бр. 110-00-4/2022-02    датум: 21.09.2022. године

МИНИСТАРСТВО ЗА РАД, ЗАПОШЉАВАЊЕ, БОРАЧКА И СОЦИЈАЛНА ПИТАЊА

Проф.др. Дарија Кисић Тепавчевић, министарка

11000 БЕОГРАД

Немањина 22-24                                  

Предмет: Иницијатива за измену Правилника о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите

Поштована госпођо Кисић Тепавчевић,

Повереник за заштиту равноправности, у оквиру своје надлежности, прописане чланом 33. став 7. Закона о забрани дискриминације, Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања упућује иницијативу да размотри измене и допуне одредаба Правилника о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите[1] у погледу остваривања права на услугу персоналне асистенције.

Наиме, Поверенику за заштиту равноправности обратило се удружење дописом уз који су послати бројни прилози у виду комуникације овог удружења са центрима за социјални рад на нивоу јединица локалне самоуправе, у којој су између осталог истакнути проблеми са којима се суочавају особе са инвалидитетом у обезбеђивању услуге персоналне асистенције, предлози за измену регулативе која се односи на персоналну асистенцију. У допису је указано на одредбе Правилника о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите, и то на одредбе које се односе на услугу персоналне асистенције која је према овим одредбама ограничена искључиво на лица која остварују право на увећани додатак за помоћ и негу другог лица. Како је остварење права на увећани додатак за помоћ и негу другог лица има лице које остварује право на додатак за помоћ и негу другог лица (из члана 92. став 1. Закона о социјалној заштити[2]) за које је на основу прописа о пензијском и инвалидском осигурању утврђено да има телесно оштећење од 100% по једном основу или да има органски трајни поремећај неуролошког и психичког типа, и лице које има више оштећења, с тим да ниво оштећења износи по 70% и више процената по најмање два основа, то је један број особа са инвалидитетом онемогућен да користи услугу песоналне асистенције.

С тим у вези Повереник указује на поједине законске одредбе као и постављене стандарде у пружању услуга подршке за самостални живот особа са инвалидитетом.

У складу са чланом 4. Законом о социјалној заштити, услуге социјалне заштите представљају активности пружања подршке и помоћи појединцу и породици ради побољшања, односно очувања квалитета живота, отклањања или ублажавања ризика неповољних животних околности, као и стварање могућности да самостално живе у друштву. Чланом 40. став 1. тачка 3. Закона о социјалној заштити као једна од врста услуга социјалне заштите посебно су наведене услуге подршке за самосталан живот (становање уз подршку; персонална асистенција; обука за самостални живот и друге врсте подршке неопходне за активно учешће корисника у друштву).

Чланом 45. Закона о социјалној заштити прописано је да се услуге подршке за самосталан живот пружају појединцу да би се његове могућности за задовољење основних потреба изједначиле са могућностима осталих чланова друштва, да би му се побољшао квалитет живота и да би могао да води активан и самосталан живот у друштву.

Чланом 57. овог закона прописано је да ближе услове и стандарде за пружање и остваривање услуга социјалне заштите прописује министар надлежан за социјалну заштиту.

