166-168-22 Притужба због дискриминације на основу националналне припадности у области рада

12. сеп 2022.

бр. 07-00-183/2022-02  датум:  12. 9. 2022.

 

МИШЉЕЊЕ

 

Мишљење je донето у поступку поводом притужби невладине организације …, у име и уз сагласност А. А. и Б. Б, против СЦ В. које послује у оквиру спортског привредног друштва Г, због дискриминације на основу ромске националне припадности. У притужбама је, између осталог, наведено да су подноситељке притужби половином 2019. године са још две жене припаднице ромске националне мањине, радно ангажоване на обављању послова одржавања хигијене у СЦ В. којим управља СПД Г, а у оквиру мере радне активације радно способних корисника новчане социјалне помоћи. Даље је наведено да је у другој половини 2021. године, након промене управљачке структуре у СЦ В, дошло до промене односа према подноситељкама притужбе и другим радно ангажованим женама припадницама ромске националне мањине: смањена је или је изостала комуникација надређених са радницама, усмено су упућиване неосноване примедбе на њихов рад, док се настојало и да се умањи њихов контакт са осталим члановима колектива; обезбеђене су им две посебне шоље за кафу, као и да су их 3. децембра 2021. године у телефонском разговору обавестили да је престала потреба за радним ангажовањем све четири Ромкиње, док није престала потреба за радним ангажовањем баштована који није ромске националности. У изјашњењу СПД Г. је, између осталог, наведено да је потреба за радним ангажовањем жена на одржавању хигијене престала из разлога смањења обима посла услед пандемије и закључења уговора о одржавању хигијене са агенцијом на основу спроведене јавне набавке, док је одвајање шољица за кафу „мера предострожности“ услед пандемије. У току поступка, Повереник је анализирао наводе из притужбе, изјашњења, и изјава сведока. Анализом навода из изјашњења које се тичу потребе смањења броја радно ангажованих на пословима хигијене због смањења обима посла, Повереник је констатовао да СПД Г. није доставио доказе који иду у прилог овим тврдњама. СПД Г. није спровео анализу која би претходила рационализацији броја радно ангажованих. Чак супротно томе, СПД Г. у време када, по сопственим наводима, долази до смањења обима посла закључује уговор са агенцијом „…“ чија је делатност одржавање хигијене објеката, услед чега на тим пословима раде и подноситељке притужбе и запослене у агенцији „….“. Такође, констатовано је да током 2020. године, када је пандемија корона вируса била на врхунцу, а посећеност објекту била мања услед ванредног стања, није дошло до смањења обима посла и евентуалне рационализације ангажованих лица. Такође, Повереник је ценио и наводе да је СПД Г. био у обавези да спроведе јавну набавку јер је корисник јавних средстава. Међутим, нејасно је из ког разлога се јавна набавка спроводи тек 2021. године, иако је СПД Г. управљао објектом СЦ В. од 2019. године, када је почело радно ангажовање подноситељки притужбе. Такође, за послове баштована јавна набавка никада није организована, јер, према наводима из изјашњења, није постојала у централизованом систему јавних набавки. Имајући у виду наведено, може се констатовати да до престанка ангажовања подноситељки притужбе није дошло због обавезе спровођења јавне набавке, смањења обима посла до којег је дошло услед пандемије корона вирусом. СПД Г, није доставио доказе из којих би се могло закључити да је престанак радног ангажовања подноситељки притужбе био оправдан и нужан, као и да није био узрокован националном припадношћу подноситељки притужбе, у смислу члана 45. Закона о забрани дискриминације. Надаље, Повереник је анализирао и наводе из изјашњења да СПД Г. као и запослени у привредном друштву В. нису дискриминисали подноситељке притужбе на тај начин што су их издвајали из колектива, онемогућавали да користе заједничке просторије као и да пију кафу из посебно одређених шољица, те да је тиме за подноситељке притужбе створено непријатељско и деградирајуће окружење, као и да то није била намера других колега и колегиница. Повереник је анализирао и наводе изјашњења да је потреба да пију из посебних шољица проистекла из потребе заштите од корона вируса. Међутим, СПД Г. није доставио доказе из којих би се недвосмислено могло утврдити да је разлог оваквог поступања здравствена заштита, јер није доставио акт или упутство којим то прописује или друге доказе који би упућивали да се наведено односило на све запослене. У прилог томе говори и чињеница да током 2020. године, за време ванредног стања услед корона вируса, оваква забрана или одвајање није постојало, него тек након промене управе, што подноситељке притужбе на детаљан начин описују у притужби, као и сведокиње. Такође, о односу који су имали запослени у привредном друштву В. говори и чињеница да је престанак радног ангажовања подноситељкама притужбе саопштено телефонским путем, без давања додатног објашњења или могућности да се о томе изјасне. Имајући у виду све наведено, Повереник је донео мишљење да је СПД Г. дискриминисао А. А. и Б. Б. на основу њихове националне припадности, чиме је повредио одредбе чл. 6 и 12. а у вези са чланом 24. Закона о забрани дискриминације. Повереник за заштиту равноправности је препоручио СПД Г, да oтклони последице дискриминаторног поступања поновним радним ангажовањем А. А. и Б. Б, упути писано извињење А. А. и Б. Б. због дискриминаторног поступања СПД Г. запослених у објекту СЦ В, да организује обуку за све запослене у СПД Г. на тему забране дискриминације и заштите од дискриминације, са посебним освртом на положај и изазове са којима се суочава ромска популација, као и да убудуће приликом обављања послова из своје делатности не крше одредбе антидискриминационих прописа.

