Ове године  1. мај, Међународни  дан рада,  обележава се у  условима различитих криза и великих друштвених промена због којих је очување достојанственог рада, као темељног принципа  социјалне правде, један од највећих изазова данашњице, рекла је повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић. Неопходно је спречавати урушавање права  радника, обезбедити једнаке могућности за запошљавање, без дискриминације по било ком основу, осигурати заштиту у случају незапослености, право на безбедан и здрав рад, као и право на адекватну зараду, рекла је повереница.

Највећи број притужби грађана и грађанки Поверенику за заштиту равноправности, свих претходних година, поднет је управо због дискриминације на тржишту рада и то највише по основу пола, старосног доба, здравственог стања, инвалидета, синдикалне и политичке припадности. Жене чешће  подносе притужбе због неједнаког третмана у вези са трудноћом и порођајем, нарочито због тежег напредовања или премештаја на ниже радно место након породиљског одсуства. Такође, млади људи не добијају довољно адекватних прилика за рад због чега неки одлазе из земље. Повереница Јанковић  изражава забринутост и због праксе да се пожељним радником сматрају особе између 30 и 45 година, „пријатног изгледа“, потпуно здраве,  дигитално писмене, са искуством, без много приватних обавеза, спремне да раде ван радног времена и описа посла, због чега су дискриминација, несигурност, прекарни рад, па и сиромаштво, реалност за немали број радника.

Јанковић истиче и да ће све присутнија аутоматизација и употреба вештачке интелигенције значајно утицати на будућност рада и радних односа, као и да забрињава брзина којом нестају радна места свуда у свету, што ће временом продубити социјалне разлике, створити нове поделе и довести до дигиталне искључености многих  чланова друштва. Образовни систем би требало да пружи бољи одговор на ове појаве и потребе савременог тржишта рада, наводи Јанковић.

Боља заштита радника и радница, посебно у приватном сектору, јачање капацитета инспекцијских служби и више контроле у погледу примене закона у вези са радом и радним односима мора бити међу приоритетима јавних политика, како бисмо очували људске ресурсе на нашем тржишту рада, напомиње повереница. Такође, неопходан је нови закон о раду, усклађен са европским и стандардима Међународне организације рада, који ће покрити све важне сегменте рада на системски начин, уместо фрагментираног приступа радном законодавству који може довести до губитка или смањења достигнутих нивоа радничких права, закључује Јанковић.