бр. 07-00-270/2015-02 датум: 10.9.2015.
МИШЉЕЊЕ
Мишљење је донето у поступку поводом притужбе И. Ј, коју је у његово име поднела мајка Д. Ј. Ч. У притужби је наведено да И. Ј. има сметње у развоју, да јe покушао да добије лекарско уверење ради уписа у средњу школу за дизајн „Б. Ш.“ из Н. С, смер техничар графичког дизајна. Др М. П, специјалисткиња медицине рада у ДЗ Н. С. тражила је додатне прегледе и тестирања, пре прегледа и издавања уверења. Поред тога, психолошкиња у Служби здравствене заштите радника, након прегледа, у посебној рубрици лекарског уверења написала је „Не може да похађа средњу школу по редовном систему школовања. Саветује се упис у школу „М. П.“ по програму предвиђеном за његове могућности, најбоље манипулативне вештине – грнчарство, ткање и сл.“ У изјашњењу др О. Н, начелнице Службе здравствене заштите радника наведено је да И. Ј. напустио Дом здравља пре него што је обавио све прегледе који су потребни за добијање лекарског уверења, те да лекарско уверење још није издато, као и да је требало да обави све прегледе и приложи постојећу медицинску документацију како би се поступак издавања лекарског уверења завршио. У изјашњењу др М. П. наведено је да је проценила да је неопходно да И. прегледају психолог и неуропсихијатар, како би могла да му изда лекарско уверење, а у изјашњењу психолошкиње Љ. М. наведено је да је на основу увида у медицинску документацију и психолошког прегледа закључила да И. „не би могао да се укључи у похађање наставе у средњој школи „Б. Ш“. У току поступка је утврђено да је др М. П. одбила да изда И. Ј. лекарско уверење о здравственом стању за упис у средњу школу док не обави прегледе код психолога и неуропсихијатра. Такође је утврђено да је психолошкиња Љ. М. у свом налазу навела да И. не може да похађа средњу школу у редовном систему образовања. Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да су ДЗ Н. С, Служба здравствене заштите радника, одељење превентиве, др М. П, специјалисткиња медицине рада и психолошкиња Љ. М. прекршили одредбе Закона о забрани дискриминације, постављањем посебних услова за издавање лекарског уверења, односно, налазом у којем је наведено да не може да похађа редовну средњу школу. Повереница је препоручила ДЗ Н. С. да мишљење и препоруку Повереника објави на огласној табли или другом видном месту у просторијама ДЗ Н. С. и да упути писано извињење И. Ј. због дискриминаторног поступања према њему. Др М. П. је препоручено да убудуће, у оквиру обављања послова и задатака из своје надлежности, не поставља посебне услове за пружање здравствених услуга који се заснивају на личним својствима пацијената и нису оправдани медицинским разлозима, а психолошкињи Љ. М. је препоручено да убудуће не доноси налазе и препоруке чија је садржина дискриминаторна и којима се пацијентима неоправдано ускраћује или отежава остварење права из било које области друштвеног живота.
1. ТОК ПОСТУПКА
1.1. Повереница за заштиту равноправности примила је 2. јуна 2015. године притужбу, a 15. јуна 2015. године допуну притужбе И. Ј, детета са сметњама у развоју, коју је у његово име поднела мајка Д. Ј. Ч.
1.2. У притужби је, између осталог, наведено:
– да И. Ј. жели да упише средњу школу за дизајн „Б. Ш.“ у Н. С. и да му је за упис у ову школу потребнo лекарско уверење које би потврдило да није далтониста и да „има у функцији руке, ноге и кичму“;
– да је 26. маја 2015. године са оцем отишао у Дом здравља Н. С. – Л, да је уплатио таксу за добијање лекарског уверења, да је лекарка офталмолошкиња прегледала И. и обавестила оца да је са видом све у реду, али је на крају прегледа у извештају написала „недовољна комуникација“. Након тога, др М, офталмолошкиња отишла је у ординацију др М. П. која је убрзо прозвала И. Ј. и његовог оца и саопштила им да не може да прегледа И. и да му изда лекарско уверење, као и да има право да тражи додатне прегледе и тестирање;
– да је др М. П. упутила И. и његовог оца да сутра дођу у Дом здравља на „комисију и тестирање“;
– да је на инсинуацију др М. П. да ће И. уписати школу за образовање деце са сметњама у развоју и инвалидитетом ШОСО „М.П.“, И. отац објаснио да је И. похађао ОШ „С. М.“ у редовном одељењу, да му је мишљењем интерресорне комисије одобрен лични пратилац за средњу школу, те да намерава да упише школу за дизајн;
– да иако ју је И. отац поново замолио да прегледа И, др М. П. одговорила да „када то већ сви одобравају онда Вам не треба моје мишљење. А ја га не дам без додатних испитивања. Дођите сутра и донесите сву медицинску документацију“;
– да је др М. П. у овом разговору била дрска и да је дискриминисала И. својим понашањем и одбијањем да га прегледа и изда му лекарско уверење;
– да су два дана касније, 28. маја 2015. године, родитељи дошли са И. код особе која је у том тренутку замењивала начелницу Службе здравствене заштите радника и замолили је да заједнички реше неспоразум који су имали са лекарком приликом захтева за издавање лекарског уверења;
– да их је заменица начелнице информисала да су њене колегинице у праву, односно, да могу да траже додатна испитивања и да их она у томе подржава, те им је сугерисала да И. упишу у школу за образовање деце са сметњама у развоју и инвалидитетом ШОСО „М. П.“.