 

  1. ТОК ПОСТУПКА
    • Поверенику за заштиту равноправности притужбама се обратила невладина организација …, у име и уз сагласност А. А. и Б. Б, против СЦ В, које послује у оквиру СПД Г. са седиштем у К, због дискриминације на основу националне припадности.
    • У притужбама и допунама је, између осталог, наведено:
  • да су половином 2019. године А. А. и Б. Б. са још двe особе радно ангажоване на обављању јавних радова у СЦ В, које послује у оквиру СПД Г, у оквиру мере радне активације радно способних корисника новчане социјалне помоћи. По основу уговора о привременим и повременим пословима ангажоване су укупно четири особе женског пола, припаднице ромске националне мањине на пословима одржавања хигијене, тако да су по две особе радиле у сменама и једно лице мушког пола, неромске националности на пословима одржавања зелених површина, за шта су добијали месечну накнаду од 8.000 динара;
  • да је у другој половини 2021. године, након промене управљачке структуре у СЦ В, дошло до промене односа према подноситељкама притужбе и другим радно ангажованим женама припадницама ромске националне мањине. Смањена је или је изостала комуникација надређених са радницама, усмено су упућиване неосноване примедбе на њихов рад, док се настојало и да се умањи њихов контакт са осталим члановима колектива. У том периоду су им обезбеђене две посебне шоље за кафу, које су се изгледом разликовале у односу на шољице које су користили други запослени, уз напомену да је потребно искључиво њих да користе; да раније ово није био случај, јер су у периоду пре промене управе сви запослени ујутру заједно пили кафу, без прављења разлике у погледу коришћења шољица.
  • да је недуго затим, радницама ромске националности потпуно ускраћена могућност да кувају кафу, тако што је из заједничке просторије склоњена посуда са кафом, а да оне нису биле обавештене о разлозима таквог поступка;
  • да се 3. децембра 2021. године, након што је завршила своје радно ангажовање тог дана, А. А. враћала кући са колегиницом Б. Б. коју је телефоном позвала представница СЦ В. и обавестила да не треба више да долази на посао, јер је престала потреба за њеним радним ангажовањем;
  • да је по завршетку разговора Б. Б. обавестила А. А. да је представница СЦ В. навела да је престала потреба и за радним ангажовањем осталих радница радно ангажованих на пословима одржавања хигијене и да јој је речено да ту информацију пренесе осталим радницама, а да се за даље информације обрате Центру за социјални рад;
  • да СЦ Искра није прекинула радно ангажовање лицу неромске националности које је почело са радним ангажовањем када и Б. Б. и А. А. и остале отпуштене раднице ромске националности;
  • да су подноситељке притужбе и друге отпуштене ромске раднице радиле у новембру 2021. године и да им за тај период радног ангажовања није била исплаћена накнада све до ургенције Центра за социјални рад и по основу накнадно достављеног обрачуна радног ангажовања, обрачуната је и исплаћена накнада за новембар;
  • да се половином јануара 2022. године А. А. обратила локалном омбудсману …, указујући на дискриминаторно поступање СЦ В. СПД Г. је у одговору на наводе притужбе истакао да се одговорно лице, распоређено на радном месту Организатор ванспортских активности са местом рада В, 1. новембра 2021. године изјаснио да је због смањења обима послова потребно наставити ангажовање лица која обавља послове баштована, а да је престала потреба за ангажовањем лица на одржавању хигијене, као и да је наведено да је дописом од 2. новембра 2021. године обавестио Центар за социјални рад „…“ о престанку потребе за радним ангажовањем лица за одржавање хигијене у објекту В. Даље, најоштрије су одбачени наводи о дискриминаторном понашању, док су уз одговор локалном омбудсману приложене изјаве запослених у објекту В. и Етички кодекс;
  • да је околност да су 2019. године радно ангажоване четири припаднице ромске националне мањине и једно лице неромске националности, а да је 2021. године престала потреба за радним ангажовањем Ромкиња, али не и лица неромске националности, указује на неједнак третман приликом престанка радног ангажовања, с обзиром на припадност националној мањини;
  • да је као разлог престанка радног ангажовања подноситељке притужбе и осталих радница ромске националности наведено да је у новембру 2021. године дошло до смањења обима послова који се односе на одржавање хигијене, док за лице које је ангажовано на пословима баштованства, није констатовано смањене обима послова у новембру. Да је из изјашњења које је СПД Г, односно, СЦ В. доставили локалном омбудсману нејасно који су то основани разлози који су у новембру 2021. године проузроковали смањени обим послова који се односе на одржавање хигијене, у условима актуелне пандемије вирусом Корона и потребом појачане примене мера заштите, а да у исто време нису објаснили као није дошло до смањења обима послова који се односе на одржавање зелених површина;
  • да није јасно на основу којих критеријума је извршена селекција радника, односно радница које ће бити отпуштене. Несумњиво је да су свих пет радно ангажованих лица припадници осетљивих категорија, будући да су сви радно ангажовани кроз меру радне активације корисника социјалне помоћи. Да су отпуштене раднице, поред тога, истовремено и припаднице ромске националне мањине и жене, што их чини вишеструко осетљивим припадницама друштва;
  • да СПД Г, односно СЦ В, у свом изјашњењу локалном омбудсману, осим констатације смањеног обима послова, није навео ниједан објективни разлог за доношење одлуке о наставку, односно, престанку радног ангажовања, што указује да нема рационалног основа и да је без објективног разлога дошло до престанка радног ангажовања радница ромске националности;
  • да је, имајући у виду дискриминаторно поступање ком су раднице ромске националности биле изложена током радног ангажовања, начина на који су обавештене да је потреба за њиховим ангажовањем престала и чињеницу да су о томе обавештене месец дана након што је потреба евентуално престала, као и недостатак информација о критеријумима на основу којих је вршена селекција радника који неће бити ангажовани, може се закључити да одлука о окончању радног ангажовања представља дискриминацију, мотивисану намером да се из колектива искључе лица, припадници друге етничке заједнице;
  • да мере активне политике запошљавања представљају механизме радне активације, али и социјалног укључивања лица из посебно осетљивих друштвених група. Афирмативним мерама у области рада и запошљавања, најефикасније се обезбеђује друштвена интеграција, где се укључивањем припадника маргинализованих и вишеструко угрожених категорија становништва, шаље порука да нису одбачени и да су друштвено прихваћени. У спровођењу ових мера, посебна одговорност лежи на локалним самоуправама, односно, локалним органима и институцијама, које располажу механизмима спровођења инклузивних политика и које су у обавези да се непосредно старају о остваривању људских и мањинских права;
  • да је поступање СПД Г, односно СЦ В, довело до потпуно супротних ефеката – незапосленим женама, корисницима социјалне помоћи ускраћена је могућност друштвене интеграције и подршке и то само због припадности ромској националној мањини.

