца према овој друштвеној групи односно да је социјална дистанца према припадницима и припадницама албанске националности остала иста као и 2016. и 2013. године када је такође вршено исто истраживање. 

3.14. Повереник, такође указује на одредбе члана 18. Правилника о заштити људских права у области пружања медијских услуга[8] којима је прописано да пружалац медијске услуге може означити националну, етничку, верску, расну или другу припадност, оријентацију или опредељење лица о коме извештава или лица које учествује у програму, само ако су та својства од значаја за правилно разумевање информације која се објављује. У смислу става 1. овог члана нарочито није дозвољено приликом извештавања о кривичном или другом противправном делу истицати националну, етничку, расну, верску или другу припадност, оријентацију или опредељење лица за које постоји сумња да је то дело учинило или које је осуђено за то дело, осим ако је то својство од значаја за правилно разумевање информације која се објављује.

3.15. Поред тога, Повереник подсећа да су Кодексом новинара Србије[9] дефинисани етички стандарди професионалног поступања новинара. Професионални и етички стандарди дефинисани у овом Кодексу теже подизању угледа новинарске професије, пропагирају залагање за слободу мишљења, говора и изражавања, као и независност медија. Медији су дужни да интерес јавности за потпуним, благовременим и истинитим информисањем ставе изнад свих других интереса. У контексту овог Кодекса, интерес јавности подразумева објављивање свих важних информација које су читаоцу/слушаоцу/гледаоцу од помоћи при формирању властитог суда/мишљења о појавама и догађајима. У делу Кодекса под називом Одговорност новинара, наведено је да је новинар, пре свега, одговоран својим читаоцима, слушаоцима и гледаоцима. Ту одговорност не сме да подреди интересима других, а посебно интересима издавача, владе и других државних органа. Новинар се мора супротставити свима који крше људска права или се залажу за било коју врсту дискриминације, говор мржње и подстицање насиља. Новинарска професија неспојива је са ширењем било које врсте: полних, родних, етничких, расних, социјалних, или верских стереотипа. Предрасуде које новинари приватно имају, не смеју да буду емитоване/објављене ни у каквом контексту, ни отворено, ни прикривено. У делу кодекса под називом Новинарска пажња наводи се да новинар мора бити свестан опасности од дискриминације коју могу да шире медији и учиниће све да избегне дискриминацију засновану, између осталог, на раси, полу, старости, сексуалном опредељењу, језику, вери, политичком и другом мишљењу, националном или друштвеном пореклу. Припадност одређеној етничкој, политичкој, идеолошкој, или некој другој групи, као и брачно стање, верско опредељење, друштвено порекло, наводи  се само у случајевима када је тај податак неопходан за пуно разумевање контекста догађаја о којем се извештава. У делу Однос према изворима информисања наводи се да новинар не сме међу људе уносити неоправдан страх нити уливати лажне наде. Новинар који намерно, нарочито због „атрактивности“ текста/прилога, подстиче неутемељене страхове и наде читалаца/гледалаца/слушалаца, на најекстремнији начин крши етички кодекс.

3.16. Медији имају одређени утицај на јавно мњење и креирање ставова јавности, те уједно имају и велику одговорност. Повереник за заштиту равноправности у потпуности подржава слободу медија и њихову дужност да извештавају о свим догађајима за које јавност има право да зна, односно, да пружају информације и извештавају у духу своје уређивачке политике. Међутим, веома је важно да се приликом објављивања текстова води рачуна да то буде на начин којим се уважава свачије достојанство и право на недискриминацију.

4. МИШЉЕЊЕ

Истицањем националне припадности у наслову текста који је објављен у штампаном издању Независних дневних новина ББ, број 2288 од 16. маја 2023. године, а који гласи: „Албанци нам трују децу-продају сок који изазива рак“, повређене су одредбе чл. 12. а у вези члана 24. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује Независним дневним новинамa „ББ“, као и ВВ главном уреднику и ГГ, одговорном уреднику овог медија:

5.1. Да не објављују наслове, као ни текстове, односно дискриминаторне садржаје који имају за циљ или представљају повреду достојанства лица или групе лица на основу националне припадности као личног својства, како албанске, тако и било које друге националне припадности или неког другог личног својства у складу са законом, а нарочито ако се тиме ствара страх, застрашујуће, непријатељско, деградирајуће, понижавајуће и увредљиво окружење.

Потребно је да Независне дневне новине „ББ“, обавесте Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико лице коме је препорука упућена не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] Закон о забрани дискриминације, члан 1. став 2.

[3] Закон о ратификацији Конвенције УН о укидању свих облика расне дискриминације „Службени лист СФРЈ – Међународни уговори”, број 31/67

[4] „Службени лист СРЈ”, број 11/02, „Службнеи лист СЦГ”, број 1/03 – Уставна повеља и „Службени гласник РС”, бр. 72/09 – др. закон и 97/13-одлука УС, и 47/18.

[5] „­Службени гласник РС”, бр. 83/14,  6/16 и 129/21 – др. закон

[6] „Службени гласник РС“, број 55/15

[7] доступно на https://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2019/11/izvestaj-o-istrazivanju-javnog-mnjenja.pdf

[8] „Службени гласник РС“, број 55/15

[9] https://savetzastampu.rs/dokumenta/kodeks-novinara-srbije/?_rstr_nocache=rstr3406548ba40c8edb

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

353-23 У поступку по притужби утврђена дискриминација на основу националне припадности