1.3. У прилогу притужбе достављена је фотокопија фискалног рачуна за издавање лекарског уверења.
1.4. У допуни притужби Д. Ј. Ч, између осталог, навела је:
– да је 2. јуна 2015. године њену породицу телефоном позвала заменица начелнице и затражила да доведу дете у Дом здравља на додатна испитивања код психолога и неуропсихијатра како би добио лекарско уверење за упис у средњу школу;
– да је на питање родитеља због чега се само за њега траже додатна испитивања, иако у конкурсу за његову жељену средњу школу нису потребни налази психолога и неуропсихијатра, заменица начелнице одговорила да „она то мора да уради“;
– да је 4. јуна 2015. године отац отишао са И. код психолошкиње у Дом здравља, јер су се плашили да не пропусти пријемни испит због непотпуне документације;
– да је психолошкиња на основу медицинске документације и „грубим покушајем“ да са њим успостави контакт у посебној рубрици лекарског уверења, написала „Не може да похађа средњу школу по редовном систему школовања. Саветује се упис у школу „М. П.“ по програму предвиђеном за његове могућности, најбоље манипулативне вештине – грнчарство, ткање и слично.“;
– да преглед код неуропсихијатра нису стигли да обаве, јер му је истекло радно време, а сутрадан нису желели поново да дођу, јер је И. имао заказан пријемни испит у средњој школи за дизајн „Б. Ш.“ у Н. С, те су желели да на полагању буде одморан и опуштен;
– да је И. полагао пријемни испит у средњој школи за дизајн „Б. Ш.“ у Н. С. без лекарског уверења, због чега је био принуђен да поднесе захтев уписној комисији Јужнобачког округа/лекарској комисији како би И. био уписан по посебној процедури;
– да су подршку за И. упис у средњу школу за дизајн „Б. Ш.“ добили од И. основне школе „С. М.“ у Н. С, средње школе за дизајн „Б. Ш.“ и Школске управе Н. С;
– да жели да Повереник за заштиту равноправности предузме мере из своје надлежности како ни једно друго дете, у сличним околностима, не би било изложено понижењу, малтретирању, емотивном исцрпљивању и „стављању у категорију грађана другог реда“.
1.5. У прилогу допуне притужбе достављена је фотокопија лекарског уверења Здравствене радне организације бр. 389/2015 и извештај др Р. К, специјалисткиње педијатрије од 10. маја 1999. године.
1.6. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка прибављено изјашњење др О. Н, начелнице Службе здравствене заштите радника Дома здравља Н. С, др М. П, специјалисткиње медицине рада и Љ. М, дипломиране психолошкиње.
1.7. У изјашњењима на притужбу и допуну притужбе, начелница Службе здравствене заштите радника др О. Н, између осталог, навела је:
– да се И. Ј. 26. маја 2015. године, јавио на шалтер Службе здравствене заштите радника, одељење превентиве, са захтевом да му се изда лекарско уверење о здравственој способности за школовање у средњој школи за дизајн, на смеру техничар графичког дизајна;
– да су за процену здравствене способности И. Ј. и издавање лекарског уверења, специјалисткињи медицине рада потребни и одређени функционални тестови и налази других лекара специјалиста;
– да је И. Ј. требало да обави све потребне прегледе и приложи постојећу медицинску документацију како би се поступак издавања лекарског уверења завршио;
– да је И. Ј. напустио Дом здравља пре него што је обавио све прегледе који су потребни за добијање лекарског уверења, те да лекарско уверење још није издато, али не вољом Службе здравствене заштите радника;
– да нема разлике у приступу деци са сметњама у развоју у односу на децу без сметњи приликом поступка издавања лекарског уверења за упис у средњу школу за дизајн „Б. Ш.“ у Н. С. Деца обављају исте прегледе, али у циљу доношења коначне оцене здравствене способности за похађање одређене школе, понекад је неопходна додатна медицинска документација, у складу са чл. 14. Закона о забрани дискриминације;
– да доношење закључка и издавање лекарског уверења зависе од времена трајања прегледа, али и од достављања потребне медицинске документације.
1.8. Уз изјашњење и допуну изјашњења достављени су следећи докази: 1) изјава др М. П. начелници др О. Н; 2) изјава др Д. Ћ. и 3) фотокопија извештаја саветника за заштиту права пацијената М. К. бр. II-5-2/2015-63 од 12. јуна 2015. године.