У прилогу притужбе достављена су следећа документа: 1) фотокопија молбе А. А. од 23. септембра 2021. године директору СПД Г. и маил од 17. јануара 2022. године координатору за ромска питања Града К.; 2) фотокопија обавештења Локалног омбудсмана …. број … од 7. марта 2022. године; 3) фотокопија дописа СПД Г. број … од 3. марта 2022. године и 4) сагласност А. А. за подношење притужбе 5) сагласност Б. Б. за подношење притужбе;

  • У допунама притужбе од 24. маја и 16. јуна 2022. године је, између осталог наведено да су од особа запослених у објекту В – Ж. Ж. телефоном јавила А. А. информацију о престанку радног односа, особа Д. Д. је утицао на смањивање комуникације са радницама ромске националности, као и да је особа Ђ. Ђ. посредно дала информацију о потреби коришћења тачно одређених шољица за кафу. У прилогу допуне притужбе достављене су потписане изјаве сведокиња Е. Е, К. К. и И. И, које су као и подноситељке притужбе биле радно ангажоване на пословима одржавања хигијене и које су предузиманим радњама биле изопштаване и „одстрањене из СЦ В.“ као и подноситељка притужбе, и адреса предложеног сведока Ј. Ј.
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка затражено изјашњење СПД Г. и СЦ В.
  • У изјашњењу СПД Г, између осталог, наведено је:
  • да је у објекту В. било ангажовано пет лица која су обављала послове одржавања хигијене и одржавање зелених површина – баштован;
  • да је дописом од 1. новембра 2021. године запослени СПД Г, распоређен на радном месту Организатора ванспортских активности, са местом рада В, изјаснио да је због смањења обима послова потребно наставити само ангажовање лица која обавља послове баштована, а да је престала потреба за ангажовањем лица за одржавање хигијене;
  • да је СПД Г. као корисник јавних средстава у обавези да приступи Централизованој јавној набавци одржавања хигијене, тако да су лица запослена у изабраној агенцији „…“ задужена за одржавање хигијене у свим објектима СПД Г;
  • да је објекат В. намењен особама са инвалидитетом тако да је у периоду пандемије посећеност објекта била минимална, па је прихваћен предлог организатора ванспортских активности о престанку потребе за ангажовањем лица за одржавање хигијене, док је лице које је обављало послове баштована задржано искључиво због послова које је обављало, не из других разлога;
  • да запослени у објекту В. наводе да одвајање „шољица за кафу“ представља меру предострожности, имајући у виду епидемиолошку ситуацију у целом свету;
  • да СПД Г, као друштво које у великој мери сарађује са удружењима социјално осетљивих категорија, одбацује наводе о било каквим дискриминаторском или увредљивом понашању запослених;
  • да СЦ В. није самостално правно лице, већ је део СПД Г.
    • Повереник је ради правилног утврђења чињеничног стања дописом бр. 07-00-00186/2022-02 од 6. јула 2022. године затражио да СПД Г. додатно појасни од када има уговор/сарадњу са Центром за социјални рад, затим од када су подноситељке притужбе радно ангажоване на пословима одржавања хигијене, од када је корисник јавних средстава и као такав има обавезу спровођења јавних набавки, затим да ли је СПД Г. спровео јавну набавку и за послове баштована, поред послова одржавања хигијене у простору, да ли подноситељке притужбе обављају пун обим послова одржавања хигијене у објекту или не. Такође је затражено да појасне на који начин је финансирано радно ангажовање подноситељки притужбе, као и да доставе доказе који иду у прилог њиховим тврдњама.
    • У допуни изјашњења од 11. августа 2022. године бр. 01-2686 СПД Г. наведено је:
  • да је Уговор о сарадњи са Центром за социјални рад потписан 10. априла 2019. године, а радно ангажовање Б. Б, на пословима одржавања хигијене почиње од маја месеца 2019. године када је од стране Оснивача привредном друштву, на управљање и коришћење додељен објекат В;
  • да се СПД Г. пре маја 2019. године није старало о спортским објектима нити је имало обавезу спровођења јавних набавки, него је та обавеза настала доделом објекта;
  • да јавна набавка за послове баштована није спроведена, јер иста није постојала у централизованим јавним набавкама чији је учесник;
  • да је ангажовање Б. Б. укупно 100 сати месечно, а средства за њено ангажовање обезбеђују се у буџету града … и реализује се преко Центра за социјални рад, како је утврђено чланом 3. Уговора о сарадњи;
  • разлог престанка ангажовања именоване у објекту В. није дискриминација већ искључиво потреба СПД Г.

У прилогу изјашњења достављена су следећа документа: 1) уговор о одржавању хигијене заведен код СПД Г под бројем … од 5. јула 2021. године, 2) електронски допис Д. Д. из СЦ В. од 1. новембра 2021. године, 3) допис СПД Г. број … од 1. новембра 2021. године Центру за социјални рад „…“; 4) изјава  запослених у СПД Г. – Д. Д., Ж. Ж. и Л. Л. од 20. маја 2022. године и 5) споразум о сарадњи између Града …, Центра за социјални рад „…“ у … и СПД Г. заведен у СПД под бројем … од 10. априла 2019. године.

  • Повереник је у складу са чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације, дописом број 07-00-183/2022-02 од 30. маја 2022. године затражио изјаву предложеног сведока Ј. Ј. о односу надређених и запослених у објекту В. према подноситељки притужбе и другим запосленим Ромкињама. Достава наведеног дописа покушана је редовном поштом 10. јуна 2022. године и враћена неуручена са нечитком назнаком поштара. У телефонском разговору запослене у Стручној служби Повереника 15. јуна 2022. године, сведок Ј. Ј. се сагласио да му се допис пошаље електронским путем на електронску адресу …..@hotmail.com, што је и урађено одмах након разговора. На исти начин, електронским путем, достава је извршена и 28. јула 2022. године. До дана састављања овог акта, сведок Ј. Ј. није доставио изјаву Поверенику.
  • Имајући у виду предмет притужбе и лица против којих су поднете Повереник за заштиту равноправности сровео је јединствени поступак и донео мишљење на основу обе притужбе.

