бр. 021-01-1164/2023-02 датум: 7. септембар 2023.године
Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1], Повереник за заштиту равноправности, даје
МИШЉЕЊЕ
на Предлог Стратегије активног и здравог старења у Републици Србији за период од 2024. до 2030. године
Министарство за бригу о породици и демографију је дописом број 560-00-00206/2023-03 од 28. августа 2023. године доставило Поверенику за заштиту равноправности Предлог Стратегије активног и здравог старења у Републици Србији за период од 2024. до 2030. године (у даљем тексту: Предлог стратегије), ради давања мишљења.
Повереник већ годинама, у редовним годишњим извештајима, указује на потребу доношења стратешких докумената којима је важност истекла, а један од таквих је и Национална стратегија о старењу. Након скоро осам година од престанка важења Националне стратегије о старењу (2015), донета је одлука да се усвоји нови стратешки документ који би могао да у наредним годинама представља путоказ за све учеснике система у погледу правца развоја различитих области и укаже на начине за унапређење социјалног, економског, политичког и културног положаја и улоге старијих особа.
Такође, Повереник подсећа да потреба за доношењем новог стратешког документа који се односи на старије грађане није од значаја само са аспекта демографског старења становништва, него пре свега са аспекта општег прихватања пасивне улоге старијих грађана у нашем друштву.
Анализом достављеног материјала најпре смо утврдили да је назив документа достављеног на мишљење измењен у односу на назив документа поводом којег је вођена јавна расправа на којој су учествовали представници овог органа 2. августа 2023. године у дому Народне скупштине Републике Србије. Наиме, јавна расправа је вођена о тексту Стратегије за унапређење положаја старијих лица у Републици Србији за период од 2024. до 2030. године, који је како је у уводу тог документа наведено израдила Радна група коју је формирало Министарство за бригу о породици и демографију са циљем да изради стратешки документ „којим ће бити подржан приступ активног и здравог старења лица старијих од 65 година у Републици Србији”. Међутим, документ достављен на мишљење након завршене јавне расправе носи назив: „Предлог Стратегије активног и здравог старења у Републици Србији за период од 2024. до 2030. године” и њиме ће се како је у уводу наведено „подржати концепт активног и здравог старења у Републици Србији“. Дакле, ограничење у погледу година старости особа на које се односи више не постоји, те сагласно наведеном најпре постављамо питање да ли је обухват лица на која се циљеви и мере утврђене Предлогом Стратегије односе сада већи или је реч о техничкој грешци будући да су у том делу извршене само незнатне измене текста, а да је изостало детаљније објашњење, јер је као разлог за измену назива документа наведено само да су „анализирани пристигли коментари и сугестије са јавне расправе и да је том приликом утврђен коначан назив, као и текст будуће стратегије”.
Имајући увиду да смо анализом достављеног текста, као и његовим упоређивањем са текстом документа поводом којег је вођена јавна расправа утврдили да су измене које су извршене након завршеног процеса јавне расправе незнатне, Повереник остаје на становишту да Предлог стратегије који сте нам доставили на мишљење садржи низ недостатака, те упућујемо начелне примедбе на предложени текст.
Подсећамо да је чланом 11. Законa о планском систему Републике Србије[2] дефинисано да је стратегија између осталог документ којим се на целовит начин утврђују стратешки правци деловања и јавне политике у конкретној области планирања и спровођење јавних политика утврђених прописом Владе.
Начелна примедба коју упућујемо односи се управо на чињеницу да стратешки правци нису утврђени на целовит начин и да поједине области које су од значаја за унапређење положаја старијих нису обухваћене (сузбијање дискриминације старијих, поступање у кризним ситуацијама према старијима, системске промене у областима пензијског и инвалидског осигурања, социјалне и здравствене заштите и сл.), а поједине су само поменуте, док је утврђивање посебних циљева и мера за њихово достизање изостало. Такође, већина мера за достизање посебних циљева који су утврђени је информативно- едукативне природе, док је много мањи број оних које предвиђају системске измене постојећих пракси, како би се унапредило стање у областима као што су систем пензијско инвалидског осигурања, социјалне заштите, здравствене заштите и слично.