1.9. У изјашњењу на притужбу др М. П, специјалисткиње медицине рада, између осталог, навела је:
– да И. Ј. није могао да добије лекарско уверење за упис и похађање наставе у средњој школи за дизајн „Б. Ш“, јер није обавио предвиђене прегледе и није доставио тражену документацију;
– да је након што је медицинској сестри на пријемном шалтеру Службе здравствене заштите радника поднео доказ о уплати за добијање лекарског уверења, потврде од изабраног лекара о ранијим и постојећим акутним и хроничним болестима и алергијским манифестацијама, започета процедура оцене његове здравствене способности;
– да је И. Ј., након прегледа код офталмолошкиње, у пратњи оца дошао у њену ординацију, те је процедуру прегледа започела увидом у приложену медицинску документацију;
– да комуникацију са И. није успела да успостави, па је разговор о школи коју жели да упише водила са његовим оцем. Отац је, у почетку, негирао да постоји било какво „душевно обољење“ или поремећај понашања код детета, међутим, увидом у електронски картон и потврду од изабраног лекара И. Ј, утврдила је да је И. „регистрован поремећај развоја психе“;
– да ју је И. отац, након тога, информисао да је дете похађало ОШ „С. М.“ у Н. С. по индивидуалном образовном плану;
– да је проценила да је И. неопходно упутити код психолога и неуропсихијатра Службе за здравствену заштиту радника, о чему је усмено обавестила његовог оца;
– да је отац И. Ј. 27. маја 2015. године дошао у њену ординацију без детета и тражене документације и захтевао од лекарке да се „само потпише“ на лекарско уверење, јер по његовом мишљењу дете испуњава посебне здравствене услове наведене у конкурсу за упис у жељену школу, чиме је одбио да се настави започета процедура прегледа;
– да је процедуру прегледа И. Ј. започела по свим принципима професионалне праксе, те да га је упутила на преглед код психолога и неуропсихијатра у складу са протоколарним процедурама Службе за здравствену заштиту радника, а у циљу издавања лекарског уверења;
– да је извршила увид у здравствене услове које кандидат треба да испуњава за упис у средњу школу, а који представљају основу доктрине специјалисте медицине рада;
– да у разговору са И. Ј. није била дрска, односно, у свему је поступала у складу са правилима струке, те да није тачно да је одбила да прегледа дете, није поставила додатне услове који нису у складу са протоколарним процедурама Службе за здравствену заштиту радника за издавање лекарског уверења и није отежала упис детета у жељену школу;
– да напомиње да је поступак прегледа И. Ј. у току и да није завршен.
1.10. У изјашњењу на допуну притужбе, Љ. М, дипломирана психолошкиња, између осталог, навела је:
– да је И. Ј. дошао на преглед у њену ординацију у пратњи оца и да мајка није била присутна током прегледа;
– да је благим тоном и са пуно уважавања приступила прегледу и успостављању вербалне комуникације са И.
– да је током прегледа детету дала одговарајуће тестове и није успела да успостави вербалну комуникацију;
– да је на основу увида у медицинску документацију, хетероанамнезу узету од оца, психолошког прегледа и непосредне опсервације закључила да И. Ј. не би могао да се укључи у похађање наставе у средњој школи „Б. Ш.“;
– да сматра да је њен налаз, уписан у лекарско уверење, исправан, стручан, објективан и добронамеран;
– да подржава инклузивно образовање онда када је то у најбољем интересу детета, а тај интерес може једино да препозна струка, неки пут објективније од самих родитеља;
– да је по њеној стручној процени, у најбољем интересу за развој И. Ј. да похађа средњу школу „М. П.“, где би његове способности личности могле да се развију на целисходнији начин у односу на школовање у редовној школи.
2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ
2.1. У току поступка утврђено је да се И. Ј, 26. маја 2015. године, у пратњи оца јавио на шалтер Дома здравља Н. С, Службе здравствене заштите радника, одељење превентиве, са захтевом да му се изда лекарско уверење о здравственој способности за школовање у средњој школи за дизајн „Б. Ш.“ у Н. С, на смеру техничар дизајна графике. И. Ј. и његов отац су медицинској сестри на пријемном шалтеру поднели доказ о уплати за добијање лекарског уверења, потврде од изабраног лекара о ранијим и постојећим акутним и хроничним болестима и алергијским манифестацијама, након чега су упућени на преглед код лекарке офталмолошкиње.
2.2. По окончању овог прегледа, И. Ј. је са оцем дошао у ординацију специјалисткиње медицине рада др М. П, која је одбила да му изда лекарско уверење о здравственој способности за школовање у средњој школи за за дизајн „Б. Ш.“ док не обави прегледе код психолога и неуропсихијатра. У одељку лекарског уверења „ранија обољења и повреде“, др М. П. записала је: Увидом у Е-картон регистрован је као дете са посебним потребама, вођен под дг Ф 84. Похађао је ОШ „С. М.“ у склопу инклузивног програма. 26. маја упућен је психологу службе медицине рада уз напомену да достави комплетну медицинску документацију везану за психичко стање (Ф 84) уз сва ранија психолошка тестирања и налазе НПС.
