бр. 07-00-128/2020-02  датум: 4.12. 2020.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе Удружења грађанки AA против Радио дифузног предузећа ББ, , водитеља емисије „ВВ“, главног и одговорног уредника и законских заступника, због дискриминације жена. У притужби је наведено да је водитељ 20. априла 2020. године у емисији „ВВ“ емитованој на телевизији ББ, гошћи проф. др Дарији Кисић Тепавчевић поставио следеће питање: „Пре него што почнемо разговор на било коју … односно о било чему другом, хоћу да вас питам како је пала одлука да једна дама оде у Ниш уз министра Недимовића када је најтеже? Дакле, многи се питају зар то није могао да буде неко из струке, али мушког пола. Наиме, уз сво поштовање дамама везано за родну равноправност и тако даље, али ово је нешто најближе ратном стању, па вас питам, на линију фронта је отишла једна жена“, чиме је дискриминисао све жене. У заједничком изјашњењу између осталог је наведено да су истинити наводи да је водитељ у емисији „ВВ“ Дарији Кисић Тепавчевић „упутио питања у којима је наглашен њен пол“ и да је циљ водитеља био да посебно нагласи способност, значај и пожртвованост жена које су показале приликом санирања последица изазваних епидемијом вируса COVID 19. С обзиром да притужба није поднета због дискриминације проф. др Дарије Кисић Тепавчевић, већ у име свих жена, Повереник је анализирао део питања који се односи на изражавање ставова у односу на све жене, односно анализирано је да ли ови ставови представљају јавно заговарање и подржавање предрасуда и друштвених образаца понашања који су засновани на идеји подређености или надређености полова, односно стереотипних улога полова. Реченицама: „Дакле, многи се питају зар то није могао да буде неко из струке, али мушког пола. Наиме, уз сво поштовање дамама везано за родну равноправност и тако даље, али ово је нешто најближе ратном стању, па вас питам, на линију фронта је отишла једна жена“, Повереник констатује да је водитељ изразио неверицу и сумњу да у жариште епидемије треба да иде жена, без обзира на њену стручност. Овако конципирано питање садржи став о родним улогама свих жена, односно предрасуду о улогама мушкараца и жена у друштву, о подређености и надређености полова, о томе да жене без обзира на своју стручност, вештине и квалитете не могу и/или не треба да буду у ситуацијама када је доношење одлука од велике важности за заједницу и када је деловање посебно отежано због сложености ситуације. Повереник је даље констатовао да за утврђивање да ли је неко извршио акт дискриминације, није од значаја да ли је постојала намера да се дискриминација изврши, односно да се дискриминација може извршити и без постојања свести да се неко дискриминише. Даље је утврђено да је, у складу са законом прописана одговорност пружаоца медијске услуге за програмски садржај, без обзира на то да ли га је произвео пружалац или друго лице. Такође је законом прописана и уређивачка одговорност за спровођење контроле над избором програмских садржаја и њиховом организацијом, као и да главни уредник медија има својство одговорног уредника тог медија и да одговорни уредник за поједино издање, рубрику, односно програмску целину одговара за садржај који уређује. Такође, утврђено је да законски заступници, у складу са медијским законима, као законски заступници радио дифузног предузећа, нису одговорни за ставове изнете у програму. Даље је утврђено да је водитељ упутио јавно извињење свим женама у емисији „ВВ“ која је емитована наредног дана, односно 21. априла 2020. године. Повереник за заштиту равноправности дао је мишљење да је водитељ ставовима изнетим у емисији „ВВ“ емитованој на телевизији ББ, 20. априла 2020. године повредио одредбе члана 20. став 2. Закона о забрани дискриминације, а да у вези са одредбама Закона о електронским медијима и Закона о јавном информисању и медијима одговорност сноси и Радио дифузно предузеће ББ и главни и одговорни уредник. Радио дифузном предузећу ББ препоручено је да организује обуку запослених у Радио дифузном предузећу ББ на тему стереотипи и предрасуде о улогама полова и улога медија у остваривању равноправности полова, док је водитељу, као и главном и одговорном уреднику препоручено да воде рачуна да се садржајем који се емитује не подстичу стереотипи и предрасуде о друштвеним улогама полова. 