Даље, изради оваквог документа сагласно Уредби о методологији управљању јавним политикама, анализи ефеката јавних политика и прописа и садржају појединачних докумената јавних политика[3], морала би да претходи Анализа постојећег стања која би требало да обухвата:
–Идентификацију основних показатеља који се прате у тој области
–Анализу међународне конкурентности у тој области
–Анализу остварених резултата спровођења претходног документа јавне политике, односно прописа
–Идентификацију важећих докумената јавне политике и прописа који имају директан утицај на стање у тој области и анализу тог утицаја у циљу конзистентног и усклађеног деловања у тој области;
–Идентификацију проблема у тој области, њиховог обима и природе, као и узрока који су довели до њиховог настанка и последица које изазивају у пракси.
Део текста који се зове Анализа постојећег стања осим статистичких података који се пре свега односе на демографске карактеристике садржане у Извештају Републичког завода за статистику израђеног након последњег пописа становништва и прегледа нормативног оквира који је непотпун и који не садржи све прописе релевантне за ову област, не садржи ни једну од претходно наведених анализа. Непостојање наведених анализа доводи до тога да показатељи резултата за поједине мере предвиђене Предлогом стратегије нису утврђени, већ ће почетне вредности како је у тексту наведенео бити одређене накнадно, „након спроведене анализе у 2024“. Сагласно наведеном Повереник поставља питање на основу чега је у свим овим случајевима предлагач утврдио циљану вредност уколико знамо да није познатa почетна вредност.
Пре него што дамо начелну примедбу на Предлог стратегије са становишта надлежности овог органа желимo да укажемo и на области које је неопходно дефинисати или боље регулисати кроз утврђивање посебних циљева и мера за њихово достизање, а које нису информативно- едукативне природе које тренутно доминирају у предложеном тексту.
Предложеним документом није предвиђена измена постојећих или доношење нових прописа у бројним областима, усаглашених са међународним стандардима, водећи рачуна о унапређењу положаја и остваривања равноправности старијих грађана (предвиђена је само анализа и допуна наставних планова и програма у циљу развијања међугенерацијске солидарности, допуна програма редовног образовања за дипломиране медицинске сестре и техничаре са садржајима из геронтологије и геријатрије и измена Закона о локалној самоуправе у сврху успостављања ргистра старијих без примања).
Предложеним документом нису предвиђене ни мере за обезбеђивање подршке финансијској сигурности у старости кроз реформу пензијског система и система социјалне заштите у правцу побољшања ефикасности и квалитета финансијске подршке ради савладавања социјалних и животних тешкоћа (нпр. проширење постојећих програма новчаних социјалних помоћи за најугроженије старије грађане, релаксирање имовинских услова за остваривање ових права, увођење „социјалних пензија“ за оне који нису остварили право на старосну или другу врсту пензије). Наиме, пензијско и инвалидско осигурање у Републици Србији засновано је на принципу обавезног пензијског осигурања, код којег се финансирање врши из бруто зарада. Овај систем се, као и у низу других земаља, темељи на међугенерацијској солидарности и систему покривања расхода за пензије текућим приходима од доприноса за пензијско и инвалидско осигурање према којем запослени непосредно, својим доприносима, финансирају пензионере и тако сами стичу право на пензију. Међутим, у светлу демографских промена, овакви пензиони системи постају тешко одрживи у данашњем облику. Основни проблем није у броју корисника пензија, односно оних који користе плодове ранијих уплата доприноса, него у смањењу броја оних који осигурање уплаћују – радно активног становништва, што ремети однос међугенерацијске солидарности на коме почива систем пензијског и инвалидског осигурања. Стога у светлу демографских промена, досадашњи модел пензионог осигурања постаје неодржив, а висине пензија се због тога смањују у поређењу са периодом када је овакав систем успостављен, када је три или четири осигураника уплаћивало износ осигурања за једног пензионера, што у великој мери утиче на финансијску сигурност старијих грађана и „гура“ их у сиромаштво.
Такође, ни један посебни циљ није посвећен кризним ситуацијама и посебним мерама које би биле креиране за старије, а сведоци смо да су током недавне кризе изазване COVID вирусом управо старији били најугроженија друштвена група. Стога је неопходно предвидети израду нових или допуну постојећих прописа којим се установљавају јасне, прецизне и примењиве процедура за поступање у свим фазама трајања кризних догађаја.
На крају, Предлогом стратегије осим на једном месту (старији у руралним областима и то само у погледу доступности јавног превоза) нису препознате најрањивије групе старијих грађана (старији Роми, сатарије особе са инвалидитетом, старије жене, старији припадници националних мањина и слично).
У оквиру посебног циља 5. Унапређена институционална заштита старијих (заштита здравља, социјална заштита и сигурност и превенција насиља) без обзира на важност информативно- едукативних мера усмерених на остварење овог циља (израдити и дистрибуирати информативно едукативни материјал, организовати медијску кампању, едуковати здравствене раднике и сараднике за рад са старијом популацијом са фокусом на најучесталија обољења у овој доби) у области здравствене заштите неопходно је предвидети мере које ће се односити на активности на унапређивању система здравствене заштите и интензивирању рада на повећању доступности и развоја мобилних и иновативних услуга за старије грађане (поменуто само кроз индикатор оснивање нових здравствених установа за пружање палијативне неге). Посебну пажњу потребно је посветити чињеници да су као последица депопулације и миграција, поједине здравствене установе посебно примарне здравствене заштите (здравствене станице и амбуланте) у руралним подручјима Србије су затворене. Ово доводи до отежане доступности ових услуга сеоском, углавном старијем становништву. Службе кућне неге и помоћи на овим подручјима се, такође, ретко формирају због малог броја становника и разуђености подручја. Интегрисане услуге на локалном нивоу које укључују помоћ геронтодомаћица, палијативну негу и збрињавање оболелих у терминалним фазама болести нису развијене у потребном обиму, недовољно је геријатријских постеља и могућности за институционално збрињавање ових особа.
Такође, унапређење система социјалне заштите осим мера информативно- едукативне природе (промовисање збрињавања старијих у стању социјалне потребе, организовање информативно едукативне кампање о правима из система социјалне заштите уз дистрибуцију информативно едукативног материјала) требало би да иде у правцу јачања квантитативних и квалитативних капацитета центара за социјални рад и других установа социјалне заштите како би у пуној мери обезбедили квалитетно мапирање потреба, препознавање социјалне искључености и благовремено активирање свих облика подршке и помоћи старијим грађанима. Наиме, у Извештају о дуготрајној нези у Србији 2018[4] Европске комисије који је дао општи опис националних система дуготрајне неге у 35 европских земаља међу којима је и Република Србија, је наведено да Србија нема свеобухватну политику дуготрајне неге која би одговарала потребама старије популације. Садашња решења и инструменти у овој области осмишљени су пре неколико деценија и нису реформисани у условима брзог старења становништва. Јавна формална нега обухвата институционално збрињавање у јавним домовима за старије особе, услуге неге у кући на дневном нивоу и новчане накнаде за оне којима је потребна туђа нега и помоћ. Посебно је питање задовољења потреба за спровођењем различитих мера социјалне заштите у ванредним ситуацијама, каква је била ситуација изазвана пандемијом Ковид-19.
Не само да регулисање ових области на целовити начин није извршено, већ је остало непознато колика су средства опредељена за реализацију утврђених циљева. Из текста Образложења се може закључити да ће се потребна средства исказати у акционим плановима који ће бити накнадно усвојени, али да она „неће утицати на јавне приходе и јавне расходе у средњем и дугом року”, као и да ће средства за реализацију активности планираних за 2024, 2025. и 2026. годину бити „у оквиру лимита које је одредило Министарство финансија за све буџетске кориснике”. Такође, замерку упућујемо и због чињенице да су извори верификације показатеља резултата за највећи број утврђених мера извештаји министарстава која су наддлежна за спровођење мере.
На крају, са становишта надлежности Повереника за заштиту равноправности озбиљну примедбу упућујемо због чињенице да област заштите од дискриминације није препозната, нити предвиђена као важан стратешки циљ, па чак ни обухваћена неком од мера за достизање циљева који су већ утврђени овим документом.