2.3. Увидом у изјаву др Д. Ћ, коју је доставила начелница др О. Н, утврђено је да је др Д. Ћ, у периоду од 25. маја до 5. јуна 2015. године, мењала начелницу у Служби здравствене заштите радника у Дому здравља Л. Д. Ћ. је навела да су јој се 28. маја 2015. године обратили родитељи И. Ј. и пожалили на рад др М. П, јер процедура издавања лекарског уверења није завршена. Након консултације са др.П, др Д. Ћ. је покушала да објасни родитељима да су у обавези да доставе постојећу медицинску документацију детета. Истакла је да је током разговора, мајка увела дете у њену ординацију, да се дете осмехнуло, али није одговорило на поздрав. Д. Ћ. је информисала родитеље да на „основу погледа“ није стручна да донесе оцену и још једном их замолила да донесу дететову медицинску документацију и наставе преглед, али је мајка одговорила да се документација налази у средњој школи „Б. Ш.“ и напустила њену ординацију. Надаље, у својој изјави др Ћ. наводи да је 2. јуна 2015. године, након разговора са Омбудсманом, позвала родитеље да се врате и наставе преглед, на шта јој је мајка обећала да ће дете довести у Дом здравља сутрадан у 7 сати. Касније је сазнала да је наредног дана отац довео дете у Службу здравствене заштите радника, донео медицинску документацију, те је дете наставило преглед код др М. П. Д. Ћ, на крају, наводи да је након прегледа код др М. П, дете обавило преглед код психолога, али иако је упућено да се јави и неуропсихијатру, отац је са дететом напустио просторије Дома здравља и однео непотписан и незавршен образац лекарског уверења.
2.4. Увидом у лекарско уверење за И. Ј. утврђено је да га је прегледала психолошкиња Љ. М, која је у одељку лекарског уверења „допунски налази“ записала: „Налаз психолога: вербални контакт се тешко може успоставити. Препис медицинске документације: autismus F 840, logoretardatio, retardatio mentalis. Не може да похађа средњу школу у редовном систему школовања. Саветује се упис у школу „М. П.“ по програму предвиђеном за његове могућности, најбоље манипулативне вештине – грнчарство, ткање и сл.“
2.5. Увидом у лекарско уверење бр. 389/2015 на име И. Ј, утврђено је да је у обрасцу уверења попуњен део са личним подацима И. Ј, део о подацима о здравственом стању (ранија обољења и повреде; глава и врат; чуло вида; чуло слуха; друга чула; кожа; плућа; срце и крни судови; трбух; мокраћно-полни органи и удови и кичмени стуб), те део о допунским налазима. Утврђено је да је стављен печат Дома здравља Н. С, али да нису попуњени делови обрасца уверења у које је требало да се унесу закључак и мишљење. Такође, уверење нема датум ни потпис лекара. Увидом у изјаву др М. П. и др О. Н, И. Ј. није издато лекарско уверење о здравственој способности за школовање, јер није обавио преглед код неуропсихијатра у Служби здравствене заштите радника Дома здравља Н. С.
2.6. Увидом у фотокопију извештаја саветника за заштиту права пацијената М. К. бр. II-5-2/2015-63 од 12. јуна 2015. године, утврђено је да је саветник за заштиту права пацијената донео закључак да је приговор Д. Ј.-Ч. из С. К. на рад др М. П. и др Д. Ћ. неоснован, јер је утврдио да поступање медицинских радника, против којих је приговор поднет, у вези са тражењем медицинске документације и прегледа пре издавања потврде за упис у средњу школу, није било у супротности са одредбама Закона о правима пацијената и Закона о здравственој заштити.
2.7. Увидом у Одлуку о упису ученика у средњу школу за школску 2015/2016 годину и Конкурс који је саставни део одлуке, утврђено је да су посебни здравствени услови за упис ученика и ученица у први разред средње школе, за образовни профил техничар дизајна графике следећи: нормалан вид на близину, нормалан колорни вид, нормална функција горњих екстремитета и нормална функција кичменог стуба. По обављеном лекарском прегледу кандидати и кандидаткиње ће добити лекарско уверење о здравственом стању, које ће дати на увид при предавању листе жеља, а приложити при упису у средњу школу у коју буду распоређени.
3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА
3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе, изјашњења, поднете доказе, као и антидискриминационе и друге домаће и међународне прописе.
Правни оквир
3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
3.3. Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да је Република Србија 1990. године ратификовала Конвенцију о правима детета, која у чл. 24. прописује да дете има право да ужива највиши оствариви здравствени стандард, те да је држава дужна да обезбеди да ниједно дете не буде лишено права приступа услугама здравствене заштите. Такође, чл. 28. прописано је, између осталог, да је држава дужна да подстиче развој различитих облика средњег образовања, које би било на располагању и доступно сваком детету.
3.4. Комитет за права детета донео је Коментар бр. 9. који се односи на права детета са сметњама у развоју, у којем је наведено да држава треба да предузме одговарајуће мере ради спречавања сваке дискриминације, укључујући и оне на основу сметњи у развоју. Такође, наведено је да друштвено обележавање, страхови, презаштићеност, негативни ставови, заблуде и преовлађујуће предрасуде против деце са сметњама у развоју доводе до маргинализације и отуђивања деце са сметњама у развоју. Истакнуто је да учестала пракса ограничавања деце са сметњама у развоју на активности које су посебно организоване и намењене само њима, води даљој маргинализацији и повећава осећај изолованости деце са сметњама у развоју. Комитет за права детета у овом коментару указује да инклузивно образовање треба да буде циљ образовања деце са сметњама у развоју, без искључивања из општег образовног система.