1. ТОК ПОСТУПКА

• Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратило Удружење грађанки АА, против Радио дифузног предузећа ББ, водитеља емисије „ВВ“, главног и одговорног уредника, законске заступнице и законског заступника, због дискриминације на основу пола.
• У притужби је, између осталог, наведено:

• да је емисији под називом „ВВ“ емитована 20. априла 2020. године на телевизији ББ у којој је гошћа емисије била епидемиолошкиња проф. др Дарија Тепавчевић Кисић, заменица директорке Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“;
• да је на самом почетку емисије водитељ поставио питање проф. др Тепавчевић и навео следеће: „Пре него што почнемо разговор на било коју … односно о било чему другом, хоћу да вас питам како је пала одлука да једна дама оде у Ниш уз министра Недимовића када је најтеже? Дакле, многи се питају зар то није могао да буде неко из струке, али мушког пола. Наиме, уз сво поштовање дамама везано за родну равноправност и тако даље, али ово је нешто најближе ратном стању, па вас питам, на линију фронта је отишла једна жена“.
• да су овим прекршене одредбе члана 20. Закона о забрани дискриминације;
• да је Телевизија ББ телевизија са националном фреквенцијом и да је прати велики број људи; да је емисија емитована у ударном термину, у тренутку када је важила забрана кретања услед епидемије изазване корона вирусом, због чега је гледаност сигурно већа;
• да је снимак емисије доступан на YouTube каналу на … и на сајтовима … са великим бројем прегледа, као и да је наведена вест са сајта која води ка линку где је доступан видео са изјавом водитеља, дељена и на друштвеним мрежама Facebook и Twitter.
  • Уз притужбу су, као доказ, наведени линкови ка снимцима емисије: …
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације^[1], па је у току поступка прибављено изјашњење водитеља емисије „ББ“, главног и одговорног уредника, законске заступнице и законског заступника.

1.5. У заједничком изјашњењу између осталог, наведено:

• да Удружење грађанки АА није активно легитимисано за подношење притужбе јер није, у складу са одредбама члана 35 ст. 1. и 3. Закона о забрани дискриминације доставило сагласност лица у „чије име би поднели притужбу, а то би у овом случају могла да буде само Дарија Кисић Тепавчевић, као особа која би једина могла да буде погођена дискутабилно спорним питањем водитеља ”, које јој је лично поставио у емисији „ББ“;
• да аргумент да се притужба подноси “у име свих жена“ није прихватљив и у супротности је са одредбама члана 35. Закона о забрани дискриминације којим је јасно и таксативно наведено ко је и под којим условима овлашћен да поднесе притужбу Поверенику, а то су лично лице које је претрпело дискриминацију, или организација која се бави заштитом људских права или друго лице, у име и уз сагласност лица чије је право повређено;
• да је одредбама члана 41. овог закона прописано да „свако ко је повређен дискриминаторским поступањем има право да поднесе тужбу суду“ што ову врсту тужбе сврстава у actio popularis и што се односи на подношење тужбе суду а не притужбе Поверенику;
• да се главни и одговорни уредник телевизије ББ, законска заступница и законски заступник, изузму из поступка по притужби, јер нису учинили, нити су могли да утичу на извршење било које спорне радње наведене у притужби, као и имајући у виду да против њих није поднет ни један доказ. Наведена лица нису могла да утичу на питања која водитељ поставља спонтано својим гостима у току емисије, као ни на њихову форму, због чега се не могу довести у несумњиву везу да било којим спорним изјавама наведеним у предметној притужби;
• да су истинити наводи да је водитељ у емисији „ВВ“ Дарији Кисић Тепавчевић „упутио питања у којима је наглашен њен пол“, као и да је циљ водитеља био да посебно нагласи способност, значај и пожртвованост жена које су показале приликом санирања последица изазваних епидемијом вируса COVID 19;
• да Дарија Кисић Тепавчевић није ни једним својим гестом током емисије, а ни након емитовања, изнела став да је била повређена, увређена, или дискриминисана питањима водитеља;
• да је интервју настављен и окончан у професионалној атмосфери, без било какве дискриминаторске интерпретације питања водитеља, али да је случај сензационалистички представљен, истргнут из контекста и негативно интерпретиран од неких медија, због чега се водитељ, како би умирио јавност, разјаснио неспоразум и санирао било какве евентуалне последице његових погрешно интерпретираних изјава, јавно извинио у својој емисији од 21. априла 2020. године, свим женама које су се нашле увређене његовим питањем, што је пренео велики број медија. Такође, у изјави коју је пре емитовања извињења оригинално дао новинарима Портала Нова.рс, недвосмислено је изјавио да му није била идеја било каква дискриминација, већ управо супротно – афирмација способности и пожртвованости жена коју су показале за време ванредног стања, мислећи тиме пре свега на гошћу емисије, Дарију Кисић Тепавчевић.
• да је у изјави водитеља у интервјуу новинарима, између осталог, наведено: „Нисам желео да је увредим, нити сам је увредио. Она је била затечена питањем, али није увређена. Снимили смо емисију раније, данас неће ићи уживо, тако да сам се ја у том уводном делу осврнуо на ту причу. Нисам желео да је увредим, то није била идеја. Нисам желео да народ помисли да имам некаквих негативних ставова према женама. Напротив, идеја је била да се истакне значај, пре свега припадница женског пола које су у првим борбеним редовима. То је била идеја. Све друго је погрешно протумачено“ и „Видим да су се појавила и поређења на друштвеним мрежама са Милунком Савић, што и јесте позитивно поређење. Све сам то и ја мислио, у позитивном смислу наравно. Нисам мислио ништа негативно. То је била идеја – да се на такав начин истакне улога жена у свему овоме. Мислим да је Даријин одговор довео до тога да се то питање протумачи као сексистичко. Моја идеја заиста није таква.“
• да ни једно од лица против којих је поднета притужба није учинило ни један конкретан акт поступања противно начелу равноправности полова, односно начелу поштовања једнаких права и слобода мушкараца и жена у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота; да ни Дарији Кисић Тепавчевић, као ни једној другој жени, у овом нити било ком другом случају, није ускраћено ни једно право, нити је јавно призната, или ускраћена било каква погодност у односу на пол. Неспорно је и да водитељ својим питањем није изазвао никакво физичко и друго насиље, експлоатацију, изражавање мржње, омаловажавања, уцењивања нити узнемиравања с обзиром на пол, нити је јавно заговарао подражавање и поступање у складу са предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима понашања који су засновани на идеји подређености или надређености полова, односно стереотипних улога полова.
• да члан 20. Закона о забрани дискриминације, на чију повреду подносилац притужбе указује, није повређен ни у једном свом делу; да би се спорно питање водитеља могла, у најгорем случају окарактерисати као неадекватно конципирано, или потенцијално двосмислено, а никако као изричито увредљиво, понижавајуће или дискриминаторско;
• да поступање водитеља након емитовања спорне емисије, изјава дата новинарима редакције Нова.рс и јавно објављивање извињења, говоре у прилог изнетим аргументима да није било дискриминације.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Увидом у снимак емисије „ВВ“ емитоване 20. априла 2020. годин[2] на телевизији ББ, утврђено је да је водитељ емисије водитељ разговор са гошћом проф. др Дариом Кисић Тепавчевић започео следећим питањем: „Пре него што почнемо разговор на било коју … односно о било чему другом, хоћу да вас питам како је пала одлука да једна дама оде у Ниш уз министра Недимовића када је најтеже? Дакле, многи се питају зар то није могао да буде неко из струке, али мушког пола. Наиме, уз сво поштовање дамама везано за родну равноправност и тако даље, али ово је нешто најближе ратном стању, па вас питам, на линију фронта је отишла једна жена“. Даље је утврђено да је проф. др Дарија Кисић Тепавчевић на ово питање одговорила: „Ја чак ни не разумем ово питање. Какве има везе ког је ко пола? Битно је којој струци припада и колико може да помогне у датом моменту.“
• Увидом у снимак емисије „ВВ“ емитован 21. априла 2020. године[3] на телевизији ББ, утврђено је да је водитељ упутио извињење „свим дамама“ које је увредило његово питање упућено проф. др Дарији Кисић Тепавчевић у емисији „ВВ“ претходног дана.
• Увидом у Регистар медијских услуга Регулаторног тела за електронске медије[4], утврђено је да је Радио дифузно предузећа ББ регистровано као пружалац медијских услуга, да је … главни и одговорни уредник Радио дифузног предузећа ББ, док су … и … овлашћена лица за заступање.
• Увидом у члан 1. Статута Удружење грађанки АА из евиденције Агенције за привредне регистре, утврђено је да је удружење основано ради остваривања циљева у области заштите од дискриминације и остваривања права жена и деце из вишеструко маргинализованих група.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, анализирао је наводе из притужбе, изјашњења, као и релевантне међународне и домаће правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације^[5] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
• Устав Републике Србије^[6] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.
• Република Србија је ратификовала Конвенцију о елиминисању свих облика дискриминације жена CEDAW[7] на основу које су државе потписнице обавезане да предузму одговарајуће мере на промени културних образаца родних неједнакости, односно отклањању предрасуда и пракси заснованих на схватању о инфериорности или супериорности једног или другог пола или традиционалној улози мушкараца, односно жена.[8]
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбом члана 20. став 2. овог закона забрањено је […] јавно заговарање, подржавање и поступање у складу са предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима понашања који су засновани на идеји подређености или надређености полова, односно стереотипних улога полова.
• Одредбама члана 4. Закона о равноправности полова[9] прописано је да је дискриминација на основу пола свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање које има за циљ или последицу да лицу или групи отежа, угрози, онемогући или негира признање, уживање или остваривање људских права и слобода у политичкој, економској, друштвеној, културној, грађанској, породичној и другој области. Одредбама члана 41. овог закона прописано је да информације путем средстава јавног информисања не смеју садржавати нити подстицати дискриминацију засновану на полу (став 1.) и да су средства јавног информисања дужна да кроз своје програме развијају свест о равноправности заснованој на полу као и да предузимају одговарајуће мере ради измене друштвених и културних образаца, обичаја и сваке друге праксе, који условљавају стереотипе, предрасуде и дискриминацију утемељену на идеји о подређености, односно надређености одређеног пола (став 3.).
• Одредбама члана 54. Закона о електронским медијима[10] прописана је одговорност пружаоца медијске услуге за програмски садржај. Овим чланом је прописано да пружалац медијске услуге одговара за програмски садржај, без обзира на то да ли га је произвео пружалац или друго лице (нпр. независна продукција, закупљен термин, програмска размена, најава програма, СМС и друге поруке публике и сл.). Одредбама члана 4. прописано је да програмски садржај чине информације, идеје и мишљења као и ауторска дела у звучном облику, односно у облику покретне слике са или без звука које представљају појединачну ставку у програму и доступне су јавности путем електронских медија ради информисања, забаве, образовања и др. (став 1 тачка 4), односно да је уређивачка одговорност одговорност за спровођење контроле над избором програмских садржаја и њиховом организацијом (став 1 тачка 5).
• Одредбама члана 48. Закона о јавном информисању и медијима[11] прописано је да медиј мора имати одговорног уредника (став 1.), да главни уредник медија има својство одговорног уредника тог медија (став 2.), да одговорни уредник за поједино издање, рубрику, односно програмску целину одговара за садржај који уређује (став 3). Закон дефинише медије као средство јавног обавештавања које речима, сликом, односно звуком преноси уреднички обликоване информације, идеје и мишљења и друге садржаје намењене јавној дистрибуцији и неодређеном броју корисника (члан 29 став 1).

Анализа навода притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду садржину притужбе, као и надлежност Повереника за заштиту равноправности, задатак Повереника је да испита да ли је водитељ у емисији „ВВ“ 20. априла 2020. године изнео ставове који представљају акт дискриминације на основу пола, као и ко од лица против којих је поднета притужба сноси одговорност за евентуални акт дискриминације извршен током разговора у емисији емитованој у програму телевизије ББ.
• Поводом навода из изјашњења да Удружење грађанки АА нема активну легитимацију за подношење притужбе Поверенику, јер нема сагласност проф. др Дарије Кисић Тепавчевић да у њено име поднесе притужбу, као и да притужбу удружење не може поднети у име свих жена, јер је одредбама члана 35. Закона о забрини дискриминације прописано да притужбу може поднети лице које је претрпело дискриминацију, као и организација која се бави заштитом људских права или друго лице, али у име и уз сагласност лица чије је право повређено, Повереник указује да је одредбама члана 15. Пословника о раду[12] прописано која лица су овлашћена на подношење притужбе. У складу са овим чланом, притужбу због дискриминације може поднети: 1) свако физичко или правно лице или група лица која сматра да је претрпела дискриминацију; 2) организација која се бави заштитом људских права или друго лице, у име и уз сагласност лица које сматра да је претрпело дискриминацију; 3) у случају дискриминације групе лица, организација која се бави заштитом људских права може поднети притужбу у своје име, без сагласности из тачке 2. овог члана.
• Увидом у Статут Удружења грађанки АА утврђено је да се ова организација цивилног друштва бави и заштитом жена од дискриминације. С обзиром да притужба није поднета због дискриминације проф. др Дарије Кисић Тепавчевић, већ у име свих жена, у складу са одредбама Закона о забрани дискриминације и Пословника о раду, Повереник у конкретном случају неће анализирати да ли је спорним питањем водитељ дискриминисао проф. др Дарију Кисић Тепавчевић, већ ће предмет анализе бити само део који се односи на изражавање ставова који се односе на све жене, односно да ли ови ставови представљају подржавање предрасуда и друштвених образаца понашања који су засновани на идеји подређености или надређености полова, односно стереотипних улога полова.
• Међу странама је неспорно да је водитељ у емисији „ВВ“ 20. априла 2020. године поставио гошћи емисије питање следеће садржине: „Пре него што почнемо разговор на било коју … односно о било чему другом, хоћу да вас питам како је пала одлука да једна дама оде у Ниш уз министра Недимовића када је најтеже? Дакле, многи се питају зар то није могао да буде неко из струке, али мушког пола. Наиме, уз сво поштовање дамама везано за родну равноправност и тако даље, али ово је нешто најближе ратном стању, па вас питам, на линију фронта је отишла једна жена“.
• Повереник је анализирао део питања: „Дакле, многи се питају зар то није могао да буде неко из струке, али мушког пола. Наиме, уз сво поштовање дамама везано за родну равноправност и тако даље, али ово је нешто најближе ратном стању, па вас питам, на линију фронта је отишла једна жена“. Повереник констатује да је водитељ изразио неверицу и сумњу да у жариште епидемије треба да иде жена, без обзира на њену стручност. Наиме, водитељ напомиње да је у жариште епидемије требало да иде неко из струке, а да то не буде жена. Даље је упоредио тренутну епидемиолошку ситуацију са ратним стањем и поставио питање зашто је на „прву линију фронта“ отишла жена. Овако конципирано питање садржи став о родним улогама свих жена, односно предрасуду о улогама мушкараца и жена у друштву, о подређености и надређености полова, о томе да жене без обзира на своју стручност, вештине и квалитете не могу и/или не треба да буду у ситуацијама када је доношење одлука од велике важности за заједницу и када је деловање посебно отежано због сложености ситуације.
• Даљом анализом снимка емисије „ВВ“ од 20. априла 2020. године, утврђено је да је проф. др Дарија Кисић Тепавчевић одговорила: „Ја чак ни не разумем ово питање. Какве има везе ког је ко пола? Битно је којој струци припада и колико може да помогне у датом моменту.“из чега се може закључити да је и она питање водитеља разумела као изношење предрасуда о положају и улози жена у друштву, поготово у кризним ситуацијама. Након њеног одговора водитељ није даље појаснио своју идеју, нити објашњавао разлоге овако конципираног питања, нити изнео ставове које наводи у изјашњењу.
• У изјашњену водитеља је наведено да му „није била идеја било каква дискриминација, већ управо супротно – афирмација способности и пожртвованости жена коју су показале за време ванредног стања“. С тим у вези, Повереник указује да у случајевима дискриминације намера није правно релевантна, односно, да за утврђивање да ли је неко извршио акт дискриминације, није од значаја да ли је постојала намера да се друго лице дискриминише. Дискриминација се може извршити и без постојања намере, дакле и у незнању да је акт који се врши дискриминаторан и без постојања свести да се неко дискриминише. То значи да приликом испитивања да ли је одређен акт супротан императивним прописима о забрани дискриминације, намера извршиоца дискриминаторног акта није правно релевантна.
• С обзиром на све наведено, Повереник констатује да по својој садржини изнети ставови исказани у емисији „ВВ“ 20. априла 2020. године на телевизији ББ представљају јавно заговарање и подржавање предрасуда и друштвених образаца понашања који су засновани на идеји подређености или надређености полова, односно стереотипних улога полова.
• Повереник посебно указује на значајну улогу медија у ширењу идеја и ставова о равноправности полова и остваривању законом загарантоване равноправности. Начин на који медији извештавају о женама утиче на подстицање или мењање патријархалних предрасуда о улози и положају жене у друштву. Медији својим извештавањем могу да јачају стереотипне слике родних улога или да утичу на њихово мењање. У штампаним медијима у Србији доминантан је медијски приступ који подржава традиционалне родне улоге, по којима су жене пасивне, инфериорне, некомпетентне да представљају званичне дискурсе или да понуде стручно знање о питањима од јавног интереса. Заправо, додељене су им сфере забаве и приватности, па су тиме маргинализоване у односу на мушкарце[13]. На остваривање законом загарантоване равноправности жена у Србији утиче кoмплeксaн систeм културних oбичaja, трaдициje, друштвeних нoрми пoнaшaњa, стeрeoтипних прeдстaвa o улoгaмa мушкaрцa и жeнa у друштву, прeдрaсудa, као и нaчина упoтрeбe jeзикa и жaргoнa у службеној и свaкoднeвнoj кoмуникaциjи[14]. О степену раширености родних стереотипа и предрасуда у Србији илуструју налази истраживања које је у организацији Повереника за заштиту равноправности спровео ЦЕСИД ^[15], чак 24% грађана/ки у Србији сагласно је са ставом да „Руководећа места у пословном свету треба да буду у рукама мушкараца“, те да „Најважнија врлина сваке жене је да буде добра домаћица“.
• Повереник указује и на Општу препоруку бр. 3. CEDAW Комитета, који је поред осталог позвао све државе уговорнице да усвоје делотворне програме образовања и информисања јавности који ће помоћи да се искорени садашња устаљена пракса која спречава потпуно деловање принципа друштвене равноправности жена. Повереник истиче да је ово нарочито важно имајући у виду да у Србији, поред забране поступања у складу са предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима понашања који су засновани на идеји подређености или надређености полова, као и поред једнакости пред законом мушкараца и жена, и даље постоје одређени друштвени обрасци понашања који су неповољни за жене.
• Повереник је даље анализирао питање одговорности радио дифузног предузећа, његовог одговорног уредника и законских заступника за став изнет у питању водитеља.

Законом о електронским медијима прописана је одговорност пружаоца медијске услуге за програмски садржај. У складу са законом, пружалац медијске услуге одговара за програмски садржај, без обзира на то да ли га је произвео пружалац или друго лице (члан 54). С обзиром на то, Повереник констатује да је Радио дифузно предузеће ББ, одговорно за дискриминаторне ставове о женама изнете у емисији „ВВ“ на телевизији ББ.

Даље, Законом о електронским медијима прописано је (члан 4. став 1. тачка 5) да је уређивачка одговорност одговорност за спровођење контроле над избором програмских садржаја и њиховом организацијом, док је Закон о јавном информисању и медијима прописује да главни уредник медија има својство одговорног уредника тог медија и да одговорни уредник за поједино издање, рубрику, односно програмску целину одговара за садржај који уређује. С обзиром да програмски садржај чине информације, идеје и мишљења намењене јавној дистрибуцији, Повереник констатује да је главни и одговорни уредника Радио дифузног предузећа ББ, одговоран за изнете ставове о женама у емисији „ВВ“, емитованој 20. априла 2020. године на телевизији ББ.

• На основу навода притужбе и изјашњења, као и утврђеног чињеничног стања, у поступку је утврђено да законски заступници у складу са медијским законима, као законски заступници радио дифузног предузећа, нису одговорни за ставове изнете у програму овог пружаоца медијске услуге.
• Приликом одлучивања о препоруци о начину отклањања повреде права, Повереник је имао у виду да је водитељ у емисији „ВВ“ која је емитована 21. априла 2020. године, одмах након реакције јавности на ставове изнете питањем које је поставио гошћи у емисији емитованој 20. априла 2020. године, упутио јавно извињење свим женама наводећи да је његова идеја била „афирмација способности и пожртвованости жена коју су показале за време ванредног стања“. Из тог разлога Повереник није дао препоруку водитељу да упути јавно извињење свим женама, с обзиром да је он то већ учинио.

4. МИШЉЕЊЕ

У поступку по притужби против против Радио дифузног предузећа ББ, водитеља емисије „ВВ“, главног и одговорног уредника и законских заступника утврђено је да:

– је водитељ ставовима изнетим у емисији „ВВ“ емитованој на телевизији ББ, 20. априла 2020. године, повредио одредбе члана 20. став 2. Закона о забрани дискриминације, а да у вези са одредбама Закона о електронским медијима и Закона о јавном информисању и медијима одговорност сноси и Радио дифузно предузеће ББ и главни и одговорни уредник.

– законски заступници нису одговорни за ставове изнете у емисији „ВВ“ емитованој 20. априла 2020. године на телевизији ББ.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности, на основу члана 33. става 1. тачка 1. Закона о забрани дискриминације, препоручује:

5.1. Радио дифузном предузећу ББ да организује обуку запослених у Радио дифузном предузећу ББ на тему стереотипи и предрасуде о улогама полова и улога медија у остваривању равноправности полова.

5.2. Водитељу, као и главном и одговорном уреднику да воде рачуна да се садржајем који се емитује не подстичу стереотипи и предрасуде о друштвеним улогама полова.

Потребно је да наведена лица обавесте Повереника за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката. Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Радио дифузно предузеће ББ и главни и одговорни уредник не поступе по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] …

[3] …

[4] …

[5] Закон о забрани дискриминације, члан 1. став 2.

[6] „Службени гласник РС“, број 98/06, члан 21.

[7] Закон о ратификацији Конвенције о елиминисању свих облика дискриминације жена („Службени лист СФРЈ“, број 11/81)

[8] Закон о ратификацији Конвенције о елиминисању свих облика дискриминације жена, члан 5.

[9] „Службени гласник РС“, бр. 104/09

[10] „Службени гласник РС“, бр. 83/14 и 6/16 – др. закон

[11] „Службени гласник РС“, бр. 83/14, 58/15 и 12/16 – аутентично тумачење

[12] „Службени гласник РС“, бр. 34/11

^[13] http://www.fpn.bg.ac.rs/wp-content/uploads/CM19-Web.pdf

[14] Посебан извештај Повереника за заштиту равноправности о дискриминацији жена, Београд, 2015

[15] Истраживање јавног мњeњa „Однос грађана према дискриминацији у Србији“, Повереник за заштиту равноправности, Београд 2013

http://www.ravnopravnost.gov.rs/jdownloads/files/izvestaj_diskriminacija_cesid_undp_poverenik_2013_v__21_02_2014_final_sajt.pdf

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

599-2020 Mишљeњe у oблaсти jaвнoг инфoрмисaњa и мeдиja збoг дискриминaциje нa oснoву пoлa