 

  1. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

  • Увидом у маил који је подноситељка притужбе А. А. упутила 17. јануара 2022. године координатору за ромска питања Града …, утврђено је да је подноситељка притужбе координатору проследила молбу коју је 23. септембра 2021. године упутила директору СПД Г. У молби је, између осталог, наведено да се обраћа са жељом да се реши спорна и непријатна ситуација у СЦ В. у којем је радно ангажована од августа 2019. године на пословима одржавања; да је услед честог смењивања управе Центра долазило до низа конфликата у којима је била више пута омаловажавана и дискриминисана; да у СЦ В. ради и радница која је ангажована преко агенције за одржавање и са којом често долази до проблема који се тичу поделе посла и дефинисања одговорности око одржавања простора који им је поверен; да наведена особа често злоупотребљава своју позицију позивајући се на управу, прети и ставља подноситељке притужбе и друге радно ангажоване Ромкиње у подређену позицију, као и да због честих промена управе подноситељка притужбе и њене колегинице нису у прилици да сазнају ко им је надређена особа од које добијају инструкције и којој су одговорне за свој рад. Даље у молби, подноситељка притужбе указује да је корисница социјалне помоћи и ромске националности и да сматра да заслужује коректан и равноправан однос као и други запослени, и једнака права на рад и достојанство да поштено и одговорно заради накнаду за рад.
  • У заједничкој изјави свдокиња Е. Е. и К. К. од 18. маја 2022. године, наведено је да, у својству сведокиња изјављују да су заједно са А. А. биле радно ангажоване у СЦ В. на пословима одржавања хигијене, путем јавних радова посредством Центра за социјални рад … у периоду од половине 2019. године до 3. децембра 2021. године. Даље је наведено да је од промене управе СЦ В. у другој половини 2021. године, дошло и до промене односа према ромским радницама; да се представници нове управе, након ступања на дужност, нису представили због чега на почетку њиховог рада нису знале ко су они; да су чланови нове управе избегавали комуникацију са њима (радницама ромске националности), нису им се обраћали у пролазу ходником, нити у заједничким просторијама; да су избегавали да пију кафу са њима на начин да нико није желео да седи са њима или су напуштали заједничку просторију оног тренутка када су раднице улазиле. Даље је наведено да им је због таквог односа било непријатно због чега су убрзо престале да пију кафу, већ су након обављене радне обавезе одлазиле из СЦ В. У изјави је наведено и да им је познато да је А. А. речено да је потребно да користи тачно одређену шољу за кафу, са објашњењем да је потребно да свако има своју шољу иако то за време старе управе није било тако; да имају сазнање да је уклоњена посуда за кафу, али да тада већ нису пиле кафу у СЦ В. Наведено је и да су од подноситељке притужбе сазнале да је дошло до конфликта између ње и раднице Ђ. Ђ. која је радно ангажована на пословима одржавања хигијене, и да се управник СЦ В. „отворено ставио на страну раднице неромске националности, иако није била у праву“; да су за отказ сазнале тако што их је телефоном позвала Б. Б. и обавестила да су јој у телефонском разговору из СЦ В. обавестили да више нема потребе да долазе на посао. Даље је наведено да им није почетком новембра 2021. године саопштена одлука о престанку радног ангажовања већ 3. децембра, а да су тек након интервенције координатора за ромска питања и потом Центра за социјални рад … евидентирано радно ангажовање током новембра и исплаћена накнада.
  • У изјави сведокиње И. И. од 18. маја 2022. године, између осталог је наведено да у својству сведокиње изјављује да је заједно са А. А. била радно ангажована у СЦ В. на пословима одржавања хигијене путем јавних радова посредством Центра за социјални рад … у периоду од половине 2019. године до почетка децембра 2021. године. Даље изјављује да је била сведокиња неколико догађаја за које сматра да су били мотивисани дискриминаторним поступањем. Као прво, начин на који им је саопштен престанак радног ангажовања 3. децембра 2021. године – након радних обавеза за тај дан, док се заједно са А. А. враћала кући, телефоном ју је позвала Ж. Ж, представница СЦ В. и саопштила да нема више потребе да долази на посао, јер је престала потреба за радним ангажовањем и да је престала потреба за радним ангажовањем осталих радница ангажованих на пословима одржавања хигијене и да те информације пренесе осталим радницама, а да се за даље информације обрати Центру за социјални рад. Сведокиња даље посебно указује да је од доласка нове управе изостајала комуникација са њима, тако да им се представници управе нису обраћали док су радиле у СЦ В, чак ни у оквирима основне комуникације. Наводи и да су њој и А. А. дате посебне шољице за кафу, како би се знало која је чија шоља, што није био случај до доласка нове управе, а убрзо након тога им је било ускраћено и да припремају кафу јер је посуда са кафом склоњена из заједничке просторије.
  • У заједничкој изјави коју су 31. марта 2022. године А. А, К. К, Б. Б. и И. И. дале Локалном омбудсману … на одговор директора СПД Г. … од 3. марта 2022. године, наведено је да сматрају да одговор није одговарајући и свеобухватан на оно што су у притужби Локалном омбудсману навеле везано за индиције постојања дискриминације. Даље је наведено да допис о престанку радног односа од 1. новембра 2021. године њима није био упућен, нити им је дато саопштење, једина информација која им је прослеђена је након телефонског разговора са Б .Б 3. децембра 2021. године; да им кодекс о раду запослених никада није дат на увид, нити је остваривана комуникација са њима што их је упућивало на закључак да нису пожељне у колективу, као и да због потпуно другачијег приступа претходне управе СЦ В. и актуелне управе, сматрају да постоје индиције за дискриминацију на основу националне припадности.
  • У заједничкој изјави запослених у СПД Г, распоређених на пословима у објекту В. Д. Д, Ж. Ж. и Л. Л, дате, како је наведено на усмен захтев правнице, наведено је да изјаву дају поводом притужби колегиница које су обављале послове хигијенизације објеката кроз програм добровољног радног ангажовања и категорички одбијају оптужбе да је у питању дискриминација. У изјави је даље наведено: „Никада нико од запослених није рекао ни једну ружну реч колегиницама нити је на било који начин својим односом према њима могао изазвати ни осећај сумње у добре намере, а посебно не осећај нетрпељивости на националној или расној основи. Важно је подсетити да се све њихове примедбе односе на појаве и догађаје у време пандемије па с тога изражавамо истинско жаљење ако су неке мере предострожности на које смо у крајњем случају били и обавезни личиле на нетрпељивост. Ово се пре свега односи на наведене шољице за кафу. Шољице су доступне и нашим гостима због чега из разумљивих разлога нико у време пандемије није имао осећај сигурности због чега је свако имао сопствену шољицу и сам је водио рачуна о њеној чистоћи. На усмени захтев извршеног директора … да се изјаснимо о неопходном броју извршилаца на хигијенизацију у циљу рационализације, одговорено је да је престала потреба за њиховим ангажовањем јер у том периоду у објекту било знатно мање гостију а све четири наведене колегинице су прележале корону тако да је пре свега идеја била и да се поштеде до периода редовног стања.“
  • Увидом у Уговор о одржавању хигијене који је закључен између СПД Г, с једне стране, и Групе понуђача „…“ доо из Б. са друге стране, утврђено је да је уговор закључен 5. јула 2021. године.
  • Увидом у електронски допис од 1. новембра 2021. године који је достављен уз изјашњење, утврђено је да је Д. Д. са електронске адресе … на електронске адресе … и …com, послао обавештење следеће садржине: „Обавештавам Вас да су престале потребе за добровољним радним ангажовањем лица ЦЕНТРА ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД … за хигијену у објекту В. За лицем које је ангажовано као баштован и даље постоји потреба за радним ангажовањем.“
  • У допису СПД Г. доо број … од 1. новембра 2021. године који је потписао …, директор, који је упућен Центру за социјални рад наведено је следеће: „Према члану бр. 8 Споразума о сарадњи који се примењује од 1. априла 2019. године, којим је дефинисан поступак реализације права на једнократну новчану помоћ – добровољно радно ангажовање радно способних лица која се налазе у стању социјалне потребе, обавештавамо Вас од 1. новембра 2021. године престаје потреба за добровољним радним ангажовањем лица за хигијену у објекту В. Даље ангажовање је потребно за лице које је распоређено на пословима одржавања зелених површина – баштован.“
  • Увидом у Споразум о сарадњи, који је заведен код СПД Г. под бројем … од 10. априла 2019. године, утврђено је да су Град …, Центар за социјални рад … и Спортско привредно друштво Г. у априлу 2019. године потписали споразум којим дефинишу поступак реализације права на једнократну новчану помоћ – добровољно радно ангажовање радно способних лица која се налазе у стању социјалне потребе, а у складу са Одлуком о социјалној заштити града …. Одредбама члана 2. Споразума прописано је да су партнери сагласни да се у циљу побољшања стандарда, смањења сиромаштва, укључивања у друштвене токове и радне активности лица која се налазе у стању социјалне потребе, омогући добровољно радно ангажовање у локалној заједници на пословима одржавања простора, подршке у обављању свакодневних послова и сл. Следећим чланом Споразума је прописано да се средства за исплату једнократне новчане помоћи по основу добровољног радног ангажовања обезбеђују у буџету Града и реализују преко Центра.

 

  1. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА
    • Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе, изјашњења, прилоге, као и антидискриминационе и друге домаће и међународне прописе.

Правни оквир

  • Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси захтеве за покретање прекршајног поступка због повреда одредаба којима се забрањује дискриминација. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
  • Устав Републике Србије[3] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.
  • Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, тако што је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима[4]. Непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај (члан 6.). Чланом 12. став 1. Закона о забрани дискриминације дефинисана је забрана узнемиравања, понижавајућег поступања, полног и родног узнемиравања као једног од облика дискриминације, тако што је прописано да је забрањено узнемиравање, понижавајуће поступање и полно и родно узнемиравање, које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара застрашујуће, непријатељско, деградирајуће, понижавајуће и увредљиво окружење. Одредбом члана 24. Закона о забрани дискриминације забрањена је дискриминација националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика.
  • Република Србија је ратификовала Конвенцију о укидању свих облика расне дискриминације[5], која у члану 1. прописује да се појам расна дискриминација односи на свако разликовање, искључивање, ограничавање или давање првенства који се заснива на раси, боји, прецима, националном или етничком пореклу и које има за циљ или за резултат да наруши или да угрози признавање, уживање или вршење, под једнаким условима, људских права и основних слобода у политичкој, привредној, социјалној, културној или било којој другој области јавног живота.
  • Законом о заштити права и слобода националних мањина[6] забрањује се сваки облик дискриминације на националној, етничкој, расној и језичкој основи према лицима која припадају националним мањинама.
  • Стратегијом за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период 2022-2030. године[7], прописано је да се утврђене мере из ове Стратегије превасходно односе на сузбијање укорењене неједнакости са којом се суочавају Роми и Ромкиње у друштву и поред одређеног напретка који је до сада постигнут претходним Стратегијама. Такође, као општи циљ Стратегије, дефинисано је унапређење квалитета живота Рома и Ромкиња у Републици Србији, уз уважавање људских и мањинских права, елиминисање дискриминације и циганизма као облика расизма и постизање веће социјалне укључености у свим сегментима друштва. Као један од посебних циљева Стратегије у кључним областима који доприносе остваривању општег циља наведен је и циљ смањења нивоа дискриминације и циганизма као облика расизма према ромској националној мањини, док је као мера за остварење овог циља дефинисана кроз унапређење правног и институционалног оквира и његову пуну примену у превенцији и заштити од циганизма као посебног облика расизма.

 

Анализа навода притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

  • Имајући у виду садржину притужбе, као и надлежност Повереника за заштиту равноправности, задатак Повереника је да испита да ли је А. А. и Б. Б. радно ангажовање престало јер су припаднице ромске националне мањине, као и да ли је поступањем запослених у СЦ В. створено понижавајуће и узнемиравајуће окружење.
  • Пре упуштања у одлучивање у овој правној ствари, Повереник за заштиту равноправности констатује да је невладина организација уз сагласност А. А. и Б. Б. поднео две притужбе против истог правног лица. С обзиром на то да се у конкретном случају ради о истом правном основу као и чињеничном стању, поступци по поднетим притужбама су спојени.
  • Повереник надаље констатује да је међу странама неспорно да су А. А. и Б. Б. биле радно ангажоване у СЦ В. које послује у оквиру СПД Г. на основу споразума о добровољном радном ангажовању радно способних лица која се налазе у стању социјалне потребе. Такође, међу странама је неспорно да је било радно ангажовано укупно четири жене ромске националности на пословима одржавања хигијене (А. А. и Б. Б, Е. Е. и К. К.) и једна особа неромске националности на пословима одржавања зеленила – баштован. Даље је неспорно да је радно ангажовање А. А. и Б. Б, Е. Е. и К. К. престало, тако што је једна од њих у телефонском разговору 3. децембра 2021. године обавештена да је престала потреба за њиховим радним ангажовањем.
  • Да би се дао одговор на питање да ли је СЦ В. које послује у оквиру СПД Г. дискриминисао А. А. и Б. Б, важна је примена правила о прерасподели и пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, у конкретном случају, подноситељке притужбе треба да учине вероватним да су изложене акту дискриминације, а уколико то учине, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнаких права и обавеза, лежи на СПД Г, односно СЦ В. Наиме, из навода притужби, као и из изјава коју се дале К. К. и Е. Е. произлази да  им је информација о престанку радног ангажовања у СЦ В. престало, саопштено телефонским путем, 3. децембра 2021. године, при чему је Б. Б. позвала Ж. Ж, представница СЦ В. и обавестила је о престанку радног ангажовања свих радница које су ангажоване на пословима одржавања хигијене и да је потребно да их о томе обавести. Имајући у виду да су сва радно ангажована лица ромске националности, којима је истовремено престало ангажовање у СЦ В, док радно ангажовање лица неромске националности на пословима баштована није престало, што је као неспорно утврђено, Повереник констатује да су на овај начин подноситељке притужбе учиниле вероватним акт дискриминације, односно да је до престанака радног ангажовања дошло јер су Ромкиње.
  • У погледу навода из притужбе да су подноситељке притужбе искључиване из комуникације, избегаване и да им је онемогућено да користе шољице за кафу које желе, већ су им одређене посебне шољице, Повереник констатује да су ове наводе потврдиле у својим изјавама сведокиње Е. Е. и К. К, при чему на врло детаљан начин описују понашање лица запослених у новој управи СЦ В. Наиме, запослени у СЦ В. су избегавали комуникацију са њима (радницама ромске националности), нису им се обраћали у пролазу ходником, нити у заједничким просторијама; избегавали су да пију кафу са њима, нису желели да седе са њима или су напуштали заједничку просторију оног тренутка када су раднице улазиле, због чега им је било непријатно и престале су да одлазе у заједничке просторије.
  • Приликом разматрања да ли су подноситељке притужбе учиниле вероватним акт дискриминације, Повереник за заштиту равноправности узео је у обзир и статистичке податке и резултате истраживања о положају Рома и Ромкиња у нашем друштву, односно о социјалној дистанци према њима. У истраживању „Перцепција ромске заједнице о дискриминацији“ сваки трећи испитаник (35%) сматра да однос према Ромима није исти као према другим грађанима, те да трећина анкетираних има јасан став о дискриминацији Рома. У истраживању Повереника „Однос грађана и грађанки према дискриминацији у Србији“ наведено је да грађани и грађанке на првом месту перципирају Роме као најугроженију групу (50% испитаника/ица), као и да је према овој категорији становништва изражена социјална дистанца. Такође, резултати Истраживања социјалних односа између етничких заједница у Србији Института за друштвене науке показују да највиши степен социјалне дистанце припадници српске националности исказују према припадницима ромске националне мањине (чак 65,6% испитаника не би прихватио припадника ромске националне мањине за суседа, а свега 28,5% испитаника би их прихватило за супружника). И пракса Повереника показује да су припадници ромске националне мањине најчешће изложени дискриминацији и стигматизацији у друштву. Наиме, према подацима који су садржани у Редовном годишњем извештају Повереника за заштиту равноправности за 2021. годину, највећи број притужби због дискриминације на основу националне припадности поднет је због дискриминације припадника/ца ромске националне мањине (77,1%). О положају Рома и Ромкиња у Србији говори и чињеница да је Република Србија донела Стратегију за социјално укључивања Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2022-2030. године у којој је наведено да се већина Рома и Ромкиња суочава са друштвеном искљученошћу и сиромаштвом и изложена је отвореној, а још чешће прикривеној дискриминацији.
  • С обзиром на наводе притужбе и изјаве сведокиња, као и статистичких података о социјалној дистанци према Ромима и Ромкињама, Повереник за заштиту равноправности констатује да је акт дискриминације учињен вероватним, у смислу члана 45. став 2. Закона о забрани дискриминације. Стога терет доказивања да у овом случају није повређено начело једнакости сноси СПД Г, односно СЦ В. које послује у оквиру овог спортско привредног друштва. У складу са тим, Повереник за заштиту равноправности ценио је да ли чињенице и докази које је СПД Г. понудило пружају довољно основа за закључак да поступање спортског привредног друштва и запослених у СЦ В. није узроковано неким личним својством А. А. и Б. Б.
  • Повереник је пре свега анализирао наводе из изјашњења да је надлежни запослени из СЦ В. дописом од 1. новембра 2021. године обавестио СПД Г. да је, због смањења обима послова, престала потреба за радним ангажовањем лица за одржавање хигијене, док и даље постоји потреба за ангажовањем лица које обавља послове баштована. Даље је наведено да је СПД Г, као корисник јавних средстава, од маја месеца 2019. године, када је објектом В. почео да управља СПД Г. у обавези да приступа централизованој јавној набавци, као и да је закључио уговор о пружању хигијенских услуга на основу спроведене јавне набавке, Повереник је ценио и да је посећеност објекта В. у периоду пандемије била минимална, што је довело до смањења обима посла. Цењени су и наводи из допуне изјашњења да јавна набавка није спроведена за послове баштована, јер таква јавна набавка није постојала у централизованим јавним набавкама.
  • У прилогу изјашњења, а поводом навода, да је дошло до смањења обима посла одржавања хигијене, СПД Г. доставио је копију електронског дописа Д. Д, запосленог из СЦ В, од 1. новембра 2021. године са обавештењем да је престала потреба за радним ангажовањем радница на одржавању хигијене и Уговор о одржавању хигијене од 5. јула 2021. године. Међутим, имајући у виду да маја месеца 2019. године почиње радно ангажовање подноситељки притужбе, као и да од тада СПД Г. управља и руководи објектом В, контрадикторни су наводи да је узрок за престанак радног ангажовања подноситељки притужбе смањење обима посла, јер се уговор са агенцијом „…“ закључује 5. јула 2021. године. Дакле, у тренутку када према наводима из изјашњења постоји смањење обима посла у погледу одржавања хигијене, закључује се уговор са агенцијом чија је делатност управо одржавања хигијене објеката, чиме долази до тога да су од јула до новембра 2021. године на одржавању хигијене у објекту В. радиле и раднице ангажоване на основу Споразума о ангажовању радно способних корисника новчане помоћи и раднице из агенције „…“, а што је неспорно утврђено. Надаље, не стоје разлози који су наведени у изјашњењу да је до смањења обима посла у 2021. години дошло услед ковида, јер у току 2020. године као и у току периода ванредног стања, када је посећеност објекту сигурно била мања, није констатовано смањење обима посла, што би имало за последицу престанак радног ангажовања. Поред тога, нејасно је, из ког разлога јавна набавка за обављање послова одржавања хигијене, али и одржавања зелених површина (баштован) није спроведена већ 2019. године када је према наводима из изјашњења таква обавеза настала за СПД Г, јер је објекат В. прешао под руковођење овог привредног друштва, који је корисник јавних средстава. Иако то није у надлежности Повереника за заштиту равноправности, на основу оваквих навода може се констатовати да је неорганизовањем јавне набавке у периоду од 2019.-2021. године СПД Г. поступао супротно одредбама закона који регулише област јавних набавки. Повереник стога указује да поштовање законских обавеза ни у ком случају не може бити оправдање за вршење дискриминације.
  • Имајући у виду све наведено, може се закључити да СПД Г. није доставио ни један доказ, податак или анализу, из кога би се могло закључити да је дошло до таквог смањења обима посла да је било потребно прекинути радно ангажовање подноситељке притужбе, али и осталих радница, или доказа из којих би се могло закључити да је било оправдано и нужно у датом тренутку прекинути радно ангажовање подноситељкама притужбе. Такође, спортско привредно друштво није доставило доказе који би објаснили чињеницу да је уговор о одржавању хигијене са агенцијом закључен у јулу 2021. године, а да је радно ангажовање А. А, Б. Б. и осталих радно ангажованих Ромкиња отказано тек у новембру 2021. године. Нису достављени ни докази који би потврдили наводе да није дошло до смањења обима посла одржавања зеленила, нити да јавна набавка за послове баштована није спроведена, јер иста није била на листи централизованих јавних набавки.
  • Из свега наведеног може се констатовати, да СПД Г. није доказао да до престанка радног ангажовања није дошло услед чињенице да се ради о Ромкињама, јер у ситуацији када на пословима одржавања раде и подноситељке притужбе, и запослене из агенције „…“, СПД Г. одлучује да прекине сарадњу само са подноситељкама притужбе, али и другим женама које су ангажоване на основу Споразума о ангажовању радно способних корисника новчане помоћи, које су припаднице ромске националне мањине, док је на пословима баштована настављено ангажовање лица које није ромске националности.
  • Повереник указује и да је у заједничкој изјави запослених у СПД Г, распоређених на пословима у објекту В, између осталог, наведено и: „На усмени захтев (…) да се изјаснимо о неопходном броју извршилаца на хигијенизацију у циљу рационализације, одговорено је да је престала потреба за њиховим ангажовањем јер у том периоду у објекту је било знатно мање гостију а све четири наведене колегинице су прележале корону тако да је пре свега идеја била и да се поштеде до периода редовног стања.“. Анализом ових навода запослених, нејасно је да ли је разлог отказивања радног ангажовања што је у „том периоду“ било мање гостију или је „пре свега“ разлог здравствено стање ангажованих радница. Анализом цитираних навода може се закључити да СПД Г. није спровео анализу која би претходила рационализацији пословања, нити има објективне и оправдане критеријуме за отказивање радног ангажовања А. А, Б. Б. и осталих ангажованих жена. Такође, уколико је разлог њиховог даљег неангажовања била чињеница да су прележале Ковид 19, због чега их је било потребно „поштедети“, Повереник указује да у конкретном случају нису достављени докази који би указали на то да је овакво поступање оправдано, односно да је здравствено стање подноситељки притужбе одлучујуће за обављање послова одржавања хигијене или да се ради о пословима са повећаним ризиком. С обзиром на наведено, ни ови разлози се не могу прихватити као оправдани за престанак радног ангажовања подноситељки притужбе.
  • Повереник указује да је Споразумом о сарадњи између Града …, Центра за социјални рад … и СПД Г. од априла 2019. године прописано да се у циљу побољшања стандарда, смањења сиромаштва, укључивања у друштвене токове и радне активности лица која се налазе у стању социјалне потребе, омогући добровољно радно ангажовање у локалној заједници на пословима одржавања простора, подршке у обављању свакодневних послова и сл. Из наведеног је неспорно да ангажоване раднице нису искључиво морале бити распоређене на пословима одржавања хигијене, као и да је првенствени циљ њиховог ангажовања побољшање стандарда, смањење сиромаштва, укључивање у друштвене токове. Иако спортско привредно друштво мора водити рачуна и о економичности пословања и рационалној потрошњи буџетских средстава, с обзиром на прописани циљ Споразума и чињенице да су средства за накнаду ангажованих лица обезбеђена из буџета Града, а не спортско привредног друштва, тежња да се оствари прописани циљ је оправдан и легитиман разлог за наставак радног ангажовања незапослених жена ромске националности и на другим пословима подршке у обављању свакодневних послова, за којима постоји потреба у наведеним објектима. Надаље, имајући у виду да је СПД Г. привредно друштво које управља са више различитих објеката (Затворени и Отворени базен, Хала „Језеро“, Хала „Гоца Богојевић“, Шумаричко језеро и др.)[8], као и да је СПД Г. један од уговорних страна Споразума о сарадњи, те да је један од циљева добровољно радно ангажовање у локалној заједници на пословима одржавања простора, подршке у обављању свакодневних послова и сл. може се закључити да је СПД Г. могло да подноситељке притужбе радно ангажује и у оквиру других објеката којима управља, уместо да им прекине радно ангажовање, како би се остварио наведени циљ закљученог споразума.
  • Повереник је надаље ценио и наводе из изјашњења да одвајање шољица за кафу за радно ангажоване Ромкиње „представља меру предострожности, имајући у виду епидемиолошку ситуацију у целом свету“, односно, наводе из заједничке изјаве запослених да „Никада нико од запослених није рекао ни једну ружну реч колегиницама нити је на било који начин својим односом према њима могао изазвати ни осећај сумње у добре намере, а посебно не осећај нетрпељивости на националној или расној основи. (…) Шољице су доступне и нашим гостима због чега из разумљивих разлога нико у време пандемије није имао осећај сигурности због чега је свако имао сопствену шољицу и сам је водио рачуна о њеној чистоћи.“ Ни поводом ових навода СПД Г. није доставило доказе којим их поткрепљује, као нпр. општи акт о мерама заштите и обавештење за све запослене и радно ангажоване како би сви били упознати са наведеним мерама и како би их сви примењивали. Подноситељке притужби и сведокиње наводе да је увођењу ове „мере предострожности“ да радно ангажоване Ромкиње морају да користе тачно одређене шољице за кафу, није правило које је постојало пре промене управе у објекту В, иако пандемија вируса Covid 19 траје од почетка 2020. године. Чињеница да ни подноситељкама притужбе, али ни осталим радно ангажованим Ромкињама овакво правило није познато од раније, може се закључити да се не ради о устаљеној пракси која је важила од почетка пандемије. Такође, оне наводе да је овим „мерама предострожности“ претходио недостатак комуникације са представницима нове управе, избегавање и изопштавање ангажованих радница из колектива, што је довело до тога да су се оне осећале „да нису пожељне у колективу“, понижено и деградирано. Поводом навода из заједничке изјаве запослених у објекту В. да „Никада нико од запослених није рекао ни једну ружну реч колегиницама нити је на било који начин својим односом према њима могао изазвати ни осећај сумње у добре намере, а посебно не осећај нетрпељивости на националној или расној основи.“, Повереник указује да је осећај понижености и увређености субјективан осећај, као и да намера није релевантна за постојање акта дискриминације. У случајевима дискриминације намера није правно релевантна, односно, за утврђивање да ли је неко извршио акт дискриминације није од значаја да ли је постојала намера да се друго лице дискриминише. Дискриминација се може извршити и без постојања намере, дакле и у незнању да је акт који се врши дискриминаторан и без постојања свести да се неко дискриминише. Избегавање комуникације, одвајање посуђа, као и напуштање просторије када особа уђе у просторију, шаљу поруку да је особа непожељна и понижавајуће су за сваког. Из тог разлога, увођење „мера предострожности“ а да се запослени и радно ангажовани не обавесте о томе на прописан начин, у конкретном случају за припадника ромске популације, може створити понижавајуће, деградирајуће и увредљиво окружење, а имајући у виду статистичке податке о социјалној дистанци која је у друштву нарочито изражена према овој националној мањини.
  • Наводе притужбе да је национална припадност А. А. и Б. Б. и осталих ангажованих жена ромске националности у узрочно-последичној вези са одлуком СПД Г. да откаже њихово радно ангажовање и са поступањем запослених у објекту В, поткрепљује и јасна слика о односу овог спортско привредног друштва према овим ангажованим женама која се види у чињеници да су о престанку потребе за радним ангажовањем обавештене телефонским путем, месец дана након доношења одлуке управе СПД Г, и то на тај начин што је само једна од њих била обавештена са инструкцијом да то обавештење пренесе осталим радно ангажованим женама. Овакво, непрофесионално поступање послодавца указује на деградирајући и понижавајући однос према радно ангажованим особама које су у вишеструком ризику од дискриминације – пре свега као Ромкиње, а затим и као жене и кориснице социјалне помоћи.
  • Тежак социо-економски положај припадника ромске заједнице је узрокован дискриминацијом, стереотипима и предрасудама којима су Роми изложени, али уједно представља и узрок веће изложености ромске популације дискриминацији у свим сферама друштвеног живота. Из тих разлога, увредљиво и понижавајуће понашање колега и колегиница према припадницима ромске националности је посебно опасно нарочито када се има у виду социјална искљученост Рома, односно социјална дистанца грађана и грађанки према припадницима ромске популације, као и да су Роми често изложени нападима појединаца и организација које заговарају мржњу и нетрпељивост према Ромима.
  • С обзиром на све наведено, а применом правила о терету доказивања прописаном у члану 45. Закона о забрани дискриминације и узевши у обзир статистичке податке о великој социјалној дистанци грађана и грађанки према Ромима и Ромкињама, као и њихов положај у друштву, Повереник за заштиту равноправности закључује да СПД Г. није доставило доказе којим је оспорило наводе притужбе, односно, да није доставило доказе да престанак радног ангажовања А. А. и Б. Б. и поступање СПД Г, односно, запослених у објекту В. није у вези са националном припадношћу А. А. и Б. Б. Због тога, Повереник констатује да је СПД Г. дискриминисао А. А. и Б. Б. на основу њихове националне припадности, тако што је отказао радно ангажовање и што је понашањем запослених у објекту В. створено понижавајуће и увредљиво окружење.

 

  1. МИШЉЕЊЕ

Престанком радног ангажовања А. А. и Б. Б, као и поступањем запослених у СЦ В. у … које послује у оквиру СПД Г. према њима, СПД Г. са седиштем у …, повредило је одредбе чл. 6 и 12. а у вези са чланом 24. Закона о забрани дискриминације.

 

  1. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности, на основу члана 33. става 1. тачка 1. Закона о забрани дискриминације, препоручује СПД Г. са седиштем у … да:

  • Отклони последице дискриминаторног поступања поновним радним ангажовањем А. А. и Б. Б.
  • Упути писано извињење А. А. и Б. Б. због дискриминаторног поступања СПД Г. и запослених у објекту СЦ В.
  • Организује обуку за све запослене у СПД Г. на тему забране дискриминације и заштите од дискриминације, са посебним освртом на положај и изазове са којима се суочава ромска популација.
  • Убудуће приликом обављања послова из своје делатности не крше одредбе антидискриминационих прописа.

 

Потребно је да СПД Г. са седиштем у … обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката. Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико СПД Г. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09 и 52/21

[2] Закон о забрани дискриминације, члан 1. став 2.

[3] „Службени гласник РС“, број 98/06 и 115/21, члан 21.

[4] Закон о забрани дискриминације, члан 2. став 2.

[5] Закон о ратификацији Конвенције УН о укидању свих облика расне дискриминације („Службени лист СФРЈ”, број 31/67)

[6] „Службени лист СРЈ”, број 11/02, „Службени лист СЦГ”, број 1/03 – Уставна повеља и „Службени гласник РС”, бр. 72/09 – др. закон и 97/13 – одлука УС, и 47/18.

[7] „Службени гласник РС“, бр. 23/22

[8] https://www…

 

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

microsoft-word-icon166-168-22 Притужба због дискриминације на основу националналне припадности у области рада Download

Print Friendly, PDF & Email
back to top