3.5. Конвенција о правима особа са инвалидитетом у чл. 7. прописује да ће државе предузети све неопходне мере да се деци са инвалидитетом обезбеди да равноправно са другом децом, у пуној мери уживају сва људска права и основне слободе. Одредбама члана 24. прописано је да државе признају право особа са инвалидитетом на образовање, те да им у остваривању овог права без дискриминације и на основу једнаких могућности, државе обезбеђују инклузивни систем образовања на свих нивоима. Инклузивни систем образовања и доживотно учење је у циљу пуног развоја људског потенцијала и осећања достојанства и властите вредности, као и јачање поштовања људских права, основних слобода и различитости међу људима, у циљу развоја личности, талената и креативности особа са инвалидитетом, као и њихових умних и физичких способности до пуног степена њихових потенцијала, али и у циљу омогућавања особама са инвалидитетом да ефикасно учествују у слободном друштву. Истим чланом је прописано да у остваривању права на образовање, државе ће обезбедити да особе са инвалидитетом не буду искључене из система општег образовања на основу инвалидитета, да деца са инвалидитетом не буду искључена из слободног и обавезног основног или средњег образовања, као и да особе са инвалидитетом имају приступ инклузивном, квалитетном и слободном основном и средњем образовању, равноправно са другима у заједници у којој живе.
3.6. Устав Републике Србије забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.
3.7. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а која се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је и одредба члана 27. став 1. овог члана која прописује да дискриминација постоји ако се лицу или групи лица због њихових личних својстава неоправдано одбије пружање здравствених услуга, поставе посебни услови за пружање здравствених услуга који нису оправдани медицинским разлозима, одбије постављање дијагнозе и ускрате информације о тренутном здравственом стању, предузетим или намераваним мерама лечења или рехабилитације, као и узнемиравање, вређање и омаловажавање у току боравка у здравственој установи.
3.8. Закон о здравственој заштити у члану 20. прописује начело правичности здравствене заштите, које се остварује, између осталог, забраном дискриминације приликом пружања здравствене заштите по основу расе, пола, старости, националне припадности, социјалног порекла, вероисповести, политичког или другог убеђења, имовног стања, културе, језика, врсте болести, психичког или телесног инвалидитета.
3.9. Одредбама члана 6. Закона о правима пацијената прописано је да у поступку остваривања здравствене заштите, пацијент има право на једнак приступ здравственој служби, без дискриминације у односу на финансијске могућности, место становања, врсту обољења, време приступа здравственој служби или у односу на неку другу различитост која може да буде узрок дискриминације.
3.10. Законом о основама система образовања и васпитања прописано је да деца са сметњама у развоју и са инвалидитетом имају право на образовање и васпитање које уважава њихове образовне и васпитне потребе у редовном систему образовања и васпитања, у редовном систему уз појединачну, односно групну додатну подршку или у посебној предшколској групи или школи, у складу са овим и посебним законом.
3.11. Законом о средњем образовању и васпитању прописано је да у школу за образовање ученика са сметњама у развоју може да се упише лице на основу мишљења интерресорне комисије и уз сагласност родитеља, односно старатеља.
3.12. Правилником о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету и ученику уређују се ближи услови за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке детету и ученику, као и састав и начин рада интерресорне комисије (ИРК). Процена се заснива се на целовитом и индивидуализованом приступу, заснованом на једнаким могућностима у сагледавању потреба детета и ученика, са циљем да се пружањем одговарајуће подршке омогући друштвена укљученост кроз приступ правима, услугама и ресурсима. Одредбама члана 5. овог правилника прописано је да се процена потреба детета за пружањем додатне подршке врши по захтеву родитеља, односно старатеља детета и по службеној дужности – на иницијативу образовне, здравствене или установе социјалне заштите, односно пружаоца услуга социјалне заштите, уз сагласност родитеља, односно старатеља детета. У поступку процене ИРК је дужна да на основу утврђене ситуације установи подршку коју дете већ добија и препоручи додатну подршку из области образовања, здравствене или социјалне заштите, укључујући и ону која захтева додатна финансијска средства, као и да одреди начин реализације координисане међуресорне сарадње, са циљем укључивања детета у живот заједнице и обезбеђивања услова за максимални развој детета.
Анализа навода и доказа из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа
3.13. Имајући у виду предмет ове притужбе, у конкретном случају потребно је утврдити да ли су Дом здравља Н. С, Служба здравствене заштите радника, одељење превентиве и др М. П, специјалисткиња медицине рада, постављањем посебних услова И. Ј. за издавање лекарског уверења о здравственом стању за упис у средњу школу, извршили акт дискриминације на основу његовог личног својства – сметњи у развоју. Поред тога, потребно је утврдити да ли психолошкиња Љ. М. својим налазом да И. Ј. не може да похађа средњу школу у редовном систему образовања, извршила акт дискриминације на основу његовог личног својства – сметњи у развоју.
3.14. Међу странама није спорно да је И. Ј. у пратњи оца, био у Дому здравља Н. С, у Служби здравствене заштите радника, одељење превентиве 26. маја 2015. године и започео процедуру за издавање уверења о оцени здравствене способности за упис у средњу школу за за дизајн „Б. Ш.“ у Н. С, на смеру техничар дизајна графике. Такође, није спорно да је И. Ј. дете са сметњама у развоју и да је завршио ОШ „С. М.“ у Н. С. у редовном систему образовања, по индивидуалном образовном плану. Стога је најпре потребно испитати, са аспекта Закона о забрани дискриминације, да ли су Дом здравља Н. С, Служба здравствене заштите радника, одељење превентиве и др М. П, специјалисткиња медицине рада у овој служби, постављањем посебних услова за издавање лекарског уверења о здравственом стању за упис у средњу школу извршили акт дискриминације на основу личног својства И. Ј. – сметњи у развоју, као и да ли су за то поступање постојали објективни и оправдани разлози који нису у вези са његовим личним својством.
3.15. Увидом у Конкурс за упис у средњу школу за школску 2015/2016 годину, утврђено је да за смер техничар дизајна графике, између осталог, при предавању листе жеља треба доставити лекарско уверење о здравственом стању, у циљу утврђивања испуњености посебних здравствених услова. Посебни здравствени услови за смер техничар дизајна графике су означени словним ознакама: а1-а5-д1-д3, који значе да ученик мора да има нормалан вид на близину, нормалан колорни вид, нормалну функцију горњих екстремитета и нормалну функцију кичменог стуба. Имајући у виду да је И. Ј. изразио жељу да упише смер техичара дизајна графике, што је и забележено у обрасцу лекарског уверења као циљ издавања овог уверења, очигледно је да је задатак лекара у Служби здравствене заштите радника, одељење превентиве, био да провере И. чуло вида, горње екстремитете и кичмени стуб. Међутим, др М. П, увидом у електронски картон И. Ј. сазнала је да он има сметње у развоју, због чега је тражила да обави преглед код психолога и неуропсихијатра и донесе сву медицинску документацију, јер му у супротном неће издати лекарско уверење.
3.16. Повереница за заштиту равноправности анализирала је наводе из изјашњења начелнице др О. Н. и др М. П. да су за процену здравствене способности И. Ј. и издавање лекарског уверења, др М. П. били потребни и одређени функционални тестови и налази других лекара специјалиста. Наиме, др М. П. у изјашњењу наводи да је проценила да је И. Ј. неопходно упутити код психолога и неуропсихијатра Службе за здравствену заштиту радника, те да јој је ради коначне оцене о здравственом стању И. Ј. потребна сва медицинска документација везана за његово „психичко стање“. Др М. П, такође, наводи да је извршила увид у здравствене услове које кандидат треба да испуњава за упис у средњу школу, а који представљају „основу доктрине специјалисте медицине рада“, те да је у свему поступала у складу са протоколарним процедурама Службе за здравствену заштиту радника. Међутим, Повереница за заштиту равноправности констатује да је очигледно да је др М. П. започела процедуру процене испуњења посебних здравствених услова за упис И. Ј. у жељену средњу школу, али је свој став променила када је сазнала да је он има сметње у развоју, након чега је прекинула започету процедуру и затражила преглед психолога и неуропсихијатра и додатну медицинску документацију. Овакво поступање др М. П. несумњиво је било засновано на чињеници да И. Ј. има сметње у развоју, јер је др М. П. занемарила прописане посебне здравствене услове за упис на смер техничара дизајна графике, чије је испуњење требало да процени, а фокусирала се на И. сметње у развоју, иако према конкурсу за упис у средњу школу то није било потребно.
3.17. Овакав став др М. П. и њених надређених, који су је подржали у постављању посебних услова за издавање лекарског уверења ученику са сметњама у развоју, засновани су на бројним стереотипима и предрасудама, базираним на тзв. „медицинском приступу инвалидитету“. Овај приступ је увелико превазиђен јер третира инвалидитет као медицински проблем нарушавања здравља који доводи до губитка или ограничења неке функције и који захтева неки облик лечења, рехабилитације и корекције, која би помогла особи да се што је могуће више приближи „нормалном“ функционисању, тако да може да се „убаци“ у постојећи систем и функционише у њему. У средишту пажње је инвалидитет, а не особа. Особа са инвалидитетом посматра се као проблем. Инвалидитет се третира као болест, повреда, нарушавање здравља, па се говори о лечењу и рехабилитацији – медицинском третману који ће спречити даљу прогресију и омогућити адаптацију на постојеће стање.
3.18. Повереница за заштиту равноправности указује да принципи или модели инвалидитета представљају скуп предпоставки, вредности, концепата и пракси који сачињавају начин на који се мисли и говори о инвалидитету унутар једног друштва, посебно међу онима који доносе одлуке, стручњацима и самим особама са инвалидитетом. Стога, савремено друштво, у циљу заштите људских права особа са инвалидитетом, преоријентисало се на социјални модел инвалидитета, који је препознат и подржан и у Стратегији унапређења положаја особа са инавлидитетом у Републици Србији. Наиме, социјални модел приступа инвалидитету, као основни проблем, наглашава однос друштва према особама са инвалидитетом. Инвалидитет није лична карактеристика, већ празан простор између индивидуалних капацитета и захтева околине. Разликује болест као тренутно стање од инвалидитета, јер болест може бити узрок инвалидитета, али и други фактори могу утицати на његову појаву. Социјални модел, поред тога, захтева имплементацију процеса инклузије особа са инвалидитетом у пракси. Овај модел на особе са инвалидитетом не гледа кроз „оштећења, ограничења и тешкоће“, већ кроз способности, потенцијале, интересе и права, па полази од претпоставке да су положај особе као и њена дискриминација друштвено условљени, тј. да су друштвене препреке те које у ствари онеспособљавају особе.
3.19. Повереница констатује да постављањем посебних услова које И. Ј. треба да испуни како би му било издато лекарско уверење о испуњавању здравствених услова за упис у средњу школу (преглед код психолога и неуропсихијатра, те достављање претходне медицинске документације о његовом „психичком стању“), а који нису прописани Конкурсом за упис у средње школе, смер техничар дизајна графике, Дом здравља Н. С. и др М. П. послали су јасну поруку И. Ј. да ће бити третиран другачије и да његову здравствену способност за упис у средњу школу у редовном систему образовања треба посебно испитати. Повереница за заштиту равноправности је става да су др М. П. и Дом здравља Н. С, Служба здравствене заштите радника, одељење превентиве, тражили од И. Ј. додатне налазе и прегледе искључиво због чињенице да је дете са сметњама у развоју.
3.20. Повереница за заштиту равноправности ценила је навод из изјашњења начелнице др О. Н. да сва деца која желе да упишу образовни профил техничар дизајна графике, обављају исте прегледе, али у циљу доношења коначне оцене здравствене способности за похађање одређене школе, понекад је неопходна додатна медицинска документација, у складу са чланом 14. Закона о забрани дискриминације. Повереница указује да је одредбама члана 14. Закона о забрани дискриминације (Посебне мере) прописан сасвим супротан приступ од онога који примењује Служба за здравствену заштиту радника, када од одређене категорије деце тражи достављање додатне документације и обављање прегледа који нису обавезни за осталу децу. Наиме, посебне мере из члана 14. ЗЗД представљају збирни назив за различите мере којима се укидају дискриминаторне праксе, како би се остварила суштина једнакост и равноправност. То су, на пример, прописивање обавезне квоте за учешће мање заступљеног пола у представничким телима, посебна места на листама за упис у школу и на факултете за припаднике ромске популације или за децу са сметњама у развоју и са инвалидитетом и слично. Постављање посебних услова за особе са инвалидитетом управо представља антипод посебним мерама намењеним особама са инвалидитетом.
3.20. Након овога било је потребно испитати да ли је психолошкиња Љ. М. својим налазом да И. Ј. не може да похађа средњу школу у редовном систему образовања, извршила акт дискриминације на основу његовог личног својства – сметњи у развоју. Након прегледа И. Ј. и увида у његову медицинску документацију, Љ. М. је у обрасцу лекарског уверења, у рубрици Допунски налази, написала: Налаз психолога: вербални контакт се тешко може успоставити. Препис медицинске документације: autismus F 840, logoretardatio, retardatio mentalis. Не може да похађа средњу школу у редовном систему школовања. Саветује се упис у школу „М. П.“ по програму предвиђеном за његове могућности, најбоље манипулативне вештине – грнчарство, ткање и сл.
3.21. Сачињавањем оваквог налаза, психолошкиња Љ. М. не само што је прекорачила своја овлашћења, већ је формулацијом „не може да похађа средњу школу у редовном систему школовања“ указала својим колегама да И. Ј. није способан да похађа средњу школу у редовном систему образовања и васпитања. Овакав налаз Љ. М. је веома забрињавајући, јер показује непознавање процедуре уписа ученика са сметњама у развоју у средњу школу, улогу Службе здравствене заштите радника која издаје лекарско уверење за упис у средњу школу, непознавање прописа којима је регулисано право детета на образовање, као и потпуно занемаривање значаја инклузивног образовања за дете.
3.22. Повереница за заштиту равноправности указује да су током претходних година, различита надлежна тела и институције дала дефиницију инклузивног образовања и његовог значаја за напредовање и едукацију деце са сметњама у развоју. Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО) у Смерницама за укључивање, дефинише инклузивно образовање као процес сагледавања и одговора на различите потребе свих ученика кроз веће учешће у учењу, културама и заједницама, као и смањење искључивања унутар и из образовања. Инклузивно образовање подразумева промене и прилагођавања у садржају, приступима, структурама и стратегијама, уз заједничку визију која обухвата сву децу унутар одговарајућег старосног распона, као и убеђење да на редовном систему лежи одговорност за образовање све деце.Такође, током претходних деценија рађена су бројна истраживања на тему инклузивног образовања и укључивања деце са сметњама у развоју у систем редовног школовања, а резултати оваквих истраживања показали су вишеструку корист инклузивног образовања. Деца са сметњама у развоју која су похађала редовну наставу имају могућност успостављања пријатељстава и осећаја прихваћености са децом без инвалидитета, што доприноси њиховом неопходном укључивању у редовне токове живота, као и осамостаљивању и развијању осећаја самопоштовања; учење у природној вршњачкој групи; оспособљеност за укључивање у живот и рад; оснаживање родитеља деце са сметњама у развоју да им деца буду прихваћена од стране заједнице у којој живе; повећање компетенције наставника и професора; реструктурирање праксе и принципа васпитно-образовног рада тако да се може одговорити на различите потребе ученика; успостављање сарадње и тимског рада међу ученицима и наставницима; прихватање различитости као нормалне појаве; излажење у сусрет потребама свих ученика; прихватање и подржавање различитих стилова и темпа учења; осигурање квалитета образовања за све ученике кроз стратегије подршке и подучавања, као и потпуна искоришћеност свих људских потенцијала у друштву.