С тим у вези донет је Правилник о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите. Чл. 99-107. Правилника ближе је уређена ова услуга. Тако је чланом 99. Правилника прописано да је услуга персоналне асистенције доступна пунолетним лицима са инвалидитетом са процењеним I или II степеном подршке, која остварују право на увећани додатак за туђу негу и помоћ, која имају способности за самостално доношење одлука, радно су ангажована или активно укључена у рад различитих удружења грађана, спортских друштава, политичких партија и других облика друштвеног ангажмана, односно укључене су у редовни или индивидуални образовни програм. Сврха ове услуге, у складу са чланом 100. овог правилника је пружање одговарајуће индивидуалне практичне подршке која је кориснику неопходна за задовољавање личних потреба, укључивање у образовне, радне и друштвене активности у заједници ради успостављања што већег нивоа самосталности. Чланом 101. Правилника је прописано да се услуга персоналне асистенције остварује кроз активности којима се, у складу са сврхом услуге, а у зависности од идентификованих потреба корисника обезбеђује практична помоћ и подршка. Активности услуге персоналне асистенције су усмерене ка одржавању и унапређењу квалитета живота корисника, у зависности од идентификованих потреба и капацитета за самостално обављање одређених активности, као и капацитета породице корисника и доступних ресурса и по потреби укључују: 1) помоћ у одржавању личне хигијене и задовољавању основних личних потреба (помоћ при облачењу и свлачењу, обављању физиолошких потреба, купању, прању косе, итд.); 2) помоћ у одржавању хигијене стана, обављању свакодневних активности и задовољавању основних животних потреба; (обезбеђивању исхране, набавку намирница, спремање оброка, храњење, одржавању чистоће просторија и итд.); 3) подизање, премештање (трансфер) и помоћ при кретању унутар и изван корисникове куће, радног места и места где се одвијају друштвене и образовне активности, помоћ у коришћењу превоза; 4) помоћ у коришћењу терапеутских и здравствених услуга и коришћењу и одржавању помагала; 5) помоћ при комуникацији, социјалним контактима и задовољавању социјалних, културно-забавних, и других потреба и 6) помоћ при обављању различитих радних, образовних и друштвених активности. На основу идентификованих потреба и процене доступних ресурса, пружалац услуге и корисник одређују обим и врсту ангажовања персоналног асистента (члан 102. Правилника).

Одредбом члана 209. тачка 2. Закона о социјалној заштити прописано је да се из буџета јединице локалне самоуправе финансирају услуге подршке за самосталан живот, осим услуге становања уз подршку за особе са инвалидитетом.

Према члану 212. Закона о социјалној заштити, у трошковима услуге социјалне заштите учествују корисник, сродник који има законску обавезу и могућност издржавања корисника, лица која су преузела обавезу плаћања трошкова пружања услуге и Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, у складу са овим законом.

Чланом 213. Закона о социјалној заштити прописано је да критеријуме и мерила за одређивање учешћа корисника у трошковима услуге социјалне заштите прописује министар надлежан за социјалну заштиту, надлежни орган аутономне покрајине, односно надлежни орган јединице локалне самоуправе зависно од тога где се обезбеђују средства за финансирање услуге.

У Програму реформи политике запошљавања и социјалне политике у процесу приступања Европској унији (ЕСРП), који је Влада Републике Србије усвојила 2016. године предвиђен је наставак процеса деинституционализације и развој ванинституционалних услуга у заједници, односно обезбеђивање средстава и професионалних капацитета за ширење и развој ванинституционалних услуга, као што је, између осталог и персонална асистенција.

Такође Република Србија усвојила је и Стратегију деинституционализације и развоја услуга социјалне заштиту у заједници за период од 2022-2026. године[3] (и припадајући акциони план), која, између осталог, треба да омогући развој услуга социјалне заштите у заједници, што ће допринети да корисници система социјалне заштите којима је потребна интензивнија подршка већину својих потреба задовољавају у природном окружењу. У овом документу истакнуто је, у анализирању проблема, да се распрострањеност услуге персоналне асистенције практично „није (значајно) променила од 2013. године“, с обзиром да је „развијена у око 12% локалних самоуправа, са незнатним повећањем обухвата кориснике, од 196 у 2012. години до 223 у 2018. години“.

Имајући у виду све наведено, користећи своја овлашћења из члана 33. став 1. тачка 7. Закона о забрани дискриминације упућујемо ову иницијативу Министарству у циљу разматрања измене члана 99. Правилника о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите и проширења обухвата корисника ове услуге, на начин да услугом персоналне асистенције не буду само обухваћени корисници права на увећани додатак за помоћ и негу другог лица.

С тим у вези прослеђујемо Вам и допис удружења у којем су представљени проблеми појединих особа са инвалидитетом у пракси, односно особа које нису корисници услуге персоналне асистенције услед незнатно мањег телесног оштећења, а код којих постоји потреба за коришћењем наведене услуге.

[1] „Службени гласник РС“ , бр. 42/13, 89/18 и 73/19

[2] „Службени гласник РС“, број  24/11

[3] „Службени гласник РС“, број 12 од 1. фебруара 2022.

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

605-22 Иницијатива за измену Правилника о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите