бр. 07-00-273/2022-02  датум: 26. 9. 2022.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето поводом притужбе А. А. из Београда против др Б. Б, специјалисткиње оториноларингологије, због дискриминације на основу здравственог стања. У притужби је наведено да је А. А. поднео приговор заштитнику права пацијената против др Б. Б. Даље је наведено да је докторка у изјави коју је дала заштитнику права пацијената, између осталог, навела: „Увидом у електронски картон пацијент има и друге хроничне болести које Dg F # (подносилац притужбе затамнео ознаку дијагнозе) и Dg F # (подносилац притужбе затамнео ознаку дијагнозе) које могу да утичу на опште незадовољство пацијената. Из документације види се да пацијент узнемирава лекаре са претећим емеиловима /у прилогу копија/.“ У изјашњењу др Б. Б. наведено је да је по захтеву заштитника права пацијената, а по поднетом приговору пацијента А. А, доставила изјаву у којој је у циљу свеобухватног сагледавања здравственог стања пацијента навела и податке о другим дијагнозама. У току поступка је утврђено да је др Б. Б. у изјави коју је дала заштитнику права пацијената образложила своје одлуке у погледу дијагностике и прописивања терапије из области оториноларингологије и поред тога навела: „Увидом у електронски картон пацијент има и друге хроничне болести које Dg F (подносилац притужбе затамнео ознаку дијагнозе) и Dg F (подносилац притужбе затамнео ознаку дијагнозе) које могу да утичу на опште незадовољство пацијената. Из документације види се да пацијент узнемирава лекаре са претећим емеиловима /у прилогу копија/.“ Утврђено је да је докторка у својој изјави поводом приговора пацијента на здравствену услугу оториноларинголога непотребно указала да пацијент има и хроничне болести са листе душевних поремећаја и поремећаја понашања. Даље је утврђено да је подносилац притужбе на овај начин стигматизован, са намером да се умањи снага његових аргумената у поступку по приговору, да се изједначи његово здравствено стање са утиском његовог аргумента, као и да се подносилац приговора представи као особа која се понаша под утицајем дијагнозе која му је одређена из домена менталног здравља, „омета и угрожава колико саму социјалну интеракцију толико и актере социјалне интеракције“. Због тога је Повереник донео мишљење да је др Б. Б, непотребно указујући у поступку пред заштитником права пацијената поводом приговора пацијента А. А. на његове хроничне болести са листе душевних поремећаја и поремећаја понашања, повредила достојанство А. А, односно одредбе члана 12. Закона о забрани дискриминације. Повереник је др Б. Б. дао препоруке да упути писано извињење А. А. због повреде његовог достојанства на основу здравственог стања, као и да убудуће приликом обављања послова из своје делатности не крше одредбе антидискриминационих прописа.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратио А. А. из Б. против др Б. Б. из Б, због дискриминације на основу здравственог стања.
   • У притужби је, између осталог, наведено:

• да је др Б. Б, специјалисткиња оториноларингологије, у изјави коју је доставила заштитнику права пацијената експлицитно навела тзв. Ф дијагнозе из његовог здравственог картона „које могу да утичу на опште незадовољство пацијента“;
• да је изјаве лекарке пример прикривене дискриминације засноване на аргументу ad hominem, односно сламном аргументу;
• да су „претећи мејлови“ које лекарка наводи у својој изјави мејлови којим он најављује да ће се обратити институцијама система тј. искористити своје уставно право на жалбу;
• да му садржина изјаве лекарке није била позната до 1. јула 2022. године када је добио списе предмета Канцеларије заштитника права пацијената. Изјава лекарке је део списа предмета „приговор на рад др Б. Б.“ од маја 2021. године који је формиран на основу његовог приговора поводом прегледа који је обавила др Б. Б. 3. новембра 2020. године.
  • Уз притужбу је достављена копија изјаве др Б. Б. од 21. априла 2021. године коју је упутила Канцеларији за заштиту права пацијената.
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 37. Закона о забрани дискриминације^[1], па је у току поступка од Дома здравља … затражено изјашњење др Б. Б. Дописом Дома здравља …. број … од 10. августа 2022. године, Повереник је обавештен да је др Б. Б. одсутна са рада ради коришћења годишњег одмора. Затим је у прилогу дописа Дома здравља … број … од 23. августа 2022. године, достављено је изјашњење др Б. Б.
  • У изјашњењу др Б. Б. је наведено:
• да се пацијент, господин А. А. обратио за преглед 3. новембра 2020. године, са тегобама које су хроничне већ дужи низ година. Приликом специјалистичког прегледа, као лекар специјалиста користила је податке о комплетном здравственом стању пацијента из електронског картона у циљу како дијагностике тако и прописивања адекватне терапије;
• да је по захтеву Саветника за заштиту права пацијената за град Београд, а по поднетом приговору пацијента А. А, доставила изјаву у којој је у циљу свеобухватног сагледавања здравственог стања пацијента навела и податке о другим дијагнозама;
• да наводећи ове податке није ни на који начин дискриминисала пацијента ни у остваривању права из здравственог осигурања (уредно остварује своја права из здравственог осигурања како у самом Дому здравља, тако и у установама вишег нивоа), нити из домена правне заштите његових права (покренут је низ поступака по његовим захтевима пред различитим органима и институцијама);

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• У изјави др Б. Б. од 21. априла 2021. године, са насловом „Одговор Канцеларији за заштиту права пацијената Тиршова“, а која је достављена уз притужбу, наведено је:

„Пацијент, А. А. I преглед 3. новембра 2020. године са Dg: Sinusitis chronica (J32) који има 40 година уназад за које пацијент зна и тада због короне жели да не ради, јер ради са децом која су јако заразна Covid 19.

24. новембра 2020. године пацијент не долази на контролни преглед и ћерка доноси налаз RTG и извештај (извештај RTG снимка постоји у електронској форми где ја погледам детаљно налазе и RTG из електронске форме информишем се док пацијент или неко за њега улази у ординацији). Снимак у фолији формату је више за пацијента. Ћерка инсистирала на боловању пацијента, оца, а не на његовом лечењу.

Пацијент има две Dg I J32 и II Dg J31 (Rhinosinusitis chr) ( J31/J32). По критеријумима ОРЛ клинике сматра се да су хронична обољења носа и синуса неодвојива и лече се као једно обољење Rhinosinusitis chronica ( J31/J32). За ту врсту обољења добио Th и после тога пацијент није долазио на контролне прегледе до дана 21. априла 2021. године када вам пишем одговор, што се може закључити да нема тегоба.

Уколико има неких проблема везаних за ОРЛ тегобе може поново да буде погледан као и сви пацијенти.

Увидом у електронски картон пацијент има и друге хроничне болести које Dg F # (подносилац притужбе затамнео ознаку дијагнозе) и Dg F # (подносилац притужбе затамнео ознаку дијагнозе) које могу да утичу на опште незадовољство пацијената.

Из документације види се да пацијент узнемирава лекаре са претећим емеиловима /у прилогу копија/.

Мислим да савесно и стручно обављам посао сходно условима рада и општој сада епидемиолошкој ситуацији 33 године (толико радног стажа).

С поштовањем, др Б. Б, ОРЛ спец“.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности, приликом давања мишљења у овом предмету, разматрао је наводе из притужбе и изјашњења и прилога достављеног уз притужбу, као и релевантне домаће правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности установљен je Законом о забрани дискриминације као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси захтеве за покретање прекршајног поступка због повреда одредаба којима се забрањује дискриминација. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
• Устав Републике Србије^[2] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације који у одредбама члана 2. прописује да акт дискриминације означава свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима^[3]. Одредбама члана 12. овог закона забрањено је узнемиравање, понижавајуће поступање и полно и родно узнемиравање, које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу његовог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара застрашујуће, непријатељско, деградирајуће, понижавајуће и увредљиво окружење.
• Законом о здравственој заштити[4] прописана су начела здравствене заштите међу којима је и начело поштовања људских права и вредности, којим је прописано да ово начело у здравственој заштити, између осталог, подразумева обезбеђивање највишег могућег стандарда људских права и вредности у пружању здравствене заштите, пре свега права на живот, неповредивост физичког и психичког интегритета и неприкосновеност људског достојанства (члан 20.). Одредбама члана 21. прописано је начело правичности здравствене заштите које подразумева забрану дискриминације у пружању здравствене заштите по основу расе, пола, рода, сексуалне оријентације и родног идентитета, старости, националне припадности, социјалног порекла, вероисповести, политичког или другог убеђења, имовног стања, културе, језика, здравственог стања, врсте болести, психичког или телесног инвалидитета, као и другог личног својства које може бити узрок дискриминације.
• Одредбама члана 6. став 2. Закона о правима пацијената[5] прописано је да у поступку остваривања здравствене заштите, пацијент има право на једнак приступ здравственој служби, без дискриминације у односу на финансијске могућности, место становања, врсту обољења, време приступа здравственој служби или у односу на неку другу различитост која може да буде узрок дискриминације.

Анализа навода из притужбе, изјашњења и прилога са аспекта антидискриминационих прописа

• Задатак Повереника за заштиту равноправности у конкретном случају је да утврди да ли је др Б. Б. повредила достојанство А. А. на основу личног својства здравствено стање, тиме што је у писаној изјави коју је дала заштитнику права пацијената 21. априла 2021. године, указивала на његове хроничне болести са листе душевних поремећаја и поремећаја понашања.
• Анализом навода из притужбе, изјашњења и достављеног прилога, неспорно је да се подносилац притужбе А. А. обратио заштитнику права пацијената приговором против др Б. Б. Садржина списа предмета који је формиран по његовом приговору, као и изјава лекарке, били су му непознати док на свој захтев није добио копије списа. Даље је неспорно да је докторка у изјави коју је дала заштитнику права пацијената образложила своју стручну одлуку о избору медицинске терапије и лечењу пацијента А. А, као и да је у једном пасусу своје изјаве навела: „Увидом у електронски картон пацијент има и друге хроничне болести које Dg F # и Dg F # које могу да утичу на опште незадовољство пацијената. Из документације види се да пацијент узнемирава лекаре са претећим емеиловима /у прилогу копија/“. Повереник указује да је подносилац притужбе на копији изјаве докторке (коју је доставио уз притужбу) прецртао ознаке шифара болести које је докторка навела у својој изјави. Из наведеног је неспорно да подносилац притужбе није желео да наведе које болести су у питању. С обзиром да за потребе поступања по притужби није од значаја које болести су у питању, Повереник на чињеницу да је подносилац притужбе прецртао шифру болести указује само да би назначио жељу и потребу подносиоца притужбе да се о његовим болестима не говори у ситуацијама када то није неопходно.
• Да би се одговорило на питање да ли је спорна изјава докторке дискриминаторна са аспекта антидискриминационих прописа важна је примена одредбе члана 12. Закона о забрани дискриминације, којом је прописан један од облика дискриминације: узнемиравање и понижавајуће поступања. Овим чланом је прописано да је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара застрашујуће, непријатељско, деградирајуће, понижавајуће и увредљиво окружење. У складу са овим чланом радња извршења овог облика дискриминације може да се јави у виду сваког поступања које је узнемиравајуће и понижавајуће, укључујући и усмено или писано, изричито или конклудентно изражавање идеја, информација и мишљења. С тим у вези важно је указати да се последица овог облика дискриминације одређује субјективно, односно да је свака идеја, информација, мишљење, који су за последицу имали стварање осећаја угрожености пасивног субјекта због неког његовог стварног или претпостављеног личног својства релевантна у смислу Закона о забрани дискриминације.
• Повереник указује на постојање стереотипа и предрасуда, као и значајне социјалне дистанце према особама са душевним поремећајима и поремећајима понашања. Професор психијатрије др Душан Кецмановић у свом раду „(Не)могућност превенције стигме душевног поремећаја и дестигматизације особа са душевним поремећајем“ наводи: „Судећи према слици која о особама са душевним поремећајем влада у јавности, међу студентима медицине, љекарима, психијатрима, средњем психијатријском кадру, у електронским медијима, у штампи, на филму, у позоришту, у литератури − особе са душевним поремећајем перципирају се и приказују као бића која су непредвидљива, неразумљива, неразумна и опасна“[6]. У делу у којем говори о негативним ефектима стигме на особе са душевним поремећајем, професор указује:  „На душевно обољеле се гледа кроз призму њиховог идентитета дефинисаног стигмом, и притом се занемарују њихове индивидуалне особине. Тако се на особе са душевним поремећајем гледа као на бића којима су озбиљно оштећене способности и вјештине које су потребне за живот у заједници. И не само то. Душевно поремећени, сматра се, ометају и угрожавају колико саму социјалну интеракцију толико и актере социјалних интеракција. Стога се душевно поремећени избјегавају и одбацују, ускраћују им се она права која имају они који нису стигматизовани“[7].
• У истраживању јавног мњења – Однос грађана и грађанки према дискриминацији у Србији, које је спровео Повереник за заштиту равноправности 2019. године, испитаници и испитанице су упитани да слободним асоцијацијама наведу три групе које сматрају да су највише изложене дискриминацији у Србији. На трећем месту су наведене особе са интелектуалним потешкоћама и менталним сметњама (33%). Као група код које постоји највећа социјална дистанца особе са интелектуалним потешкоћама и менталним сметњама су на петом месту (после миграната, грађана и грађанки албанске националности, припадника ЛГБТ популације и особа које живе са ХИВ/АИДС-ом, и припадника и припадница ромске националности)[8].
• С обзиром да подносилац притужбе актом дискриминације сматра наводе који се налазе у изјави коју је др Б. Б. доставила заштитнику права пацијената 21. априла 2021. године, Повереник за заштиту равноправности је посебно анализирао саму изјаву. Наиме, у првом пасусу изјаве докторка наводи да је пацијент био на прегледу 3. новембра 2020. године поводом болести које има 40 година уназад и за коју од раније зна, међутим да због пандемије жели на боловање. Даље наводи како је следећи преглед био 24. новембра 2020. када је у ординацију дошла ћерка пацијента и донела његове налазе и RTG снимак, као и да је ћерка инсистирала на боловању пацијента, а не на његовом лечењу. Такође је објаснила и да се са извештајем RTG снимка упознаје у електронском облику а да је снимак у фолији формату за пацијенте. У трећем пасусу изјаве је наведено да пацијент има две дијагнозе Ј32 и Ј31, као и да се по ОРЛ критеријумима сматра да су хронична обољења носа и синуса неодвојива и да се лече као једно обољење, за које је пацијент добио терапију. Наведено је и да пацијент после тога није долазио на контролне прегледе до 21. априла 2021. године из чега закључује да пацијент нема тегобе. У четвртом пасусу изјаве је наведено да пацијент може поново доћи на преглед уколико има проблеме везане за ОРЛ тегобе. У петом пасусу изјаве је наведено да је увидом у електронски картон пацијента утврдила да пацијент има и друге хроничне болести, навела које су то болести са листе душевних поремећаја и поремећаја понашања и додала да оне утичу на опште незадовољство пацијента. У шестом пасусу је указала да доставља документацију из које се види да пацијент узнемирава лекаре претећим електронским дописима, док је у последњем пасусу навела да сматра да савесно и стручно обавља посао, као и да има 33 године радног стажа.
• Анализом наведене изјаве може се закључити да је докторка у претежном делу изјаве приказала хронолошки ток прегледа, односно доласка пацијента и његове ћерке у ординацију и образложила своју стручну одлуку о постављеној дијагнози и датој терапији. Поверенику нису познати разлози због којих је А. А. поднео приговор заштитнику права пацијената против докторке, међутим с обзиром на изјаву докторке, може се закључити да је пацијент имао примедбе на лечење и прописану терапију из области оториноларингологије. Сагледавањем целокупне изјаве може се закључити да наводи које се односе на хроничне болести пацијента са листе душевних поремећаја и поремећаја понашања који су наведени у електронском картону пацијента нису потребни у контексту појашњења ситуације која је вероватно предмет приговора пацијента, односно подносиоца притужбе. Наиме, лекарка је у првом делу изјаве објаснила стручне разлоге зашто се одлучила за одређену терапију и начин лечења из области оториноларингологије, као и начин на који се врши увид у електронске списе и снимке, те указивање на друге хроничне болести пацијента, изван контекста да су оне у корелацији са обољењима из области конкретне специјализације, у потпуности је непотребно.
• Повереник је анализирао наводе из изјашњења да је докторка, по поднетом приговору пацијента, доставила изјаву у којој је „у циљу свеобухватног сагледавања здравственог стања пацијента навела и податке о другим дијагнозама“. Сагледавање комплетног здравственог стања пацијента из електронског картона је од посебне важности у циљу дијагностике и прописивања адекватне терапије, како је то др Б. Б. и навела у изјашњењу. Међутим, указивање на постојање хроничних болести са листе душевних поремећаја и поремећаја понашања у изјави поводом приговора пацијента у конкретном случају је непотребно са аспекта специјализације лекарке (оториноларингологија) и представља изношење чињеница којим се жели умањити објективност навода из приговора. Као што је подносилац притужбе навео у притужби, докторка је навођењем његовог здравственог стања које се односи на болести са тзв. Ф дијагнозама, покушала да оповргне основаност његовог приговора, изједначавајући његово здравствено стање са утиском његовог аргумента. Да није реч о комплетном сагледавању здравственог стања пацијента указује и чињеница да је од свих података из здравствене евиденције пацијента, докторка указала само на његове болести са листе душевних поремећаја и поремећаја понашања.
• Имајући у виду све наведено, а пре свега лични субјективни доживљај подносиоца притужбе, може се закључити да је др Б. Б, повредила достојанство А. А. У поступку пред заштитником права пацијената поводом приговора А. А, докторка је образложила своје одлуке које се тичу дијагностике и прописивања терапије из области оториноларингологије. Међутим, даље указивање да подносилац приговора има и болести са листе душевних поремећаја и поремећаја понашања, представља стигматизацију подносиоца приговора, са намером да се умањи снага његових аргумената у поступку по приговору, као и да се подносилац приговора представи као особа која се понаша под утицајем своје душевне болести и „омета и угрожава колико саму социјалну интеракцију толико и актере социјалне интеракције“.
• Поводом навода из изјашњења да наводећи ове податке докторка није ни на који начин дискриминисала пацијента ни у остваривању права из здравственог осигурања, нити из домена правне заштите његових права, Повереник указује да за постојање облика дискриминације прописаног одредбама члана 12. Закона о забрани дискриминације (Узнемиравање, понижавајуће поступање, полно и родно узнемиравање) није потребно постојање ускраћивања права. Овај облик дискриминације постоји уколико неко понашање има за циљ или представља повреду достојанства лица на основу његовог или њеног личног својства. Повереник указује и на изузетан значај и моралну обавезу који имају здравствени радници у погледу дестигматизације лица са душевним поремећајима и поремећајима понашања, односно у борби против стереотипа и предрасуда које у друштву, првенствено међу медицинским лаицима, постоје о овим особама.