3.23. Надаље, Повереница за заштиту равноправности напомиње да предлог о уписивању детета у школу за образовање ученика са сметњама у развоју може дати само интерресорна комисија, уз обавезну сагласност родитеља, односно старатеља. То значи да нико други осим родитеља не може да одлучи да ли ће дете бити уписано у редовну или школу за образовање ученика са сметњама у развоју, нити било ко осим интерресорне комисије може да предложи да дете буде уписано у школу за образовање ученика са сметњама у развоју.
Што се тиче навода из изјашњења Љ. М. да подржава инклузивно образовање онда када је то у најбољем интересу детета, а да тај интерес може једино да препозна струка, неки пут објективније од самих родитеља, Повереница за заштиту равноправности указује на законско решење према којем родитељи доносе одлуку о врсти школе коју ће дете похађати. Овакво важна одлука која се тиче дететовог живота са разлогом не може да буде препуштена стручњацима, с обзиром да су управо родитељи ти који су највише заинтересовани за постигнућа свог детета и представљају незаобилазне партнере у образовном процесу. Активна улога родитеља у образовном процесу почиње од избора школе коју ће дете похађати, а наставља се кроз различите активности и учествовање у доношењу свих одлука које се тичу детета.
3.24. Повереница констатује да је психолошкиња Љ. М, својим налазом да И. Ј. не може да похађа средњу школу у редовном систему образовања, те саветом да упише школу за образовање ученика са сметњама у развоју, отежала И. Ј. остваривање права на образовање и васпитање које уважава његове образовне и васпитне потребе у редовном систему образовања. Љ. М. дала је такав налаз и предлог, иако то није у њеној надлежности, а при том је занемарила жељу И. Ј. и његових родитеља да И. настави школовање у редовном систему и на средњем нивоу образовања. Повереница још једном напомиње да само интерресорна комисија, уз сагласност родитеља и разговор са дететом, може да предложи да дете упише школу за образовање ученика са сметњама у развоју, те да ни један други орган, институција или појединац немају право да одлучују о врсти школе коју ће дете уписати.
3.25. Сагледавајући све чињенице и околности, Повереница за заштиту равноправности је мишљења да су Дом здравља Н. С, Служба здравствене заштите радника, одељење превентиве и др М. П, специјалисткиња медицине рада у овој служби, постављањем посебних услова И. Ј. за издавање лекарског уверења о испуњавању здравствених услова за упис у средњу школу, те налазом психолошкиње Љ. М. да И. Ј. не може да похађа средњу школу у редовном систему образовања, извршили акт дискриминације на основу његовог личног својства – инвалидитета.
4. МИШЉЕЊЕ
4.1. Дом здравља Н. С, Служба здравствене заштите радника, одељење превентиве и др М. П, специјалисткиња медицине рада у овој служби поставили су посебне услове И. Ј. за издавање лекарског уверења о испуњавању здравствених услова за упис у средњу школу „Б. Ш.“ у Н. С, на смеру техничар дизајна графике, чиме су прекршили одредбе Закона о забрани дискриминације.
4.2. Налазом у лекарском уверењу у којем је наведено да И. Ј. не може да похађа средњу школу у редовном систему образовања, психолошкиња Љ. М. прекршила је одредбе Закона о забрани дискриминације.
5. ПРЕПОРУКА
Повереница за заштиту равноправности препоручује Дому здравља Н. С, Служби здравствене заштите радника, одељење превентиве и начелници др О. Н, као одговорном лицу да:
5.1. Mишљење и препоруку Повереника за заштиту равноправности објави на огласној табли или другом видном месту у просторијама Службе здравствене заштите радника, одељење превентиве Дома здравља Н. С. Потребно је да мишљење и препорука буду истакнути најмање 15 дана на огласној табли или другом видном месту у просторијама Дома здравља Н. С.
5.2. Да у року од 15 дана од дана пријема мишљења са препоруком упути писано извињење И. Ј. због дискриминаторног поступања према њему.
5.3. Убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, не крши антидискриминационе прописе.
Повереница за заштиту равноправности препоручује др М. П. да убудуће:
5.4. У оквиру обављања послова и задатака из своје надлежности не поставља посебне услове за пружање здравствених услуга који се заснивају на личним својствима пацијената и нису оправдани медицинским разлозима;
5.5. У оквиру обављања послова из своје надлежности, не крши антидискриминационе прописе.
Повереница за заштиту равноправности препоручује психолошкињи Љ. М. да убудуће:
5.6. У оквиру обављања послова и задатака из своје надлежности не доноси налазе и препоруке чија је садржина дискриминаторна и којим се пацијентима неоправдано ускраћује или отежава остварење права из било које области друштвеног живота;
5.7. У оквиру обављања послова из своје надлежности, не крши антидискриминационе прописе.
Потребно је да начелница др О. Н. обавести Повереницу за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.
Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Дом здравља Н. С, Служба здравствене заштите радника, одељење превентиве не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.
Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.
ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ
Бранкица Јанковић
Притужба ДЈЧ против дома здравља Н.С. због дискриминација на основу инвалидитета због дискриминације у области здравства 