Наглашавамо да пракса Повереника показује да је старосно доба као основ дискриминације међу најбројнијим личним својствима током целог периода рада институције. Овај основ дискриминације је био међу првих пет основа по учесталости поднетих притужби, са бројем притужби који се из године у годину увећава. Тако је старосно доба као основ дискриминације био други основ по броју притужби током 2016, 2017. и 2018. године. У 2019. години овај основ дискриминације је био четврти по учесталости, али је наведен у приближно 10% од укупног броја притужби, од којих се највећи број односио на дискриминацију особа старијих од 65 годинаа у 2020. години дискриминација на основу старосног доба била је други основ по учесталости. Када су у питању области друштвених односа, дискриминација старијих се испољава у готово свим областима, попут: поступка пред органима јавне власти, при пружању јавних услуга, у области социјалне и здравствене заштите, пензијског и инвалидског осигурања, рада и запошљавања, имовинских права, становања, образовања, културе и спорта, као и у области јавног информисања и медија. Овај основ дискриминације се често појављује у и комбинацији са још неким личним својством – инвалидитет, здравствено стање, пол и др. што је нарочито случај код дискриминације старијих особа са инвалидитетом у области пружања услуга и/или коришћења јавних површина. При томе треба имати у виду да број поднетих притужби не представља реалну слику о дискриминацији старијих у нашем друштву, будући да већина случајева дискриминације остаје непријављена. Старији суграђани често не препознају дискриминацију и не пријављују је услед слабије информисаности, недовољне упућености у значење дискриминације и механизме заштите, али и због чињенице да су због свог рањивог положаја неретко приморани да трпе одређена понашања или их сматрају породичном срамотом.
Управо је то уз све остале разлоге (сваки пети грађанин Србије старији су од 65 година, положај старијих у Србији и на европском континенту у многим сегментима није повољан, нарочито имајући у виду својеврсни „терор младости“, сталне промене и инстант решења у многим аспектима живота, чињеницу да немали број старијих живи у сиромаштву или ризику да постану сиромашни, неки су изложени злостављању и занемаривању, самозанемаривању, непоштовању, маргинализацији, па и свођењу на „ствар“, ређе се обраћају надлежнима) био један од основних мотива за израду Посебног извештаја о дискриминацији старијих 2021. године, који је похваљен од стране Уједињних Нација као један од најбољих докумената до сада израђених у овој области. Између осталог и због чињенице да је Повереник прва институција која је урадила свеобухватан извештај о дискриминацији старијих грађана чиме је поставила заштиту и унапређење људских права старијих високо на политичку и друштвену агенду, Република Србија је изабрана да заједно са другим релевантним органима и организацијама цивилног друштва пошаље глобални позив на акцију за заустављање дискриминације старијих. Тако је са Националне конференције о старењу и ејџизму која је одржана септембра месеца 2021. године у Београду истовремено са регионалном конференцијом, Повереник упутио „Позив на акцију“ за заустављање дискриминације старијих особа – за пуно укључивање и остваривање људских права старијих грађана и грађанки. Позив на акцију садржи смернице за даље заједничко деловање на унапређењу положаја старијих и осигурање њихове укљученост у друштвене токове, а реализација активности је обухватила и укључивање локалних средина и актера на локалном нивоу кроз радионице и обуке које смо одржали у више градова и општина током 2021. и 2022. године.
Сагласно свему наведеном, сматрам да је сузбијање дискриминације старијих област којој је неопходно посветити посебну пажњу и да би то морао бити један од посебних циљева овог стратешког документа, а Повереник за заштиту равноправности институција надлежна за спровођење мера у оквиру тог циља.
На крају вас обавештавамо да Повереник за заштиту равноправности није сачинио ПФЕ обрасце будући да Предлогом Стратегије, Повереник није препознат као институција надлежна за спровођење неке од предложених мера.
[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09 и 52/21), члан 1. и члан 33. став 1. тачка 7
[2] Законa о планском систему Републике Србије („Службени гласник РС”, број 30/18)
[3] Уредби о методологији управљању јавним политикама, анализи ефеката јавних политика и прописа и садржају појединачних докумената јавних политика („Службени гласник РС”, број 8/19)
[4]ESPN Thematic Report on Challenges in long-term care Serbia 2018, The European Social Policy Network, European Commission,February 2018, доступно на интернет страници: https://ec.europa.eu/social/main.jsp?pager.offset=25&advSearchKey=espnltc_2018&mode=advancedSubmit&catId=22&policyArea=0&policyAreaSub=0&country=0&year=0
ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ
Брaнкицa Jaнкoвић
1067-23 Мишљење на Предлог Стратегије активног и здравог старења у Републици Србији за период од 2024. до 2030. године 