4. МИШЉЕЊЕ

Указујући у поступку пред заштитником права пацијената поводом приговора пацијента А. А. на његове хроничне болести са листе душевних поремећаја и поремећаја понашања, Б. Б. из Б. повредила је одредбе члана 12. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности даје др Б. Б. из Б.а препоруку да:

5.1. Упути писано извињење А. А. због повреде његовог достојанства на основу здравственог стања.

5.2. Убудуће приликом обављања послова из своје делатности не крше одредбе антидискриминационих прописа.

Потребно је да др Б. Б. обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико др Б. Б. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, бр. 22/09 и 52/21

[2] „Службени гласник РС“, бр. 98/06 и 115/21

[3] „Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21, члан 2. став 1. тачка 1

[4] „Службени гласник РС“, број 25/19

[5] „Службени гласник РС“, број 45/13 и 25/19 – др. закон

[6] др Душан Кецмановић, „(Не)могућност превенције стигме душевног поремећаја и дестигматизације особа са душевним поремећајем“, Психолошка истраживања, Vol. XIII (2), 2010. стр. 189.

[7] др Душан Кецмановић, „(Не)могућност превенције стигме душевног поремећаја и дестигматизације особа са душевним поремећајем“, Психолошка истраживања, Vol. XIII (2), 2010. стр. 195.

[8] Извештај о истраживању Јавног мњења – Однос грађана и грађанки према дискриминацији у Србији,  Београд, новембар 2019. године https://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2019/11/izvestaj-o-istrazivanju-javnog-mnjenja.pdf

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

438-22 Дискриминација на основу здравственог стања при пружању услуге